Економија

Пчеле

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.

ИМГ-ц41ц5393е008фафа514д0ф3310586феа-В-(2)

Особама са инвалидитетом, захваљујући набавци покретне столице, биће олакшан боравак на базенима СЦ „Језеро“. Поменута столица служи за спуштање особа са инвалидитетом у воду. Од данас је доступна за коришћење на затвореним базенима, сазнајемо од директора Дејана Пудара.

-Столица  ће омогућити коришћење свих базенских капацитета нашим суграђанима са инвалидитетом који су наши корисници. Ово  је почетак јер нам је жеља да се потрудимо да свим корисницима нашег објекта  омогућимо једнаке услове. Направили смо искорак у квалитету, са посебним освртом на суграђане, који, на жалост, нису у могућности да самостално ходају – рекао је Пудар.

Набавка лифта спроведена из буџета СЦ „Језеро“, фактички, из буџета Града Кикинда, што само доказује да локална самоуправа, разуме потребе, како СЦ „Језеро“, тако и свих становника Града Кикинде.

-Током ове године планирамо још новина које ће побољшати услове боравка на базенима инвалидним особама – навео је Пудар.

Бранкица Мишков, председница Удружења мултипла склероза каже да се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају са бројним изазовима.

-Сваки дан је борба и многи се повлаче из друштва што због предрасуда и дискриминације, тако и због архитектонских баријера које су огроман проблем у свим друштвеним заједницама. Неретко је присутан осећај одбачености и неприхватања, а неретко су ту искоришћавање и одбацивање. Удружење мултипла склероза претходних година покушава да подигне свест суграђана о равноправности и потребама особа са инвалидитетом. У нашој мисији имамо несебичну помоћ Дејана Пудара, једног од ретких Кикинђана који нас разуме и труди се да нам омогући што боље услове за коришћење базена – рекла је Бранкица Мишков и закључила да лифт столица за инвалиде враћа достојанство и додаје да се радује новим помагалима за особе са инвалидитетом.

А.Ђ.

предузетници-конкурс-(1)

Локална самоуправа расписала је јавни конкурс за доделу подстицаја за развој предузетништва, микро, малих и средњих предузећа на која послују у нашој средини. Циљ је подршка развоју, осавремењивању, проширењу и повећању  обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад и производњу, ради повећања конкурентности привредних субјеката. Ове године расписан је седми конкурс, истакао је члан Градског већа Саша Танацков.

-Прошле године имали смо опредељено више средстава за овај конкурс, а и ове године утрошиће се три милиона динара за подстицај фирмама које имају до 100 запослених. Ове године проширен је круг оних који могу да конкуришу за новац. Током ранијих конкурса није постојала могућност набавке информатичке опреме, софтвера и сличних машина и алата из области информационих технологија који су данас незаобилазни у раду многих професија, те је ове године омогућена њихова набавка уз подстицај Града – сазнајемо од Танацкова.

Од 2017. године, ода када су додељивана прва средства по овом конкурсу, до сада 62 корисника добила су подстицаје. За суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости најмањи износ који може да се одобри по пројекту је 75.000 динара, а највећи  је 400.000 динара односно максимално 50 одсто вредности од траженог добра који се набавља.

-Постоји и позитивна дискриминација предузетница. Уколико се фирма води на жену добијају се додатни бодови, што повећава могућност добијања тражених средстава. Конкурсна документација није захтевна и прилагођена је да свако може лако да је попуни и да дође до пратеће документације која је обавезна конкурсом – додао је наш саговорник.

Бесповратна средства се не могу користити примарну пољопривредну производњу, а из конкурса су изузети предузетници који су средства добили прошле године.

-Ограничавајући фактор је и набавка добара која нису толико трајног карактера јер предузетник набављену опрему одређени период не сме да отуђи. Ту се, пре свега, мисли на столове и столице за угоститељске објекте, ситни инвентар попут чаша, тањира и осталог. Имали смо широки круг корисника од трговине, занатства, производње, различитих услуга – каже Саша Танацков.

Рок за подношење пријава је 15. марта, до 15 часова Одобрена средства се користе искључиво за намене за које су додељена, а корисник  средстава је дужан да Градској управи достави дефинисану уговором документацију о  реализацији пројекта, материјални доказ о набавци машине или опреме, као и о  наменском коришћењу додељених средстава у прописаном року. Сви детаљи конкурса и обрасци пријаве налазе се на сајту Града Кикинде.

А.Ђ.

 

1709104976127

Рок за подношење захтева за остваривање права на  субвенције од 18.000 динара по хектару продужен је до 1. априла. Разлог томе је што нису све парцеле, које су пољопривредници додавали у своје газдинство, одобрене, али и да сви који имају право поднесу захтев, истакла је Мирјана Томић, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

– Пре подношења захтева за подстицаје по хектару биљне производње у електронском Регистру пољопривредних газдинстава, еРПГ, пољопривредници треба да уреде податке о површинама и биљним културама на парцелама и да обнове регистрацију пољопривредног газдинства. Свако ко има рачунар или паметни телефон може захтев сам да поднесе уколико зна шта ће сејати на којој парцели. За подношење захтева за субвенције за ову меру није потребно поседовање фискалних исечака односно рачуна. На располагању смо пољопривредницима и највише нам долазе они чији додатни уговори о закупу још нису прихваћени од стране Управе за аграрна плаћања. Регистрација нових газдинстава тренутно ствара највише проблема. Наиме, пољопривредници који су газдинства регистровали у августу, септембру, октобру немају никаква решења. Тада шаљемо мејл надлежној Управи која ажурира податке   – прецизира Мирјана Томић.

Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Право имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, а субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, већ је дају у закуп. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

-Почело је и подношење захтева за акцизу за дизел гориво. Када на пумпи купе гориво неопходно је уписати број пољопривредног газдинства. Ти рачуни су одмах видљиви на платформи, тако да се захтеви подносе захтеви за повраћај од 50 динара за плаћену литру дизела – каже наша саговорница.

За захтев за субвенције за набавку сертификованог семена потребно је да се на рачуну упише број газдинства.  За произвођаче који су у систему ПДВ-а уписује се и јединствени матични број.

-Рачуне треба чувати до момента расписивања јавног позива за други део субвенција. Назнаке су да ће то бити у јуну, а поврат ће бити максимално до 17.000 динара по хектару – закључила је Мирјана Томић.

А.Ђ.

 

ТОЗА 5

Током ове године могућа је приватизација 13 државних предузећа у Србији, међу којима је и фабрика „Тоза Марковић“. Кикиндска индустрија црепа већ је била приватизована, међутим, та приватизација је пропала. Већински власник ове фирме у протеклим годинама је „Србијагас”.

На списку су и фабрике „Прехрана“ из Сомбора, „Трајал“ из Крушевца, „Бачка“ из Сивца, РТВ из Крагујевца и више београдских предузећа.

Министарство привреде ажурирало је базу података о предузећима за приватизацију, те је навело да за 41 предузеће, међу којима је и девет домаћих бања, из различитих разлога, за сада није могућа објава јавног позива.

 

бабy-г8а17553бд_1920

Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је Србија спремна за ребаланс буџета како би од априла или маја могла да почне да исплаћује увећана средства за свако рођено дете.

Председник је рекао да ће држава за свако прворођено дете исплаћивати 500.000 динара, а за друго рођено 600.000.

За треће и четврто дете мере ће бити много озбиљније, нагласио је Вучић на представљању програма “Скок у будућност – Србија ЕXПО 2027”.

До сада је за прворођено дете издвајано 378.000 дианра, рекао је председник и додао да не прича о новцу који у том циљу издвајају локалне самоуправе. Подсетио је да се до сада за друго рођено дете исплаћивало 460.000 динара.

Председник је нагласио да ће се много радити и на награђивању мајки и породица које имају више деце, попут породице Филић која има 12 деце.

Сербиа, Војводина. Фармер ин трацтор цултиватинг фиелд ин спринг сеасон.

Аграрни буџет у 2024. години опредељен је у износу од 1.004.000.000 динара, што је више у односу на прошлу годину. Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство подржаће све мере које су дале резултате, али и увести нове, изјавио је покрајински секретар Владимир Галић.

 

 

-Нова мера у овој години биће унапређење економских активности на селу кроз подршку за непољоприведне послове. Поједина домаћинства, која се баве сеоским туризмом, продају и пољопривредне производе. Са 20 милиона динара оснажићемо таква газдинства да развијају ову грану привреде – појаснио је Галић.

Највише средстава, 507 милиона динара, опредељено је за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, првенствено за набавку пољопривредне механизације, куповину опреме за заштиту од временских непогода, елемената за подизање засада воћа, винове лозе и хмеља, затим биљну производњу у заштићеном простору односно пластенике, као и за опремање сточарских фарми , за набавку опреме за пчеларсто. За органску производњу планирано је 16 милиона, а  за реализацију инвестиција за унапређење руралне инфраструктуре и услуга 35 милиона динара. За спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству биће издвојено 50 илиона динара.

-Настављамо са подршка пољопривредницима млађим од 40 година, за шта је опредељено 200 милиона динара . Циљ је да млади стекну економску независност и добију могућност да даље напредују и определе се да остану на селу – додао је Галић.

За  увођење и сертификацију система квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла на газдинствима предвиђено  је 96 милиона динара. За савете и информације пољопривредним произвођачима, удружењима, задругама и другим правним лицима у пољопривреди издвојиће се 100 милиона.

 

Никола Лукач_инд. зона

Изградња „Осмеха Војводине“  једна је од најважнијих вести за Кикинду и Војводину минулих деценија. Овако велика и значајна брза саобраћајница није грађена у покрајини још од почетка 70-их година и изградње ауто-пута Београд-Суботица, који је грађен у фазама.

– Можда нисмо ни свесни шта ће брза саобраћајница донети Кикинди и колико ће то променити лице града, као и све локалне самоуправе које ће бити на тој рути- каже за КИКИНДСКИ ПОРТАЛ први човек града Никола Лукач. –  Огромна важност пројекта је многострука, почев од повећања инвестиционих потенцијала јер Град Кикинда више неће бити последња станица него ће постати транзит што аутоматски значи да ће млади више желети да се врате и остану овде. Веома је важно и то да је брза саобраћајница пројекат од националног значаја. Држава је заједно са покрајинском администрацијом увидела да је ово изузетно значајан пут за целу АП Војводину и Србију- истиче Лукач.

Осмех Војводине дуг 186 км повезаће од Бачког Брега на граници са Мађарском,  територије Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја, Новог Бечеја и Кикинде,  где ће један крак ићи до Српске Црње, а други до Накова.

– Брза саобраћајница умногоме ће унапредити регион. За нас ће она значити и најбржи пут до спајања са аутопутем Е 75 Београд- Нови Сад- Суботица. Једни другима бићемо још ближи, проток путника и робе биће много бржи, а инвестиције ће све то пратити управо због близине граничног прелаза. Донеће нам нове инвестиције и нова радна места. Хвала Влади, председнику Александру Вучићу, покрајинској администрацији. На нама је да крене изградња и од Кикинде ка Сомбору у наредном периоду, у току је комплетирање документације.  Сведоци смо да све оно што је обећано и стратешки важно за Војводину и Србију, радимо – поручио је први човек града.

Почетак изградње брзе саобраћајнице Осмех Војводине озваничен је јуче у Бачком Брегу, а присуствовали су потпредседник Владе Србије и министар одбране Милош Вучевић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, министар грађевинарста, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, амбасадор НР Кине Ли Минг, као и градоначелници Кикинде и Сомбора Никола Лукач и Антонио Ратковић.

ауто-пут

Министар Горан Весић најавио је да данас почиње изградња брзе саобраћајнице „Осмех Србије” – од Бачког брега до Српске Црње, дуга 186 километара.

„То ће бити најдужа брза саобраћајница коју имамо. Спојићемо Бачки брег, Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинду и Српску Црњу. То је прави начин да привредно оживимо и саобраћајно повежемо север Србије, Војводине, Бачку и Банат”, рекао је Весић за ТВ Прву.

Додао је да је јуче почела изградња 105 километара дугог ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад, што значи да почиње градња укупно 300 километара путева.

„На 460 километара путева које већ градимо, са ових 300 километара, значи да Србија укупно гради чак 760 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, као никада раније”, рекао је Весић.

Навео је да је саобраћајница „Осмех Србије” важна за развој свих градова на траси и да као и пут Београд – Зрењанин – Нови Сад побољшавају квалитет живота људи.

„Од Београда до Зрењанина за неколико година путоваће се пола сата, до Зрењанина до Новог Сада 15 минута. Где год се изграду пут или пруга долазе инвестиције и развија се туризам”, напоменуо је министар и додао да ће Банат након деценија запостављања, коначно оживети.

Према његовим речима, брза саобраћајница од Бачког брега до Српске Црње биће уклопљена у мрежу ауто-путева Мађарске и Румуније, јер се са мађарске стране гради аутопут са мостом преко Дунава код Мохача, као и са румунске стране према Српској Црњи.

Како је навео, то ће бити веома прометан пут и важан како за грађане Србије, тако и за грађане Румуније, јер ће постати најбржа веза до западне Европе.

„Изградња ове брзе саобраћајнице била је посебна жеља председника Србије Александра Вучића. Током његове посете Кини и председнику Сију 17. октобра потписан је уговор о изградњи, а сада и да за мање од два месеца почнемо да радимо. То је сјајна вест за Војводину и целу Србију”, рекао је Весић.

Слика-признања-ПКС

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларна признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно  зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије  и  уз своје четири  фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила  је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње  и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године.  Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали  су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која  је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону.  Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“  из Кикинде.

 

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

error: Content is protected !!