Садашњи менаџмент фабрике „Тоза Марковић“ преузео је руковођење у јуну прошле године када је за в.д. директора именован Бранислав Бандић, постављен на предлог надлежних у „Србијагасу“, већинском власнику кикиндске фабрике.
-Година на измаку за фабрику „Тоза Марковић“ није била лоша- оцењује в.д. директора Бранислав Бандић. – План производње је испуњен и све је продато, иако можемо да продамо далеко више робе, али нас застарела технологија и опрема у томе спречавају. Планови су да се опрема замени млађом, да се повећа количина и квалитет робе и верујем да ћемо све моћи све да продамо и заузмемо боље место на тржишту него што имамо сада. Ове године продали смо скоро 30 милиона комада црепа, а толико смо и направили. За наредних месец и по направићемо још четири и по милиона, верујем да ћемо и то продати. Тржиште расте, отворили смо нова тржишта (Мађарска и један извоз за Француску), могли бисмо да продамо 35 до 38 милиона комада црепа- уверен је Бандић.
-Ове зиме неће бити заустављања производње. Правићемо мало веће застоје јер хоћемо неку опрему да поправимо, да буде функционална у јеку сезоне, али стајања на 60 дана неће бити. Увек ће радити једна линија, док се на другој буде радило и сређивало- објашњава Бандић који о дуговањима „Тозе“ каже:
-Дугове смо добрим делом вратили, за ових 16 месеци колико сам ту, вратили смо 220 милиона динара. Враћамо дугове по потписаним споразумима, очекујемо да ће се у току идуће године вратити 90 одсто тих дугова- рекао је в.д.директора фабрике.
Како наводи, „Тоза“ има 550 запослених и отворене конкурсе за више позиција.
-Примамо раднике на разним позицијама. Недостају нам инжењери са искуством, у црепарској индустрији тешко их је наћи. Примамо раднике и у малопродаји, на класирању, за рад на линији- истиче Бандић.
Да је ситуација у „Този Марковићу“ компликована и неизвесна поготово због кризе са гасом, оцењује председник Организације независног синдиката Зоран Средојев.
-Уколико дође до озбиљнијих проблема, ми свакако нисмо фабрика приоритета. Могу рећи да су зараде редовне, нема кашњења, а очекујемо да се тако и настави. Са друге стране, врло су скромне, просечна зарада у производњи је нешто изнад минималца, око 40.000 динара. Технологија у фабрици јесте застарела, не видим да ће то да се побољша јер сматрам да куповање половних машина није побољшање- каже Средојев.
Јавно предузеће „Србијагас“ недавно је објавило списак највећих дужника, на ком су се нашле и две кикиндске компаније. Поред МСК, који је највећи дужник за гас, наведено је и да „Тоза Марковић“ има доспели дуг из 2022. године у износу од 399,5 милиона динара.
– И даље ћемо се борити да ублажимо последице глобалне кризе, максимално ћемо помоћи сваком појединцу у граду. Пружићемо помоћ сваком селу и ни од једне инвестиције се неће одустати. Трудићемо се унапредимо квалитет живота у свим сегментима нашег друштва, да урадимо што више од планираних инвестиција, како у овој, тако и наредној години. Сигурно ћемо одговорно водити рачуна о интересима свих грађана, тако да ћемо квалитетно, на основу досадашњег искуства, креирати и наредни буџет. Желимо да инвестирамо у пројекте и да пронађемо решења за изворе финансирања – рекао је градоначелник, Никола Лукач.
– У питању је реконструкција водоводне мреже која ће, надам се, покренути и реконструкцију Градског трга – објаснила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. – Такође, требало би да започне изградња водовода до нове фабрике воде јер се чекало на многе процедуре и јавне набавке.
У организацији Развојне агенције Војводине, своје потенцијале у овој области представља осам градова Војводине – уз Кикинду и: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Сремска Митровица. Наш град, за изградњу фабрика инвеститорима нуди индустријску зону „Расадник“ која је део слободне царинске зоне „Суботица“, као и могућност изградње хотела у Спортском комплексу „Језеро“. Могућности Кикинде представљају чланови Градског већа, Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције и Мирослав Дучић, задужен за комуналну инфраструктуру.
Председник Општег удружења предузетника Кикинда, Синиша Пашић, доделио је захвалнице институцијама и особама које су допринеле организацији Мини сајма предузетништва. Захвалнице су добили Привредна комора Србије – Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа, Нермина Љубовић и Милош Јелић, представници Привредне коморе Србије, као и ПКВ и председник ПКВ-а Бошко Вучуревић, који је због обавеза био одсутан.