April 18, 2026

Град

recitatori-(2)

Na gradskoj smotri recitatora učestvovaće više od stotinu učenika

Aleksandra Djuran March 3, 2026

Kulturni centar Kikinda i ove godine domaćin je gradskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“. Od sutra, 4. do petka, 6. marta, više od stotinu osnovaca i srednjoškolaca nadmetaće se u kazivanju stihova.

-Prvog dana recitovaće deca od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola i u ovom uzrastu je i najviše prijavljenih kandidata, 71 – saznajemo od Tanje Nožice iz Kulturnog centra. – U kategoriji viših razreda osnovnih škola je 18 prijavljenih recitatora i oni će svoje umeće pokazati drugog dana. Treći dan je rezervisan za srednjoškolce i u ovoj kategoriji je 13 učesnika.

Žiri će raditi u sastavu Marija Tanackov, književni kritičar, Gizela Kekenj, nekadašnji recitator i glumica, Snežana Tomin, pesnikinja i Slavoljub Matić, glumac Narodnog pozorišta.

-Godinama u našem gradu negujemo kazivanje lepe reči tako da uspesi ne izostaju. Podsetiću da smo 2011. imali dve pobednice Republičke smotre u kategoriji osnovaca Anju Vojinović i Nikoletu Mortvanski. Dragan Jovanić je stigao do republičkog nadmetanja pre dve godine, do tog nivoa stigle su i Lena Davidović i Maja Psodorov – navela je naša sagovornica.

Najbolji će steći pravo da učestvuju na zonsku smotru recitatora koje je 14. marta u Čoki.

A.Đ.

rct-dusan-vasiljev6

Nagrade za mlade naučnice iz Kikinde

Tijana Despotovski March 3, 2026

Polaznice Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev” ostvarile su zapažene rezultate na ovogodišnjoj Državnoj smotri naučno-istraživačkih radova koju organizuje Regionalni centar za talente Beograd 2, osvojivši tri druge i jednu treću nagradu.

Drugo mesto iz matematike pripalo je Ani Vojvodić za rad „Matematičke osnove i fundamentalna svojstva heš funkcija”, kao i Leni Davidović za rad „Interakcija vizuelne percepcije i matematičkih struktura u stvaranju iluzija”. Isti plasman ostvarila je i Mina Radivojša iz fizike sa radom „Optički efekti u gradijentnim sredinama: model miraža peskom i rastvorom saharoze”.

Treću nagradu iz matematike osvojila je Milica Boberić, koja je predstavila rad „Hiperbolička geometrija kao model optimalnih puteva signala”.

Mentorka svim nagrađenim polaznicama bila je Marija Popović, a sve četiri učenice već su nagrađivane i prethodnih godina. Ovogodišnju smotru iskoristile su kao pripremu za Pokrajinsko takmičenje talenata, koje će biti održano u Pančevu sredinom aprila.

Na protekloj Smotri veoma uspešna je bila i gimnazijalka Helena Grujić, koja je učestvovala samostalno, a za rad iz fizike „Projektovanje Frenelovih sočiva“, koji je radila sa Naumom Matićem, učenikom iz Beograda, osvojila je prvo mesto i zlatnu medalju. Njihov mentor je Aleksa Denčevski. Naum Matić je zbog bolesti izostao sa prezentacije, pa je njihov zajednički rad na Državnoj smotri prezentovala samo Helena.

diksilend-(5)

Počela nedelja žena: Beogradski diksilend orkestar publiku poveo na sentimentalno putovanje

Aleksandra Djuran March 2, 2026

Manifestaciju „Nedelja žena“ Kulturnog centra otvorio je Beogradski diksilend orkestar. Bend koji je treći put u našem gradu okupljenoj publici predstavio je deo svog bogatog repertoara, koju su proveli kroz sentimentalno putovanje džez parobrodom. Svaka kompozicija bila je vezana za određenu zemlju svetu.

-Drago nam je što nam je pripala čast da otvorimo nedelju posvećenu lepšim polovinama -istakao je Vladimir Racković, umetnički rukovodilac Beogradskog diksilend orkestra. – Lepi trenuci vezuju nas za Kikindu u kojoj gostujemo treći put. Publika odlično poznaje žanr koji sviramo i ovo je ujedno i početak naše turneje kojom obeležavamo 25 godina umetničkog stvaralaštva. Tokom godine održaćemo više koncerata u čitavom regionu.

Koncert je organizovan posredstvom Ministarstva kulture.

-Mi smo jedini orkestar koji svira tradicionalni džez, ne samo u Srbiji ili na području Zapadnog Balkana, nego do roga Afrike nema orkestra koji je neguje. To nas podstaklo da funkcionišemo kao pokretni muzički muzej. Publici širom sveta pokazujemo kako su izgledale svirke, koncerti, moda, oblačenje i plesovi pre stotinu godina.

Tanja Nožica iz Kulturnog centra podsetila je da je ovo osma godina kako se organizuje „Nedelja žena“ i pozvala sve da sutra budu u Galeriji Kulturnog centra na otvaranju izložbe „Maštanje“ Irene Galešev u 19 časova.

 

telefon-skola

Đaci OŠ „Jovan Popović” već tri godine bez pametnih uređaja u školi

Tijana Despotovski March 1, 2026

U Srbiji je pokrenuta inicijativa za uvođenje zakonskog ograničenja korišćenja mobilnih telefona u školama, a iskustva iz prakse već postoje u Kikindi. O mogućim rešenjima i dosadašnjim efektima govore direktori škola koje su samostalno uredile ovu oblast.

U OŠ „Jovan Popović“ mobilni telefoni se ne koriste tokom boravka učenika u prostorijama škole već treću godinu zaredom. Prema rečima direktorice Jelene Krvopić, učenici po dolasku u školu predaju telefone u kutije za odlaganje koje ima svaki razred, a uređaji im se vraćaju nakon završetka nastave.

-Motiv nam je bio to što smo primetili da je savremena tehnologija, iako neophodna, decu u velikoj meri otuđila jedne od drugih. Želeli smo da ih vratimo međusobnoj komunikaciji, da se tokom odmora čuje žamor u školi i školskom dvorištu – ističe Krvopić.

Ona navodi da je odluci prethodila detaljna procedura – roditeljski sastanci, Savet roditelja i Školski odbor – i da nije bilo značajnijeg otpora.

-Učenici su pravilo vrlo brzo prihvatili. Danas je to sastavni deo njihovog školskog života, do te mere da sami podsećaju nastavnike ako se dogodi da telefoni ne budu prikupljeni – kaže direktorica.

Prema njenim rečima, bezbednost učenika nije bila dovedena u pitanje. Roditelji su potpisali pisanu saglasnost, a u slučaju potrebe kontakt sa porodicom ostvaruju odeljenske starešine ili drugi nastavnici. Izuzetak od pravila odnosi se na pametne satove kod učenika prvog i drugog razreda, dok u višim razredima ni ta vrsta uređaja nije dozvoljena.

Sa druge strane, u Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ primenjuje se delimično ograničenje. Direktorica Milanka Halilović ističe da učenicima srednjih škola ne treba u potpunosti zabraniti nošenje mobilnih telefona, jer se oni ponekad koriste u nastavne svrhe, kao i zbog činjenice da veliki broj učenika putuje iz okolnih mesta.

-Kod nas već dve godine postoji pravilo da učenici pre ulaska u učionicu odlože sve lične stvari u torbu, uključujući i mobilne telefone i pametne satove. Telefon mogu da koriste samo ako nastavnik to izričito dozvoli – navodi Halilović.

Iskustva škola u Kikindi pokazuju da različiti modeli regulisanja upotrebe mobilnih telefona u obrazovnim ustanovama već funkcionišu u praksi. Upravo takvi primeri mogli bi da posluže kao osnov za dalju raspravu o zakonskim rešenjima koja se najavljuju na republičkom nivou.

T. D.

dan-retkih-bolesti

Kako izgleda svet kada je stolica previsoka: OŠ „Jovan Popović“ i Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ obeležili Dan retkih bolesti

Tijana Despotovski February 27, 2026

U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ večeras je održan događaj „Hoću da rastem – iz mog ugla“, posvećen obeležavanju Dana retkih bolesti. Događaj su organizovali Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ i škola, sa ciljem da roditeljima, nastavnicima i široj zajednici približe svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju deca sa retkim bolestima.

Centralni deo programa bila je interaktivna aktivnost – stolica u razmeri 2:1 – koja je učesnicima omogućila da neposredno osete prepreke sa kojima se deca sa ahondroplazijom susreću svakog dana. Pored toga, održana je i edukativna prezentacija o retkim bolestima, ahondroplaziji i značaju inkluzije u školama.

Davor Terzin, predstavnik udruženja i otac Staše, devojčice iz Kikinde koja boluje od ahondroplazije, objasnio je da čak i najjednostavnije radnje mogu predstavljati veliki izazov.

-Mi koji smo prosečne visine ne možemo lako da sednemo na tu stolicu — potrebna nam je snaga i akrobacija da se popnemo. Kada kažemo deci sa ahondroplazijom ‘hajde sedi’, to je za njih poduhvat – rekao je on.

On je dodao da sedenje na običnoj stolici može izazvati zdravstvene probleme, jer se smanjuje dotok krvi u nogama, što kasnije dovodi do problema sa kičmom.

Govoreći o školovanju, Terzin je istakao primer dobre prakse.

-Staši je potrebna prilagođena stolica koju smo kao roditelji želeli da obezbedimo. Direktorica škole je odmah rekla da nema potrebe, jer je dužnost škole da obezbedi da svi đaci imaju sve što im je potrebno za nesmetano pohađanje nastave. Na tome smo veoma zahvalni.

Prema njegovim rečima, članovi udruženja često nailaze na teškoće kada deca krenu u školu, zbog čega je razumevanje zajednice od presudnog značaja.

-Potrebno je razumevanje. Nema potrebe za sažaljenjem. Treba samo pitati: kako mogu da pomognem?

Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ osnovano je u novembru 2022. godine od strane tri porodice, sa sedištem u Kikindi. Danas okuplja oko dvadeset porodica koje razmenjuju iskustva, savete i podršku. Jedan od primarnih ciljeva bio je uvođenje terapije u Srbiju, u čemu su uspeli, dok je drugi povezivanje porodica i međusobna podrška.

Direktorica škole Jelena Krvopić naglasila je da je iskustvo sa stolicom pomoglo prisutnima da bolje razumeju svakodnevicu dece sa ahondroplazijom.

-Vrlo je teško popeti se na stolicu, a perspektiva je pomalo zastrašujuća, kao što smo danas naučili — a Staši je tako svaki dan.

Ona je istakla da škola sa ponosom obeležava Dan retkih bolesti, posebno jer će Staša od septembra postati njihova učenica.

 

-Ono što želimo da postignemo jeste da nikada ne dozvolimo da se Staša oseća drugačije. Spremni smo da učimo i sarađujemo.

Škola je već obezbedila stolicu prilagođenu Staši i visini školske klupe, a u planu su i dalje adaptacije prostora u vidu adaptera za toalet i table koja se postavlja na odgovarajućoj visini.

-Najmanji problem je prilagođavanje nameštaja. Bitno nam je da se nikada ne oseti tužno ili drugačije od ostale dece – poručila je direktorka.

Ovaj pristup direktorice i nastavnog kadra OŠ „Jovan Popović“ — u kojem razumevanje prethodi svemu — pokazao je da inkluzija nije samo zakonska obaveza, već stvar ljudskosti, spremnosti da se uči i želje da svako dete ima jednake uslove.

Dan retkih bolesti obeležava se svake godine poslednjeg dana u februaru, sa ciljem podizanja svesti o izazovima sa kojima se suočavaju oboleli i njihove porodice. Retke bolesti pogađaju mali broj ljudi, dok ahondroplazija, genetski poremećaj rasta kostiju, pogađa oko jednu od 25.000 beba.

T. D.

 

izlozba-draga-3

Svečano otvorena izložba „Kraljica Draga između slave i anateme“ – priča o ženi iza istorijskog mita

Tijana Despotovski February 27, 2026

U Galeriji „NOVA“ Narodnog muzeja  večeras je svečano otvorena gostujuća izložba „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, realizovana u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Postavka će biti dostupna posetiocima mesec dana.

Koautor izložbe, viši kustos istoričar Aleksandar Marušić, rekao je da je postavka do sada gostovala širom zemlje.

-Mali jubilej je danas u Kikindi jer ova izložba gostuje 35. put – istakao je Marušić, podsećajući da je prvi put predstavljena u Gornjem Milanovcu, mestu rođenja kraljice Drage.

Prema njegovim rečima, cilj postavke nije glorifikacija, već razumevanje istorijske ličnosti.

-Ona se ne glorifikuje kroz ovu izložbu, već želimo da se njen život sagleda iz jednog drugačijeg ugla — da se vidi da je bila, kao i svi mi, obična osoba od krvi i mesa.

Marušić je naglasio da izložba ukazuje i na obrazovanost i kulturni profil kraljice Drage.

-Ona je bila obrazovana, govorila je francuski i nemački jezik. Pokazali smo njene pesme, kao i članke koji svedoče o tome koliko je radila na sebi.

Posebnu pažnju privukao jedan od najpotresnijih eksponata.

-Ovde se može videti deo originalne zavese u koju su Obrenovići bili zamotani i bačeni sa prozora. To govori ne samo o načinu ubistva, već i o nameri da budu poniženi i kao ličnosti satrti – objasnio je Marušić.

Izložba obuhvata oko trideset eksponata, što predstavlja oko 60 odsto originalne postavke, dok ostatak nije mogao da putuje.

Prema rečima autora, postavka omogućava posetiocima da steknu celokupniju sliku o kraljici Dragi, ali i o Srbiji druge polovine 19. veka.

-Važno je da posetioci vide koliko je radila na sebi, koliko je čitala, prevodila i pisala, ali i da kroz eksponate sagledaju tragediju naše nacionalne istorije – naglasio je Marušić.

V.d. direktora muzeja Miloš Pušara istakao je da sam naziv izložbe ukazuje na složenost istorijske ličnosti kraljice Drage.

-Naziv je interesantan jer slava simbolizuje kraljicu i dinastiju, a anatema je onaj narativ koji se stvorio o samoj kraljici. Neki je smatraju najodgovornijom osobom za kraj dinastije Obrenović i u biološkom i u dinastijskom smislu – rekao je Pušara.

On je naglasio da je izložba značajna i kao početak saradnje dve ustanove kulture, kao i da se očekuju prateći programi.

-Nadamo se pratećem sadržaju u vidu istorijskih časova i radionica. Ovi sadržaji doprinose popularizaciji muzeja, a ovo je ujedno i početak saradnje sa Muzejom rudničko-takovskog kraja – dodao je on.

Pušara je podsetio i na istorijsku povezanost dva grada.

-Jedan kuriozitet koji povezuje Kikindu i Gornji Milanovac jeste da je veliki broj njihovih i naših sugrađana bio interniran u severnu Norvešku – rekao je on.

Izložba „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme” donosi priču o životu Drage Mašin — između dvora, političkih intriga i tragičnog kraja 1903. godine — pozivajući posetioce da ovu istorijsku ličnost sagledaju izvan stereotipa i predrasuda.

T. D.

 

IMG-a915caf84829447827372c2a8ac82d81-V

Mjuzikl „Onda i sad“ na sceni pozorišta: gimnazijalci oživeli osamdesete i uporedili ih sa današnjicom

Tijana Despotovski February 27, 2026

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta, tridesetak učenika Gimnazije „Dušan Vasiljev“ sinoć je priredilo muzičko-scenski spektakl – peti jubilarni gimnazijski mjuzikl pod nazivom „Onda i sad“.

Publika je imala priliku da uživa u programu koji je spojio rok i pop klasike ex-jugoslovenske i svetske scene, uz plesne koreografije i scenske detalje koji su prizivali duh prošlih vremena. Gimnazijalci su igrali čak i kolo, ali i pokazali kako se igra uz antologijsku „Makarenu“, dok je čitav nastup završen ovacijama publike.

Prema rečima profesorke Snežane Zamurović, ovogodišnja tema bila je poređenje kasnih osamdesetih godina i savremenog doba, predstavljeno na vedar i zabavan način.

-Scenografija je prikazala porodicu iz 1986. godine – starinski televizor, hekleraj, devojčicu koja čita knjigu i dečaka koji igra fudbal – nasuprot porodici iz 2026. godine, gde dečak igra igrice sa slušalicama na ušima, a devojčica vreme provodi na TikToku.

Profesorica Zamurović radila scenario i režiju, a profesorica muzičkog, Dragana Armacki, radila je sa solistima, revidirala odabir pesama i pomogla izvođačima da se pripreme.

-U mjuziklu je učestvovalo 30 učenika, od kojih je 27 nastupalo kao glumci, pevači i plesači, dok su troje bili pomagači. Među učesnicima su bili i učenici bez muzičkog obrazovanja koji su pokazali svoje talente i po prvi put zablistali na sceni – ispričala je Zamurović.

Mjuzikl je pripreman od decembra, a uprkos nepredviđenim okolnostima i improvizacijama zbog izostanka dvoje učenika pred sam nastup, program je uspešno izveden. Sala je bila puna, a publika nasmejana tokom večeri ispunjene pesmom i igrom.

Učenica trećeg razreda Gimnazije, Ena Gogić, nastupila je u ulozi zvezde na televiziji u „staroj“ porodici i izvela pesmu „Kako sam te voljela“ grupe Magazin, dok je u savremenom delu priče pevala numeru „My heart will go on“ iz filma „Titanik“.

-Za mjuzikl smo se spremali oko tri meseca. Naravno, ništa bez naše profesorke Sneže Zamurović koja je sve to osmislila. Ja sam presrećna i prezadovoljna kako je sinoćni nastup prošao. Mislim i da su svi profesori u publici bili zadovoljni i ponosni. Smatram da smo predstavili školu na divan način. Moja porodica i prijatelji su bili da me gledaju i rekli su da je nastup bio odličan, kao i da je ovo najbolji mjuzikl od svih do sad – podelila je sa nama Ena.

Njena vršnjakinja Helena Grujić tumačila je majku u savremenoj porodici i poručila da mjuzikl prikazuje razlike u porodičnim i školskim odnosima nekada i danas, uz zaključak da svaka generacija ima svoje prednosti i mane.

-Smatram da je nastup prošao odlično, imam puno utisaka. Sve smo super uradili: i nastup za koji smo dugo vežbali ali i improvizacije koje smo ubacivali u hodu u toku samog izvođenja. Sve je to zahvaljujući profesorici Sneži. Sledeće godine ću se definitivno prijaviti opet. Probe su bile veoma zanimljive, puno smo se smejali i družili, lepo smo se provodili i zbližili sa ljudima sa kojima inače ne bismo imali prilike toliko blisko da se upoznamo – istakla je Helena.

Organizatori najavljuju reprizu početkom aprila, namenjenu građanstvu, dok je sinoćno izvođenje bilo pre svega za nastavnike i roditelje.

T. D.

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Završen prvi krug licitacije državne zemlje: Najviša ponuđena cena u Novim Kozarcima, najniža u Mokrinu

Aleksandra Djuran February 27, 2026

Krajem januara završen je prvi krug licitacije za izdavanje državne zemlje u zakup. Nadmetanje je, kao i ranijih godina, obavljeno elektronski preko Ministarstva poljoprivrede odnosno Uprave za poljoprivredno zemljište. Ratari su, u deset katastarskih opština, na raspolaganju imali 1.633 hektara državnih oranica po Godišnjem programu mera zaštite poljoprivrednog zemljišta iz 2025. i površina od 34 hektara prema programima iz 2019, 2020. i 2022. godine, saznajemo od sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslave Narančić.

-Površina od 34 hektara ponovo je stavljena na licitaciju s obzirom na to da su raskinuti ugovori sa zakupcima usled neispunjavanja uslova. Elektronskim putem, podneto je 18 prijava od kojih jedna nije ispunjavala uslove. Zemlja u državnom vlasništvu izdata je na 15 godina, osim parcela u katastarskoj opštini Banatska Topola gde je zakup na godinu dana zbog spornih imovinsko-pravnih i svojinskih odnosa – istakla je naša sagovornica.

Najviša ponuđena cena po hektaru je 55.500 dinara za zemlju u Novim Kozarcima, dok je najniža cena za hektar izlicitirana u Mokrinu, 11.000 dinara.

-Ukupno je u prvom krugu izdato 55,1604 hektara državne zemlje. U toku je potpisivanje ugovora o zakupu između Uprave za poljoprivredno zemljište i zakupaca. Po završetku ovog postupka, raspisaće se i drugo javno nadmetanje za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada. Očekujem da će drugi krug licitacije biti tokom marta – navela je Narančić.

Najviše zemlje za nadmetanje bilo je u katastarskim opštinama Iđoš i Sajan, gde je i najmanje parcela izlicitirano. Naime, u pomenutim selima uglavnom su na raspolaganju slatine, pašnjaci i trstici, te kako zemlja nije obradiva i nije visokog kvaliteta malo je i zainteresovanih za nju.

A.Đ.

travisdmchenry-nurse-1796924-1280

Grad izdvojio tri miliona dinara za lečenje dece: Pomoć porodicama u borbi sa bolešću

Aleksandra Djuran February 26, 2026

U lokalnoj samoupravi mogu da se podnesu zahtevi za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece sa prebivalištem na teritoriji grada. Podrška je namenjena različitim vidovima lečenja i medicinskih intervencija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Gradonačelnik Mladen Bogdan za naš portal istakao je da je cilj da se pomogne porodicama:

-U gradskom budžetu za ovu godinu opredeljeno je tri miliona dinara za ovu vrstu pomoći. Pojedini sugrađani možda nisu čuli za ovu podršku, a, na žalost, imaju bolesno dete, te je na nama da im ukažemo na nju. Finansijska pomoć odobrava se za troškove lečenja, nabavku lekova i medicinsko-tehničkih pomagala, operativne zahvate, dijagnostičke postupke, kao i za troškove prevoza do zdravstvene ustanove koja se ne nalazi u našem gradu ili u našoj zemlji. Takođe, podrška obuhvata i druge medicinske procedure u Srbiji i inostranstvu, uključujući obezbeđivanje lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji uz angažovanje inostranog zdravstvenog stručnjaka.

Važno je napomenuti da je cilj da se finansiraju oni troškovi koje ne obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

-Primera radi nekada postoji potreba za skupim lekom, dodatnim lečenjem ili terapijama koje su preporučene od strane domaćih i stranih lekara i stručnjaka i najčešće se obavljaju u privatnim klinikama. Te troškove mi pokrivamo, kao i boravak roditelja ili staratelja koji ide sa detetom – kazao je prvi čovek grada.

Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku pokreće se na zahtev roditelja ili usvojioca, staratelja ili hranitelja, uz obaveznu prethodnu saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.

-Komisija koja odlučuje o zahtevu čine samo lekari specijalisti iz raznih oblasti. Iznos koji izdvajamo isti je nekoliko godina unazad i nije ga bilo potrebe uvećavati, što ukazuje na to da, na sreću, nemamo novoobolele dece od retkih bolesti. Grad je tu da pomogne i sve humanitarne akcije čiji je cilj prikupljanje pomoći za lečenje – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Zahtev se podnosi na pisarnici Gradske uprave, uz prateću dokumentaciju, u zatvorenoj koverti sa obaveznom naznakom: „Komisiji za utvrđivanje ispunjenosti uslova za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece – Zahtev za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece“.

A.Đ.

milan-jovanic

U Novim Kozarcima renoviran hol Doma kulture: Meštanin Milan Jovanić besplatno izveo radove

Jelena Trifunović February 26, 2026

Hol Doma kulture u Novim Kozarcima zablistao je u novom ruhu zahvaljujući zajedničkom trudu i nesebičnom zalaganju meštana. Radovi na kompletnom renoviranju, započeti su početkom januara i trajali su oko 20 radnih dana.

– Mesna zajednica je obezbedila sav potreban materijal, ali posebno želim da istaknem da ovaj projekat ne bi bio realizovan bez ljudi velikog srca. Naš sugrađanin Milan Jovanić je ponudio svoju pomoć i potpuno besplatno izveo sve radove. Zahvalnost dugujemo i Umetničkoj galeriji „Zdravko Mandić” koja je poklonila umetničke slike i time dala poseban pečat ovom prostoru. Ovo je dokaz da slogom i zajedničkim radom možemo da uradimo velike stvari za naše Nove Kozarce- ističe Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

Obnovljeni hol sada predstavlja prijatniji i lepši prostor za sva buduća kulturna dešavanja, dok iz Mesne zajednice najavljuju dodatna ulaganja u Dom kulture.