Младен Богдан, градоначелник и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа посетили су Сајан. Заједно са домаћином, председником Савета Месне заједнице Золтаном Тотом, постили су вртић „Медењак“ на ком је саниран кров.
-Знамо у каквом је стању био кров пре радова и сада смо имали прилику да се уверимо да је урађено све оно што је планирано. Заједно са запосленима у вртићу обишли смо све просторије. У појединим су настала оштећења, на зидовима и подовима, од влаге услед прокишњавања крова. Ово улагање је било преко потребно, што су потврдили и они који сваког дана раде у вртићу. Ово је била прилика да чујемо шта је то што још недостаје и како можемо да помогнемо јер нам је циљ да што више деце буде у вртићима – истакао је градоначелник Богдан.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У реконструкцију крова уложено је 11,7 милиона динара. У плану су даља улагања у објекат.
-Потребно је освежити постојећу столарију, као средити зидове. Важно је да вртић буде и енергетски ефикасан и на нама је да учино све да, објекат буде што функционалнији. Вртић је изузетно важан за село и осим малишана предшколског узраста, користе га и школарци који се играју у дворишту. На нама је да се потрудимо да урадимо што више за развој Сајана и оно што је напоменуто је котларница којој је потребна санација – навео је први човек града.
Објекат „Медењак“ је отворен 1989. године, а данас има 22 деце од три до шест година.
-Реконструкција крова била је једна од најважнијих инвестиција у Сајану – додао је Золтан Тот. – Радови су обухватили и термо и хидро изолацију крова и замену лимарије јер је она била разлог због ког је кров прокишњавао. Пошто је овај посао завршен, на задовољство свих, можемо да планирамо даље послове попут замене столарије и уређење фасаде. Најпре је неопходно урадити пројекте који ће омогућити да средства затражимо на конкурсима. Улагање у образовање је улагање у будућност и наш задатак је деци обезбедимо што боље услове.
И Сајан је једно од места из ког млади одлазе.
-Према подацима Републичког завода за статистику једино у Београду, Новом Саду и Нишу има пораста броја становника, док се сви остали градови и општине суочавају са одласком, посебно младих људи. Срећа је што у Кикинди има фирми у којима сеоско становништво може да се запосли. Наша предност је што је живот на селу јефтинији, нарочито када је реч о ценама некретнина и управо ову могућност треба да искористимо и привучемо нове становнике у Сајан и задржимо старе – закључио је Тот.
Представници локалне самоуправе и месне заједнице разговарали су и о осталим потребама у селу, због чега Сајанци одлазе у иностранство, како још боље промовисати програм куповине кућа на селу Министарства за бригу о селу.
Интересантно је да у Сајану, поред српских и мађарских породица, има и Кинеза и Руса који су скућили овде.
A.Ђ.
Под називом „Мали врт великог срца“, ова манифестација представља завршницу вишемесечних радно-окупационих активности. Уз пуно пажње, стрпљења и љубави, корисници Центра већ четири године негују зачинске биљке у свом пластенику, а потом их излажу на продајном базару. Цена је симболична – 200 динара по саксији, а сваки купац, на овај начин, директно подржава кориснике.
– Имамо обе врсте босиљка – љубичасти и зелени, затим жалфију, селен, нану, мајчину душицу и чубар, који је одличан за пасуљ, против надимања. Све су то вишегодишње биљке, осим босиљка – објашњава Зоран Савичић, један од учесника у пројекту, и позива суграђане да подрже њихову акцију.
Сав приход биће искоришћен за организовање излета, по жељи самих учесника, каже в. д. директорка Центра, Николета Павлов.
У овом тренутку, Дневни боравак има 25 корисника. Осим рада у пластенику, они одржавају воћњак и двориште Центра, што је и део терапеутских активности. Уз 60 садница воћа, у плану је и набавка машине за сушење, како би ускоро суграђанима могли да понуде и сушено биље, додаје директорка.
Иначе, Центар сваког првог петка у месецу организује Дан отворених врата, када им долазе и потенцијални нови корисници и сви који желе да се ближе упознају са њиховим радом.
Програм спроводе саобраћајни инжењери, психолози и наставници с искуством у раду са одраслима, а организатори су Агенција за безбедност саобраћаја и Развојни центар Нови Сад.
Семинар је, како је истакао, намењен учитељима, наставницима свих предмета, стручним сарадницима и директорима школа. Посебно се ради на међупредметном повезивању како би, поред наставника Технике и технологије, и професори српског језика или математике могли да у своје садржаје укључе теме из области безбедности у саобраћају.
Полазнике је посетио и градоначелник Младен Богдан, који је истакао да је безбедност деце у саобраћају заједничка одговорност.
– Желимо да кроз наставу, у свим предметима, деци пренесемо знања и ставове који ће им помоћи да буду безбеднији. Најмлађи и најстарији су најрањивији учесници у саобраћају – зато апелујемо на све да поштују прописе, носе појасеве, користе ауто-седишта, кациге и избегавају алкохол и психоактивне супстанце.
