Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

382493637_3506640996259097_2527794958580177622_n

Спој уметности и науке у Европској ноћи истраживача

Aleksandra Djuran октобар 1, 2023

Европска ноћ истраживача и обележена је у Кикинди под слоганом „Светлост науке“ и у организацији Центра за стручно усавршавање. У сарадњи са Центром за промоцију науке организовано је низ радионица у циљу да се покаже да наука није баук. Посетили смо радионицу „Илустрацијом до изума“ у Центру за стручно усавршавање.

-Радионица је интересантна и пуно сам научила. Леонардо да Винчи спојио је уметност и науку, волео је математику, а посебно су ми интересантни његови изуми. Волим овакве радионице и не пропуштам их – рекла нам је Катарина Алексић, ученица која је заједно са својим другарима присуствовала радионици.

Како се спајају уметност и наука деци је приближила Сања Бикић, учитељица у ОШ „Вук Караџић“ која у оквиру Научног клуба ЦСУ организује програм под називом „Пластелин“.

-Радионца је посвећена изумима Леонарда да Винчија. Ово је била прилика да се деца упознају са најзначајнијим изумима италијанског проналазача, сликара, архитекте, инжењера, вајара. Циљ је да користе његове изуме за своје радове, као инспирацију. Акценат је на изумима које створио много пре свог времена. Направили смо и падобран по да Винчијевој скици као и цртеже по скици „Витрувијски човек“ који је и летео падобраном – сазнали смо од Сање Бикић.

Радиониоце су организоване и у Музеју „Тера“ и Народном музеју и биле су прилагођене свим узрастима.

382611444_7352875848074147_4768574626561058013_n

Берба грожђа при крају, род умањен у однoсу на лане

Aleksandra Djuran октобар 1, 2023

У виноградима на територији града почела је берба грожђа, а виноградар истичу да је година била тешка. Кише у мају и јуну допринеле су развоју болести винове лозе. Дуготрајан период суше и високих температура у јулу и августу само је додатно отежао ситуацију и смањио принос, сазнајемо од Богдана Степанова, виноградара из Иђоша.

– Обрали смо бургундац и он ове године има средњи род. У време опрашивања имали смо кишу, тако да се део винограда лоше опрашио. Влага је донела болести. Након тога дошли су сушни јул и август и виноград смо заливали. Све то је узроковало да имамо 20 одсто рода
мање. Без обзира на то, грожђе је одличног квалитета – истиче Степанов.
Наш саговорник заједно са супругом Јеленом има засад винограда на површини од два хектара. Грожђе се бере на једном хектару, јер је други виноград млад и тек наредне године почеће да даје род.
– Tоком викенда пбавили смо и бербу рајнског ризлинга чиме је завршен посао у нашим виноградима. Ово је и најважнији посао јер убирамо плодове целокупног рада од резидбе, копања, скидања ластара до влачања. Увек стрепимо каква ће година бити и берба то окончава – напомиње Јелена Степанов.

И у винограду Зорана Малбашића у Новим Козарцима је мањи род. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене, каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.
– Бербу сам завршио и има мање приноса у односу на прошлу годину. Код мерлоа је род умањен за 20 одсто, а код кабернеа и ризлинга до 15 процената. Због болести, такозване сушице, која долази са кишама, род је мањи. Исто је било и 2017. године и поучен тим искуством ове године добро сам сачувао виноград. Квалитет грожђа је одличан и сигуран сам да ће такво бити и вино – сазнајемо од Малбашића.

Малбашићев виноград простире се на површини од 1,7 хектара, а засађено је седам и по хиљада чокота. Род у просеку треба да буде 2,5 килограма по чокоту.
У наредном периоду виноградаре очекује муљање и прерада грожђа у вино, али и у ракију. Какво су вино произвели, знаће за неколико месецикада почну оцењивања младих вина на многобројним манифестацијама и такмичењима.

71085334_2237988799826000_3251369807341158400_o-w1024

Башаид обележава Дан села

Aleksandra Djuran септембар 29, 2023

Месна заједница Башаид тродневним програмом обележиће 1. октобар Дан ослобођења села. Вечерас (петак) у 20 сати биће изведена позоришна представа „Чорба од канаринца“, аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева.

У суботу, 30. сепембра, у 19.30 часова чланови АДЗНМ „Гусле“ и КУД-а „Башаид“ одржаће целовечерњи концерт народних игара.

У недељу, када је и централни дан обележавања, у 10 сати почеће такмичење у кувању рибље чорбе на платоу испред Дома омладине. У 11 сати је полагање венаца, након чега ће бити додељене повеље и захвалнице најзаслужнијим мештанима. У 18 сати у дворишту Месне заједнице биће организована промоција књиге Зорана Кнежева „Тамбурашке приче из давнина“. У програму учествују вокални солисти Милан Прунић Дума и Јелена Завишин, Зоран Бугарски Брица, руководилац Центра тамбурашке културе, Александар Антуновић, кустос етнолог Музеја Војводине и тамбурашки оркестар „Банатски штим“.

Диспанзер за жене биће пресељен у нови, бољи, простор

Aleksandra Djuran септембар 29, 2023

Диспанзер за жене добија нове просторије. Како је истакла на седници Скупштине града заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски образлажући Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, Диспанзер за жене преселиће се у простор некадашњег АТД-а.

-Врло брзо биће расписана јавна набавка за извођача радова који ће реконструисати просторије некадашег Антитуберкулозног диспанзера у потребе Диспанзера за жене. Пројекат је готов, средства су обезбеђена у буџету града и очекујем да ће и радови ускоро почети. Циљ нам је да свим суграђанкама обезбедимо достојне услове за преглед – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Диспанзер за жене дели просторије са Медицином рада. Иако има сву неопходну опрему недостаје им простор, а поред суграђанки са здравственим проблемама на преглед долазе и труднице, али и све девојке и жене које имају потребу за превентивним прегледима.

-Део Локалног акционог плана за родну равноправност предвиђа и боље услове здравствене заштите. Реконструкцијом и потпуним реновирањем новог простора Диспанзер за жене добиће више простора и боље услове за рад. У објекту су неопходни унутрашњи радови како би амбуланте, чекаоница, картотека и све што је неопходно било функционално – појаснила је Јакшић Киурски.

Како је у поменутом простору некада био рендген апарат који је измештен, најпре су урађена мерења. Стручњаци Институа „Винча“ установили су да у просторијама нема трагова зрачења, те су безбедене за будућу намену.

384553822_339596905174515_4958261112121121948_n

Ребалансом буџет увећан за 76 милиона динара: Капитална улагања за бољи живот грађана

Aleksandra Djuran септембар 29, 2023

Већином гласова одборници су, на заседању локалног парламента, усвојили Одлуку о изменама и допунама одлуке о буџету града Кикинде за ову годину са пројекцијама на 2024. и 2025. Првим ребалансом, буџет се усклађује са досадашњом реализацијом и увећава за два процента, за око 76 милиона динара, тако да ће износити три милијарде 997 милиона динара, истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

-Првобитно је био планиран буџет од три милијарде 471 милиона динара, али је од почетка године до данас, на име трансферних средства од других нивоа власти добијено више од 446 милиона динара за капитална улагања. Од Управе за капитална улагања 127 милиона динара очекујемо до краја године за реконструкцију и изградњу водоводне мреже и 150 милиона за изградњу секундарне атмосферске канализације. Културни центар за реконструкцију крова и фасаде по пројекту „Градови у фокусу“ добио је 18 милиона динара, 10 милиона одобрено је за уређење атарских путева, 11 милиона за куповину сеоских кућа за избеглице стигло је од Комесеријата за избеглице, а за исту намену, али за младе брачне парове опредељено је 10 милиона динара. Поменута средства нису сва реализована, али ће бити до краја године – појаснила је Дијана Јакшић Киурски.

Ове године Град Кикинда неће се кредитно задужити за израду мини постројења за пречишћавањ воде по селима.

-Од инвестиције се није одустало. Покрајина је обезбедила новац за финансирање овог пројекта и како буду пристизала ова средства она ће се уводити у буџет – прецизирала је Јакшић Киурски и напоменула да ће наредне, 2024. године, такође бити рађена атмосферска канализација, реконструкција дистрибутивне водводне мреже и завршетак магистралног водовода, а ту су и капитална улагања у селима.

Градоначелник Никола Лукач прецизирао је да се 850 милиона динара слило у град од републичке и покрајинске власти.

-Корисници буџета нису осетили огроман губитак од 220 милиона динара плаћених за посао који није урађен. То је срамотно, а срамота је и онај ко подржи такве особе, које отимају од свих грађана, а пре свега од деце. Хвала држави и председнику Александру Вучићу који се лично заинтересовао за проблем који смо имали. Добили смо 60 милиона, али је још 160 милиона динара морала да изнађе локална администарција и да нађе начин да исплати неурађени посао. Хвала свима на разумевању јер су сви разумели тежак моменат у ком смо се нашли од 12. јуна, до 14. јула, када смо изашли из блокаде. Многи су сумњали, поједини у скупштнској сали су се и радовали зато што ће грађани можда бити оштећени. Ни моји Кикинђани, ни деца, ни студенти, ни породиље, ни социјално угрожене породице нису осетили тај тежак период. Прерасподелом трошкова и приоритета испоштовали смо све обавезе. Нека је на образ ономе које узео 220 милиона динара, нека је на образ свима онима који су се од тог новца окористили и сада праве кампање против свих нас и државе. Очекујем и надам се да ће и Хотел „Нарвик“, 20 милиона динара које дугује Граду за порез, платити од тог новца. Волео бих да видим на шта је потрошен тај новац, сем ако није уперен против државе – рекао је Лукач и подвукао да је ребаланс је урађен најбоље како је могло у овим околностима.

Први човек града поручио је суграђанима да зна да поједини негодују због раскопаних улица и затворених пролаза, али улаже се у инвестиције које су деценијама чекале попут: фабрике воде, мини постројења за пречишћавање воде на селима, замене водоводне мреже, изградњеа атмосферске канализације, завршава се прва фаза радова на Болници и улаже се у комуналну инфраструктуру.

Александар Аћимов, шеф одборничке групе напоменуо је велике инвестиције у школама.

-У школе и предшколску установу уложено је око 35 милиона динара. Подсетићу да су пре само десетак година школе биле у дуговима у укупном износу од 78 милиона динара. Рачуни нису били плаћани месецима, а улагања у радове били су мисаона именица – рекао је Аћимов.

Одборник СНС Душан Попесков додао је да је ове године највише средстава добијено из републичких и покрајиснких фондова.

-Годишње са виших нивоа власти, за разне пројекте, у просеку добијемо око 400 милиона динара, а ове смо успели да се изборимо за дупло више новца. Та чињеница радује и за сваку је похвалу – закључио је Попесков.

Већином гласова дата је сагласност на другу измену и допуну програма пословања ЈП „Кикинда“ и на другу измену програма коришћења средстава субвенција из буџета града. Гласало се и за измене и допуне програма пословања ЈП „Топлана“, План детаљне регулације Блока 31 у Кикинди и План генералне регулације централног дела града. Усвојен је Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, а донета је и Одлука о образовању Комисије за родну равноправност Града, као и о начину образовања, задацима и начину рада Савета за родну равноправност. Донета су решења о стављању ван снаге решења о преносу непокретности односно грађевинског земљишта и објекта из јавне својине Републике Србије у јавну својину Града без накнаде, о давању сагласности на употребу грба Града Миодрагу Мацури у хуманитарној акцији помоћи Националном удружењу деце оболеле од рака, а дата је сагласност и на употребу имена Кикинде фирми „ВТВ“ доо Суботица у називу радио станице.

Даљинско грејање скупље од новембра: Рачун за стан од 60 квадрата биће увећан за 1.900 динара

Aleksandra Djuran септембар 29, 2023

Даљинско грејање на територији града поскупело је за 15,55 одсто за кориснике којима се ова услуга обрачунава по метру квадратном, док је за грађане којима се даљинско грејање обрачунава по утрошку увећање 16,97 процената. Одлука о изменама цена донета је на заседању Скупштине града.

Према речима Душана Марјановића, в.д. директора ЈП „Топлана“ пословање ове фирме у првој половини године је у губитку 5,8 милиона динара, а разлог томе је већа цена енергента. У јануару ове године „Србијагас“ је цену природног гаса повећао за 11 процената, а 10 одсто поскупела је електрична енергија. Исто повећање било је и у мају.

-Услед тржишних цена енергената, који директно утичу на формирање цене даљинског грејања, морали смо да повећамо цене наших услуга. Нове цене обрачунавају се од 1. новембра. Практично, то значи да ће на рачунима који стижу у децембру бити исказана нова цена. За стан од 60 метара квадратних по старој цени грејање је износило око 12.000 динара, а са поскупљењем оно ће бити 13.900 динара – рекао је Марјановић.

Поред свега наведеног, скупљи су материјали и услуге, али и цена рада.

-Није лако донети одлуку о повећању цена, али тржиште је то које диктира. Протекле две године, сведоци смо, да су гас и струја поскупели пет пута. У протеклих десетак година уложено је максимално у реконструкцију топловода и замену дотрајале опреме. На нама је да урадимо све да изнађемо средства да обезбедимо новац да заменимо дотрајале производне јединице, да модернизујемо и аутоматизујемо наша постројења. Издвојили смо 1,8 милиона динара у те сврхе, односно за израду пројектно-техничке документације и то за комплетну реконструкцију котларнице Центар. Уз подршку Града очекујем да ћемо ове године успети да завршимо неопходну документацију и да код покрајинских фондова конкуришемо за средства. То је начин да смањимо потрошњу гаса и електричне енергије и да формирамо цене не зависећи од поскупљења – прецизирао је Марјановић.

Марјановић је подвукао да поскупљење није хир „Топлане“ или локалне самоуправе него одлука која је морала да се донесе. Примера ради, у Шапцу је даљинско грејање поскупело 32 одсто, у Сомбору 20, у Суботици 17,5, а у Зрењанину је поднет предлог за поскупљење од 50 процената.

382654207_162080846953170_3296438402648486145_n

Суграђани поздравили превентивни преглед поводом Светског дана срца

Aleksandra Djuran септембар 29, 2023

_{Светски}дан срца обележен је и у Кикинди мерењем притиска и шећера у крви. Акцију су организовали Дом здравља и Црвени крст са циљем да се скрене пажња на све факторе ризика који могу довести до кардиоваскуларних болести које су и водећи здравствени проблем у развијеном свету. Међу онима који су се одазвали бесплатној контроли је и Зорица Митић.

притиска и шећера у крви. Акцију су организовали Дом здравља и Црвени крст са циљем да се скрене пажња на све факторе ризика који могу довести до кардиоваскуларних болести које су и водећи здравствени проблем у развијеном свету. Међу онима који су се одазвали бесплатној контроли је и Зорица Митић.

-Кад год има оваквих акција ја им се одазовем. Имам генетске предиспозиције за дијабетес и трудим се да га проверам редовно. Поздрављам овакве акције и сматрам да би требало чешће да се организују – истакла је наша суграђанка.

Бoлeсти срца и крвних судoва вoдeћи су узрoк умирања у Србиjи. Превентива, али и здрави начин живота најважнији су у очувању срца и крвних судова, напоменула је Оливера Вучковић Попов, главна сестра Патронажне службе.

-Патронажна служба Дома здравља редовно обилазе старије од 65 година и у кућним условима им проверавамо здравствено стање. Важно је мерити притисак и шећер у крви и када не постоји здравствени проблем и то је вид превенције на које треба навићи суграђане. Неопходно је пратити и боди мас индекс. Болести кардиоваскуларног система у нашој средини су врло честе услед неадекватне исхране и недостатка физичке активности. На свима нама је да едукујемо становништво о здравој исхрани, али и да промовишемо здраве стилове живота – казала је Оливера Вучковић Попов.

Овогодишњи слоган је „Срцем упознај срце“. Акцији су се одазвала 33 пацијента међу којима је седам имало повишени шећер и један повишени притисак. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80 одсто превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Ребаланс буџета пред одборницима

Aleksandra Djuran септембар 28, 2023

Председник Скупштине Града Младен Богдан за сутра (петак) у 10 сати заказао је 32. седницу. Одборници ће разматрати доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету града Кикинде за ову годину са пројекцијама на 2024. и 2025. Ребалансом се, буџет усклађује са досадашњом реализацијом и увећава за два процента за око 76 милиона динара, тако да ће изности нешто мање од четири милијарде динара.

На дневном реду је и доношење Одлуке о давању сагласности на другу измену и допуну програма пословања Јавног предузећа за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“ за текућу годину, као и доношење Одлуке о давању сагласности на другу измену програма коришћења средстава субвенције из буџета града. Доношење одлука о давању сагласности на измене и допуне програма пословања ЈП „Топлана“, о изменама и допунама Плана детаљне регулације Блока 31 у Кикинди, о доношењу измена и допуна Плана генералне регулације централног дела града, о усвајању Локалног акционог плана за родну равноправност Града за од 2024. до 2026. године, али и доношење Одлуке о образовању Комисије за родну равноправност Града и о начину образовања, задацима и начину рада Савета за родну равноправност, такође ће се наћи пред одборницима.

Одлука о преносу основних средстава без накнаде и решења о давању сагласности на ценовник услуга Зоохигијенске службе, као и решења о давању сагласности на цене услуга даљинског грејања „Топлана“ биће део сутрашњег заседања локалног парламента. Одборници ће се изјашњавати и о доношењу решења о стављању ван снаге решења о преносу непокретности односно грађевинског земљишта и објекта из јавне својине Републике Србије у јавну својину Града без накнаде, о доношењу решења о давању сагласности на употребу грба Града Миодрагу Мацури у хуманитарној акцији помоћи Националном удружењу деце оболеле од рака, као и о доношењу решења о давању сагласности на употребу имена Кикинде фирми „ВТВ“ доо Суботица у називу радио станице. Разматраће се и решења о разрешењу и именовању чланова појединих надзорних и школских одбора.

379863434_3518496365066496_6707727797988007652_n

Поводом Светског дана туризма децу упознали са богатством Кикинде

Aleksandra Djuran септембар 28, 2023

Светски дан туризма, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаметостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком и совама. Како је истакла в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков овај дан обележава се трећи пут.

-Заједно са Предшколском установом „Драгољуб Удицки“ одлучили смо да сваке године наше предшколце обучимо да буду мали туристички водичи. Важно је да деца у том израсту упознају средину у којој живе и да заједничким снагама на најлепши начин представимо свој град – рекла је Јасмина Миланков.

Путем платформе е-туриста прати се долазак гостију. Око 80 одсто туриста који посећује Кикнду су домаћи туристи, а око 20 одсто су страни.

-Током зимских месеци, нарочито у време Совембра, имамо више страних туриста у односу на домаће. Госте нашег града све интересује, а у протеклим годинама све веће је интересовање за манифестациони туризам тако да су наши „Дани лудаје“ одлично посећени, али и „Мамутфест“, „Совембар“ – напоменула је наша саговорница.

Кикинда има више од 80 смештајаних јединица капацитета од два до педесет лежаја. Када су „Дани лудаје“ то није довољно, али током године они покривају потребе.

-Недостаје нам објекат који би могао да смести на истом месту и одједном стотину и више особа. Надамо се да ће се и тај проблем решити – закључила је Јасмина Милнаков.

За „Дане лудаје“ ове године Кикинду је посетило преко 50.000 људи, што је више него прошле. Исто тако у 2023. било је 78.000 ноћења, што је повећање за 15 одсто у односу на претпрошлу годину.

Покрајина одобрила 23,7 милиона динара Гимназији и ОШ „Свети Сава“

Aleksandra Djuran септембар 28, 2023

Влада Војводине, на седници, одобрила је средства за радове у двема кикиндским школама. Гимназија „Душан Васиљев“ добила је 12,5 милиона динара за обнову фасаде, а Основна школа „Свети Сава“ 11, 2 милиона динара за санацију тоалета.

Добијени новац послужиће да се обије постојећа фасада на згради коју користе Гимназија „Душан Васиљев“ и Економско – трговинска школа, истакла је директорица Гимназије Мирјана Дражић.

-Обијање фасаде је и први корак у комплетној реконструкцији зграде. Обиће се дворишна и фасада на делу објекта до Градског трга где се тренутно налазе скеле које су постављене због безбедности ученика, запослених, али и пролазника. Део новца биће утрошен и на санацију дела фасаде испод самог крова и олука. Пуно нам значе добијена средства. Зграда се налази под заштитом Завода за заштиту споменика Суботице и сви орнаменти који је красе биће враћени у првобитно стање, а и саму реконструкцију пратиће стручњаци поменутог Завода. Пројекат комплетног уређења је завршен, а за средства ћемо конкурисати код Министарства за јавна улагања – сазнајемо од Дражићеве.

Гимназије је основана 1858. године, а изградња наменског објекта завршена је 1900. Ове године школа је прославила 165 година постојања и једна је од најстаријих образованих установа у Војводини.

У Основној школи „Свети Сава“ добијени новац утрошиће се за санацију шест тоалета.

-Урадиће се комплетна реконструкција тоалета на првом, другом и на трећем спрату. Радови се били неопходни с обзиром на то да годинама није улагано у санитарне чворове. Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови – појаснила је директорица ОШ „Свети Сава“ Гордана Рацков.

ВЕЛИКА УЛАГАЊА ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ

Напоменимо и то да је на челу покрајинског Одбора за науку и образовање суграђанка Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине која је својим залагањем допринела да велики број пројеката из нашег града, задобије подршку надлежних у покрајини. То потврђује и чињеница да је недавно, Покрајинска влада определила позамашна средства и за Основну школу „Фејеш Клара”. Наиме, за реконструкцију зграде ове образовне установе издвојено је чак 150 милиона динара.

Такође из покрајинске касе подржано је више пројеката у школама у граду и околним селима који ће допринети бољој опремљености и квалитетнијим условима рада.