Anđelija Rankov imala je samo devet godina kada su Žarka Trećakova, tog Krvavog januara u dvorištu Kurije streljali fašisti i kada je njena porodica sa dvojicom braće i majkom ostala bez oca.
– Preko noći su ih dovezli iz Zrenjanina i ujutru su ih izveli ovde u dvorište. On je davao novčanik sa slikama dece i novcem mom ujaku koji je bio tu, ali ujak nije smeo da priđe. Nemci su mu rekli da se okrene, nije hteo. Pucali su mu u grudi i glavu. Imao je 46 godina – priča Anđelija.
Sa nesmanjenim bolom, teška koraka danas je na spomen-ploču položila venac svom ocu, jednom od 39 streljanih te ratne 1942. godine u znak odmazde zbog ubistva trojice pripadnika nemačke poljske policije na putu Kikinda-Bašaid, avgusta 1941.
Devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre pogubljena su 3. januara – šestorica su bili partizani, dok su trojica stradala jer su bili optuženi kao pomagači. Još 30 antifašista ubijeno je, na istom mestu, 9. januara – 21 Kikinđanin i devetoro Mokrinčana, među kojima i četiri žene. Nemačka vojska optužila ih je da su bili članovi Saveza komunističke omladine Jugoslavije i Komunističke partije Jugoslavije, da su bili partizanski kuriri, da su skrivali ilegalce i prenosili oružje.
Polaganjem venaca i parastosom, danas su obeležene 83 godine od ovih tragičnih događaja. Pored potomaka poginulih, vence su položili predstavnici Grada, boračkih organizacija, Ministarstva odbrane i Policije.
Svake godine od zaborava čuvamo borce za slobodu i nevino stradale, rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Sećajući se poginulih, odajemo im poštovanje za ono što su nam ostavili, da čuvamo i unapređujemo – naveo je Bogdan. – Istorija nas uči da moramo da budemo jedinstveni, da se zajednički borimo za našu Kikindu, da budemo na pravoj strani istorije, na srpskoj strani, na strani pravoslavlja, jer samo tako možemo da se odbranimo od velikih izazova i opasnosti koje su pred nama.
Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da nosimo veliki dug od stradalih i sećamo ih se u molitvama jer su za svoj narod i državu dali ono najvrednije.
Odavanje pomena poginulima dužnost je i čast koja se prenosi narednim generacijama, rečeno je na skupu.
S. V. O.
Božić, kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika zauzima posebno mesto u srcima našeg naroda, rekla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala događaju.
Obrativši se prisutnima, i čestitajući predstojeći praznik, protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, rekao je da je smisao običaja da, koliko god je to moguće, živimo sa njima.
Igor Popov, glavni umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“, podsetio je da Društvo u ovom hramu nastupa već peti put, ovoga puta sa tri pevačke grupe i jednim muškim duetom.
Izuzetan nastup svih članova pevačkih grupa u posebnoj atmosferi Hrama uveo je sve prisutne u najveći hrišćanski praznik koji se proslavlja u utorak. U ponedeljak, na Badnji dan, od 15 sati u ovom, kao i u ostalim pravoslavnim hramovima, unosiće se badnjaci koji će, posle čina osveštavanja, biti deljeni vernicima. Božićno jutrenje počeće u 7 sati. Od 9 sati služiće se Sveta liturgija, posle koje će se lomiti božićna česnica.
Milanka, koja se, kako kaže, bavi prodajom cveća, pripremila je simbolično ukrašene badnjake.
Na pijaci je danas bila i Bosa, koja kaže da dolazi samo dva puta godišnje, kada prodaje Ivanjske venčiće i badnjake. Na ovoj tezgi badnjaci su, takođe, 150 dinara, 250 dinara je pola kilograma oraha u ljusci, žito je 100 dinara, a žito u saksiji ukrašenoj malim badnjakom – 150 dinara. Bosa je napravila i zanimljivu božićnu korpicu koja košta 500 dinara.
Pored badnjaka i žita, posebne aranžmane sa svim simbolima Badnjeg dana i Božića pronašli smo kod Borislave.
Prema hrišćanskoj simbolici, badnjak predstavlja hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.
Iako se misli da je kult badnjaka autentično slovenski, on je raširen svuda po Evropi. Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast. U Vojvodini i Hrvatskoj Srbi unose badnjak u kuću.