U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi održana je tribina – veče posvećeno profesoru Đuri Radloviću, začetniku tehnike mozaika u slikarstvu koji je, prvi put posle 14. veka i Nemanjića, vratio mozaike u srpske crkve.
O njegovom životnom i profesionalnom putu govorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Kikinđanin, Jovica Trkulja. Profesor Trkulja inicirao je organizovanje tribine jer je, kako je naglasio, veoma važno da ljudi u zavičaju, Kikindi i Nakovu, saznaju za dostignuća i umetničke domete profesora Radlovića.
– Talenat Đure Radlovića zapazili su još nastavnici u školi u Nakovu u koje je kolonizovana njegova porodica. Ipak, posle završene zanatske škole u Kikindi, radio je kao moler. Njegov talenat primetio je jedan profesor kome je krečio stan i nagovorio ga da upiše likovnu akademiju – ispričao je profesor Trkulja o umetničkim počecima prvog slikara mozaičara u Srbiji.
Prvi susret sa ovom tehnikom imao je u Veneciji, u Crkvi Svetog Marka, ukrašenoj mozaikom čije postavljanje je trajalo 600 godina, kaže profesor Radlović.
– Zatim sam, u toku studiranja, naišao na Hristov portret u Aja Sofiji, to je nešto najlepše što sam u životu video. Počeo sam da radim mozaike fakultativno. Moj profesor me je naterao da specijaliziram tu tehniku iako ona do tada nije ni postojala na fakultetu. Po završetku studija, dobio sam da ukrasim mozaikom kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, i tako je počeo moj put u sakralnoj umetnosti.
Slede izrade mozaika u Hristovoj crkvi u Banjaluci, crkvi na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, crkvama u Bijeljini i Mrkonjić gradu, u Rusiji. I to je samo deo njegovog umetničkog puta.
– Profesor Radlović je pionir na ovom prostoru u novijem vremenu, najveća radionica mozaika u regionu. On je ustanovio tehnologiju, poseban postupak koji je razvio do najvišeg profesionalnog nivoa, zato je i mogao da napravi takvu produkciju. Važno je i to da radionica ima kontinuitet, sve vreme se podiže kvalitet i, tehnološki i poetički, dostiže se najviši nivo – rekao je Radomir Knežević profesor na Fakultetu likovnih umetnosti.
Najnovije, grandiozno delo profesora Radlovića su mozaici koji nastaju uz pomoć njegovih studenata u Crkvi Svetog Marka u Beogradu: ceo crkveni ikonostas, zatim mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad groba poglavara, „Nedremano oko“ iznad moštiju patrijarha Germana i oltar od venecijanskog murano stakla. Završen je i mozaik Bogorodice ispod kojeg će biti postavljena kompozicija „Pričešća svetih apostola“, dimenzija 19 sa šest metara, koja je već ocenjena kao najveća i najlepša na svetu.
Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.
Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.
Nepostojanje sigurnosne sklopke, loše uzemljenje, prelimitirani osigurači u razvodnoj tabli, nestručna popravka sa neoriginalnim delovima, najčešći su uzroci požara, saznajemo od Miroslava Zeca, vlasnika firme za električarske usluge „Elektro Zeka ZM“ iz Kikinde. Njegovo preduzeće nosilac je sertifikata „Firma od poverenja“ koji dodeljuje „Centar za istraživanje mišljenja klijenata“ iz Beograda.
Nažalost, ovakve, stare table, još uvek postoje u 60 odsto domaćinstava. Neuporedivo veću zaštitu omogućavaju automatski osigurači sa FID sklopkom, koja je sada, kao i atest o ispravnosti električnih instalacija, obavezna po zakonu, ali samo za nove objekte. U slučaju kvara bilo gde na mreži, ova sigurnosna sklopka za manje od sekunde isključuje struju u čitavom objektu. Noviji tipovi FID sklopki imaju i „test“ dugme kojim povremeno može da se proveri stanje mreže, napominje Zec.
Kada je u pitanju grejanje na struju, jedino što ovaj električar preporučuje su klima-uređaji i termoakumulacione peći.
Naš sugrađanin, Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela, već decenijama je posvećen našem muzičkom nasleđu, u svim njegovim aspektima: instrumentalnom, igračkom i vokalnom. Sad se priprema da, u saradnji sa konceptualnim umetnikom Olegom de Vosom, balkanski etnos predstavi širom Belgije.
Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, Narodni muzej priredio je tematski originalnu kolekcionarsku izložbu fudbalskih rekvizita pod nazivom „Zbirka u šesnaestercu“. Postavka je vlasništvo nekadašnjeg golmana iz Srpske Crnje, Gorana Savina.
pomagali. Recimo, dres reprezentacije Ugande doneo mi je prijatelj koji radi u Plavim šlemovima u toj zemlji. Imam i rukavice Irana sa zastavom koju su zašili na njih – kaže Savin.
Najvredniji deo kolekcije svakako su fudbalske rukavice koje su stigle iz Španije, Engleske, Nemačke, Danske, Švedske, Švajcarske, Belgije, Lihtenštaja i, svakako, od golmana klubova sa domaćeg terena. Jedan od njih, Kikinđanin Dragan Žilić, koji je branio i za našu reprezentaciju, školski je drug autora iz gimnazijskih dana. Iz Nemačke je stigao na izložbu i simbolično ju je otvorio, priloživši par rukavica na golmansku mrežu na izložbi.
Izložbu je, uz Savina i Žilića, otvorio i kustos-istoričar Narodnog muzeja, Miloš Pušara. U ime lokalne samouprave, iz Gradskog veća otvaranju su prisustvovali Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.
U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ danas je svečano – učenici, nastavnici i roditelji obeležavaju Dan škole, 72 godine njenog postojanja i rada. Tema proslave je „Škola nekad i sad“.
đaci u svakom odeljenju izraditi porodično stablo i od tih radova ćemo napraviti video zapis koji će ostati kao trajna uspomena – kaže direktorica, Jelena Krvopić.
Đacima i zaposlenima Dan škole čestitala je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu, Valentina Mickovski.
Članica Veća podsetila je da je lokalna samouprava uložila ove godine, dva miliona dinara u radove u školi. Ona je dodala da je ovo prilika da se odrede potrebe i prioriteti u čijem ostvarivanju Grad može da pomogne.
U Srbiji i u svetu 17. novembar se obeležava kao Dan prevremeno rođene dece. Kao podrška „malim divovima“ i njihovim porodicama, Gradska kuća u Kikindi večeras je osvetljena ljubičastom bojom. Akcijom „Ljubičasti novembar“ u Srbiji se, od 2015. godine, na taj način podiže svest o izazovima sa kojima se suočavaju prevremno rođene bebe i njihove porodice.
– Ovaj dan posvećen je najvećim borcima, onima koji se bore od prvog minuta života, a s njima i njihovi roditelji. U našem društvu nije dovoljno izgrađena svest o tome. Naša lokalna samouprava je tu da pruži pomoć od prvog trenutka ako je potrebno, naša vrata su otvorena za roditelje i najmlađe sugrađane.
Jedan od najvećih izazova za roditelje nakon prevremenog rođenja su nedostatak informacija i osećanja brige, straha i usamljenosti. Sandra Marković je majka devojčice koja sada ima osam i po godina.
Prevremeno rođenom smatra se svaka beba rođena pre punih 37 nedelja trudnoće. Procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim teškoćama kreće se od 30 do čak 60 posto, a mnogi razvojni problemi traju dugo, i često ostavljaju posledice za ceo život.
