najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prvi ovogodišnji robni vašar u Bašaidu okupio je veliki broj posetilaca i prodavaca. Moglo se naći sve od igle do lokomotive. Dostupna je bila roba široke potrošnje, voće, povrće, nameštaj, sitna živina, ogrev, sadnice, stvari za kuću, nameštaj, alati, radne mašine i još mnogo toga.
Prodavci, ali i kupci došli su iz čitavog severnog Banata. Naredni vašar je druge nedelje u aprilu.
Retrospektivna izložba slika Brace Azarića otvorena je juče u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Postavka obuhvata 26 radova nastalih tokom pet decenija stvaralaštva i predstavlja presek njegovog umetničkog puta — od realizma do apstrakcije.
Azarić kaže da mu je izlaganje u zdanju parlamenta posebno značajno zbog samog ambijenta.
-Ranije sam već izlagao u Beogradu — u Skadarliji, Domu vojske, galerijama, „Božidarcu”— ali ovo mi je možda i najdraže izlaganje zbog samog prostora Skupštine. To je jako lep prostor, sve je u mermeru – navodi umetnik.
Postavka čini 26 slika iz različitih faza njegovog rada, uključujući i tri apstraktna dela. Radovi su birani tako da predstave kontinuitet stvaralaštva. Centralnu ideju izložbe opisuje kao „borbu za dušu“.
-Slikar daje deo svoje duše delu, a ona se prenosi na onoga ko sliku posmatra. Pravu umetnost i laik može da razume i oseti – ističe Azarić.
Umetnik je podelio sa publikom u Beogradu i svoju zabrinutost po pitanju stanja u društvu.
-Vlada jedno ništavilo. Možda je to i cilj – da čovek izgubi dušu. Veštačka inteligencija ulazi u sve pore društva pa i u umetnost. Ona može da bude pametnija od čoveka, ali nema dušu. Veštačka inteligencija napravi prelepu sliku ali ona je mrtva, nema duše: kada pogledaš u sliku napravljenu na taj način, nema osećaja prisnosti. Prava umetnost ima moć da čoveku sačuva dušu – kaže Azarić
Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Zdravko Vučević, dugogodišnji kustos Muzeja savremene umetnosti. Akademska slikarka i pesnikinja Nataša Radosavljević Nara govorila je svoju poeziju, dok se autor obratio publici i recitovao stihove Jovana Dučića.
Nakon Beograda, izložba će početkom aprila biti predstavljena u Centru za kulturu u Smederevu. Planirana su i gostovanja na SPENS-u u Novom Sadu i u muzeju u Rumi.
Azarić sebe svrstava u apstraktni ekspresionizam i smatra da umetnost ima suštinsku ulogu u društvu.
Zajedno sa kolegama slikarima, Braca Azarić će sutra u Galeriji “Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima upriličiti izložbu posvećenu damama sa početkom u 19 časova.
T. D.
Kikinda je i ove godine imala zapažene rezultate na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, a šestoro učenika izborilo se za plasman na republički nivo takmičenja. Uspeh donosi i priliku za plasman na Evropsku geografsku olimpijadu. Takmičenje je održano u nedelju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u Zemunu.
Grad su predstavljali učenici tri osnovne škole — „Sveti Sava“, „Žarko Zrenjanin“ i „Vuk Karadžić“. Na regionalnom nivou takmičili su se Filip Rodić, učenik sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Jana Injac, učenica osmog razreda OŠ „Vuk Karadžić“, kao i jedanaestoro učenika OŠ „Sveti Sava“.
Među takmičarima iz OŠ „Sveti Sava“ bili su sedmaci Nikola Rodić, Stefan Stupar, Vukašin Ilić i Uroš Vujadinov, kao i osmaci Vanja Derbakova, Una Ugrešić, Nikolina Pilipović, Vukašin Ćirić, Luka Baba, Vuk Matijević i Nikola Tomić.
Plasman na republički nivo izborili su Jana Injac, Filip Rodić, Nikola Tomić, Vukašin Ćirić, Vukašin Ilić i Stefan Stupar.
Takmičenje obuhvata proveru teorijskog znanja i praktičnu primenu geografije, uključujući snalaženje u prostoru i rešavanje zadataka van okvira školskog gradiva.
Mentori učenicima su Aleksandra Ostojić, Nataša Šuljan i Miroslav Grujić.
T. D.
Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ danas prodaju svoje rukotvorine na trgu ispred Kulturnog centra, u periodu od 10 do 13 časova. Sugrađani mogu da kupe proizvode po simboličnim cenama i tako podrže njihov rad.
-Prikupljena sredstva biće uložena u aktivnosti korisnika kako bi ponovo učestvovali u javnim programima, kao i u odlascima u bioskop, na ekskurzije i druženja. Akcija predstavlja jedan od načina njihove integracije u društvo, sa ciljem jačanja samopouzdanja i osećaja korisnosti – izjavila je Milica Ristić, radni terapeut i stručni saradnik u Centru „Naša kuća“.
Inače, Centar je osnovao Grad Kikinda radi unapređenja kvaliteta života osoba sa različitim senzornim, mentalnim i drugim smetnjama i invaliditetima, kao i njihovog što većeg osamostaljivanja kroz praktičan život.
T. D.
Odluka da napusti rodni grad i školsku godinu provede u inostranstvu za Ivu Plemić, gimnazijalku iz Kikinde, bila je, kako sama kaže, „jedna od najvažnijih i najhrabrijih odluka u životu“. Zahvaljujući programu interkulturalne razmene organizacije AFS, ona od septembra 2025. godine živi u Francuskoj, u predgrađu Liona, gde pohađa gimnaziju i stiče iskustva koja, kako ističe, menjaju njen pogled na svet.
-Rođena sam i odrasla u malom gradu, što me je oduvek podsticalo da upoznam više sveta i izađem iz svoje zone komfora – kaže Iva za naš list. Francusku je izabrala zbog kulture, istorije i jezika, ali i zbog porodice koja tamo živi. Pripreme za razmenu trajale su mesecima, ali, kako kaže, „ništa ne može u potpunosti da pripremi čoveka za život u drugoj zemlji“.
Početak boravka bio je ispunjen uzbuđenjem i novinama, ali vremenom su se javili izazovi.
-Kako vreme prolazi, postaje sve teže zbog udaljenosti od porodice, prijatelja i mentaliteta uz koji sam odrasla – navodi ona. Francuski mentalitet opisuje kao distanciraniji, a kulturne razlike primetne su i u ishrani.
-Jede se manje mesa nego kod nas, ali su deserti zaista odlični – dodaje.
Najemotivniji trenutak do sada bio je tokom božićnih praznika.
-Provođenje praznika sa porodicom, ali ne sa svojom, bilo je veoma teško – priznaje Iva. Za prazničnom trpezom okusila je i tradicionalne specijalitete, poput puževa i živih školjki, što opisuje kao iskustvo koje neće zaboraviti.
Život u francuskoj porodici dao joj je svojevrstan osećaj pripadnosti. Posebno se zbližila sa „host“ majkom Žuli i njenom decom, sa kojima deli radoznalost prema drugim kulturama. Zajedničko učenje klavira postalo je simbol novih veza i topline.
-Taj zajednički trenutak muzike pružio mi je osećaj pripadnosti i novu veštinu koju ću poneti sa sobom – kaže ona.
Iva pohađa gimnaziju „Kondorse“ u Sen Pristu, gde joj veliku podršku pruža razredni starešina i profesorka francuskog jezika Edit Anglero. Uz njenu pomoć brzo je napredovala u jeziku i prilagođavanju novom školskom sistemu, koji se značajno razlikuje od srpskog.
-Školski dan traje i do deset sati, a učenici imaju individualne rasporede i malo vremena za druženje tokom nedelje – objašnjava Iva.
Uprkos tome, stekla je bliske prijateljice koje joj pomažu u učenju i svakodnevici. Neke od njih su počele da uče srpski jezik, dok ona sve sigurnije govori francuski.
-Za pet meseci naučila sam da gotovo u potpunosti koristim francuski u svakodnevnoj komunikaciji – ističe sa ponosom.
Pored nastave, uključila se u dramsku sekciju škole. Iako je na početku dobila značajnu ulogu, zbog obaveza je nastavila rad iza scene, baveći se kostimografijom, scenografijom i izradom postera. To iskustvo pomoglo joj je da se oseti korisno i uključeno u školski život.
Razmena je donela i novu svest o sopstvenom identitetu.
-Shvatila sam da ne samo da ja upoznajem Francusku, već i Francuskoj predstavljam Srbiju – naglašava ona, dodajući da je upoznala vršnjake iz brojnih zemalja i izgradila prijateljstva koja premašuju granice.
Iako je Francuska razvijena zemlja, pojedini aspekti društva bili su joj iznenađujući. U školama, na primer, nije dozvoljeno isticanje verskih obeležja, pa ne može da nosi krstić na lančiću. Ta pravila su joj u početku bila teška za razumevanje, ali su deo sistema na koji se prilagodila.
Život daleko od kuće, kaže, značajno je doprineo njenom sazrevanju.
-Uči me da budem zrelija, samostalnija i da se snađem u nepoznatom – deli sa nama Iva. Podrška porodice i prijatelja iz Srbije daje joj snagu da istraje i iz iskustva izađe jača.
Razmena u Francuskoj nije uvek laka, ali je, kako poručuje, neprocenjivo iskustvo.
-Preporučila bih godinu na razmeni svakome ko se boji – ko se boji da upozna sebe ili veruje da je svet veći od onoga što nam je do sada prikazano – poručuje Iva.
U Francusku je stigla 5. septembra 2025. godine, a povratak u Srbiju planira početkom letnjeg raspusta. Do tada, ova hrabra Kikinđanka nastavlja da gradi mostove između kultura — i da svet gleda širim, otvorenijim očima.
T. D.
Tamno plavi automobil, Zastava 750, stigao je iz Kikinde u Banjaluku sa neobičnim detaljima kao da je 31. decembar, prenosi portal Srpska info. Kako navode opisijući atrakciju na četiri točka (čije fotografije na banjalučkim ulicama možete pogledati na ovom linku)- na farovima i dalje stoje rogovi irvasa, na prednjoj maski crveni nos, a iznad zadnje registarske oznake svečana mašna.
Dok su lampice odavno skinute, jelke raskićene, a praznična euforija splasnula, ovaj dobro očuvani fića prkosi kalendaru. Tamno plava karoserija blista, detalji su uredni, a njegov prepoznatljiv izgled izaziva osmehe i pitanja prolaznika: „Zar još traju praznici?“, piše portal.
Srpska info ukazuje da su stariji sugrađani s nostalgijom posmatrali legendarnog fiću i prisećali se vremena kada je bio simbol porodičnih putovanja i domaće auto-industrije.
Fićo iz Kikinde, sa rogovima, crvenim nosom i mašnom, postao je simbol jednostavne radosti: malo vedrine na ulicama nikada nije višak – čak i kada je mart- konstatuje Srpska info.
Foto: Ilustracija pixabay
Policija u Kikindi uhapsila je J. B. (56) iz Kikinde zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, a protiv B. M. (54) biće podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog toga što je uhapšenom pomogao da sakrije 84 boksa cigareta raznih marki bez akciznih markica.
U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da su akciju hapšenja sproveli pripadnici MUP-a, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i policijski službenici Policijske uprave u Kikindi.
Uhapšenom J. B. se na teret stavlja izvršenje krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda i krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja, a B. M. se na teret stavlja krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja u pomaganju.
U Mesnoj zajednici Novi Kozarci organizovan je sastanak između predstavnika Saveta i udruženja, organizatora manifestacija i poljoprivrednika. Ovom prilikom predstavljeni su planovi za infrastrukturna ulaganja, ali i za podršku udruženjima i organizaciju manifestacija.
-Cilj nam je da unapređujemo kako sadržaj društvenog života, tako i uslove za kvalitetniji život svih meštana – istakao je Marko Čavka, potpredsednik Saveta MZ. – Udruženja i manifestacije imaju nemerljiv značaj za očuvanje tradicije, negovanje kulture i stvaranje sadržaja za sve generacije.
Sa poljoprivrednicima koji su se odazvali razgovoru dogovoreno je da se urede atarski putevi.
-Složili smo se oko dinamike radova sa kojom su i poljoprivrednici zadovoljni jer neće remetiti predstojeće radove u polju. Mesna zajednica obezbediće naftu, a proizvođači traktore i priključnu mehanizaciju. Atarski putevi nisu u zadovoljavajućem stanju i na sastanku su određeni i prioriteti koje je potrebno prvo urediti. Ovo je prvi put da će organizovano, Mesna zajednica i poljoprivrednici, sanirati delove atara – naveo je Čavka.
A.Đ.
Sredstvima obezbeđenim iz budžeta AP Vojvodine, kojima je JP „Kikinda“ dodeljeno 902.500 dinara za pošumljavanje, proteklog vikenda uspešno je realizovana akcija sadnje u Banatskom Velikom Selu.
Na površini od oko tri hektara zasađen je bagrem, čime je započeta realizacija ovogodišnjeg projekta podizanja novih šuma na teritoriji grada. Radovi su sprovedeni u saradnji sa članovima Lovačkog društva „Velebit“, koji su svojim angažovanjem dali značajan doprinos uspešnoj realizaciji akcije. Ovakva saradnja predstavlja primer dobre prakse i potvrđuje značaj zajedničkog delovanja javnog preduzeća i lokalnih udruženja u cilju unapređenja i očuvanja prirodnog okruženja.
– Uspevamo da zadržimo kontinuitet podizanja novih površina pod šumama iz godine u godinu. Računajući i ovu akciju, u prethodnih pet godina podignuto je oko 13 hektara novih šuma na teritoriji Banatskog Velikog Sela. Zahvaljujem Lovačkom udruženju “Velebit” što, pored učešća u akcijama sadnje, aktivno rade i na čuvanju postojećih šuma na teritoriji sela. Nastavljamo sa realizacijom svih planiranih aktivnosti u ovoj sezoni– navodi Miodrag Radovanović, inženjer šumarstva iz JP „Kikinda“.
JP „Kikinda“ nastavlja sa sprovođenjem aktivnosti obnove i zaštite šuma, čime doprinosi očuvanju zemljišta, poboljšanju mikroklime i unapređenju biodiverziteta na teritoriji grada, uz jasan cilj – dugoročno stvaranje zdravijeg i kvalitetnijeg životnog okruženja za sve građane.
