јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

387472129_1074279903460975_5885955402223501623_n

Међународни дан слепих, 15. октобар, познат и као Дан белог штапа, чланови организације слепих и слабовидих  „Северни Банат” обележава реализацијом пројекта „Путовање у нова сазнања” који је подржала локална самоуправа. Тим поводом чланови кикиндске организације, њих 16, су са својим пратиоцима отпутовали на тродневни одмор до Бање  Врујци.  Градоначелник Никола Лукач испратио их је и пожелео им лепо време и пријатан одмор.

Светски дан белог штапа је прилика да се скрене пажња на друштвени положај слепих грађана, на њихове потребе и проблеме, могућности и достигнућа. Овај дан обележен  је уз поруку да се слепим и слабовидим особама призна право на једнаке шансе у свим областима живота.

download-_10_

Решењем Привредног суда у Зрењанину отворен је стечајни поступак у Земљорадничкој задрузи „Бонус Адрикола“ из Кикинде. Стечај је уведен на предлог кикиндског предузећа „Шпедиција“.  За стечајну управницу је именована Милица Богуновић из Зрењанина, а прво поверилачко рочиште заказано је за 7. новембар.

Како је наведено у образложењу решења о отварању стечаја, Земљорадничка задруга „Бонус Адрикола“ је, на основу правоснажних и извршних пресуда Привредног суда у Београду, имала обавезу да намири потраживања фирме „Шпедиција“ у износу од 30,6 милиона динара, као и нешто више од милион динара на име трошкова спора. Стечајни дужник, међутим, то није урадио, пошто се његов рачун налази у непрекидној блокади још од 15. септембра 2018. године.

Предлагач је навео и да Земљорадничка задруга „Бонус Адрицола“ има неизмирених обавеза у износу од 76,7 милиона динара. Утврђено је да је дужник престао са обављањем делатности за коју је регистрован и да не поседује имовину чијом продајом би се измирила потраживања поверилаца.

 

387543727_155812324219488_8426676080132340165_n

Октобар је Месец правилне исхране, а 16. октобар је Светски дан хране. Тим поводом ученицима другог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и др Сања Брусин Белош из Завод за јавно здравље, одржале су предавање о правилној исхрани и како она утиче на  здравље.

-Здрава храна су поврће попут купуса и салате, а од воћа то су банана и јабука. Треба сваки дан да је једемо јер биљке имају пуно витамина које ми, када поједемо, уносимо у наш организам – открио нам је ученик другог разреда Вукашин Бобић.

И Вукашинова другарица Петра Радак зна шта је правилна исхрана.

-Када уносимо пуно воћа и поврћа приликом јела, здраво се хранимо. Тако наш организам има снаге и правилно се развија. Највише волим јабуке, банане, јагоде, грожђе и лубенице  – открила нам је Петра.

Од најранијег узраста неопходна је правилна исхрана јер се тако предупређују многе болести, а др Сања Брусин Белош додаје и да се залаже да се о правилној исхрани говори свакодневно у школи и да то буде редован предмет.

-Живимо у Банату где је код половине становништва изражена гојазност, а 10 процената њих је потхрањено. Свега 35 одсто има оптималну телесну масу. Чак четвртина деца је гојазна тако да је наша мисија да тренутно стање поправимо. Последица гојазности су све масовне, незаразне болести, попут инфаркта, хипертензије, цереброваскуларне, ендокрине у друге болести – прецизирала је др Брусин Белош.

Како би деци приближили ову тему, представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој урадили су интересантну презентацију.

-Ђаци су се упознали са пирамидом исхране, као и са намирницама које треба да једу. На тај начин скренули смо им пажњу на то колико је важна  улога хране да  би били здрави и правилно се развијали.  Поред хране, ту је и бављење спортским активностима, на шта смо им такође скренули пажњу – истакла је Мирослава Наранчић.

Симболично, Стеван Иличић, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, овом приликом ђацима су уручили ранчеве у којима је била јабука и блок у који ће моћи да уписују које су то намирнице здраве.

 

HDA-004

Историјски архив Кикинда је, захваљујући сарадњи са Хрватским државним архивом из Загреба, дошао у посед дигиталних фотокопија повеље коју је цар Франц I Хабзбуршки издао 1817. године Великокикиндском привилегованом дистрикту. Повеља се до октобра 1944. године налазила у Кикинди, а тада су је немачке окупационе трупе у повлачењу понеле са собом. Повеља из 1817. године потврђује и проширује права Дистрикта и наслања се на повељу Марије Терезије из 1774. године, којом је установљен Дистрикт.

– Прича да постоји повеља у Загребу овим је потврђена. Захваљујемо се Хрватском државном архиву, јер се после готово осам деценија повеља обрела у Кикинди, макар и у дигиталном облику. Наредене године је 250 године од успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, тако да је у  плану да се изда монографија која ће на једном месту окупити све повеље, дипломе, значајна документа која се чувају у Историјском архиву. О сваком документу биће исписана и историјска позадина – истакао је Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива.

Повеља је писана латинским језиком, превод на српски урадио је још 1868. године Александар Стојачковић, а архивиста Владимир Дудић га је објавио у новом, 19. броју часописа „Атендите“, уз извесна прилагођавања модерном српском језику.

 

CDA_1113-w1024

Удружења „Вретено“ органзује у суботу, 14. октобра, 7. „Иђошке ђаконије“. Maнифетација је осмишљена како би се од заборава сачувала традиционална јела и како би се мештани окупили на једном месту у време када су послови у пољу приведени крају. Очување традиције, народних обичаја и рукотворина управо је мисија Удружења „Вретено” из Иђоша које је осмислило ову манифестацију, рекла је председница Бранкица Микалачки.

-Циљ нам је да промовишемо гастрономске специјалитете нашег села и нематеријално културног наслеђа. Организујемо такмичење у кувању пилећег иђошког паприкаша, у припреми старинских колача, а пријављено је и више од 60 обредних пешкира од којих ћемо изабрати најлепши. Управо у овој категорији имамо и такмичаре из Мађарске, тако да ове године са поносом можемо да кажемо да су наше ђаконије међународног карактера – истакла је Бранкица Микалачки.

У кувању паприкаша пријављено је 15 екипа са територије града из Новог Сада, Падеја, Остојићева, Бечеја. Очекује се и велики број колача за оцењивање. Гостима, али и посетиоцима биће послужене чувене иђошке крофне и мекике.

-Имаћемо и етно базар домаћих производа. Позивам све који могу да посете Иђош и наше ђаконије – додала је наша саговорница.

Како би и деци пренели традицију, организована је радионица у припремим гурабија са малишанима из вртића „Златна рибица“  .

Према програму 10 сати је окупљање екипа. Свечано отварање  је у 12 часова и учествују деца из вртића, Основне школе „Миливој Оморац“, као и  удружења пензионера из Кикинде и Новог Сада. Проглашење победника је око 16 сати.

simptomi_ultrazvuk-dojke

Бесплатни превентивни прегледи биће обављени у недељу, 15. октобра, у амбуланти у Светосавској улици број 53. За суграђанке ће бити обезбеђен ултразвук дојке, док ће мушкарци моћи да преконтролишу ПСА маркер који указује на постојање карцинома простате, најавила је директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

-У фокусу здравствене заштите је превенција која је и најважнија у очувању здравља. Стога у недељу од осам до 16 часова организујемо прегледе и за суграђане и за суграђанке. Жене старије од 40 година моћи ће да ураде ултразвук дојки, а мушкарци старији од 49 година имаће прилику да преконтролишу ПСА тумор маркер који указује на карцином простате који је учестала болест. Овај тест ради се путем крви  и резултати ће бити електронски послати изабраним лекарима, тако да ће сви који се тестирају имати увид у резултате – рекла је др Марковић и истакла помоћ Опште болнице и Фонда за здравство Филијале Кикинде у организовању прегледа.

Овакви прегледи организују се у  150 амбуланти у Србији.

-Пацијенати код којих се посумња на неку болест биће упућени код својих изабраних лекара који ће им исписати упуте за даљу дијагностику. Жене ће одмах  добити извештај лекара који ће им и саопштити да ли је неопходан даљи преглед код специјалисте – напоменула је наша саговорница.

Превентивни преглед организује се јер је октобар Међународни месец борбе против рака дојке који је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести код жена широм света. Рак дојке представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и он је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године.

 

 

384539214_310905621668513_5600850681712134698_n

За суфинансирање изградње постројења за кондиционирање пијаће воде и реконструкцију црпних станица у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу , Кикинди је припало укупно 238 милиона  динара на конкурсу који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Додели уговора присуствовао је градоначелник Никола Лукач, а поделио их је подсекретар Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Александар Пановски.

Кикинда има вишедеценијски проблем сa пијаћом водом, а пре две године почела је изградњу фабрике воде и реконструкцијa водоводних цеви. Према речима градоначелника Лукача, изградња мини постројења умногоме ће побољшати живот у четири села.

-Радови ће се одвијати у две фазе. Неће бити изостављена ни остала насељена места а територији Града.  Решавање овог питања у преосталим селима наставићемо у  2024. години – додао је Лукач.

Целокупана инвестиција износиће више од 380 милиона динара, а локална самоуправа издвојиће 147 милиона динара. Циљ пројекта је да се по завршетку реконструкције црпних станица угради уређај за побољшање хемисјког квалитета пијаће воде. Вода која се црпи из сеоских бунара, након уградње пречишћивача и прераде у постројењу, имаће квалитет који је прописан Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.

За суфинансирање изградње, санације, реконструкције и израде техничке документације водних објеката у јавној својини на територији АП Војводине у 2023.  Опредељено је 481,6 милиона динара . Новац су добили Град Кикинда и општине Рума, Бечеј, Стара Пазова, Житиште и Сента, а суфинансирано је 11 пројеката

370267423_1718468991985294_2874090192441711229_n (1)

У Полицијској управи Кикинда представљени су резултати рада од јануара до краја септембра ове године. Начелник Павле Рајков овом приликом истакао је да је укупан број кривичних дела смањен у односу на исти период прошле године. Привредни криминал највише је забележен на подручју Ђале односно границе Хоргош, а повећање је забележено у области еколошког криминала за 65,22 одсто.

-Неовлашћено складиштење опасне материје спада у еколошки криминал. Дужност је да се таква материја преда како би се на прави начин уклонила, али, на жалост физичка, па и одређена правна лица не придржавају се тога. Оне су опасне јер могу да загаде земљу или водоток. У области кривичних дела предњаче тешке крађе и крађе. Проценат расветљавања дела са непознатим починиоцима је 51,87 одсто – рекао је Рајков.

Од 608 кривичних дела са познатим почиониоцима, њих 308 је ухваћено на делу. На подручју Полицијске управе, у првих девет месеци, регистровано је једно убиство које је починило непознато лице. Убиство се догодило међу мигрантима и због тога је нерасветљено, док су остала дела, два убиства у покушају, једно тешко убиство у покушају, силовање, 16 случајева тешких телесних повреда и једно разбојништво, расветљена.

 

– На нашим улицама имамо дроге и све чинимо да смањимо и контролишемо количину психоактивних супстанци на терену. Прошле године смо одузели 2.213 грама дроге, а ове 7.191 грам. Реализовали смо 115 заплена и поднете су 173 кривичне пријаве против исто толико особа од који су 42 одсто млађе особе од 21 до 30 година – сазнајемо од Павла Рајкова.

Кривична дела везана за насиље у породици су повећана са 89 на 93 и нових су 92 почионица, а један је повратник. Заједно са тужилаштвом и Центром за социјални рад изречено је 446 хитних мера од којих се 305 односи на привремену забрану  насилника да контактира са жртвом и прилази јој, а 141 починилац је привремено удаљен из породичног дома. У 80 одсто случајева жртве су жене које су претрпеле физичко насиље, а у само једном случају доказано је психичко насиље.

Фото: службена ФБ страница МУП-а

-Смањен је број кривичних дела у школама са 13 на шест, прекршаја са девет на шест, међутим такозваних осталих догађаја односно неспоразума међу ученицима у школама имамо више, нарочито током маја, када се у Београду догодила трагедија – додао је Рајков.

На територији коју покрива ПУ Кикинда има 49 школа које дневно обезбеђује 69 полицајаца. Смањен је и број саобраћајних незгода за 18 процената у односу на исти период лане. До сада је у саобраћајним несрећама погинуло шест особа, од којих је једно дете пешак.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације рекао је да је од почетка године забележна 391 интервенција, за 41 одсто мање него у истом периоду прошле године. Број пожара смањен је за 46,3 одсто. Прошле године било их је 557, а ове 299 пожара, од којих је 241 на отвореном простору.

-Подсећам  суграђане да је законом забрањено паљење ватре на отвореном простору. Забрањено је спаљивање смећа и биљних остатака на отвореном и у наредном периоду појачаћемо контролу како би се избегле евентуалне фаталне последице. Казне за физичка лица крећу се од  10.000 до 50.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара – прецизирао је Будиша.

Будиша је апеловао на све суграђане да пред почетак грејне сезоне прегледају димњаке, ложишта, пећи и остала грејна тела, како би се безбедно загревали током зиме. Опасност представљају и мобилни пуњачи укључени у струју, а без потрошача закаченог на другом крају.

Ревизија оружја

Током  добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута. У току је контрола на који начин чувају оружје они који га имају регистрованог.

Пресељено 1.728 миграната

Када је реч о мигрантима највише проблема има у Мартоношу и Хоргошу. Од њих је одузето 12 пушака, четири пиштоља, 756 комада муниције и 55 комада хладног оружја.

– Свакодневно се боримо на сузбијању кријумчара, али и кривичних дела које почине мигранти. Од јануара до септембра регистровали смо 86 кривичних дела и 93 прекршаја. Кривично дело чини локално становништво кријумчарећи мигранте који илегално прелазе границу или их чувају  док не је не пређу – казао је Рајков и напоменуо да су у овој години 43 пута укупно 1.728 мигранта преселили у прихватне центре Тутин, Сјеница и Прешево.

 

 

dom zdravlja oprema (1)

Дом здравља на конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство добио је ултразвук дечијих кукова и дигитални интраорални рендген за снимање појединачних зуба. Ултразвук је коштао 5,4 милиона, а 1,5 милиона динара утрошено је за рендген, истакла је дректорица др Биљана Марковић.

– Две докторке, педијатри, завршиле су курс за ултразвучни преглед кукова код деце, а сада имамо модеран и савремени апарат. Први пут у нашем диспанзеру имамо овакав апарат за снимање дечијих кукова – рекла је др Марковић и напоменула да су и из градског буџета издвојена два милиона динара за нову информатичку опрему у амбулантама.

У ранијем периоду од надлежног секретаријата добијен је и ортопан, апарат за снимање комплетне вилице, али је рендген за снимање појединачних зуба био стар и није могао да се користи, тако да је ова служба сада у потпуности опремљена.

– Зграде у којима су наше службе су старе и неопходно их је санирати. У току је адаптација две амбуланте у Другој здравственој станици у Светосавској улици број 53. Плочицама су замењени подови који су били у веома лошем стању, уведена је и нова електроинсталација након чега су урађени и молерско-фарбарски радови – напоменула је др Марковић.

Вест која је обрадовала, пре свега суграђанке, јесте да ће Диспанзер за жене добити свој простор. Пресељењем ће и Медицина рада добити више места.

– Дуже време тражимо објекат за ову службу. Из некадашњег Антитуберкулозног диспанзера измештен је рендген, а стручњаци Института „Винча“ прегледали су простор и утврдили да нема зрачења. У тим просторијама, по завршету адаптације, преселиће се Диспанзер за жене. Очекујемо и да се Центар за ментално здравље, који се налази у другом делу зграде, исели до краја године тако да ће комплетан објекат бити слободан и моћи ћемо да располажемо са њим – појаснила је др Марковић.

У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно. Пошто се Центар за ментално здравље пресели на нову локацију, у плану је да се у овај објекат пресели и Патронажна служба.

Скрининг кукова важан за развој

Начелница Дечијег и Школског диспaнзера др Драгана Грујић додала је да је нови ултразвук умногоме побољшао здравствену заштиту најмлађих пацијената.

– Ултразвук је новије генерације и веома је добар. Пуно нам значи због скрининга кукова код деце. Некада смо били ендемско подручје, али су ови прегледи допринели да се смањи број поремећаја код најмлађих суграђана –  прецизирала је др Грујић.

U-Idjosu-odrzana-izlozba-preduzetnickih-vestina-zena-Vojvodine-3

Нови Козарци у суботу ће, од 10 до 16 сати, бити домаћини „Изложби предузетничких вештина жена“ коју оргнизује Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Циљ скупа је промоција женског активизма на локалном нивоу, као и да се  и широј јавности укаже на значај женског предузетништва за развој руралног подручја.

 

Овом приликом биће представљене активности удружења жена и предузетница из Нових Козараца као и других насељених места из Кикинде и околине. Око тридесетак излагача посетиоцима ће понудити  производе од воћа и поврћа, сувенире, рукотворине, млечне производе, вина, сликарске и декупаж технике као и традиционална слатка и слана јела.

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, у циљу унапређења родне равноправности у Војводини, годинама својим програмима подстиче рад и видљивост жена на локалном нивоу, водећи се чињеницом да допринос жена привреди, културном наслеђу и руралном развоју може бити веома драгоцен у смислу промоције региона, очувања културе неког места, али и побољшања опште социо-економске слике локалне средине, а пре свега економском оснаживању жене на селу.

Don`t copy text!