Обнова зграде Гимназије „Душан Васиљев“ у којој се налази и Економско – трговинска школа у Кикинди требало би да почне до лета, будући да је Град расписао јавни позив за извођаче радова, с тим да је планирана и изградња прикључка за хидрантску мрежу.
Инвестиција је вредна 455,9 милиона динара, без ПДВ-а, тачније то је процењена вредност јавне набавке. Понуде на тендер подносе се до 25. марта, а споразум с одабраним извођачима трајаће 300 дана, па се може сматрати да је то уједно и рок за завршетак свих предвиђених радова.
„Рок за извођење грађевинских радова који су предмет јавне набавке не може бити дужи од 300 календарских дана од увођења у посао понуђача – извођача радова. Надзор је дужан да извођача уведе у посао у року од десет дана од ступања на снагу уговора, уколико другачије није договорено. Радови на објекту изводе се у две фазе. Предмет јавне набаке је прва фаза радова“, наведено је у документацији објављеној на Порталу јавних набавки.
Како је објашњено, техничка документација за реконструкцију зграде најстарије средње школе у Кикинди, која је културно добро, израђена је на нивоу идејног решења, идејног пројекта и пројекта за грађевинску дозволу.
Реконструкцијом су обухвађени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетим и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.
Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију.
Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског диштрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великоко – киндска Виша Гимназија“, коју су до Првог светског рата, похађали ученици, махом немачке и мађарске националности, о чему сведочи податак да је од 421 матуранта, колико их је од оснивања до рата изашло из школе, свега 49 било српске националности.
Након рата Гимназију су углавном похађали ђаци српске националности, а између 1918. и 1941. школа је уживала је велик углед, и њени матуранти били су изванредни студенти, од којих су многи су постали признати научни радници. Почетком Другог светског рата, Гимназија је измештена, а окупациона војска користила је школски објекат као касарну. По завршетку рата, 1945. подељена на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51, од осмогодишње гимназије одвојена су нижа одељења и припојена новоформираним осмогодишњим основним школама. У том периоду завршена је и обнова зграде. Век након оснивања, 1959, Гимназија је названа по Кикинђанину Душану Васиљеву, песнику, прозном и драмском писцу, једном од најзначајнијих српских експресиониста.
Наредних година Гимназија доживљава стални успон, до школске 1974/75. године, када су, на иницијативу тадашњег министра просвете СФРЈ Стипе Шувара, основани Центри за образовање. Нове генерације нису уписиване наредних 16 година, а школске 1990/91. обнавља се рад Гимназије.
– Сваке године обележавамо Дан особа са Дауновим синдромом, али је ово први пут да активности организујемо на тргу. Желимо да грађани схвате важност овог дана и да се укључе – рекла је Николета Павлов, в. д. директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите.
Она истиче да је подршка породицама изузетно важна.
Једна од корисница Дневног боравка Центра, Адријана Арсић, годинама је део ових активности:
Светски дан особа са Дауновим синдромом обележава се 21. марта, датумом који симболизује тризомију 21 – генетску промену која доводи до овог стања. Особама са Дауновим синдромом најпотребнији су разумевање, љубав и адекватна нега.
Према статистикама, у Србији живи око 3.500 особа са Дауновим синдромом. Оне се суочавају са различитим здравственим изазовима, али уз одговарајуће програме ране интервенције и инклузивног образовања, могу постићи значајан степен самосталности.
Иако не постоји лек за Даунов синдром, уз подршку заједнице, особе са овим стањем могу водити квалитетан и испуњен живот.
– Брат и ја смо били одушевљени каратеом и обоје смо почели да тренирамо. Он је у једном тренутку одустао, али ја нисам. Волим борилачке спортове, карате ме је променио – каже Нина.
Нинина спортска витрина већ је пуна медаља, а међу најдражима издваја титулу првака Војводине у јуниорској конкуренцији, вицешампионску титулу Србије, бронзу са Школског првенства Србије и седмо место на Балканском првенству. Сада се припрема за Куп Војводине, са амбицијом да освоји прво место, а дугорочни циљ јој је титула првака Србије и медаља на Балканском, па и Европском првенству.
Поред каратеа, прати и друге спортове, а највећи узори су јој Новак Ђоковић и Хабиб Нурмагомедов. Она је прва девојчица у својој породици која се бави спортом, док је њен отац био фудбалер.