Ekonomija Arhive | Stranica 7 od 11

U delu atara kiša i led obrali rod

Aleksandra Djuran avgust 12, 2023

Nevreme je donelo nevolje i poljoprivrednicima čije se njive nalaze u delu atara od Kikinde prema Nakovu. Dva plastenika i parcelu na otvorenom na pomenutom potesu ima i povrtar Dragan Vukobrat kojem je led potukao sve što je zasnovao na otvorenom.

– U dva minuta ostao sam bez godišnje proizvodnje. Potpuno je uništeno pola jutra pod paprikom, krastavci kornišoni zasnovani na 1.400 metara kvadratnih, kao i paradajz. Led je napravio štetu na oba plastenika. Na više mesta probušio je spoljnu foliju – priča Vukobrat. Tokom oluje i kiše Vukobrat je bio na njivi.

– Sve se dogodilo veoma brzo. Dok sam radio u povrtnjaku primetio sam crne oblake i vir. Odjednom je počeo da pada led i otrčao sam do automobila da se sklonim. Nikada nisam doživeo ovako nešto. Pomislio sam da će led upotpunosti izbušiti automobil i da će me vetar odneti. Led je padao, ne duže od dva minuta, ali i to je bilo dovoljno da potuče sav rod u ovom delu atara. Skoro četrdeset godina bavim se poljoprivredom i po čitav dan sam u polju i ovo je prvi put da su oblaci došli iz pravca Ruskog Sela. Uvek je nevreme stizalo iz pravca poljoprivrednog gazdinstva „Kinđa“ – kaže naš sagovornik.

Vetar i led porušili su i 100 metara špalira krastavaca, a maltene nijedan list na povrću nije ostao ceo.

– Ovakav intenzitet nevremena nikada nisam osetio. Njiva izgleda kao da je mašina za branje prošla kroz nju, ništa nije ostalo, nijedan list – pojašnjava Dragan Vukobrat.

Naš sugrađanin krastavce kornišone proizvodi za poznatog kupca, firmu „Maminger“, i oni su osigurani. Dodaje da je na polovini branja i da je do sada vratio ono što je uložio. Ne zna da li će mu biti priznata šteta. Papriku nije osigurao i tu ne može ničemu da se nada. U plastenicima ima papriku i drugo povrće, međutim, ono neće moći da vrati ni ono što je uloženo u proizvodnju.

I na potesu poznatijem kao Oluš, led, kiša i vetar orkanse jačine pokosili su sunckret na delu njiva. Šteta na ovim njivama je stoprocentna i vlasnicima ne preostaje ništa osim da uzoru njive.

Desetkovan rod ludaja – nevreme i grad umanjili prinos

Aleksandra Djuran avgust 9, 2023

Na jutru zemlje, Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu. Uzgojem bundeva bavi se već 13 godina. Ova jednogodišnja biljka i nije zahtevna za uzgoj, međutim nevreme koje je zadesilo Kikindu u subotu desetkovalo je rod.

– Pored jake kiše bilo je i grada koji je naneo veliku štetu. Ludaja je ostala bez lišća i još uvek je neizvesno da li će se oporaviti. Najpre je udario led, a potom i 50 litara kiše po kvadratu, što je dodatno uništilo biljku. Za manje od sata uništen je trud i rad za ovu godinu. Neke ludaje su sazrele i njih ćemo obrati – kaže Krnić.

Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu zasnovao na manjoj parceli, da bi je, sa godinama, povećavao i ulagao u nju.

– Prve godine rod je bio odličan, a potražnja, prvenstveno ludaja za kolače, bila je jako dobra – dodaje Krnić. – Nakon toga, proširili smo proizvodnju sa ludajama od kojih prodajemo semenke za cepkanje jer smo, u razgovoru s kupcima, shvatili da je i za njima potražnja velika.

Sve do vremenske nepogode, ludaje su bile u odličnom stanju i obećavale su solidan rod.

– Ove godine smo ludaju zasnovali početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Nakon toga usledilo je hladno proleće, tako da su, tek tokom juna, počele da bujaju. Iako je prošla godina imala više sunčanih dana, ove smo je više zalivali, svaksu i drugi ili treći dan. Na njivi imamo sistem kap po kap bez kog ne bismo imali ništa roda –
napominje mladi poljoprivrednik.

Pošto nikne, ludaji su neophodna dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelji ove biljke su plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti i štetočina. Krnić na svojoj parceli najviše uzgaja kikindsku ludaju, „tamburicu“, potom sortu „helovin“, ukrasne ludaje, ali i japansku „hokaidu“ koja je tražena za kolače i čorbe. Odustao je od uljane ludaje jer je potražnja mala.

– Ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište, a kako je na mojoj parceli prvenstveno pesak, to joj savršeno odgovara. „Helovin“ sorta je dosta tražena, naročito u Beogradu, jer odmah sa njive može da se rezbari – objašnjava Krnić.

NAJSLAĐA LUDAJA

Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi Udruženja će se, na najvećoj kikindskoj manifestaciji, naći u ulozi sudija.
– U saradnji sa Turističkom organizacijom ove godine biraće se i najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i „tamburice“, a uz pomoć automatskog reflaktometra, odredićemo slast. Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo „tamburica“ je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku – istakao je Krnić.

Proizvodnja kukuruza šećerca zahtevna, ali isplativa

Aleksandra Djuran avgust 5, 2023

Dejan Karanović iz Kikinde bavi se proizvodnjom kukuruza šećerca na otvorenom. Pola jutra pod šećercem, na njivi u Banatskom Velikom Selu, zasadio je prvi put pre sedam godina i od tada ga uzgaja svake godine.

– Prve godine kada sam zasadio šećerac bile su poplave. Rod je bio izvanredan jer ovaj kukuruz traži puno vode i od tada je deo naše proizvodnje. Svake godine naučim nešto novo o uzgoju ove biljke jer je svaka drugačija i samim tim specifična – navodi Karanović.

Kukuruz šećerac pripada posebnoj podvrsti kukuruza čija je odlika veći sadržaj šećera u zrnu. Zato je i tražen.

– Šećerac sejem početkom aprila, a berem polovinom jula. Seme nabavljam u Futogu od ovlašćenog uvoznika jer je to prvi uslov za dobar rod. Uzgoj je dosta zahtevan. Treba mu posebna nega, veštačko đubrivo, prihrana, tretmani protiv bolesti i štetočina. Ovom kukuruzu potrebno je puno vode, tako da je na parceli postavljen sistem za navodnjavanje koji obezbeđuje siguran rod – kaže naš sagovornik.

Pod zalivnim sistemom Karanović ima jutro i po zemlje. Ulaganje, kaže, nije bilo malo, ali se na duži period isplati.

– Imamo 10.000 komada šećerca na njivi. U toku je branje i prodaja, a za sada uspevamo da se pokrijemo sopstvenim snagama. Pomažu supruga Jelena i sinovi Živko i Marko. Svakog dana smo na njivi i uvek imamo svežu robu. Imamo redovne kupce, a cena je kao i ranijih godina – tri kukuruza za 100 dinara. Ova cena se isplati – ističe Karanović.

Važno je i odmoriti zemlju, tako da sa kukuruzom šećercem kombinuje setvu povrća.

– Od jednog i po jutra, na kom imam sve uslove za setvu, svake godine drugih pola jutra je pod ovim usevom. Na preostalom zemljištu uzgajam kupus i krompir. Oni najbolje vrate zemlji ono što joj kukuruz uzme. Kada se neko zainteresuje da sadi šećerac prvo što ga savetujem je da mora da ga navodnjava, tako da oni koji nemaju bunar na parceli, ne treba ni da se upuštaju u veću proizvodnju – precizira Karanović.

Po završetku ove berbe, biće još jedna u septembru. Kukuruz je sejan sukcesivno da ga ima tokom čitavog leta.

Rod pšenice solidan, kukuruz i suncokret u dobrom stanju

Aleksandra Djuran avgust 4, 2023

Žetva pšenice u potpunosti je završena prošle nedelje i prosečan prinos je oko šest tona. Skidanje hlebnog zrna bilo je otežano jer je skoro na svakoj parceli bilo pologa usled olujnih vetrova i kiša, saznajemo od Aleksandra Papa, savetodavca Poljoprivredne stručne službe.

– Pšenica je polegla ranije nego što smo navikli i žetva se odvijala sporije. To je dovelo do lošijeg kvaliteta zrna, a naročito je to izraženo na parcelama gde nije dobro izbalansirana ishrana. Ove godine pšenice je bilo više na uštrb kukuruza koji je zasnovan na najmanje njiva u proteklih nekoliko decenija. Razlog tome je što je prošla godina bila katastrofalna za kukuruz i poljoprivrednici su se okrenuli strninama – rekao je Aleksandar Pap.

Rod ječma sličan je pšenici i takođe iznosi oko šest tona po hektaru.

– Imali smo i više uljane repice na našem području koja je zauzela između pet hiljada i šest hiljada hektara. – dodaje Pap – Prinos je bio oko 3,5 tone po hektaru i ona je interesantna zbog cene koja je na nivou cene suncokreta.

Jare kulture, kukuruz i suncokret, u solidnom su stanju. Kukuruz je u dobroj kondiciji i kreće ka zrenju.

– Pre dve nedelje palo je oko 40 litara kiše po kvadratnom metru i ona je više nego dobrodošla prolećnim kulturama. Za kukuruz bi bilo dobro da padne još jedna kiša koju nazivamo ilijinska jer je ima za ili oko Svetog Ilije. Ona će doprineti boljoj vegetaciji, ali i nalivanju zrna – kazao je Aleksandar Pap.

Suncokret je u fazi voštane zrelosti i, kako sada izgleda, treba da donese dobar rod. Na manjem broju parcela bilo je štete od grada i kiše, a žetva ove uljarice na najlošijim zemljištima počeće za dve nedelje.

Dokle će rate stambenih kredita rasti?

Jelena Trifunović avgust 1, 2023

Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate za stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda, kaže za Kikindski portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

Evropska centralna banka je refentnu kamatnu stopu povećala na 4,25 %. Svaka promena referentne kamatne stope ECB utiče na kamatnu stopu na međubankarske pozajmice – euribor, a visina euribora ključna je za visinu mesečne rate za otplatu stambenih kredita u Srbiji.

Trenutna vrednost euribora je bezmalo 4 odsto. Ta vrednost poslednji put je zabeležena tokom ekonomske krize 2008. godine. Šestomesečni euribor (6M) iznosi 3,945 odsto, dok tromesečni euribor 3,587 odsto (3M).

Sve ukazuje da će kamatne stope ostati visoke do druge polovine 2025. godine, kaže za naš portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

– Kada ECB povisi svoju referentnu kamatnu stopu, a ona to čini konstantno od polovine prošle godine kako bi obuzdala inflaciju, euribor raste, a kako su srpske banke i stambeni krediti gotovo u potpunosti vezani za evre, raste i kamata za kredit. Kod nekih stambenih kredita rata je porasla i za 60 odsto. Ukoliko dođe do smanjenja inflacije u eurozoni, doći će do spuštanja i euribora, kao i rata za kredite- napominje Jevtović.

Kretanje referentne kamatne stope zavisiće od postizanja cilja ECB koji podrazumeva osiguranje stabilnosti cena i ciljane inflacije od dva odsto. Trenutno je inflacija daleko od ciljane vrednosti, pa se koristi podizanje referente kamatne stope kao najefikasniji mehanizam u njenom obuzdavanju.

Prema projekcijama ECB, inflacija u 2023. godini iznosiće 5,4%, u 2024. godini 3%, a onda će se približiti u 2025. ciljanoj i biti 2,2%. Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate na stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda.

I nakon smanjenja, ne bi trebalo očekivati da budu na nivou kao u periodu od 2016. do polovine 2022. godine, jer je tada euribor bio na istorijskom minimumu.

Euribor najveću vrednost imao 2008. godine

Najviša zabeležena vrednost euribora bila je u septembru 2008. godine i iznosila je 5,37. Narednih meseci, euriboru je padala vrednost tako da je 2010. godine iznosio 0,99. Negativna vrednost euribora zabeležena je 2016. godine i i zadržala se do maja prošle godine. Stagnaciju na najnižoj vrednosti, imao je 2018. kada je iznosio – 0,189 odsto.

Sindikalna akademija u Austriji: Među predstavnicima 16 država, Kikinđanka Danijela Abazi, predsednica sekcije mladih Veća SSS

Jelena Trifunović jul 29, 2023

U Austriji je od 2. do 12. jula održana obuka za mlade lidere i predstavnike sindikata iz 16 država i pet kontinenata. Predstavnica naše zemlje bila je Danijela Abazi, predsednica Sekcije mladih pri Savezu samostalnih sindikata Srbije za Grad Kikindu i opštine Novi Kneževac, Nova Crnja i Čoka.

– Obuka je imala više segmenata, jedan je obuhvatio komunikacijske veštine, a a drugi pisanje projekata i rad na sindikalnim kampanjama. Odabrala sam da radim na jačanju strukture sindikata i većem uključivanje mladih. Razmenom raznovrsnih iskustava u diskusiji sa kolegama iz različitih država, kultura, društvenih uređenja i sindikalnih struktura, došla sam do korisnih informacija za dalji rad. Od posebnog značaja izdvajam deo obuke koji je bio posvećen detaljnom načinu razvoja sindikalnog projekta, koji je veoma koristan za unapređenje budućeg sindikalnog rada i organizovanje što većeg broja ljudi u sindikalno delovanje, koje ću se truditi da prenesem svojim kolegama u sekciji mladih SSSS. Mladi svojom energijom i idejama čine sadašnjost i kreiraju budućnost uz pomoć znanja i iskustva starijih članova sindikata- navodi Abazi.

Obuci su prisustvovali predstavnici Italije, Ukrajine, SAD, Australije, Bahreina, Indonezije, Filipina, Indije, Nigerije, Gane, Zimbabvea, Palestine, Dominikanske Republike, Vijetnama, Namibije i Srbije. Organizatori projekta bili su austrijski sindikat, Radnička komora Austrije i Međunarodna sindikalna konfederacija.

– Cilj prezentovanog projekta sekcije mladih je jačanje naše sindikalne organizacije putem koje ćemo dobiti veću vidljivost, informisanost i edukovanost mladih i raditi na uključivanju novih članova. Učesnici su upoznati sa razvojnim planom sekcije mladih SSSS, aktivnostima, strukturom našeg sindikata, načinom rada, kao i nedavnim novinama koje smo uveli u samom radu radi boljeg povezivanja i informisanja članova, a to su aplikacije ,,Radna prava za tebe“ i sistem e-Sindikat, koji obuhvata tri alata: veb portal, bazu podataka članova i mobilnu aplikaciju- precizira Abazi.

Obuka je održana u Beču, Gracu i Fladmicu, a svečana dodela sertifikata u austrijskom parlamentu.

Frilenseri do 31. jula da prijave i plate porez

Jelena Trifunović jul 28, 2023

Manje od nedelju dana ostalo je da frilenseri prijave i plate porez preko posebnog portala Poreske uprave. Prvi put Poreska im ne šalje rešenja, već su dužni da sami prijave prihod i uplate odgovarajući porez. Do sada je stiglo oko 2.500 prijava.

Na osnovu pitanja na portalu svako najpre saznaje da li spada u kategoriju frilensera. Onaj ko izabere prvi model oporezivanja, na tromesečni prihod do 96.000 dinara ne plaća porez, a preko tog iznosa stopa je 20 odsto. Zdravstveno i penzijsko osiguranje plaća ako želi.

Procenjuje se da je za one koji prihoduju do 160.000 dinara to isplativije.

Za one koji zarađuju više, bolji je drugi model, neoporezivo je 57.000 dinara, ostalo se oporezuje sa 10 odsto, uplata penzijskog doprinosa je obavezna.

„Za sada nekih 60 odsto frilensera se opredelilo za model 2, što znači da plaćaju sebi doprinose za penzijsko osiguranje. Sa jedne strane možemo reći da su zapravo i čekali uspostavljanje ovog sistema kako bi sami sebi mogli da uplaćuju doprinose“, kaže Irena Đorđević iz NALEDA-a.

Uz one koji rade za strane poslodavce, na ovaj način porez i doprinose mogu platiti i oni koji kod nas pružaju usluge fizičkim licima, poput bebisiterki ili majstora.

Iako rok ističe 31. jula, do sada je stiglo oko 2.500 poreskih prijava, a prema ranijim procenama u Srbiji radi najmanje 70.000 frilensera. Među do sada podnetim prijavama, prednjače oni sa višim primanjima.

(RTS)

Od 20. avgusta počinju prijave za novčanu pomoć od 10.000 dinara

Aleksandra Djuran jul 22, 2023

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali pozvao je roditelje da se od 20. avugusta do 20. septembra prijave za 10.000 dinara. Pravo na na novačnu pomoć imaju imaju sva deca starosti do 16 godina.

-Do kraja septembra isplatićemo svim majkama 10.000 dinara za svako dete do 16 godina. Na taj način pomažemo najmlažima. Očekujemo da će milion i skoro 200 hiljada dece dobiti ovu pomoć. Želimo da pokažemo brigu o najmlađima – rekao je Mali.

Predlogom zakona je definisano da pravo na uplatu novčane pomoći u iznosu od 10.000 dinara ima majka deteta, ali i otac, staratelj ili hranitelj. Hraniteljima deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaocima novčane socijalne pomoći, 10.000 dinara za svako dete će biti uplaćeno bez podnošenja prijave.

Kao i u slučaju ranijih prijava građana za pomoći države, prijava na portalu Uprave za trezor će biti veoma jednostavna i trajaće svega nekoliko minuta. Kako je predviđeno, podnosilac prijave, odnosno majka, će unositi broj lične karte, svoj matični broj, matični broj za svako dete i naziv banke u kojoj želi da joj bude uplaćen novac. Isplata ove pomoći počeće od 25. septembra.

Pravo je vreme za analizu plodnosti zemljišta

Aleksandra Djuran jul 22, 2023

U Vojvodini se skoro dve decenije rade analize plodnosti zemljišta koje poljoprivrednim proizvođačima umnogome pomažu da imaju bolje i kvalitetnije prinose. Uzorkovanje zemljišta najbolje je uraditi u ovo doba godine, po skidanju ozimih kultura sa njiva.

-Agrohemijska ispitivanja treba raditi najmanje jednom u četiri godine. Naročito je to sada mudro, s obzirom na poskupljenje svih inputa neophodnih u poljoprivrednoj proizvodnji. – saznajemo od Mladena Đurana, direktora PSS – Proizvođači će dobiti preporuku za đubrenje u naredne četiri godine, a naša savetodavna služba na raspolaganju je za sve dodatne savete.

Analiza zemljišta je neophodna i jedna je od najvažnijih agrohemijskih mera. Ispitivanje zemljišta daje poljoprivrednicima informacije o hemijskom sastavu njihovih obradivih površina.

-Ispituje se pe ha vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i makroelemenata fosfora, azota, kalijuma, kao i sadržaj humusa. Poljoprivrednici pošto dobiju rezultate znaju tačnu količinu hranljivih materija koja im je potrebna, jer visok ili nizak nivo đubriva može negativno uticati na njihovu zemlju, useve, podzemne vode, pa čak i vazduh – dodao je Đuran.

Zemljište na teritoriji grada uglavnom ima višak kalijuma, fosfor je u deficitu, a stanje azota je promenljiivo. Sa godinama humus opada tako da se preporučuje zaoravanje žetvenih ostataka i đubrenje stajnjakom.

Cena jednog uzorka je 2.640 dinara, a ukoliko to rade zaposleni Poljoprivredne stručne službe, to se dodatno naplaćuje. Redovnim testiranjem zemljišta, poljoprivrednici proizvode više, što pozitivno utiče na njihov prihod, a takođe im pomaže i da lakše upravljaju prinosima i poboljšaju ih.

Od 1. jula: Roditeljski dodatak za prvo dete 366.122,62 dinara

Jelena Trifunović jul 15, 2023

Predviđeno je da od 1. jula 2023. godine roditeljski dodatak za prvo dete iznosi 366.122,62 dinara, navedeno je u Rešenju o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, koje je potpisala ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić.

Kako je saopštilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, roditeljski dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 324.772,08 dinara, za treće dete, koji se isplaćuje u 120 rata, 1.948.632,48 dinara, a za četvrto dete 2.922.948,72 dinara u 120 rata.

Jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula 2023. godine i kasnije iznosi 122.040,87 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766.09 dinara.

Iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos dečijeg dodatka usklađuju se dva puta godišnje – 1. januara i 1. jula, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije, u prethodnih šest meseci, navodi Ministarstvo.

Економија