Ekonomija Arhive | Stranica 10 od 11

Prosečna plata u Kikindi u 2022. imala najveći porast u poslednjih nekoliko godina

Igor Crnogorac januar 12, 2023

Zarade na području grada su u porastu, pokazuju najnoviji podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi. U oktobru je prosečna neto plata bila 66.657 dinara.

– U Kikindi je prosečna zarada u stalnom porastu, poslednjih godina uvek za sedam do osam odsto. Prošle, 2022, prvi put se beleži povećanje od devet odsto i to u periodu od samo deset meseci – kaže Tibor Horvat, predsednik RPK u Kikindi.

Iko su prosečna primanja imala veći porast (9,4, odnosno 9,8 odsto) u industrijskim grdovima – Subotici i Zrenjaninu, pa su i plate u ovim mestima za dve do tri hiljade dinara veće nego u Kikindi, prvi put dogodilo se i da, u ovoj kategoriji, imamo veća primanja od obližnje opštine sa jakom industrijom.

– Zanimljivo je da je Senta, koja je uvek bila ispred Kikinde, sada imala manju neto prosečnu zaradu – 63.857 dinara – kaže Horvat. – Zahvaljujući tome što su poslodavci podizali plate, prosek u Kikindi od 66.657 dinara u oktobru, bio je veći i od zarada u Somboru. Od početka godine do 1. novembra, do kada imamo zvanične podatke, primanja su kod nas porasla za oko pet hiljada dinara.

Prosečna zarada u Kikindi u 2020. godini bila je 54.819, naredne godine – 59.035, da bi, za prvih deset meseci prošle godine bio zabeležen iznos od 64.372 dinara. U dvogodišnjem saldu to daje povećanje plata od oko 9,5 hiljada dinara.

S obzirom na to da se svi podaci odnose na nominalne zarade, kako bi se sagledao realan nivo povećanja, svakako treba uzeti u obzir inflaciju, a pre svega rast cena hrane i energenata. Iako su plate statistički sve veće, realan rast je dosta niži od nominalnog.

Kikinda beleži porast broja turista

Jelena Trifunović januar 4, 2023

Uspešna turistička promocija našeg grada daje rezultate. Više od 76.700 noćenja zabeleženo je u Kikindi tokom 2022. godine što je za 20 odsto više nego godinu dana ranije. Od toga, 80 odsto su domaći, a 20 odsto strani turisti. Posetioci iz naše zemlje u Kikindi prosečno borave šest dana, a stranci nešto kraće- pet dana (4,85)

– Zajedničkim trudom, aktivnostima i promocijom, od gradonačelnika Nikole Lukača do Turističke organizacije , ko god je imao priliku da pomogne u promociji grada pomogao je i sve je to doprinelo da smo i domaće turiste i strance zainteresovali da dođu u naš grad i posete ga- navodi Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

– Najveći broj posetilaca dolazi na manifestacije, najposećenija je Dani ludaje, ali tu su i manifestacije u selima, Mokrin ih ima najviše, a tokom leta i ostala sela. Tera i Narodni muzej su aktuelni za turiste tokom cele godine. Posetioci žele da vide i 22. najlepšu zelenu ulicu, ali i Crkvu na Vodicama, Železničku stanicu kuda je saobraćao čuveni Orijent ekspres. Atraktivna je i gastronomska ponuda i naravno, proizvodi od bundeve. Sove privlače zaljubljenike u prirodu, početkom decembra smo imali tri grupe britanskih turista- kaže direktorica Turističke organizacije Kikinde Jasmina Milankov.

Smeštajne kapacite u selima ima, za sada jedino Mokrin. To su Mokrin haus i Etno kuća Đeram. U Mokrinu je evidentiran veći broj noćenja stranih, nego domaćih turista.

– Ono na čemu moramo da radimo to je povećanje smeštajnih kapaciteta u selima. Sva naša sela imaju šta da ponude, a to vidimo i po jednodnevnim posetama kada nam dolazi mlađa i starija populacija. Jezero Laguna, Krajiški višeboj, Strongmen, kopija hilandarske ikone Bogorodice Trojeručice u Novim Kozarcima, iđoška vina…Nemamo salaše, ali imamo nešto drugo što je zanimljivo posetiocima. Turisti iz Rumunije su strastveni ribolovci, neki su čak kupili i kuće u Banatskom Velikom Selu da bi bili bliže svom hobiju. Potreba za smeštajnim kapacitetima u selima postoji, a do samih ljudi je koliko imaju mogućnosti i žele da se bave ugostiteljstvom- ukazuje Jasmina Milankov.

Po podacima Turističke organizacije Srbije, osetno je povećan broj turista koji posećuju našu zemlju, a Kikinda se polako probija na više mesto na turističkoj mapi nego što je to bio slučaj ranijih godina.

-I pandemija je uticala na to da su se ljudi zaželeli putovanja i poseta. Platforma e- turista koja je zaživela u oktobru 2020. godine pomogla je da se podaci unose elektronski i da se evidentiraju, pa sada imamo mogućnost da pratimo broj gostiju, prosečnu dužinu boravka… U prilici smo da vidimo podatke i reagujemo u kom pravcu bi trebalo da idemo kada je u pitanju razvoju turizma, zaključuje naša sagovornica.

Više od 800 kreveta, ali bez hotela

-Kada su u pitanju porodične posete i manji broj turista, naši smeštajni kapaciteti uglavnom zadovoljavaju potrebe, osim kada je reč o „Danima ludaje“ jer tu su potrebe zaista velike. Ukupni smeštajni kapaciteti su više od 800 kreveta. Pravci razvoja turizma o kojima ne možemo trenutno da razmišljamo su kongresni turizam, tim bildinzi, gde veće grupe ljude traže smeštaj pod istim uslovima- navodi v.d. direktorica Turističke organizacije Kikinde.

Planovi „Autoprevoza“ u 2023. godini: Nabavka još četiri autobusa

Jelena Trifunović januar 3, 2023

Javno preduzeće „Autoprevoz“ i u ovoj godini nastaviće da obnavlja vozni park. Nakon što su u oktobru prošle godine kupili pet autobusa (polovnih), planirana je nabavka još četiri novija polovna vozila u ovoj godini.

– U cilju obnove voznog parka i obezbeđivanja sigurnosti u poslovanju, preduzeće planira da tokom drugog kvartala izvrši nabavku četiri polovna novija gradska (prigradska) autobusa putem kreditiranja od strane dobavljača sa rokom otplate do četiri godine-precizirano je poslovnim planom.
Finansiranje nabavke pet autobusa iz prošle godine, ugovoreno je na pet godina, tako da se za 2023. i naredne tri godine planira otplata 7,2 miliona dinara.

„Autoprevoz“ ima 31 autobus i 115 zaposlenih. U ovoj godini planiran je prihod od 362 miliona dinara i dobit u iznosu od tri miliona. Obim prevoza planiran je na nivou prošle godine, osim povećanja u lokalu zbog uvedene nove linije lokalnog gradskog prevoza.

Kako cene karata nisu menjane od 2018. godine, a poskupljenje se, barem za sada, ne pominje u programu poslovanja, jasno je da kikindski prevoznik i u ovoj godini računa na subvencije iz gradskog budžeta. Poslovnim planom koji je usvojila gradska skupština, predviđeno je da koristi subvenciju u visini od 22 miliona dinara- od toga 15 miliona za nabavku energenata (dizel goriva), pet miliona za nabavku rezervnih delova i dva miliona za izmirenje dela godišnje rate za kupovinu autobusa.

Minimalna cena rada od 1. januara veća za 14,3 odsto

Igor Crnogorac decembar 31, 2022

Minimalna zarada 1. januara iznosiće 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. Minimalac će biti obračunavan sa 230 dinara po satu, odnosno mesečno ukupno 40.020 dinara, što je više u odnosu na postojeću minimalnu zaradu od 35.000 dinara.

Povećanje od 14,3 odsto je, kako su istakli iz Ministarstva finansija, najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada.

Država je nastavila i sa smanjenjem opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine. Neoporezivi deo zarade od 1. januara biće uvećan sa 19.300 dinara na 21.712.

Ukupno rasterećenje zarada je, u poslednjih pet godina, sa 64 odsto, sa novim rasterećenjem, smanjeno na 60 odsto, prenosi Tanjug.

Od 1. januara veće plate u javnom sektoru, penzije i plate vojnih lica

Igor Crnogorac decembar 31, 2022

Od sutra, 1. januara, u Srbiji će plate u javnom sektoru biti uvećane za 12,5 odsto, a penzije za 12,1 odsto. Za vojna lica plate će biti veće za 25 odsto.

Od 2023. godine usklađivanje penzija obračunavaće se na osnovu tri formule: po zaradama, po cenama i kombinacijom usklađivanja po cenama i po zaradama.

Ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti ovog puta, u januaru 2023. godine.

Usklađivanje će biti u kombinaciji procenata zarada i inflacije, odnosno po sadašnjoj „švajcarskoj formuli”, ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto, a ukoliko bude 10,5 odsto ili veće, onda će se penzije usklađivati prema cenama, objasnio je direktor Sektora za ostvarivanje prava u PIO fondu, Vladimir Stanković za RTS.

On je dodao da će novo usklađivanje po jednom od modela uslediti u januaru 2024. godine.

Novi ciklus „Uzmi račun i pobedi“

Jelena Trifunović decembar 27, 2022

Vlada Republike Srbije, uz podršku NALED-a, organizuje novi ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. Prvi krug trajaće od 12. januara do 25. februara 2023, a umesto slanja fiskalnih računa u kovertama, građani će pravo učešća ostvariti registrovanjem računa putem mobilne aplikacije „Uzmi račun i pobedi“, koju je razvila Poreska uprava Srbije.

Aplikacija „Uzmi račun i pobedi“ dostupna je u Gugl Plej i Epl prodavnicama, a skeniranje računa počelo je od subote, 24. decembra. U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod, a druga važna novina jeste da svaki račun može da bude dobitni – nije propisana minimalna vrednost i svaki učesnik može da registruje neograničeni broj računa.

Ukupni nagradni fond obuhvata 10 stanova u Beogradu, ukupne vrednosti od skoro 1,7 miliona evra. Predviđeno je pet javnih izvlačenja, u emisiji koja će biti emitovana uživo na Prvom programu RTS-a, subotom od 18 časova, od 28. januara do 25. februara. U svakoj od emisija biće dodeljena po dva stana. Pravo učešća u prvom i svakom narednom izvlačenju imaće fiskalni računi uneti do 12 časova na dan izvlačenja. Oni računi koji budu registrovani nakon toga ili koji ne budu izvučeni u emisiji, imaju pravo učešća u narednom izvlačenju. Takođe, svi računi koji ne budu dobitni u ovom krugu nagradne igre, biće u konkurenciji za nagradu u drugom krugu nagradne igre u drugoj polovini 2023. godine.

Pravo učešća imaju svi punoletni građani sa prebivalištem ili boravištem u Republici Srbiji, a procedura registracije za učešće je vrlo jednostavna. Nakon preuzimanja i instaliranja aplikacije, potrebno je da se napravi korisnički nalog. Neophodno je uneti broj mobilnog telefona, ime i prezime, mesto, adresu i broj lične karte i označiti polja koja potvrđuju da je reč o punoletnoj osobi i da prihvata pravila nagradne igre i privatnosti. Nakon klika na dugme „Registracija“, učesnik će na broj mobilnog telefona dobiti SMS poruku sa kodom koji je potrebno uneti u aplikaciju i završiti kreiranje profila. Svaki građanin, pored svog, u aplikaciji može da otvori još četiri naloga, primera radi za članove svoje porodice što će olakšati starijim osobama i drugim licima kojima je potrebna pomoć s novom tehnologijom, da učestvuju u nagradnoj igri.

U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod i izdati su na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji. Svaki fiskalni račun može da bude registrovan u aplikaciji na dva načina – jednostavnim skeniranjem QR koda ili ručnim unošenjem PFR broja i PFR vremena, koji su otisnuti na donjoj polovini svakog računa. Važno je obratiti pažnju na to da je reč o vrsti računa „Promet-prodaja“ (oznaka se nalazi u gornjem delu računa, iznad spiska kupljenih proizvoda ili usluga). Aplikacija će svakom učesniku poslati obaveštenje da li je uspešno uneo račun i neće dozvoljavati registraciju istog računa više puta. Takođe, učesnici će moći da ostvare uvid u sve svoje skenirane račune putem aplikacije, tako da ne moraju da čuvaju račune u papiru.

Za svaki uspešno skenirani ili ručno uneti račun, učesnici će dobijati svoj jedinstveni kod koji se sastoji od dva slova i šest brojeva (npr. AA000000). Umesto koverata iz bazena, u novoj nagradnoj igri biće izvlačeni ovi kodovi. Do dobitnog koda će se dolaziti izvlačenjem kuglica iz bubnja Državne lutrije Srbije, u studiju Radio-televizije Srbije.

Sva pitanja o nagradnoj igri građani će moći da postave kontakt centru koji će voditi NALED, putem i-mejl adrese kontakt@uzmiracun.rs. Kao i do sad, najvažnije informacije o „poreskoj lutriji“ i suzbijanju sive ekonomije biće dostupne na nacionalnom portalu www.uzmiracun.rs.

Od početka godine na području Grada zaposleno više od hiljadu ljudi

Igor Crnogorac decembar 19, 2022

Trend smanjenja broja nezaposlenih u Kikindi i selima se nastavlja, pokazuju najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Na evidenciji je, krajem novembra, bilo 2.219 osoba, što je 527 manje u odnosu na početak godine. Proverili smo koji su razlozi smanjenja nezaposlenosti, koliko je onih koji su, u istom periodu, zasnovali radni odnos.

Detaljnija statistika Nacionalne službe otkriva sledeće: od januara do decembra zaposleno je dva puta više osoba od broja koji pokazuje umanjenje nezaposlenosti.

Radni odnos, u tom periodu, zasnovalo je 1.086 ljudi, a gotovo isti broj (1.002) izbrisan je iz evidencije zbog nedolaska na razgovor ili nejavljanja. Vrlo malo nezaposlenih (34) steklo je pravo na starosnu penziju, a dva puta više njih (73) samovoljno se odjavilo sa evidencije.

Međutim, ova umanjenja nadoknađena su novoprijavljenima. Najviše ih je starosti od 15 do 24 godine, 511, a najmanje starijih od 60 godina.

U NSZ nemaju podatke o tome koliko osoba se vratilo na evidenciju posle zasnivanja radnog odnosa, niti o razlozima zbog kojih je neko prestane da dolazi na javljanja i razgovore.

Među onima koji traže posao, gotovo polovina je bez kvalifikacije (46 odsto), slede osobe sa završenim IV i III stepenom stručne spreme.

Ukupno gledano, trend opadanja broja nezaposlenih na evidenciji NSZ od 2020. je konstantan i na godišnjem nivou, u proseku je oko 830.

Kada su u pitanju potrebe poslodavaca, najtraženiji su radnici u proizvodnji, prodavci i pomoćni kuvari, a poslodavci, u zavisnosti od vrste posla, često ne primaju starije radnike.

Shodno tome, na spiskovima je najviše ljudi starosti od 50 do 54 godine, odmah zatim onih koji imaju između 40 i 50 godina života.

Aktuelnu ponudu slobodnih radnih mesta možete pratiti na našem sajtu, u sekciji Info, poslovi.

Ko ima pravo na status energetski zaštićenog kupca?

Jelena Trifunović decembar 17, 2022

Građani koji ispunjavaju uslove od ponedeljka mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca kako bi dobili pravo na umanjenje računa za struju, gas ili toplotnu energiju. Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta. Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci.

Uslovi za sticanje ovog statusa su materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i zdravstveno stanje člana domaćinstva. Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Građani podnose zahtev u svojoj opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Ko ima pravo na popuste?

Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje.

Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrđuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o građanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana limit je 33.402, a tročlana 45.729 dinara.

Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara. Kod petočlanih porodica prihodi treba da budu do 70.384, a šestočlanih do 82.711 dinara, Predviđeno je i da se za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje 12.327 dinara.

Prema kriterijumu imovno stanje, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Tri puta više domaćinstava

Sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca obezbeđuje država. Za tu namenu budžetom za narednu godinu predviđene su četiri milijarde dinara. Procenjuje se da će umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju, umesto dosadašnjih 68.000, moći da koristi 191.000 domaćinstava.

Mirović uručio ugovore za infrastrukturno opremanje šest industrijskih zona: Kikindi 54 miliona za izgradnju javnog osvetljenja

Jelena Trifunović decembar 16, 2022

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za dodelu bespovratnih sredstava za šest lokalnih samouprava za sufinansiranje infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona, vredne 310 miliona dinara. Sredstva su dobili Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Titel, Kula i Srbobran.

Reč je o radovima na izgradnji, dogradnji, rekonstrukciji i sanaciji u oblastima saobraćajne, komunalne, elektroenergetske, toplotne i telekomunikacione infrastrukture, kao i upravljanja industrijskim otpadom i tretmanom otpadnih voda.

„Ovim sredstvima obezbedićemo infrastrukturu za postojeće i za nove investitore. U proteklim godinama razvijali smo industrijske zone i danas možemo da kažemo da svaka lokalna samouprava ima potencijal da privuče domaće i strane investitore. Radili smo timski, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, i danas – od 165.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo pre šest godina – imamo 89.000 nezaposlenih u Vojvodini“, izjavio je Mirović.

Za izgradnju javnog osvetljenja od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice u Kikindi opredeljeno je 54,2 miliona dinara.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.

Onlajn obuka za vođenje poslovnih knjiga

Jelena Trifunović decembar 13, 2022

Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi novu online obuku za vođenje poslovnih knjiga. Polaznici će se na obuku uključivati putem platforme.

Obuka traje 6 nedelja i ukupno 140 časova. Dinamika učenja i kvalitet napredovanja polaznika su individualni.

Broj polaznika je neograničen, a obuka je namenjena nezaposlenim licima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

-Nakon završetka svakog od tri modula polaznik rešava test. Ukoliko uspešno reši sve, polaznik dobija Uverenje o završenoj obuci. Svaki polaznik će potpisati Ugovor o uključenju na obuku- navode u kikindskoj filijali NSZ.

Polaznici imaju pravo na mesečnu novčanu pomoć. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje pozivaju nezaposlena lica koja su zainteresovana za pohađanje obuke da se jave savetniku za zapošljavanje.

Економија