Друштво Архиве | Page 67 of 79 | Кикиндски портал

О псима као кућним љубимцима: Забавно и поучно предавање за предшколце у организацији ЈП Кикинда

Jelena Trifunović March 31, 2023

Мноштво корисних информација о псима као кућним љубимцима, предшколци из вртића „Мики” и „Плави чуперак” сазнали су на данашњем предавању у Културном центру које је за њих организовало Јавно предузеће „Кикинда”. Посебно одушевљење деце изазвало је то што су имали прилику да се друже са два умиљата пса из градског прихватилишта.

Веома је важно да се од малих ногу разговара на тему одговорног власништва и да малишани чују поучне савете о опхођењу према псима, потребама љубимаца и обавезама власника, указује Јелена Пантелић из ЈП Кикинда.

-Кроз разговор, дружење и видео презентацију деца су научила нешто ново и корисно и упознала се и играла са псима из градског прихватилишта. У другом делу радионице причали смо о томе како на свет гледа један пас, читајући његов дневник. У овоме нам је помогла гошћа Љубица Ђурковић која је са псећег језика превела дневник њеног љубимца Куција.

-На крају радионице, заједнички смо научили и отпевали песмицу из „Псећег дневника”, па је дружење завршено на најлепши и највеселији начин. Верујемо да су овакве акције корисне и да су забавне едукације важне за успостављање здравог односа према нашим четвороножним пријатељима- истиче Јелена Пантелић и додаје да ће ЈП Кикинда наставити да спроводи овакве активности.

Велико интересовање малишана изазвала је и књига „Псећи дневник”.

-Навикли смо на то како ми гледамо на псе и да им додељујемо разне особине, да процењујемо шта воле, шта не воле, да их шетамо кад мислимо да треба. Пошто ја са једним псом живим већ 16 година онда смо нас двоје почели да се разумемо и одлучила сам да то преточим у књигу, да презентујем широким масама шта један пас мисли. Књига је намењена деци, али мислим да и одрасли који желе да имају љубимца, добро би било да је прочитају како би знали шта их очекује. Реакције на књигу су одличне, припремамао и друго издање-наводи Љубица Ђурковић, ауторка „Псећег дневника”.

Јавно предузеће „Кикинда” је покренуло акције у циљу подизања свести о значају одговорног власништва и подстицања суграђана да размисле о удомљавању кућног љубимца како би утицали на боље разумевање добробити животиња и решавање проблема напуштених паса.

Промоција „Псећег дневника”

Из Јавног предузећа Кикинда позвали су све заинтересоване, децу и родитеље, љубитеље паса и животиња, садашње и будуће власнике љубимаца да дођу на промоцију збирке песама „Псећи дневник” Љубице Ђурковић.

-Промоција се одржати данас у 17 сати у сали Културног центра. Дођите да наставимо дружење на тему кућних љубимаца јер је неопходно што више причати о њиховом значају и потребама, као и о томе колико нам улепшавају и обогаћују живот- истиче Јелена Пантелић.

Деца воле псе

Филип Мрђа из вртића „Плави чуперак” каже да много воли животиње.
-Волим псе и мачке, али немам љубимца јер живимо у стану. Свиђа ми се ова књига о псима, волео бих да је имам.

Псе воли и Вања Богојевић.
– Немам пса јер живимо у стану. Више волим псе него мачке, Желим да, кад будемо имали кућу, да имамо куцу.

337612912_744317347356118_2917656558846609929_n

338805871_1286636132289655_2536969714945185964_n

Стање у инспекцијским службама је алармантно – следи промена закона

Igor Crnogorac March 24, 2023

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.

Пронађено тело мушкарца на Старом језеру – највероватније самоубиство

Igor Crnogorac March 23, 2023

Грађане Кикинде јуче је потресла вест да је на Старом језеру, око поднева, пронађено тело мушкарца. Тело је пронашао пролазник који је обавестио Полицију.

Из Полицијске управе у Кикинди нам је потврђено да је јуче на овој локацији затечено тело мушкарца са прострелном раном и да је послато на обдукцију у Институт за судску медицину у Новом Саду.

О догађају је Полицијска управа обавестила Више јавно тужилаштво у Зрењанину.

Како сазнајемо, суграђанин стар 54 године, највероватније је извршио самоубиство.

Кикинда део покрајинског пројекта – у мају првенство у баскету три пута три за основце

Igor Crnogorac March 22, 2023

У Кикинди ће, крајем маја, бити одржано школско првенство у баскету три пута три у којем ће се такмичити екипе из основних школа са територије града. Тим поводом, данас су, у Градској кући у Кикинди радни састанак са Браниславом Тешићем, председником Савеза за школски спорт Војводине, одржали Драган Пецарски, члан ГВ за спорт и омладину, Јелена Крвопић, координатор за школски спорт и Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Града.

– Пројекат је део посебног програма Савеза за школски спорт Војводине. Колеге из Кикинде ће преузети организацију и веома ми је драго што смо остварили ову сарадњу – рекао је Тешић.

Драган Пецарски истакао је значај оваквих спортских догађаја у граду.

– Изузетна је част што смо добили овакав пројекат од Покрајине. Кикинда је град спорта, школски спорт је код нас веома добро развијен. Потрудићемо се да будемо добри домаћини.

Једнодневним првенством Кикинде биће обухваћени сви ученици и ученице са територије града.

– Окупићемо све основце, свака основна школа требало би да има своје екипе. Ово је велика манифестације и додатна спортска активност за све ученике. Надам се да ћемо уживати у том дану – рекла је Јелена Крвопић.

Такмичења, која су део покрајинског првенства, највероватније ће бити одржана у дворишту Основне школе „Вук Караџић“.

Генерал-мајор Милорад Ступар о конкурсима за специјалне јединице: Јачамо војску ради оснаживања дипломатије

Igor Crnogorac March 20, 2023

До истека рока за пријем у специјалне јединице Војске Србије остало је десетак дана. Конкурсе за пријем нових професионалних војника отворили су, на Сретење, Министарство одбране и Војска Србије, на основу одлуке врховног команданта и председника Републике, Александра Вучића.

У првом кругу примају се пријаве за 72. бригаду за специјалне операције у Панчеву, за 63. падобранску бригаду у Нишу и за Одред војне полиције специјалне намене „Кобре“ у Београду.

О конкурсима за специјалне јединице, условима за кандидате, обукама, али и о актуелној безбедносној ситуацији, за „Кикиндски портал“ говорио је генерал-мајор у пензији Милорад Ступар, који је укључен у активности пријема нових професионалних војника. Генерал Ступар је оснивач и командант 72. бригаде за специјалне операције, официр који је командовао свим јединицама у копненој војсци.

„Кикиндски портал“: Зашто су расписани конкурси за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Државни и војни врх Србије су, после процене оперативних и функционалних способности Војске Србије, на основу достигнутог нивоа борбене моћи, издали задатке ради њеног унапређивања. Ово је учињено у складу са променама војнополитичког и геополитичког окружења Србије и искуствима из ратова у Сирији и Украјини. Председник државе саопштио је три кључна задатка: модернизација Војске, даље улагање државе у наменску, војну индустрију, и попуна оружаних снага ВС са елитом над елитама – специјалним јединицама. Управо искуства из Украјине указала су на значај специјалних снага. Уочене су промене на бојиштима 21. века, људски фактор је постао основа оружане борбе.

„Кикиндски“: Зашто је било потребно расписивање конкурса? Специјалци су се раније регрутовали из редовног састава Војске.

Генерал Ступар: Од када је, 2011. године, укинуто обавезно служење војног рока, одзив за добровољно служење је на ниском ниову. Иако се, у последње три, четири године мало повећао број добровољаца, то још увек не задовољава потребе Војске ради њеног подмлађивања. Први пут специјалне јединице се попуњавају људима који нису служили војску јер немамо довољно избора из наше постојеће структуре.

„Кикиндски“: Да ли је у питању попуна или и јачање специјалних снага?

Генерал Ступар: Сада имамо 1.860 формацијских места у три батаљона. Задатак је да се, до краја 2024. године, у специјалним јединицама повећа број људи и да буде до пет хиљада припадника. Овај, први конкурс, расписан је за први ниво, за сам врх специјалаца: за 72. специјалну бригаду, 63. падобранску и за Кобре. За четири месеца биће отворен конкурс за други ниво, за специјалне јединице копнене војске, а за осам месеци и за извиђачке јединице, које су трећи ниво специјалних јединица. Дакле, попуњавамо јединице и повећавамо број припадника.

„Кикиндски“: У једној изјави констатовали сте да су се „усложили изазови и претње“.

Генерал Ступар: Наша држава је у веома сложеној геополитичкој ситуацији. Читав свет је у променама, долази до раздвајања на колективни Запад и на друге земље. Ми све проблеме желимо да решимо мирним путем. Морамо да имамо јаку привреду, моћну војску и национално јединство по питању опстанка народа и државе, како бисмо у дипломатији могли да се изборимо за своје циљеве – да избегнемо сукобе по сваку цену, да избегнемо опредељења. Нека се „велики“ туку, ми треба да гледамо свој интерес. Такође, имамо и рак-рану, отворени сепаратизам на Косову и Метохији, али и назнаке оружане побуне на југу Србије, у Рашкој области и на још неким местима. Имамо и појаву тероризма, мигрантску кризу и организовани криминал. Војска помаже јединицама МУП-а, а спремна је и за природне и еколошке катастрофе. Наша војска јача од 2012. Држава је и сада одвојила средства да оснажи и модернизује Војску, у складу са савременим условима. Да бисмо имали мир, морамо се спремати за рат, али је суштина одвраћања од агресије.

„Кикиндски“: Какав ће бити процес селекције за специјалне јединице?

Генерал Ступар: Пре свега ће кандидати морати да заврше основну обуку која траје 23 дана, и то је прва елиминација. Они који је буду успешно завршили, започеће селективну обуку у трајању од четири месеца, осим за 72. бригаду, у којој су то 72 дана. Током селективне обуке, са сваким кандидатом се одређује формацијско место, у складу с потребама бригаде и његовим склоностима. За неке позиције довољна је и основна школа, али се за већину места захтева средње образовање. Неопходно је да кандидат буде здравствено способан, што утврђује Војно-медицински центар. Затим се ради психолошки тест. Војсци не требају авантуристи, нити људи склони девијантним понашањима и криминалним радњама јер је део знања које кандидати добијају опасан за јавни ред у држави. Пре селективне обуке проверавају се „улазни елементи“. Важно нам је да кандидат помера границе у обуци, да постиже напредак у физичкој спреми и у знању, да не остаје на истом нивоу, ма колико претходно био припремљен, јер сматрамо да је то показатељ мотивације. У току обучавања кандидати имају смештај, храну и примања као „добровољци“, што је око 38 хиљада динара. Обука је подељена по сегментима, стално се врше процене и елиминације. Могуће је да неког елиминишемо због немогућности да испуни задатке, али и зато што проценимо да му тај посао угрожава здравље. Нама је човек на првом месту.

„Кикиндски“: Какве су могућности и услови за радно ангажовање у Војсци?

Генерал Ступар: Први уговор се потписује на шест месеци, тада се бирају људи за одређене дужности. Уколико задовоље потребе Војске, наредна три уговора су на по три године. Али ту се не завршава обука, јер припадници ВС похађају различите обуке и курсеве – за инструкторе, активне старешине. Имају велики простор за напредовање, да остану у Војсци до пензије. Они који се врате цивилном животу, могу да отворе фирме за обезбеђење, да се ангажују у спортским организацијама, такође имају предност у запошљавању у јавним предузећима. Основна плата специјалца је око 200 хиљада, без додатака. У жељи да мотивишемо људе, председник Вучић је одредио да плата буде знатно већа него за остале припаднике Војске, како би се формирала елита над елитом.

„Кикиндски“: Какав је одзив до сада?

Генерал Ступар: Одзив је већ изнад наших очекивања. Ипак, мислим да доста кандидата неће успети да заврши све обуке. Некима од оних који не буду способни за специјалне јединице, а опредељени су да буду војници, ми ћемо понудити уговоре за класичну војску. Могу да буду возачи борбених возила, послужиоци у артиљерији и за руковање дроновима. Ми бринемо о људима који желе да буду војници и имамо више могућности да им понудимо. Важно је да су опредељени да бране своју земљу.

Новина – активна резерва

Уз све најављене активности, Војска ће имати и активну резерву.

– То значи да можете да будете запослени било где, али припадате јединици. Нисте у касарни, него вас позивају по потреби, када недостају људи, јер сте обучени. Активна резерва је плаћена, надокнада се прима редовно, сваког месеца. Мислим да је то будућност војске – каже генерал Ступар.

Пријављивање

Три активна конкурса за пријем у неку од елитних јединица наше војске трају до 31. марта. Могу да се пријаве младићи и девојке, држављани Републике Србије, до 30 година старости. Текстови конкурса доступни су на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије: www.mod.gov.rs и www.vs.rs.

Игор Јурић одржао радионице о опасностима на друштвеним мрежама

Igor Crnogorac March 15, 2023

O опасностима које вребају на друштвеним мрежама, начинима да се препознају предатори и заштите млади, данас је у Кикинди говорио Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављану децу.

Едукативне радионице под називом „Превенција насиља на друштвеним мрежама“ одржане су за ђаке и родитеље, у Културном центру, Дому ученика и у Основној школи „Вук Караџић“, чији ученици су иницирали одржавање предавања.

У интерактивном наступу Јурић је говорио о формама насилних и садржаја који до насиља могу да доведу, доступних на интернету, и о начинима њихововог препознавања.

– За тему увек имамо актуелне опасности на интернету. Тренутно је највећи проблем дељење нагих фотографија. Деца нису свесна опасности и врло лако деле такве фотографије, што је тренд и ми не знамо зашто је то тако – каже Јурић. – Такође, велики број деце се веома лако и без икаквопг страха налази са људима које упознаје на друштвеним мрежама. Према истраживању које смо радили са три хиљаде малишана, деца највише верују наставницима, чак много више него родитељима. Закључак је да су нам деца веома небезбедна јер је однос поверења између детета и родитеља-старатеља на врло ниском нивоу и мора много да се ради на томе да се то исправи.

Он је додао да родитељи морају да схвате да је веома важно да се информишу и едукују и да није довољно да једном месечно разговарају са дететом. Када је у питању интернет, деца су веома затворена, каже Јурић. Када дете одлучи да се повери родитељу, он не сме да пропусти прилику, мора да буде спреман да га саслуша, да не изгуби његово поверење. Свакодневни разговори, активно слушање, неопходни су за изградњу поверења, објаснио је.

Јурић истиче да дете, најчешће, не препознаје да је злостављано. Насилници су веома перфидни и манипулативни и зато је важно упознати се са начинима њиховог деловања на друштвеним мрежама.

Одржавање едукативних радионица остварено је у сарадњи са Градском управом.

– Овакве радионице веома су важне за децу, родитеље и читаву заједницу. Градска управа ће, у сарадњи са школама, континуирано спроводити активности на спречавању насиља међу младима – рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Све одржане радионице биле су веома посећене. И млади и њихови родитељи сазнали су како да препознају ризичне садржаје и како исправно и благовремено да реагују на потенцијалне опасности.

Центар за несталу и злостављану децу

Организатор, Центар за несталу и злостављану децу је непрофитна организација, настала из Фондације Тијане Јурић. Тијана је имала је 15 година када ју је, у Бајмоку, надомак Суботице, 2014. године, отео и убио месар из Сурчина који се сада налази на четрдесетогодишњој робији. Њен отац, Игор Јурић, основао је Фондацију у сећање на њу и како би подигао друштвену свест о опасностима које прете младима и, својим деловањем, побољшао безбедност деце у нашој земљи.

Захваљујући деловању Фондације, 2015. године измењен је Закон о полицији у делу потраге за децом. Према тој измени, полиција више не чека да прође 24 сата, већ у потрагу за несталим дететом креће одмах након пријаве нестанка. Пре усвајања закона, у пракси је тај период био између 24 и 48 сати. Измењени члан 72 симболично је назван „Тијаниним законом“.

Изложба ђачких ветрењача – промоција обновљивих извора енергије

Igor Crnogorac March 13, 2023

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.

Конкурс за подршку младима у селима у Војводини

Jelena Trifunović March 13, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расписао је конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима за шта је предвиђено 200 милиона динара.

Циљ конкурса јес да се подстакне останак младих у руралним подручјима и њихов повратак из градова на село.

Бесповратна средства за подршку инвестиција дају се у износу до 90 одсто од укупно прихватљивих трошкова инвестиције, по једној пријави се може добити највише милион и по, а најмање пола милиона динара.

Новац се даје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, а право на подстицаје имају физичка лица старости између 18 и 40 година, који су први пут уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци пољопривредног газдинства након 1. априла прошле године и нису остваривали право на подстицаје.

Ценe ораница: За хектар у кикиндском атару и до 21.000 евра

Jelena Trifunović March 7, 2023

Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.

Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.

Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).

Највише цене забележене су на подручју oпштина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.

Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра, у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.

У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару односно у просеку за 7.650 евра.

Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.

Најскупље у Каћу

У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.

Мањак лекара у Дому здравља још израженији због боловања: На конкурс се јавила докторка из Украјине

Jelena Trifunović March 2, 2023

Иако Дом здравља Кикинда понавља расписивање конкурса за запошљавање лекара, уназад годину дана нико се није пријавио, све до недавно. Конкурисала је докторка која је дошла из Украјине.

-Већ дуже време трају нашу кадровски проблеми, али се на конкурсе већ дуже време нико не јавља. Докторка која је дошла из Украјине једина се пријавила. Сређује сву потребну документацију и ускоро би требало да почне да ради. Она је педијатар, па ћемо је примити у Дечји и школски диспанзер- каже за Кикиндски портал др Биљана Марковић, директорица Дома здравља Кикинда.

Дом здравља има пет лекара мање од кадровског плана. Како је сада још осам доктора на боловању, проблем недостатка кадра још је израженији. Др Марковић апелује на грађане да имају разумевања и истиче да су рад у амбулантама реорганизовали како би покрили здравствене потребе грађана у Кикинди и селима.

-Четири докторке су нам на дужем боловању, једна докторка због теже болести, једна због оперативног лечења, а две докторке су на породиљском боловању. То су све лекари опште праксе. Од јуче су још четири лекара на боловању због респираторних инфекција и температуре- објашњава др Марковић.

– На боловању су докторке које покривају амбуланте у Руском Селу и Новим Козарцима, Мокрину, Иђошу и Сајану и докторка која ради у Трећој здравственој станици. Од постојећих лекара опште медицине, два лекара су ангажована у Ковид амбуланти, не раде у амбулантама опште медицине. Направили смо распоред да покријемо све, али је то у мањем обиму. Лекари су изморени од ковида и прековремених сати. У Мокрину ће радити један лекар једну смену, поподневну, у Трећој здравственој такође ради једна смена, то је међусмена од 10 до 17 сати. Замолила бих грађане да буду стрпљиви. Они који долазе за лекове да покушају да то обаве телефонским путем јер је то могуће- апеловала је директорица Дома здравља.

Трећа здравствена у новом руху

Завршена је реконструкција Треће здравствене станице, у којој су смештене две службе: општа медицина и кућно лечење. Радови су са више од 3,5 милиона динара финансирани из градског буџета.

-Када су из Градске управе прошле године донирали два возила за службу кућног лечења, били су у Трећој здравственој станици, увидели разне недостатке и препознали наше потребе. Уследила је реконструкција. Ентеријер је потпуно адаптиран. Неке просторије су проширене. Рађена је и водоводна и канализациона мрежа, као и електро инсталације. У нов простор унели смо и нов намештај. Остало је још да се уради степениште на улазу -каже др Марковић.

Лекари неће у мања места

Министарка Даница Грујичић недавно је указала да у Србији има око 1.400 незапослених лекара, а у исто време недостаје их у читавој Војводини, или, на пример, у Малом Зворнику. Незапослени лекари неће да иду у мања места, констатовала је министарка и позвала младе лекаре да се осамостале и да иду да раде у мања места, где ће имати разне погодности.

„Хајмо да покријемо становништво, да и наше баке буду заштићене, да лекар уђе у сваку кућу”, поручила је министарка Грујичић.