Društvo Arhive | Page 70 of 77

Nema bezbedne upotrebe petardi

Igor Crnogorac December 19, 2022

Deci ne treba dozvoliti da uopšte dođu u kontakt sa pirotehničkim sredstvima. Povrede nastale prilikom upotrebe pirotehnike mogu biti naizgled bezazlene u smislu da su to manje opekotine i manje rane, ali nekada mogu da zahvate delove tela u vidu većih opekotina, i mogu se zadobiti povrede šake koje se završavaju amputacijom prstiju ili nedostatkom delova šake, ukazao je doktor Đorđe Kravljanac iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, prenosi Tanjug.

– U periodu od dve godine imali smo takve slučajeve koje smo mogli da rešavamo samo u ambulantnim uslovima, nije bilo prijema u bolnicu ni onih koji su zahtevali hirurško lečenje. Međutim, za doček 2022. godine, troje dece imalo je ozbiljne povrede i hospitalizovano je u Institut za majku i dete – rekao je Kravljanac.

On je svima koji rade sa decom, a pre svega roditeljima, poručio da upotreba pirotehničkih sredstava za decu predstavlja opasnost, navodeći da deca ne znaju na bezbedan način da upotrebljavaju petarde, već često iz radoznalosti pokušaju da upotrebe to pirotehničko sredstvo.

– Bace petardu, ona ne eksplodira, onda je ponovo uzmu u ruku i tada dođe do eksplozije i povrede – objasnio je Kravljanac i dodao da se sve to događa iz dečije radoznalosti, ali i iz nedovoljnog znanja o mogućnostima koje mogu da nastanu prilikom upotrebe pirotehničkih sredstava.

On je upozorio na moguće brojne posledice i komplikacije koje nekada mogu da ugroze dečiji život. Kako je rekao, tokom svog rada susreo se sa više veoma teških slučajeva ovakvih povreda.

Između ostalog, naveo je da su spasili dečaka koji je, pre nekoliko godina, ubacio petardu u rezervoar za benzin pri čemu je došlo do eksplozije, pa povreda nije zahvatila samo šake već čitavo telo – lice, glavu, ekstremitete i trup.

– On je bio životno ugrožen, nekoliko puta smo ga operisali, imao je transplatacije kože, lica, rekonstrukcije šaka. Uspeli smo da ga spasimo, ali redovno dolazi kod nas i svake godine ima dve ili tri operacije ožiljaka koji su izraženi i koji mu prave problem u svakodnevnom funkcionisanju – rekao je Kravljanac.

Govoreći o tome šta bi prvo trebalo uraditi kada dođe do ovakvih povreda, pre poziva lekara, naveo je da bi ranu prvo trebalo na neki način zaštititi, ako je moguće isprati je hladnom vodom ili staviti hladne obloge i uviti povredu peškirom, pelenom ili nekim drugim materijalom, a potom dete što pre dovesti u hitnu hiruršku službu gde će na adekvatan način biti zbrinuto.

Nova pravila za električne trotinete

Jelena Trifunović December 19, 2022

U tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je MUP objavio na svom sajtu, uvodi se kategorija lako električno vozilo koja se odnosi na električne trotinete, a time su predložena i pravila o njihovom učešću u saobraćaju.

Kako je navedeno, lako električno vozilo može da se kreće na kolovozu ukoliko ne postoji trotoar, pešačka ili biciklistička staza i to tamo gde je maksimalno ograničenje brzine do 30 kilometara na čas. Tom prilikom može da zauzima jedan metar širine od desne ivice kolovoza, osim kada se nalazi u raskrsnici i skreće levo ili vrši preticanje.

Vozač električnog trotineta je u obavezi da koristi biciklističku stazu, pešačko – biciklističku stazu ili biciklističku traku, a ukoliko ona ne postoji, pa vozi na trotoaru, ne sme se kretati brže od pešaka, a maksimalno pet kilometara na čas. Vozač električnog trotineta, ne sme da bude mlađi od 14 godina, a za one do 18 godina starosti propisano je obavezno nošenje zakopčane biciklističke kacige na glavi u toku vožnje.

Kako stoji u nacrtu obavezujuće je i nošenje reflektujućeg prsluka noću i u situacijama smanjene vidljivosti u saobraćaju. Električni trotinet, po novom zakonu ukoliko ove izmene budu usvojene, neće smeti da se vozi prilikom prelaska na pešačkom, osim ukoliko on nije deo biciklističke staze.

Na električnom trotinetu se ne sme prevoziti druga osoba, a vozač kod sebe mora da ima podatke o tehničkoj specifikaciji vozila, i da ih pokaže da zahtev ovlašćenom službenom licu, jer je izmenama zakona propisano i to da je lako električno vozilo čija snaga motora nije veća od 0,6 kW, i čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na čas, a masa 35 kilograma.

Javna rasprava o ovom nacrtu traje do 31. decembra.

Samo za zauvek mlade iz 50, 60, 70… i neke – humanitarna žurka i rana proslava Nove godine

Igor Crnogorac December 16, 2022

Na zahtev, pre svega, velikog broja članova fejsbuk grupe „Kikindski korzo“ i svih ostalih koji su, prethodnih godina s radošću čekali letnje disko-veče, ovog decembra biće priređene dva večernja događaja sa muzikom „naše i vaše mladosti“.

Organizator godišnjih letnjih disko-večeri na bazenima, a zatim i na Starom jezeru je Turistička organizacija Grada, kao podrška manifestaciji „Kikindski korzo“, koja se održava svakog avgusta. Ovoga puta, organizacije su se prihvatili administrator grupe „Kikindski korzo“, Bogdan Mandić i DJ Sava Grabić koji je Kikinđane i njihove goste vraćao u prošla vremena i na prethodnim disko-večerima.

– Članovi naše fejsbuk grupe stalno su izražavali želju da se ovakve večeri organizuju češće, da uživaju u muzici naše mladosti, da se sretnu sa prijateljima. Zato smo Sava Grabić i ja rešili da to bude uoči Nove godine, ali nismo imali mesto na kojem ćemo ovaj događaj organizovati. Tada nam se javio Bojan Arnuš, vlasnik Noćnog kluba „Pazzia“, ponudio svoj prostori, ali i ideju da napravimo i veče dens muzike 90-tih godina, koje će biti humanitarnog karaktera – kaže Mandić.

Ideja je predočena kikindskom Crvenom krstu i dogovoreno je da ulaznica za jedno veče bude prilog za njihovu tradicionalnu akciju „Jedan paketić – puno ljubavi“, podelu Novogodišnjih paketića deci slabijeg materijalnog stanja.

Humanitarno muzičko veče „Volim 90-te“, na kojem nastupa DJ Momex, održaće se, u Klubu „Pazzia“, u petak, 23. decembra i ulaznica je jedan slatkiš ili slaniš za paketiće.

Narednog petka, na istom mestu, 30. decembra, na disko večeri muziku će puštati DJ Sava Grabić i cena ulaznice biće 200 dinara.

Važno je napomenuti, kaže Mandić, da će biti dovoljno prostora za sve zainteresovane jer ovaj klub, od vremena pandemije, ima i natkrivenu baštu sa spoljnim grejalicama i, za ovu priliku, sa kuvanim vinom.

Noćni klub nalazi se u Dositejevoj 36, a oba događaja počinju u 21 sat. Ima dovoljno vremena da se pripremite za sjajan provod, povratak u ranu mladost (jer smo svi mladi još uvek), malo nostalgije i pravo pretpraznično opuštanje. Zahvaljujući grupi „Kikindski korzo“ i prelazak u novu godinu može da bude lepši jer, važno je i početi je u dobrom raspoloženju. Kao nekad.

U Ekonomsko-trgovinskoj školi, uz najsavremenija nastavna sredstva, zavidan kvalitet nastave

Igor Crnogorac December 15, 2022

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi je, u poslednjih šest meseci obnovila i najsavremenijim nastavnim sredstvima opremila sve kabinete za stručne predmete ekonomskog i komercijalnog smera, kao i kuhinju i salu za ugostiteljska zanimanja.

– Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, rešili smo velike probleme koje smo imali zbog neopremljenih kabineta. U prethodne dve godine zamenjeni su zastareli računari u biroima za područja rada ekonomija, pravo i administracija – kaže direktorica Škole, Tanja Radovanov. – Pored toga, od početka školske godine, na konkursima Ministarstva prosvete, dobili smo 60 računara, štampač, 16 laptopova, 16 projektora i 16 stalkova. Zahvaljujući nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, sada imamo i dva nova televizora koja koristimo umesto projektora.

U kabinetima je danas nastavu iz predmeta „obuka u virtuelnom preduzeću“ imala treća godina komercijalnog smera. Aleksandra Zivlak kaže da se priprema da upiše marketing.

– Ovo je jedan od boljih smerova u školi, mnogo predmeta imamo na računarima. Konkretno, na ovim časovima učimo sve o tome kako se vodi preduzeće.

Njena školska drugarica iz drugog odeljenja istog smera, Milijana Milovanov, veoma je zadovoljna što je uspela da upiše smer koji je želela.

– Kao ekonomisti imamo najviše mogućnosti da uradimo nešto sa svojim životom, možemo da imamo i svoje preduzeće. Razmišljala sam o tome da upišem Fakultet za poslovnu informatiku – kaže Milijana.

Za područje rada ugostiteljstvo Škola je, dodaje direktorica, po projektu Ministartva pravde, nabavila i konvektomat, najsavremeniji uređaj za potrebe nastave iz predmeta kuvarstvo, vredan 480 hiljada dinara. Konvektomat ima tri načina rada: konvekcijski (strujanjem vrućeg vazduha), parni i kombinovani.

– Sa novim uređajem priprema jela može da se programira, čak i izgled i boja jela, a uređaj poseduje i sondu koja proverava da li je jelo gotovo i automatski ga isključuje. Priprema hrane mnogo je lakša i brža, a jela su kvalitetnija – objašnjava nastavnik kuvarstva, Milan Maletić.

Na današnjem času pripremani su, već zaboravljeni lokalni brend, „Narvik šnicla“ i najpoznatije italijansko jelo, osobuko. U narednom periodu potrebno je još proširiti kuhinju i urediti salu za usluživanje, kako bi nastava za jedan od najpopularnijih smerova bila još kvalitetnija, kaže direktorica Radovanov.

Inače, ove školske godine, na smer kuvarstvo, u trogodišnjem trajanju, upisano je čak 30 đaka, a postojala je potreba za još više mesta.

Stefan Nikolić, učenik trećeg razreda, na nastavu stiže iz Vojvoda Stepe.

– Najviše mi se sviđaju srpska jela. Mnogo volim svoj poziv i mislim da je veoma važan jer bez njega svet ne može da funkcioniše. Kuvanje nije samo zanat, to je umetnost. Ova škola ima najbolje profesore, dobro je organizovana, ima odlična sredstva za rad – kaže Stefan.

Da ovde mladi zaista vole svoje zanate, potvrđuje i nastavnik Maletić koji podseća da su upravo đaci smera kuvarstvo dva puta osvojili prvo mesto u emisiji „Kuvarski kalfa“ na RTS-u, 2018. i 2020. godine i to sa jelima krompirica i sa pireom od bundeve i belim mesom, punjenim suvim šljivama i mokrinskim sirom.

Direktorica Tanja Radovanov dodaje da je, posle prekida zbog pandemije, Škola obnovila saradnju sa srodnim obrazovnim ustanovama u Sokobanji i u Vrnjačkoj Banji, u kojima će, već na proleće, učenici drugog razreda ugostiteljskih smerova ići na ferijalnu praksu.

Ekonomsko-trgovinska škola već godinama unazad jedna je od najtraženijih škola u Kikindi i široj okolini. Ove školske godine ima 350 učenika u 14 odeljenja na smerovima: komercijalista, ekonomski tehničar, trgovac, konobar, kuvar i tehničar obezbeđenja.

U Školi očekuju da će, za narednu školsku godinu, dobiti odobrenje da upišu i odeljenje turističkog smera. Takođe, u procesu verifikacije su potpuno novi smerovi: restauratorski tehničar, carinski i tehničar za protivpožarnu zaštitu, kao i četvorogodišnje školovanje za zanimanje kulinarski tehničar.

Uz odličnu opremljenost i kvalitet rada, ova obrazovna ustanova, na taj način će, nesumnjivo, još više dobiti na popularnosti i statusu u široj zajednici.

Policija pronašla 204 iregularna migranta u Kanjiži i Novom Kneževcu

Jelena Trifunović December 15, 2022

Pripadnici Radne grupe, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, u saradnji sa Policijskom upravom Kikinda, nastavljajući dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, pronašli su danas 204 iregularna migranta koji su prevezeni u prihvatne centre.

Akcija je sprovedena na teritoriji Kanjiže i Novog Kneževca.

Policijski službenici će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata, saopštio je MUP.

Predavanje o budućnosti energetike – budućim inženjerima u Tehničkoj školi

Igor Crnogorac December 15, 2022

Predavanje na temu ”Solarna energija, sadašnjost i budućnost energetike” održano je danas đacima treće i četvrte godine Tehničke škole u Kikindi.

Obuka je deo projekta pod nazivom „Promocija korišćenja solarne energije kroz prozjumer (kupac-proizvođač) pristup“. Sprovodi ga Regionalna razvojna agencija „Banat“ iz Zrenjanina u saradnji sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ.

– Održavamo javne časove u srednjim časovima u našem regionu kako bismo učenicima skrenuli pažnju na obnovljive izvore energije, sa akcentom na solarnu energiju i na pristup kupac-proizvođač, koji je trenutno aktuelan kod nas. Želimo da podstaknemo mlade na razmišljanje i delanje u ovoj oblasti – rekao je rukovodilac Sektora za regionalne razvojne projekte Agencije „Banat“, Branislav Milosav.

Predavanju su prisustvovali članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za obrazovanje i kulturu, i Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije.

– Slično predavanje bilo je nedavno organizovano za predstavnike javnih preduzeća – podsetio je Tanackov. – Ovi đaci su ti koji će, kao novi inženjeri mašinstva, elektrotehnike i energetike, da nas uvedu u novu budućnost i u nove tehnologije.

On je dodao da je Tehnička škola izabrana upravo zato što edukuje učenike u ovim profilima i može najviše da doprinese, ne samo buđenju svesti, nego i u pružanju novih tehničkih znanja.

Na 18 km duge deonice brze saobraćajnice kod Sombora planirano 7 mostova i 6 nadvožnjaka

Jelena Trifunović December 14, 2022

JP Putevi Srbije u toku 2021. godine započelo je sa aktivnostima na realizaciji projekta izgradnje brze saobraćajnice na području AP Vojvodine, od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) do graničnog prelaza sa Rumunijom (Nakovo).

Putevi su u drugoj fazi na teritoriji Grada Sombora, planirali izradu tehničke dokumentacije od ukrštaja sa državnim putem IB 12 za Suboticu na izlazu iz Sombora do administrativne granice opštine Kula. Ukupna dužina ove deonice je 18,123 km. Sa ciljem da se obezbedi zakonski okvir za izradu tehničke dokumentacije JP Putevi Srbije su za navedenu deonicu, započeli istovremenu izradu urbanističkog projekta čiji je obrađivač JKP Prostor iz Sombora.

Prostornim planom Grada Sombora planirane su obilaznice oko grada Sombora, te naseljenog mesta Kljajićevo. Izabrana trasa deonice brze saobraćajnice je objedinila severni deo planirane obilaznice oko Sombora sa obilaznicom oko Kljajićeva.

Deonica je sastavni deo saobraćajnice koja povezuje Republiku Mađarsku od graničnog prelaza (Bački Breg), preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde sa Republikom Rumunijom (kod Nakova), pa zbog trase koja poprečno preseca Vojvodinu praktično povezuje sve putne pravce u Pokrajini.

Privredno društvo MHM-projekt iz Novog Sada je, u okviru izrade urbanističkog projekta bilo angažovano na istraživanju i definisanju trase brze saobraćajnice i izradilo je projektno tehničku dokumentaciju koja je sastavni deo urbanističkog projekta.

Deonica brze saobraćajne je predviđena za brzinu kretanja vozila od 100km/h.

Na trasi brze saobraćajnice projektovano je ukupno 27 putnih objekata, od kojih je 12 propusta, 6 nadvožnjaka, 7 mostova i 2 podvožnjaka.

Duž trase odnosno obe kolovozne trake brze saobraćajnice predviđene su niše za prinudno zaustavljanje vozila u slučaju iznenadne potrebe, na 19 lokacija, kao i prekidi razdelnog pojasa sa ostvarivanjem veze između obe kolovozne trake na 10 lokacija, za slučaj zatvaranja jednog od kolovoza za kanalisano preusmeravanje saobraćajnih tokova na drugi kolovoz.

Za potrebe izgradnje brze saobraćajnice kao i nadvožnjaka iznad nje (radi uspostavljanja komunikacija prekinutih izgradnjom saobraćajnice), planira se eksproprijacija zemljišta u javnu svojinu i administrativni prenos javnog zemljišta. Urbanistički projekat je izložen na javnoj prezentaciji do 16. decembra.

(Izvor: Portal eKapija)

Advokat Srđan Aleksić sa borcima u Mokrinu: Dupli staž za učesnike rata

Jelena Trifunović December 11, 2022

U medija centru u Mokrinu u organizaciji Srpskih ratnih veterana Kikinde, održan je sastanak veterana sa advokatom Srđanom Aleksićem iz Niša. Novim Zakonom o boračkoj i socijalnoj zaštiti, predviđeno je da svaki učesnik rata ima pravo na dupli radni staž prema broju dana koje je proveo u ratu, objasnio je Aleksić.

-Od RFZO tražimo da im se prizna dupli radni staž, ne samo da se prizna već i da se uplati. Ovaj postupak je besplatan, vodimo upravni postupak pred upravnim organima i kao Kancelarija to pravo ćemo ostvarivati za naše borce. Takođe, možemo da u ime naših boraca pokrenemo postupak za utvrđivanje statusa borca, to je vrlo bitna kategorija jer borci imaju razne prinadležnosti, jedna od njih je umanjene računa za komunalne usluge. Predlog je da borci budu izjednačeni sa invalidima rata i da imaju pravo na banjsko lečenje. Takođe i da mogu da dobiju vaučere od 15.000 dinara kako bi posetili neka od banjskih lečilišta. Borci koji su penzioneri, a nije im uplaćen ili priznat dupli radni staž, mi ćemo u njihovo ime to zahtevati od RFZO- istakao je Aleksić u izjavi za Kikindski portal.

Poznati niški advokat ukazuje i da su spremni da pokrenu postupak pred nadležnim sudom protiv NATO pakta za borce koji su bili na Kosovu i Metohiji, a u međuvremenu su oboleli ili preminuli od kancera, što je, kako navodi, direktna posledica osiromašenog uranijumom. Pravnom timu koji predvodi Aleksić pomaže italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja koji je pred italijanskim sudovima dobio više od 300 presuda u korist italijanskih vojnika obolelih ili preminulih od raka nakon što su u misijama na Kosovu, Iraku, Siriji, Avganistanu bili izloženi osiromašenom uranijumu.

Advokatska kancelarija Srđana Aleksića nije odustala od pravne bitke za isplatu ratnih dnevnica vojnim rezervistima, učesnicima rata 1999. godine. .

-Ponovo šaljemo predstavke Sudu za ljudska prava u Strazburu. Prošli smo kroz ceo taj period unazad dve godine, od Osnovnog suda,pa Višeg, Apelacionog, Vrhovnog i Ustavnog. Konkretno, imamo presude za diskriminaciju, ali nisu isplaćene zaostale naknade borcima u Vojvodini kao borcima Topličkog okruga- dodaje Aleksić.

COVID sada ima blažu kliničku sliku od sezonskog gripa – najviše novozaraženih među starijima

Igor Crnogorac December 9, 2022

Situacija sa korona virusom je stabilna – od poslednjeg talasa, koji je trajao od jula do septembra, ne primećuje se ni porast, ali ni pad broja obolelih. Na području celog Severnobanatskog okruga dnevno se registruje od dvoje do 20 novoobolelih, dok je na području Kikinde taj broj jednocifren, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.

U ambulantama se dnevno testira konstantno oko sto pacijenata. U Kikindi je, recimo, 7. decembra registrovano četvoro obolelih.

– Klinička slika sada je relativno blaga, a većinu obolelih čine stariji od 60 godina. Deca vrlo retko oboljevaju, samo dvoje je bilo zaraženo od 1. decembra. Kod ovog podsoja dominantni su bol u grlu, curenje nosa, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, često i bez povišene temperature. Nadam se da ovaj virus sada ulazi u periodiku jer u svakom narednom talasu imamo sve blaže simptome – kaže doktorka Pecarski.

U kikindskoj bolnici, na COVID odeljenju, trenutno su hospitalizovana četiri pacijenta. Uglavnom su to stariji i pacijenti sa komorbiditetima, saznajemo od pomoćnika direktora Opšte bolnice, dr Vladimira Prunića.

Preporuka je da stariji i dalje nose maske u prodavnicama i u svim zatvorenim prostorima, ali i na otvorenom, ukoliko je prisutan veliki broj ljudi. Takođe, dovoljno odmora i redovna ishrana ostaju saveti koji se odnose na preventivu i kada su u pitanju sezonski grip i ostale respiratorne infekcije.

Dobra vest je da gripa još uvek nema. Iako je virus tipa A potvrđen na teritoriji Vojvodine, u našem okrugu još uvek nije izolovan, kaže doktorka Pecarski. Ona ističe da je veoma važno da se protiv sezonskog gripa vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i zaposleni u javnom sektoru.

Što se tiče vakcine protiv COVID-a, starijima od 60 godina i hroničnim bolesnicima svakako se savetuju i treća i četvrta doza, a period zaštite koji se očekuje je godinu dana i duže, napominje dr Pecarski. Ona dodaje da se očekuje da će uskoro stići nova „Modernina“, bivalentna vakcina, koja će se primati jednom godišnje kao i svaka vakcina protiv gripa, i da će sadržati sve aktuelne sojeve korona virusa.

Grad pomaže socijalno ugrožene sugrađane: Za lekove i medicinska pomagala dva miliona

Jelena Trifunović December 8, 2022

Sugrađani koji zbog loše materijalne situacije nisu u mogućnosti da kupe potrebne lekove ili medicinska pomagala, i u godini na izmaku mogli su da računaju na pomoć Grada. Za tu svrhu u gradkom budžetu u 2022. godini bilo je opredeljeno dva miliona dinara. Jednokratnu pomoć odobrava Komisija koju, pored zaposlenih u nadležnom sekretarijatu, čine lekari specijaliste, direktor Doma zdravlja, direktor Centra za socijalni rad i koordinator Crvenog krsta.

-Komisija za jednokratnu pomoć u kupovini lekova, medicinskih pomagala i pomoći u lečenju još jedan je način kako da se pomogne sugrađanima koji zbog niskih ili nedostatka primanja, nisu u mogućnosti da priušte potrebnu terapiju, pomagala ili lečenje koje nije pokriveno kod RFZO- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Komisije.

-Postojanje Komisije se pokazalo zaista potrebnom. Zasedamo jednom mesečno i prosečno se razmatra 15 do 20 zahteva koji se podnose u gradskoj upravi. Pravo na ostvarivanje ove jednokratne pomoći imaju socijalno ugroženi sugrađani koji imaju prepisanu terapiju koja se ne izdaje na recept nego ju je potrebno kupiti. Tu spadaju različiti medikamenti, ortopedska i druga pomagala, kao i lečenja koja ne pokriva RFZO. Zahtevi se pre svega odnose na punoletna lica, međutim u više navrata na ovaj način, znatnim novčanim sredstvima, pomognuto je i lečenje dece. Jedan broj naših sugrađana nažalost nije u mogućnosti sebi da obezbedi potrebnu terapiju. Grad Kikinda im pomaže putem ove Komisije kako bi mogli da dođu do tih lekova. Važno nam je da svima koji imaju zdravstvene probleme pomognemo koliko možemo u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i Centrom za socijalni rad. Samo zajedno možemo na pravi način da budemo tu za građane- ističe Bogdan.

U ovogodišnjoj gradskoj kasi opredeljeno je i tri miliona dinara za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece obolele od teških i retkih bolesti. Tome je prethodila inicijativa grupe sugrađanki „Mame solidarno“ čiju je peticiju podržalo više od 3.000 građana. Prilikom usvajanja budžeta, nadležni u lokalnoj samoupravi ukazali su da će, ukoliko bude potrebe, taj iznos namenjen lečenju dece povećati. Na sreću, ispostavilo se da za tim nije bilo potrebe- do sada je utrošena četvrtina opredeljenih sredstava.

Друштво