Попуст за рационалну потрошњу електричне енергије у јануару ове године остварило је 1,38 милиона или 44 одсто домаћинстава у Србији.
Овогодишње јавне позиве за доделу финансијске помоћи незапосленима и послодавцима, Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је 20. фебруара. У кикиндској филијали данас је организовано њихово представљање потенцијалним корисницима-послодавцима.
– Пракса је показала да оваква представљања дају резултате јер тако отклањамо евентуалне недоумице и смањујемо број одбијених захтева – каже директорица кикиндске филијале НСЗ, Јелена Митровић. – Позвали смо, углавном, послодавце из приватног сектора јер се на њих односи највећи број јавних позива, као и нове послодавце, како бисмо их упознали са бенефитима које могу да остваре и што више их укључили у коришћење помоћи.
Представљању програма присуствовало је тридесетак позваних послодаваца. Јавни позиви имају различите рокове и веома је важно да потенцијални корисници аплицирају на време.
– Кикиндска Служба има одређену квоту за сваки јавни позив, па се заинтересованима препоручује да се што пре пријаве за коришћење средстава. Прошле године имали смо 14 јавних позива и потрошена је целокупна квота, чак смо тражили и проширење. Финансирано је 389 особа, што је допринело смањењу броја незапослених на евиденцији. На крају децембра 2022, у односу на исти месец 2021. године, незапосленост је у граду смањена за 19 одсто – каже Јелена Митровић.
Како су јавни позиви доступни већ дуже од две седмице, према показаном интересовању послодаваца процена је да ће и ове године бити много корисника.
Сваки позив има одређене циљне групе незапослених на које се односи. То су, углавном, старији од 50 година, млађи од 30 година без средње стручне спреме, незапослени дуже од годину дана, Роми, инвалиди, корисници социјалне помоћи и млади у домском смештају или у хранитељским породицама.
У Националној служби очекују да ће, и ове године, јавни позиви допринети смањењу незапослености. Поред већ активних мера подстицања запошљавања, очекује се и објављивање покрајинских и јавних позива Градске управе Кикинда.
– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.
– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.
– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.
– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница aутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.
