Obnova zgrade Gimnazije „Dušan Vasiljev“ u kojoj se nalazi i Ekonomsko – trgovinska škola u Kikindi trebalo bi da počne do leta, budući da je Grad raspisao javni poziv za izvođače radova, s tim da je planirana i izgradnja priključka za hidrantsku mrežu.
Investicija je vredna 455,9 miliona dinara, bez PDV-a, tačnije to je procenjena vrednost javne nabavke. Ponude na tender podnose se do 25. marta, a sporazum s odabranim izvođačima trajaće 300 dana, pa se može smatrati da je to ujedno i rok za završetak svih predviđenih radova.
„Rok za izvođenje građevinskih radova koji su predmet javne nabavke ne može biti duži od 300 kalendarskih dana od uvođenja u posao ponuđača – izvođača radova. Nadzor je dužan da izvođača uvede u posao u roku od deset dana od stupanja na snagu ugovora, ukoliko drugačije nije dogovoreno. Radovi na objektu izvode se u dve faze. Predmet javne nabake je prva faza radova“, navedeno je u dokumentaciji objavljenoj na Portalu javnih nabavki.
Kako je objašnjeno, tehnička dokumentacija za rekonstrukciju zgrade najstarije srednje škole u Kikindi, koja je kulturno dobro, izrađena je na nivou idejnog rešenja, idejnog projekta i projekta za građevinsku dozvolu.
Rekonstrukcijom su obuhvađeni radovi na glavnoj školskoj zgradi, delu prizemnog objekta i fiskulturnoj sali. Planiranim radovima je, između ostalog, obuhvaćena i rekonstrucija elektro i energetskih, mašinskih, telekomunikacionih i instalacija vodovoda i kanalizacije, zamena radijatora, te izgradnja betonskog okna za lift, pristupne rampe za osobe s invaliditetim i sanacija krova. Osim toga, predviđena je zamena sanitarija i sanitarne opreme, te malterisanje i krečenje svih zidova.
Obnovu školske zgrade najavio je i ministar za javna ulaganja u Vladi Srbije Darko Glišić, kada je u septembru prošle godine posetio Kikindu, a krajem decembra 2024. godine izdata je i dozvola za rekonstrukciju.
Gimnazija „Dušan Vasiljev“ osnovana 1858. godine i nosila je naziv „Velikokikindska Gimnazija“. „Realka“ sa četiri razreda nalazila se u zgradi Kurije – Velikokikindskog dištrikta, u kojoj se danas nalaze Narodni muzej i Istorijski arhiv. Kopanje temelja za školski objekat počelo je sredinom oktobra 1899, a već u septembru naredne godine, uz veliku svečanost, otvorena je nova zgrada gimnazije, koja postaje postaje „Velikoko – kindska Viša Gimnazija“, koju su do Prvog svetskog rata, pohađali učenici, mahom nemačke i mađarske nacionalnosti, o čemu svedoči podatak da je od 421 maturanta, koliko ih je od osnivanja do rata izašlo iz škole, svega 49 bilo srpske nacionalnosti.
Nakon rata Gimnaziju su uglavnom pohađali đaci srpske nacionalnosti, a između 1918. i 1941. škola je uživala je velik ugled, i njeni maturanti bili su izvanredni studenti, od kojih su mnogi su postali priznati naučni radnici. Početkom Drugog svetskog rata, Gimnazija je izmeštena, a okupaciona vojska koristila je školski objekat kao kasarnu. Po završetku rata, 1945. podeljena na Nepotpunu mađarsku i Nepotpunu srpsku gimnaziju. Transformacijom 1950/51, od osmogodišnje gimnazije odvojena su niža odeljenja i pripojena novoformiranim osmogodišnjim osnovnim školama. U tom periodu završena je i obnova zgrade. Vek nakon osnivanja, 1959, Gimnazija je nazvana po Kikinđaninu Dušanu Vasiljevu, pesniku, proznom i dramskom piscu, jednom od najznačajnijih srpskih ekspresionista.
Narednih godina Gimnazija doživljava stalni uspon, do školske 1974/75. godine, kada su, na inicijativu tadašnjeg ministra prosvete SFRJ Stipe Šuvara, osnovani Centri za obrazovanje. Nove generacije nisu upisivane narednih 16 godina, a školske 1990/91. obnavlja se rad Gimnazije.
– Svake godine obeležavamo Dan osoba sa Daunovim sindromom, ali je ovo prvi put da aktivnosti organizujemo na trgu. Želimo da građani shvate važnost ovog dana i da se uključe – rekla je Nikoleta Pavlov, v. d. direktorka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.
Ona ističe da je podrška porodicama izuzetno važna.
Jedna od korisnica Dnevnog boravka Centra, Adrijana Arsić, godinama je deo ovih aktivnosti:
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom obeležava se 21. marta, datumom koji simbolizuje trizomiju 21 – genetsku promenu koja dovodi do ovog stanja. Osobama sa Daunovim sindromom najpotrebniji su razumevanje, ljubav i adekvatna nega.
Prema statistikama, u Srbiji živi oko 3.500 osoba sa Daunovim sindromom. One se suočavaju sa različitim zdravstvenim izazovima, ali uz odgovarajuće programe rane intervencije i inkluzivnog obrazovanja, mogu postići značajan stepen samostalnosti.
Iako ne postoji lek za Daunov sindrom, uz podršku zajednice, osobe sa ovim stanjem mogu voditi kvalitetan i ispunjen život.
– Brat i ja smo bili oduševljeni karateom i oboje smo počeli da treniramo. On je u jednom trenutku odustao, ali ja nisam. Volim borilačke sportove, karate me je promenio – kaže Nina.
Ninina sportska vitrina već je puna medalja, a među najdražima izdvaja titulu prvaka Vojvodine u juniorskoj konkurenciji, vicešampionsku titulu Srbije, bronzu sa Školskog prvenstva Srbije i sedmo mesto na Balkanskom prvenstvu. Sada se priprema za Kup Vojvodine, sa ambicijom da osvoji prvo mesto, a dugoročni cilj joj je titula prvaka Srbije i medalja na Balkanskom, pa i Evropskom prvenstvu.
Pored karatea, prati i druge sportove, a najveći uzori su joj Novak Đoković i Habib Nurmagomedov. Ona je prva devojčica u svojoj porodici koja se bavi sportom, dok je njen otac bio fudbaler.