Економија Архиве | Паге 11 оф 13

Зелено светло за изградњу тржног центра у Микронасељу

Jelena Trifunović Фебруарy 1, 2023

Градска скупштина је на данашњој седници дала зелено светло да се парцела у Блоку Д у Микронасељу понуди на продају инвеститорима заинтересованим да ту отворе ритејл парк. Више потенцијалних улагача исказало је интересовање да изгради мањи тржни центар на грађевинском земљишту у улици Јована Јовановића Змаја, где се налазе остаци темеља стамбене зграде започете пре 23 године за младе парове и припаднике војске и полиције. Да подрже предложено решење, одборнике је позвао градоначелник Никола Лукач.

– Перспектива коју сви стварамо, реализујући капиталне пројекте од брзе саобраћајнице до граничног прелаза и индустријских зона, па до инвеститора који желе да дођу овде потврђује да град настоји да задржи људе и да добијемо нова радна места. Настојимо да комунално и инфраструктурно побољшамо ситуацију у граду и то радимо заједно са покрајином и републиком, а инвеститори ће овде сигурно пронаћи партнера. Обезбеђујемо потенцијалне локације и за станоградњу. У претходној години у Кикинди је било преко 70.000 ноћења, туристи овде имају шта да виде. Кикинда крупним корацима иде напред, градимо бољу будућност- поручио је први човек града.

Члан Градског већа Саша Танацков је указао да је било покушаја да се простор понуди за наставак изградње станова или стамбено пословног објекта, али да заинтересованих улагача није било што је потврдио и конкурс у јуну 2020. године када је парцела била понуђена по цени од 160.000 евра.

-Развојем индустрије, расте интересовање за садржаје из области услужних делатности. У протеклих четири, пет година имамо већи број отворених угоститељских објеката. Пратећи тенденцију раста зарада и запослености јављају се инвеститори који желе да отворе трговинске садржаје. Реч је о мини тржном центру формата ритејл парк, који би променио изглед тог дела града и комуналним уређењем простора који се протеже од угла Змај Јовине, улицом Михајла Пупина па до ОМВ пумпе. Тенденција градских власти није продаја земљишта ради продаје, већ да на том простору добијемо садржај неопходан граду и грађанима. Овлашћени проценитељ Министарства финансија је утврдио почетну цену од 260.000 евра што је у односу на вредност од пре три године 100.000 евра више. Понуђачи ће достављати затворене понуде, очекујемо да ће бити веће од почетне цене- рекао је Танацков.

На примедбу одборника ДСС Ладислава Томића да би целисходније било да се на том простору изгради вишеспратница за младе брачне парове уместо тржног центра, одговорили су шеф одборничке групе напредњака Срђан Сивчев и одборник СНС Душан Попесков, као и члан Градског већа Саша Танацков, који је темељно аргументовао опредељење града.

-Чекало се 23 године да се нешто деси и није се десило. Тај део је ругло. Ритејл парк донеће нова радна места. У Војводини имамо неколико типова ритејл парка попут Бига у Зрењанину и Новом саду, Шопија у Суботици, можемо претпоставити да ће се нешто слично и овде отворити. Тржни центар пратиће и нови мобилијар, паркинг места, уређене стазе. Зашто да грађани одлазе у Зрењанин или Суботицу да купују, и да троше гориво, ако могу да купују овде- указао је Сивчев.

Одборник Душан Попесков је напоменуо да парцела у Микронасељу стоји већ годинама у оваквом стању и да ниједна власт није имала решење шта са тим.

-Сад кад смо дошли до решења, ајде да нађемо замерке. Добићемо тржни центар у Микронасељу, што је по мени одлично. Кикинда је пре десет година изгледала скоро попут те парцеле у Микронасељу. СНС је нашла решење за индустрисјке зоне, за довођење инвеститора и нових радних места како бисмо задржали људе овде- истакао је Попесков.

Танацков је објаснио да имена потенцијалних инвеститора град не може да обелодани док се још воде преговори.

-Чак се потписује и изјава о пословној тајни док се воде преговори јер откривање пословне намере може да искористи конкуренција. Оглас када буде објављен, свако у складу са условима може да конкурише. Могу да кажем да потенцијални инвеститори који су исказали интересовање послују у бранши већ неколико година у Србији, такође,раде и у државама у окружењу и у централној Европи.

Танацков: Станоградњу диктира тржиште

– Тржиште одређује инвеститора, мада интензивно радимо на томе да доведемо инвеститоре који ће градити станове. Станоградња у Кикинди јесте замрла, иако тржиште некретнина тражи станове, али чињеница је да за исто улагање у Зрењанину или Суботици потенцијални инвеститори могу да зараде 500 или више евра по квадрату. Ако у Кикинди можете да продате стан за 1.100, 1.200 или 1.300 евра, у Зрењанину ћете га продати за 1.800 евра. Математика је јасна. Власници појединачних стамбених јединица у Микронасељу добиће на цени изградњом ритејл парка. Веома велики трошак је и уклањање стубова који су изграђени, а купац ће о свом трошку уклонити те стубове- истакао је члан Градског већа Саша Танацков.

Више инвеститора заинтересовано за изградњу тржног центра у Микронасељу

Jelena Trifunović Јануарy 31, 2023

На парцели у улици Јована Јовановића Змаја на којој је још 2000. године започета изградња зграде за младе парове, припаднике војске и полиције, али никада није одмакла, више инвеститора заинтересовано је за изградњу тржног центра. Како Кикинда још нема модеран шопинг центар са познатим брендовима на једном месту, нема сумње да ће овај пословни потез бити пун погодак, а шопинг дестинација посећена . Парцелу ће Град понудити на продају, а претходно ће се решење којим су дефинисани купопродајни услови наћи пред одборницима на сутрашњој седници, потврдио је за Кикиндски портал члан Градског већа Саша Танацков.

-Град има више заинтересованих потенцијалних инвеститора за ту локацију, али не за станоградњу, већ за пословни објекат за различите малопродајне објекте типа ритејл парка односно тржног центра отвореног типа. Стога је закључено да би било корисно да огласимо продају тог земљишта у циљу добијања оних садржаја које град у овом моменту нема. Тиме ћемо у Микронасељу, можда и најмногољуднијем делу града, комунално и инфраструктурно решити тај део додатних садржаја малопродајних објеката и других објеката из услужних делатности, али и комуналног уређења додатних паркинг места којих недостаје у Микронасељу- наводи Танацков.

Грађевинско земљиште је укупне површине 11.383 м2. Биће понуђено на продају прикупљањем писаних понуда, по почетној цени од 260.000 евра, коју је утврдио лиценцирани проценитељ.

Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је 15 месеци од дана солемнизације Уговора код јавног бележника. Трошкове уклањања постојећих темеља сносиће купац.

Савез самосталних синдиката: минимална зарада да се усклађује сваких шест месеци

Igor Crnogorac Јануарy 23, 2023

Савез самосталних синдиката Србије договорио се са председницом Владе, Аном Брнабић, да се минимална зарада усклађује са минималном потрошачком корпом два пута годишње, рекао је за Кикиндски портал Илија Дрљић, председник Већа Савеза самосталних синдиката за Кикинду, Чоку, Нови Кнежевац и Нову Црњу,

– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.

У Савезу самосталних синдиката сада чекају објављивање званичног податка о вредности минималне јануарске потрошачке корпе и порасту трошкова живота, што ће бити објављено у другој половини следећег месеца. Ови подаци биће репер за преговоре о усклађивању минималне зараде.

– Треба подсетити да је у питању само минимална потрошачка корпа – прецизирао је Дрљић. – Озбиљна потрошачка корпа достигла је вредност од преко 80 хиљада динара.

Он додаје да, од минималне зараде, у нашој земљи живи између 350 хиљада и 400 хиљада људи, а добар део њих ради у јавном сектору, у државној служби. На подручју Кикинде на минималцу је, каже, неколико стотина запослених, али нико од њих није запослен у страним фирмама.

– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.

Од фебруарских преговора са премијерком, у Савезу самосталних синдиката свакако очекују смањење разлике између најниже зараде и минималне потрошачке корпе.

– Очекујемо усклађење у износу од најмање 15 одсто. Ипак, наша жеља је да се уопште више не прича о минималној заради, него да се она стално пратси наајнижу вредност потрошачке корпе.

Због економске миграције која је већ дуго присутна, напомиње Дрљић, послодавци би морали да размишљају не само о томе да обезбеде минималац, него и зараде у много већем обиму, како бисмо задржали младе људе, стручњаке, у својој земљи.

Кикиндска привреда добро поднела енергетску и кризу са сировинама

Igor Crnogorac Јануарy 22, 2023

Упркос енергетској кризи и порасту цена енергената и сировина, кикиндска привреда бележи повећање укупне спољнотрговинске размене, а индикован је и развој појединих сегмената, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди.

– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.

Укупна спољна трговина, у првих десет месеци 2022. године била је 275 милиона евра – извоз је био у вредности од преко 152 милиона евра, а увоз 122 милиона, односно извоз је био 25 одсто већи од увоза. Иако МСК није извозио, други произвођачи надоместили су, једним делом, ту разлику.

– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница аутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.

Важно је напоменути да је извоз био реално већи јер у овај збир не улазе биланси „Тиса аутомотива“, „Гордона“ и, једним делом, „Банинија“ јер су седишта ових фабрика у другим општинама.

Чока – апсолутни рекордер

Привреда у општини Чока покрила је, прошле године, увоз извозом за чак 340 процената. Више од 15 милиона евра било је спољнотрговинско пословање ове општине до новембра 2022. године.

Читав округ направио много боље резултате прошле године него 2021. Спољнотрговинско пословање било је преко 837 милиона евра, од тога 462 милиона евра била је вредност извоза; биланс је у плусу за више од 87 милиона евра.

Опште удружење предузетника Кикинда обележило славу

Jelena Trifunović Јануарy 19, 2023

Опште удружење предузетника Кикинда је, у присуству својих чланова и гостију, црквеним обредом и резањем славског колача обележило своју славу Богојављење. Кум славе био је Стефан Фелбаб.

-Свима бих пожелео најпре здравља, а затим и успеха и још више посла него претходне године. За предузетника је важно да буде одговоран, поштен и да се труди да што боље ради посао који је изабрао- наводи Фелбаб.

Председник ОУП Кикинда Синиша Пашић пожелео је да чланство остане сложно и да се удружење увећа.

-Једно смо од најјачих удружења предузетника у Србији по броју чланова и активностима. Имамо око 80 чланова. Мини сајам предузетника је једна од наших најважнијих манифестација, сваке године одржава се током Дана лудаје. То је одлична прилика за предузетнике да се представе са својим производима. Желим и да дођу млађи нараштаји и да успешно стварају у овим кризним временима, доћи ће и боља. Трудимо се и да анимирамо младе предузетнике који нису наши чланови, да то постану- указује Пашић.

На територији Града Кикинде има више од 1.300 регистрованих предузетничких радњи што је значајан привредни потенцијал, напомиње члан Градског већа Саша Танацков.

-Не можемо да се ослањамо само на велику привреду. Јако нам је важно да постоји снажан и развијен сектор предузетништва и мале привреде јер су они компатибилни. Шо је јача велика привреда, има већу потребу за услугама и подршком мале привреде и предузетника. У овој години, у градској каси опредељено је три милиона динара као подршка гранта за набавку машина и опреме, подсетићу да је то до сада било два милиона. Рад ОУП Кикинда финансиран је кроз конкурсе града, а град такође финансијски подржава манифестацију Мини сајам предузетника. Важно је да предузетници буду организованисаша танацко, као удружење, али и у смислу секторског удруживања зато што ће на тај начин бити способни да узимају веће послове и да заједнички раде, што појединачно не би могли. То је и најважнија порука нашим предузетницима, да једни друге не доживљавају увек као конкуренцију, него као партнере у освајању нових тржишта и већих послова, поручио је Танацков.

Просечна плата у Кикинди у 2022. имала највећи пораст у последњих неколико година

Igor Crnogorac Јануарy 12, 2023

Зараде на подручју града су у порасту, показују најновији подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди. У октобру је просечна нето плата била 66.657 динара.

– У Кикинди је просечна зарада у сталном порасту, последњих година увек за седам до осам одсто. Прошле, 2022, први пут се бележи повећање од девет одсто и то у периоду од само десет месеци – каже Тибор Хорват, председник РПК у Кикинди.

Ико су просечна примања имала већи пораст (9,4, односно 9,8 одсто) у индустријским грдовима – Суботици и Зрењанину, па су и плате у овим местима за две до три хиљаде динара веће него у Кикинди, први пут догодило се и да, у овој категорији, имамо већа примања од оближње општине са јаком индустријом.

– Занимљиво је да је Сента, која је увек била испред Кикинде, сада имала мању нето просечну зараду – 63.857 динара – каже Хорват. – Захваљујући томе што су послодавци подизали плате, просек у Кикинди од 66.657 динара у октобру, био је већи и од зарада у Сомбору. Од почетка године до 1. новембра, до када имамо званичне податке, примања су код нас порасла за око пет хиљада динара.

Просечна зарада у Кикинди у 2020. години била је 54.819, наредне године – 59.035, да би, за првих десет месеци прошле године био забележен износ од 64.372 динара. У двогодишњем салду то даје повећање плата од око 9,5 хиљада динара.

С обзиром на то да се сви подаци односе на номиналне зараде, како би се сагледао реалан ниво повећања, свакако треба узети у обзир инфлацију, а пре свега раст цена хране и енергената. Иако су плате статистички све веће, реалан раст је доста нижи од номиналног.

Кикинда бележи пораст броја туриста

Jelena Trifunović Јануарy 4, 2023

Успешна туристичка промоција нашег града даје резултате. Више од 76.700 ноћења забележено је у Кикинди током 2022. године што је за 20 одсто више него годину дана раније. Од тога, 80 одсто су домаћи, а 20 одсто страни туристи. Посетиоци из наше земље у Кикинди просечно бораве шест дана, а странци нешто краће- пет дана (4,85)

– Заједничким трудом, активностима и промоцијом, од градоначелника Николе Лукача до Туристичке организације , ко год је имао прилику да помогне у промоцији града помогао је и све је то допринело да смо и домаће туристе и странце заинтересовали да дођу у наш град и посете га- наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

– Највећи број посетилаца долази на манифестације, најпосећенија је Дани лудаје, али ту су и манифестације у селима, Мокрин их има највише, а током лета и остала села. Тера и Народни музеј су актуелни за туристе током целе године. Посетиоци желе да виде и 22. најлепшу зелену улицу, али и Цркву на Водицама, Железничку станицу куда је саобраћао чувени Оријент експрес. Атрактивна је и гастрономска понуда и наравно, производи од бундеве. Сове привлаче заљубљенике у природу, почетком децембра смо имали три групе британских туриста- каже директорица Туристичке организације Кикинде Јасмина Миланков.

Смештајне капаците у селима има, за сада једино Мокрин. То су Мокрин хаус и Етно кућа Ђерам. У Мокрину је евидентиран већи број ноћења страних, него домаћих туриста.

– Оно на чему морамо да радимо то је повећање смештајних капацитета у селима. Сва наша села имају шта да понуде, а то видимо и по једнодневним посетама када нам долази млађа и старија популација. Језеро Лагуна, Крајишки вишебој, Стронгмен, копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице у Новим Козарцима, иђошка вина…Немамо салаше, али имамо нешто друго што је занимљиво посетиоцима. Туристи из Румуније су страствени риболовци, неки су чак купили и куће у Банатском Великом Селу да би били ближе свом хобију. Потреба за смештајним капацитетима у селима постоји, а до самих људи је колико имају могућности и желе да се баве угоститељством- указује Јасмина Миланков.

По подацима Туристичке организације Србије, осетно је повећан број туриста који посећују нашу земљу, а Кикинда се полако пробија на више место на туристичкој мапи него што је то био случај ранијих година.

-И пандемија је утицала на то да су се људи зажелели путовања и посета. Платформа е- туриста која је заживела у октобру 2020. године помогла је да се подаци уносе електронски и да се евидентирају, па сада имамо могућност да пратимо број гостију, просечну дужину боравка… У прилици смо да видимо податке и реагујемо у ком правцу би требало да идемо када је у питању развоју туризма, закључује наша саговорница.

Више од 800 кревета, али без хотела

-Када су у питању породичне посете и мањи број туриста, наши смештајни капацитети углавном задовољавају потребе, осим када је реч о „Данима лудаје“ јер ту су потребе заиста велике. Укупни смештајни капацитети су више од 800 кревета. Правци развоја туризма о којима не можемо тренутно да размишљамо су конгресни туризам, тим билдинзи, где веће групе људе траже смештај под истим условима- наводи в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Планови „Аутопревоза” у 2023. години: Набавка још четири аутобуса

Jelena Trifunović Јануарy 3, 2023

Јавно предузеће „Аутопревоз“ и у овој години наставиће да обнавља возни парк. Након што су у октобру прошле године купили пет аутобуса (половних), планирана је набавка још четири новија половна возила у овој години.

– У циљу обнове возног парка и обезбеђивања сигурности у пословању, предузеће планира да током другог квартала изврши набавку четири половна новија градска (приградска) аутобуса путем кредитирања од стране добављача са роком отплате до четири године-прецизирано је пословним планом.
Финансирање набавке пет аутобуса из прошле године, уговорено је на пет година, тако да се за 2023. и наредне три године планира отплата 7,2 милиона динара.

„Аутопревоз“ има 31 аутобус и 115 запослених. У овој години планиран је приход од 362 милиона динара и добит у износу од три милиона. Обим превоза планиран је на нивоу прошле године, осим повећања у локалу због уведене нове линије локалног градског превоза.

Како цене карата нису мењане од 2018. године, а поскупљење се, барем за сада, не помиње у програму пословања, јасно је да кикиндски превозник и у овој години рачуна на субвенције из градског буџета. Пословним планом који је усвојила градска скупштина, предвиђено је да користи субвенцију у висини од 22 милиона динара- од тога 15 милиона за набавку енергената (дизел горива), пет милиона за набавку резервних делова и два милиона за измирење дела годишње рате за куповину аутобуса.

Минимална цена рада од 1. јануара већа за 14,3 одсто

Igor Crnogorac Децембер 31, 2022

Минимална зарада 1. јануара износиће 40.020 динара, што је повећање од 14,3 одсто у односу на 2022. годину. Минималац ће бити обрачунаван са 230 динара по сату, односно месечно укупно 40.020 динара, што је више у односу на постојећу минималну зараду од 35.000 динара.

Повећање од 14,3 одсто је, како су истакли из Министарства финансија, највеће процентуално повећање минималне зараде икада.

Држава је наставила и са смањењем оптерећења на зараде које је почело 2017. године. Неопорезиви део зараде од 1. јануара биће увећан са 19.300 динара на 21.712.

Укупно растерећење зарада је, у последњих пет година, са 64 одсто, са новим растерећењем, смањено на 60 одсто, преноси Танјуг.

Од 1. јануара веће плате у јавном сектору, пензије и плате војних лица

Igor Crnogorac Децембер 31, 2022

Од сутра, 1. јануара, у Србији ће плате у јавном сектору бити увећане за 12,5 одсто, а пензије за 12,1 одсто. За војна лица плате ће бити веће за 25 одсто.

Од 2023. године усклађивање пензија обрачунаваће се на основу три формуле: по зарадама, по ценама и комбинацијом усклађивања по ценама и по зарадама.

Уколико је учешће пензија у бруто домаћем производу мање од 10 одсто, пензије ће се усклађивати у проценту промене просечних зарада, што ће се десити овог пута, у јануару 2023. године.

Усклађивање ће бити у комбинацији процената зарада и инфлације, односно по садашњој „швајцарској формули”, уколико је то учешће у размаку од 10 до 10,5 одсто, а уколико буде 10,5 одсто или веће, онда ће се пензије усклађивати према ценама, објаснио је директор Сектора за остваривање права у ПИО фонду, Владимир Станковић за РТС.

Он је додао да ће ново усклађивање по једном од модела уследити у јануару 2024. године.