најчитанији портал Севернобанатског округа
Како је наведено у саопштењу Полицијске управе Кикинда, у петак, 14. марта очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
-У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео- снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали- наведено је у саопштењу Полицијске управе Кикинда.
У препуном фоајеу Народне библиотеке „Јован Поповић“ отворена је изложба фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљена књига „Знаменити планинари Војводине“ у издању Планинарског савеза Војводине. Књига је издата поводом једног века постојања планинарства у покрајини и доноси приче, биографије и подвиге 101 планинара, међу којима су и Кикинђани Лаза Радивојац, Катарина Милановић, рођена Маневски, и Небојша Бошњак.
О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорац.
– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.
– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.
Планинарско друштво „Кинђа“ недавно је проглашено за најбоље у Војводини, са стабилним бројем од око стотину чланова.
– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“
Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портрете занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.
Градоначелник Младен Богдан посетио је данас породицу Милићев и потврдио решеност да се Град укључи у обезбеђивање потребних средстава за лечење мале Јоване. Двогодишња суграђанка болује од церебралне парализе и епилепсије, а како медицински третмани који умногоме побољшавају њено здравствено стање, захтевају значајна средства, родитељи су се, након што су исцрпели сопствене ресурсе, обратили свим добрим и хуманим људима за помоћ.
– Желео сам Јованиним родитељима лично да изразим подршку и добру вољу да се локална самоуправа укључи и помогне-каже за Кикиндски портал градоначелник Младен Богдан. – Разговарали смо на који начин Град може да изађе у сусрет породици. Упутили смо их да локална самоуправа опредељује финансијску помоћ за лечење деце оболеле од тешких болести и потврдили решеност да помогнемо- истиче Богдан.
Поред прописаних лекова које обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, препорука стручњака је да Јована буде укључена у већи број дефектолошких третмана и вежби, како би се њено здравствено стање побољшало. То подразумева редовне физикалне и дефектолошке терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Бањски третмани трају најмање три недеље, а дневно коштају 60 евра. Јовани помажу и специјалне терапије у Мађарској.
Све то изискује знатна материјална средства, у чије прикупљање су се протеклих дана, уједињени у жељи да помогну малој Јовани, укључили бројни суграђани: удружења, спортски колективи, бајкери, музичари…
Светски дан гајди, 10. март, обележен је у Зрењанину, а овом догађају присуствовали су и чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“.
Испред удружења грађана „Банатске гајде“, гуслар Вања Илијев организовао је свечаност у којој су четрнаестогодишњи гајдаш „Гусала“ Стефан Билић и чланице старије дечје групе кикиндског друштва.
Илијев је дугогодишњи сарадник „Гусала“ и публика га зна по наступима које одржава током Међународног фестивала народних оркестара, а у оквиру етно кампа организовао је и предавања о овом традиционалном инструменту, навела је уметнички руководилац Магдалена Попов.
-„Гусле“ су један од носилаца елемента нематеријалног културног наслеђа јер је Свирање на гајдама, уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије – додала је Магдалена Попов.
Звук гајди води дубоко у прошлост у корене народа. Веома драгоцено је то што на Балкану постоје и данас се праве примитивни типови гајди које су свирали и наши преци. У прошлости су се на гајдама свирала кола и ора и биле су верни пријатељи пастира, поред фрула и кавала. Пастири су били они који су их најчешће и правили идући за овцама.
На саборима гајдаш би обично стао у средину кола и свирао док се коло вило око њега, он би се пак окретао лицем час једнима час другима, показујући своје уживање (мерак). У народу се каже дува у гајде.
А.Ђ.
Када су Савићи, у Новим Козарцима познати као вредна и сложна породица, пре деценију и по решили да заснују свој виноград, није било дилеме да ће овој, за њих потпуно новој делатности, приступити озбиљно и одговорно, па ни награде које су врло брзо почеле да пристижу за њихова вина, нису биле изненађење.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
– Наша вина носе имена по ћеркама, јер су оне одрастале уз овај виноград, баш као што смо и ми расли заједно с њим – каже Татјана Савић.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
– Нисмо ни слутили да ћемо једног дана имати виноград и производити вино, али, када смо се већ упустили у ово, желели смо да радимо како треба. Резултати и бројна признања показали су да смо на правом путу, али увек подсећам да је за златна вина заслужан мој супруг Бобан. Он је главни „кривац“ за квалитет – додаје Татјана.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „цабернет саувигнон“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
– Њихови успеси током школовања били су нам „ветар у леђа“ да наставимо и, са још више ентузијазма, радимо у винограду. Сузана је завршила Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, а Милица социологију. Иако су сада запослене и имају своје обавезе, увек нађу времена да помогну – било у раду у винограду, било у промоцији и дистрибуцији вина и велика су нам помоћ и мотивација – истиче Татјана с поносом.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
– Тог дана, заједно са свештеником, одлазимо у виноград и орежемо неколико чокота, залијемо их вином и помолимо се Светом Трифуну да нам заштити виноград од временских неприлика, болести и штеточина, и да нама, који га обрађујемо, да довољно воље и здравља да уранимо и окаснимо када је то потребно – каже Татјана. – Јер, уз труд и рад, знамо, резултати неће изостати.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
Иако је прошлогодишњи род био умањен због недостатка падавина, велики број сунчаних дана позитивно је утицао на квалитет и слаткоћу грожђа, што се одразило и на укус вина.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
Породица Савић не губи ентузијазам и усмерена је на стално унапређење квалитета. Њихов циљ није масовна производња, већ да свака боца буде резултат посвећености и преданог рада. За њих је виноградарство више од посла – то је потпуна посвећеност и начин живота који окупља породицу и пријатеље. И ствара и негује нераскидиве везе, потребне свакоме од нас. Вредна породица Савић зна како се то ради.
С. В. О.
Градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, у организацији Културног центра Кикинда, завршена је данас. За 55. сусрет најбољих из својих школа пријавило се 48 учесника, 34 рецитатор нижег узраста (И – ИВ разреда основне школе), 12 рецитатора средњег узраста (В – ВИ разреда) и два рецитатора старијег узраста (средња школа).
Жири у саставу Марија Танацков, књижевни критичар и песникиња, Гизела Кекењ, бивши рецитатор, и Снежана Томин, песникиња, једногласно се сложио да на Зонској смотри рецитатора у Чоки наш град и своје школе представља њих 18.
Нижи узраст представљаће: Јања Рељин, ученица трећег разреда ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину, Нина Керкез, ученица четвртог разреда ОШ „ Петар Кочић“ у Накову, Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „ Вук Караџић“, Дејана Адамов из КУД „Мокрин“, ученица другог разреда, Петра Радак, ученица трећег и Михајло Пиљак, ученик првог разреда школе „Ђура Јакшић“, Драган Јованић и Јана Лукач, ученици четвртог разреда школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима, и Мина Јанков, ученица првог разреда школе „Жарко Зрењанин“.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
Средњошколци који ће наступити на зонској смотри су: Милица Попов, ученица другог и Ивона Инђић, ученица трећег разреда ССШ „Милош Црњански.
Зонско такмичење одржаће се 22. марта у Дому културе у Чоки.
С. В. О.
(Фото: Културни центар)
Двогодишња Јована Милићев која болује од церебралне парализе и епилепсије ујединила је суграђане. Поред бројних акција на спортским сусретима и музичким и другим догађајима, на великом ауто-мото скупу у суботу, прикупљено је 317.705 динара, рекао је иницијатор ове хуманитарне акције, Лазар Микан који је, уз помоћ Луке Ристевског и великог броја колега, организовао догађај
– Окупили смо се на кружном току на улазу у Кикинду. Придружиле су нам се колеге бајкери, љубитељи аутомобила, али и аутомеханичари, аутоелектричари и фарбари, не само из Кикинде – многи су стигли из других места, у жељи да прикупимо новац за Јованину рехабилитацију. Јованин тата Јовица је аутоелектричар и колеге су се већ раније организовале и помогле, а овога пута смо се сви ујединили у једној жељи – за Јованин први корак – каже Лазар.
На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.
Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.
Јовани можете помоћи слањем СМС поруке са садржајем 1787 на број 3030. Цена поруке је 200 динара.
Најталентованији рецитатори из кикиндских школа, заљубљеници у писану реч, окупили су се данас на 55. Градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Ова традиционална манифестација, најстарија дечија смотра у Србији, одржава се у организацији Културног центра.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.
Први пут у Кикинди, популарни поп-певач и композитор Сергеј Ћетковић приредио је вече за памћење. У испуњеној хали Културно-спортског центра „Језеро“, посетиоци су уживали у изузетно емотивном и професионалном наступу. Концерт под називом „Женама с љубављу“ поклон је локалне самоуправе суграђанкама поводом Дана жена.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
– Моја жеља је да дамама, које су велики део моје публике, сваког дана показујемо љубав и поштовање. Оне то заслужују – истакао је популарни уметник.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
С. В. О.
Хуманитарној акцији за помоћ малој Јовани Милићев данас су се прикључили и чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ – Кикинда. На градском тргу, суграђани су имали прилику да уживају у вожњи фијакером и јахању коња, а све са једним циљем – да помогну храброј девојчици у њеној борби.
– Чланови нашег удружења су се свим срцем одазвали позиву. Дошли смо са шест фијакера и два коња, спремни да улепшамо дан свима, а нарочито малој Јовани. Надамо се да ћемо на овај начин помоћи – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења.
Јована је, са својим родитељима и минут млађом сестром близнакињом Анђелом, присуствовала догађају, окружена подршком суграђана.
– Радимо све што можемо да јој омогућимо што бољи живот. Потребне су јој редовне физикалне, дефектолошке и логопедске терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Највише јој пријају бањски третмани који трају најмање три недеље, а после сваког примећујемо напредак. Једном недељно путујемо у Мађарску на терапију која додатно помаже – испричала је њена мама, Гордана Илијин.
Она додаје да је прве знаке кашњења у развоју приметила када је Јована имала три месеца, након чега је започета стална рехабилитација. Лекари виде напредак, али нико не може да гарантује какав ће исход бити – једино је сигурно да свака терапија значи нову шансу.
Уз сунчан дан и топлу атмосферу, бројни Кикинђани дошли су са својим малишанима, уживајући у вожњи фијакером, док су најмлађи, укључујући Јовану и Анђелу, јахали коње Сунчицу и Цицу, које су, како кажу чланице Удружења, изузетно мирне и воле децу.
Током целе акције била је постављена је кутија за прикупљање прилога за Јованине терапије, а они који желе да помогну могу то учинити и слањем СМС поруке са бројем 1787 на 3030 или уплатом на рачун 160-6000002193007-53, преко Фондације „Буди хуман“.
Јована није сама – уз њу су њена породица, пријатељи и сви људи доброг срца који верују да се уз љубав и подршку може остварити свака нада.
