Društvo Arhive | Page 67 of 77

Najviše osmaka u Srbiji prijavilo biologiju za malu maturu

Igor Crnogorac January 31, 2023

Za biologiju kao treći predmet na maloj maturi opredelio se najveći broj osmaka, izjavio je ministar prosvete, Branko Ružić.

– Osmaci su do sada polagali maternji jezik i književnost, matematiku i treći, kombinovani test koji je uključivao pet predmeta: istoriju, geografiju, bilogiju, hemiju i fiziku. Smatrali smo da je potrebno da unapredimo taj završni test. Nakon sveobuhvatne analize, doneli smo odluku da omogućimo osmacima da, od tih pet predmeta, odaberu jedan koji bi želeli da polažu. Onlajn je svoje želje iskazalo 80 odsto njih i najviše su se opredeljivali za biologiju, što je pokazatelj njihovih afiniteta. Slede geografija, pa istorija, fizika i hemija, kao predmet koji se najmanje prijavljivao – rekao je Ružić, gostujući na Televiziji K1.

On je dodao da je prijavljivanje trećeg predmeta trajalo do petka i da su, ukoliko je bilo nekih manjkavosti, đaci imali mogućnost da na to utiču do 1. februara.

– Ima 450 zadataka i rangirani su po kompleksnosti. Rešenja su u zbirkama, pa đaci mogu da vežbaju. Postoji eVežbaonica, RTS planeta, pripreme u školama… To je uigran sistem koji funkcioniše. U martu, 24. i 25, sledi pripremni test, a potom i završni. Na raspolaganju je i portal Moja srednja škola koji pruža mogućnost da se sve završi onlajn, a ko tome nije vičan može da ode u školu i sve da uradi lično. Mala matura polaže se 21. juna.

Ministar Ružić takođe je najavio uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.

– Obavezno srednje obrazovanje deo je Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Tome mora da prethodi sveobuhvatna analiza mreže srednjih škola, mogućnosti upisa u nerazvijenim sredinama. Uz to, uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja iziskuje promenu dela Ustava, ali mislim da je sve realno.

U Ministarstvu je oformljena radna grupa zbog nasilja u školama.

– Mi smo završili taj posao i zahvalan sam svima: ljudima od struke, ljudima iz ministarstva, predstavnicima sindikata. Došli smo do nekih devet ili deset tačaka i sve mere zahtevaju određeni vremenski period. Pravilnici će biti lakše i brže pripremljeni, ali kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, to zahteva skupštinsku proceduru – objasnio je Ružić.

Jedna od mera je i da će se vladanje od petog do osmog razreda brojčano ocenjivati i ulaziti u prosek, što do sada nije bio slučaj.

– Sprečićemo i čestu zloupotrebu: u slučajevima kada se vodi neki vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika srednje škole on više neće moći da se ispiše iz te i upiše u drugu školu do okončanja tog postupka. To je veliki problem i to smo videli na primeru učenika iz Trstenika – rekao je Ružić.

Takođe, kazne za roditelje ili zakonske zastupnike sada su od 40 hiljada do sto hiljada dinara. Do sada je najniža kazna bila 10 hiljada dinara.

Svaka cigareta smeta: Za odvikavanje i besplatna telefonska linija

Jelena Trifunović January 30, 2023

U Srbiji se 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Svaka cigareta smeta”. Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.

Mere kontrole duvana koje su primenjene u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe, kao što je to u slučaju nargila.

-Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Kod ovih proizvoda duvan se zagreva na nižoj temperaturi u poređenju sa pušenjem cigareta, čime se stvara aerosol koji sadrži različite supstance. Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin i koji kod mladih koji nikada nisu koristili druge duvanske proizvode može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. Zbog činjenice da su ovi proizvodi novi na tržištu, nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima njihovog korišćenja- navode u Institutu za javno zdravlje „Batut”.

Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je i faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube i mnoge druge bolesti. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti.

Za podršku odvikavanju kol centar

Uokviru obeležavanja ovog datuma u Kalendaru zdravlja pušači se podstiču da ostave pušenje. S tim ciljem Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je u junu 2022. godine pokrenuo besplatnu telefonsku liniju. Odgovori na pitanja pušača koji razmišljaju da prestanu da puše ili su to već odlučili, kao i onih koji su već prestali i pokušavaju da održe nepušači status, mogu se dobiti svakog radnog dana od 11 do 14 časova pozivom na broj 080 020 0002.

Svetosavska svečanost u Osnovnoj školi „1. Oktobar” u Bašaidu

Jelena Trifunović January 27, 2023

U svim školama danas je svečano, u čast najvećeg srpskog svetitelja i prosvetitelja Svetog Save. Rezanjem slavskog kolača i priredbom, školska slava obeležena je u Osnovnoj školi „Prvi oktobar“ u Bašaidu, a svečanosti je prisustvovala i članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.

-Iskoristila bih priliku da svim školama čestitam školsku slavu Svetog Savu. Danas je idealna prilika da deca nauče koliki je bio uticaj Svetog Save na mnoge sfere života i društva kao što su duhovnost, kultura, zdravlje i obrazovanje. Što više deca o njemu nauče, imaće, verujem, i želju da se na njega ugledaju i da hodaju njegovim utabanim stazama znanja i dobrote- poručila je Mickovski.

Danas je radni, ali nenastavni dan i za 296 učenika Osnovne škole „1. Oktobar“ u Bašaidu.

-Danas proslavljamo dan učenika, prosvetnih radnika i svih zaposlenih u obrazovanju. Priredba i rezanje slavskog kolača upriličeni su u fiskulturnoj sali, a posle toga sledi prigodna svečanost u holu škole- rekao je direktor bašaidske osnovne škole „1. Oktobar“ Mirko Vlajkov.

Danas je školska slava Sveti Sava

Igor Crnogorac January 27, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava, prosvetitelj i tvorac zakonodavstva, začetnik je srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio se veoma mlad, na Svetoj Gori. U Srbiju se vratio 1208. godine, da izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom, prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Izborio se za autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.

Njegova najznačajnija dela su: “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik” i “Studenički tipik”, i “Zakonopravilo”.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Sveti Sava snatra se zaštitnikom svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sama na ispašu.

Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji kao radni, ali nenastavni dan – školska slava. Prva proslava Svetog Save kao školskog zaštitnika održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine.

Petoro đaka iz Kikinde među najuspešnijim učenicima u Vojvodini

Jelena Trifunović January 25, 2023

Vlada AP Vojvodine tradicionalno nagrađuje najuspešnije darovite učenike koji su u toku godine postigli vrhunske rezultate u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta na takmičenjima u zemlji i inostranstvu kao i njihove mentore. Cilj nagrađivanja je odavanje društvenog priznanja, podsticanje darovitosti kod mladih i promocija pravih vrednosti.

Za uspehe tokom školske 2021/2022 godine nagrađeni su Nestor Iličin, koji je bio đak generacije Gimnazije „Dušan Vasiljev”, za postignut uspeh iz matematike (mentor Dragan Ivetić) i Tijana Karić, učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski” za uspešne rezultate iz biologije (mentor Vanja Injac Zabrdac).

Pohvalu za uspehe ostvarene tokom prošle godine dobilo je troje učenika osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava”: Helena Grujić i Rastko Popović, oboje za uspehe iz fizike i Matija Gligorin za uspeh iz geografije. Njihovi mentori su nastavnici Marija Popović i Miroslav Grujić.

Nagrađivanje najuspešnijih darovitih učenika i učenica ustanovljeno je 1997. godine. O tome koji đaci će biti nagrađeni odlučuje Komisija za nagrađivanje darovite dece koju čine profesori, direktori škola i prosvetni radnici koji prate takmičenja i rad darovite dece. Kriterijumi nagrađivanja regulisani su Pravilnikom.

Još uvek nedovoljno visoka svest o prevenciji karcinoma grlića materice koji, uz redovne preglede, može da se izbegne

Igor Crnogorac January 25, 2023

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice koja se, od 23. do 29. januara obeležava 17. put, samo je još jedan povod za podsećanje na mere prevencije koje, u slučaju ovog karcinoma, mogu potpuno da uklone rizik od oboljevanja.

Prema podacima Dispanzera za žene, u Kikindi je, u 2022. godini, od karcinoma grlića materice obolelo je 20-ak žena. U najvećem broju slučajeva to su žene u 40-im i 50-im godinama.

U našoj zemlji, ova vrsta karcinoma je peta po učestalosti. U razvijenim zemljama, u kojima je preventiva veoma zastupljena, praktično ovog karcinoma i nema, kaže dr Dragana Miladinov, načelnica Dispanzera za žene.

– Prevencija podrazumeva pregled uz papa-bris, jednom godišnje. Papa-bris je skrining, ako nije u redu, uradimo dodatna ispitivanja, bolest uhvatimo u ranoj fazi, dok još nije karcinom, i takve promene su apsolutno izlečive – kaže dr Miladinov.

Statistika pokazuje da u svetu, godišnje, od ovog karcinoma oboli hiljadu žena, a 500 njih umre. Dramatični podaci ukazuju na to da, nasuprot državama sa dobrom prevencijom, u zemljama u razvoju još uvek nije dovoljno razvijena svest o značaju redovnih pregleda i testiranja.

– Glavni uzrok ove vrste karcinoma je infekcija humanim papiloma virusom (HPV) – objašnjava dr Miladinov. – Ovaj virus je, u 99 odsto slučajeva, nađen u karcinomima grlića materice, ali mi se protiv virusa ne možemo efikasno boriti, osim vakcinom, što je i primarna prevencija. Sada je dostupna devetovalentna vakcina, odnosno vakcina koja štiti od devet tipova humanih papiloma virusa koji su najrizičniji i koji najčešće izazivaju karcinom grlića materice. Mogu da se vakcinišu devojčice do 19. godine, u zavisnosti od uzrasta, sa dve ili tri doze. Vakcinacija je besplatna i obavlja se u Dečijem dispanzeru.

Dr Miladinov dodaje da karcinom grlića nije nasledan u smislu u kojem se nasleđuje karcinom dojke, ali se nasledni faktor ipak ne može isključiti jer su neka tkiva osetljivija na HPV.

– Do 35. godine sve žene su prokužene nekom vrstom papiloma virusa. Ovih virusa ima oko 70 tipova i žena može imati jedan ili više njih. Za dve godine, organizam najčešće uspeva da se izbori sa tim virusom, ali u nekim slučajevima, u zavisnosti od vrste i od imunog stausa, nemoguće je sačuvati se, dolazi do nekih promena, kondiloma ili promena na grliću.

Ovogodišnji slogan kampanje prevencije je „Rak grlića materice, rak koji možemo sprečiti”. Nosilac kampanje je Evropska asocijacija za rak grlića materice, a naša zemlja je od samog početka uključena u obeležavanje ove značajne nedelje.

Aktivnosti su usmerene ka tome da žene počnu da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, kao i da koriste dostupne mere primarne i sekundarne prevencije.

Od 1. januara uvećani roditeljski dodaci: Za prvo dete 345.398 dinara

Jelena Trifunović January 25, 2023

Roditeljski dodatak za prvo dete od 1. januara uvećan je sa dosadašnjih 321.900 na 345.398 dinara, dok drugoj bebi u porodici sleduje 306.388 (u 24 rate po 12.766), umesto dosadašnjih 285.544 dinara.

Od 1. januara, novi iznos važi i za treće dete. Umesto dosadašnjih 1.713.264, dobijaće 1.838.332 dinara odnosno tokom 120 meseci po 15.319 dinara. Za četvrto dete roditeljski dodatak iznosi 2.757.498 dinara (do sada 2.569.896), takođe u narednih 10 godina, svakog meseca po 22.979 dinara.

Uvećani su i iznosi koje treća i četvrta beba dobijaju jednokratno, pa će tako sada primati 255.323 dinara. Paušal za nabavku opreme za dete za decu rođenu 1. januara 2023. godine i kasnije iznosi 6.383 dinara (umesto 5.948 dinara), dok je jednokratna pomoć za rođenje druge i treće bebe sada 115.132 dinara (do sada 107.300).

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da se iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete usklađuju dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula počev od 2019. godine, na osnovu kretanja indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Interaktivne i zabavne, uz njih se otkriva i uči: „Knjige sa kojima se raste” profesorke Dragane Malešević

Jelena Trifunović January 22, 2023

Interaktivne knjige za decu edicije „Knjige sa kojima se raste“ autorke profesorke Dragane Malešević rezultat su njenog dugogodišnjeg posvećenog pedagoškog i istraživačkog rada, kao i želje da današnjoj deci pruži medij koji je u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima. Tako su nastale knjige koje donose izdavačku novinu jer pored teksta i ilustracija, imaju QR kodove sa zvučnim i video zapisima. Knjige „Biljke”, „Oblici i brojevi”, „Životinje naših krajeva” i „Otkrivamo čudesni svet” su edukativne, zabavne i deca ih obožavaju. Ova inovativna i autentična izdanja mogu se koristiti sa i bez mobilnog telefona.

– QR kodovi omogućuju deci stvaranje jasnih predstava i sagledavanje pojava koje nisu u njihovom neposrednom okruženju. Neki QR kodovi imaju samo zvuk, neki samo video, a neki i zvuk i video zapis. Knjige se mogu koristiti uz pomoć odraslih dok deca ne znaju da čitaju, a i deca ih mogu koristiti individualno, kao slikovnicu. Knjiga može služiti i za učenje čitanja jer je tekst s tom namerom i štampan većim slovima i fontom za početno čitanje. Ove knjige vraćaju decu knjizi u novoj formi objedinjujući njihova interesovanja i digitalne medije- kaže u razgovoru za Kikindski portal dr Dragana Malešević, profesor na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.

Interesovanje dece za upotrebu mobilnih telefona autorka stavlja u funkciju učenja i razvoja deteta. Ukoliko deca već žele da koriste mobilne telefone, knjige to omogućuju ali na edukativnom sadržaju koji je u funkciji njihovog učenja i razvoja. Sa druge strane, razvoj digitalne kompetencije dece upravo je jedan od ciljeva novih osnova predškolskog obrazovanja i vaspitanja.

-Interaktivnost deteta i knjige je u više domena – u domenu teksta, ilustracije, zvučnih zapisa, video zapisa i upotrebe matrice za samokontrolu tačnosti odgovora. Tekst komunicira sa detetom i podstiče ga da aktivno istražuje i otkriva, kao i da govori o svojim opažajima i izražava svoje mišljenje. Knjige u intelektualnom domenu utiču na razvoj sposobnosti za učenje, pamćenje, opažanje, pažnju i mišljenje; u voljnom domenu podstiču decu da uče, otkrivaju, zaključuju; u emocionalnom grade pozitivan odnos prema drugima i prema okruženju; u socijalnom domenu razvijaju odgovoran odnos prema drugim bićima i zajednici, razvijaju ekološku svest i podstiču decu na očuvanje sredine; a u fizičkom domenu podstiču decu na fizičku aktivnost. Kod dece se naročito razvija sposobnost za opažanje i utiče se na dužinu trajanja njegove slušne i vizuelne pažnje- napominje autorka.

Ne manje značajno je to što se kod dece razvija i sposobnost za učenje otkrivanjem i, naročito, divergentno mišljenje kao osnova kreativnosti i razmatranja različitih mogućnost. Od deteta se ne traži samo jedan tačan odgovor.

-Tačnih odgovora u matrici je pet od osam. Kada se kod deteta na ovakav način razvija mišljenje ono će kao odrastao biti sposoban da sagledava više rešenja na postavljeni problem i da kreira nešto novo i drugačije. Knjiga „Otkrivamo čudesni svet” sadrži eksperimente sa vodom, vazduhom, toplotom i svetlosti Sunca, prave svoj vulkan i drugo čime podstiče decu da aktivno uče i zaključuju o pojavama koje ih okružuju. Podstiče ih i da saznaju o naučnicima: Milankoviću, Tesli, Pančiću, kao i o Keopsu i piramidama. Sadržaj ovih knjiga je savremen jer uči decu i o alternativnim izvorima energije vetra i Sunca i primereno uzrastu gradi osnove za zakone fizike. Specifična karakteristika ovih knjiga je što od dece traži da stvaraju pretpostavke, koje potom potvrđuju ili odbacuju što ih uči da istraživački misle. Ove knjige su bogat resurs za zajedničko i individualno istraživanje i učenje- ističe profesorka Malešević.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača je, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost odštampala ove knjige i besplatno ih podelila studentima da se koriste kao udžbenik.

Bogato stručno iskustvo autorke

Profesorka Dragana Malešević je doktor didaktičko-metodičkih i doktor pedagoških nauka. Autorka je popularnih i citiranih knjiga u štampanom i elektronskom formatu na srpskom i engleskom jeziku. Edukovala se od srednje pedagoške škole do doktorata u Srbiji, Škotskoj i Rusiji. Ima bogato iskustvo u praksi kao učitelj, prosvetni savetnik i profesor u školi za obrazovanje vaspitača. Ove knjige ona zasniva na naučnoj osnovi savremenih pedagoških koncepcija i ispitivanjima efekata praktične primene prototipa ovih knjiga u praksi rada sa predškolskom i mlađom osnovnoškolskom decom.

Svaka knjiga može se čitati pojedinačno i čini celinu za sebe, ali je u ediciji povezana sa drugim knjigama, a sadržaji svih knjiga su međusobno integrisani. Integracija sadržaja omogućava da dete povezuje i gradi uzročno-posledične veze. Recenzenti ovih izdanja su poznati i priznati stručnjaci u svojim oblastima.

Lepe novosti i planovi u Banatskoj Topoli

Igor Crnogorac January 17, 2023

Stanovnicima Banatske Topole, najmanje seoske mesne zajednice na području Kikinde, prošla godina donela je lepe promene. Grad je, sopstvenim sredstvima, otkupio Dom kulture čija je zgrada, proteklih 17 godina, bila u privatnom vlasništvu. Za oko 800 stanovnika ovog mesta, to znači i da će oživeti društveni život, kao i da će se stvoriti uslovi za aktivnosti najmlađih meštana.

– Zgrada Doma kulture nije bila u funkciji, propadala je godinama. Za aktivnosti udruženja imali smo samo jednu malu prostoriju u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, Nedeljko Cimeša. – Upravo se radi projekat za rekonstrukciju zgrade Doma, nadamo se da će se sa radovima započeti ove godine. Kompletno uređenje koštaće oko 5,5 miliona dinara i sigurno je da neće sve moći ove godine da se uradi. Voleli bismo da se prvo obnovi sala sa scenom, kako bi ponovo moglo da počne da radi naše Kulturno-umetničko društvo.

Budžet ove Mesne zajednice je, prošle godine, bio 3,2 miliona dinara, kaže Cimeša, a prioriteti su odabrani i po učinku.

– Naši fudbaleri su učinili su nas ponosnima, postigli su veliki uspeh, dele prvo mesto sa „Jedinstvom“ iz Novog Bečeja u Međuopštinskoj ligi, pa smo, oko stadiona FK „Napredak“ obnovili žičanu ogradu, postavili plastična sedišta na tribinama i izgradili šupu. Zatim smo, u centru sela, ispred Doma kulture, uradili kišnu kanalizaciju i sve to koštalo nas je 2,5 miliona dinara – objašnjava Cimeša.

U ovoj godini plan je da se, osim sanacije Doma, od novca iz budžeta uredi centar sela. Biće izgrađen parking, postavljena dva autobuska stajališta, ukupno će biti izbetonirano 500 kvadratnih metara.

Brojna udruženja pronaći će svoje mesto u obnovljenom Domu kulture; stalne aktivnosti održavaju lovci, penzioneri, Udruženje žena i „Banatska žuta pčela“, kao i Ribolovačko udruženje “Mrena” koje, svakog avgusta, organizuje značajnu manifestaciju “Topolski kotlić”. Registrovana je i „Scena“ – u njoj je radila dramska sekcija koja će, takođe, biti obnovljena, što će i najmlađima doneti kvalitetne sadržaje.

Ponovo radi buvljak: Ovo su novine

Jelena Trifunović January 15, 2023

Posle tronedeljne praznične pauze, kikindski buvljak ponovo je omiljeno mesto brojnih kupaca u potrazi za raznoraznim potrepštinama. Jutros, već nešto pre šest sati, pristizali su prvi prodavci, kao i prvi potrošači ranoranioci. U ponudi-od igle do lokomotive. Možda ćete pronaći baš ono što tražite i to po veoma povoljnoj ceni, a možda vam se, u raznovrsnom asortimanu, ukaže i neočekivana prilika da pazarite nešto potpuno neplanirano. Cenkanje je dozvoljeno i poželjno.

Prodavci sa kojima smo razgovarali kažu da su uslovi na kikindskom buvljaku odlični- prostran prostor, uređeni i uredni toaleti, restoran za topli napitak i ukusan zalogaj. Po vetrovitoj januarskoj nedelji posećenost je bila osrednja, a može se pretpostaviti da mnogi sugrađani nisu ni znali da je vašar ponovo počeo sa radom.

Jedan od onih koji nam ukazuje na odlične uslove prodaje je Geri Šahin iz Tobe.
-Sve imamo što nam je potrebno, zadovoljan sam. Prodaja, onako, nije loše. Sad je bila pauza zbog praznika- kaže. Drugi prodavac iz Novog Miloševa tvrdi da je promet, ipak, prilično slab jer kad „ode u Novi Sad, roba za tren „plane“”.

Odevni predmeti od 50 dinara pa naviše, jakne za 200 dinara, plišane igračke za 100 dinara, stari gramofon koji su nam nudili za 500 dinara (uveravaju da radi-nismo probali, verujemo na reč), dečji bicikl za 2000 dinara, po toj ceni i zanimljive ukrasne lampe, ali i električni trotineti u kompletu sa potrebnom opremom, stari svega godinu dana za samo 150 evra.

Sve to samo je delić današnje, šarolike ponude na buvljoj pijaci o kojoj svedoči i galerija fotografija (vidi ispod). Obuća, školski pribor, kozmetika, kućni uređaji, posuđe, dečja auto sedišta, slike, dekorativni predmeti, kacige, muzički instrumenti, odevni aksesoari, nakit, satovi, ploče… Ako rado pazarite na ovakvim mestima, onda vam je poznato da nije sve u novcu-potrebno je da se naoružate strpljenjem i upornošću u potrazi za željenim artiklima. Nikad se ne zna sa kakvim interesantnim i neočekivanim pazarom ćete se vratiti kući.

Kako saznaje Portal Kikindski, uskoro sledi jedna novina u radu kikindskog buvljaka. Krajem februara ili početkom marta, u planu je da radi i subotom, a ne isključivo nedeljom kao do sada. Radno vreme buvljaka je, tokom zimskog perioda od 6 sati ujutru, a u letnjoj sezoni od 5 časova. Iako je radno vreme do 15 sati, najkvalitetnija ponuda, logično, prva nađe kupce, pa je bolje buvljak posetiti u prepodnevnim satima. Mada, nikad se ne zna. Možda određena roba čeka baš vas.