Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Gradimo snove: EKSPO2027 skok u napredniju budućnost

Aleksandra Djuran March 9, 2024

Na gradilištu u Surčinu ubrzano se radi na pripremnim radovima za izgradnju infrastrukture potrebne za održavanje svetske izložbe EXPO2027, i Nacionalnog stadiona.
Srbija će tokom izložbe EXPO2027 godine biti centar tehnoloških inovacija u svetu, domaćin za više od 100 zemalja i više od tri miliona posetilaca.

Redakcija, Vojvodina uživo, snimila je kako napreduju radovi na početku gradnje objekata za svetsku izložbu EKSPO2027.

U prvoj fazi radovima je obuhvaćena izgradnja temelja hala potrebnih za održavanje izložbe, odnosno izvođenje šipova, naglavica i temeljnih greda.

Na projektu su predviđeni šipovi prečnika 800mm, ukupno 1.647 komada. Šipovi su dužine 10 do 18m, a projektom je planirano da se za potrebe izgradnje hala izvede oko 27.500 metara šipova. Započeti su radovi na Univerzalnoj hali, a uskoro se planiraju paralelni radovi i na susednoj hali broj 3. U sklopu prve faze, za sve hale se predviđa utrošak oko 28.000 m3 betona i 3.200 tona armature.

Trenutno se na 130 hektara zemlje, od ukupno 247 hektara, izvode pripremni radovi. U okviru projekta EKSPO2027 predviđena je i izgradnja nove pruge koja će povezivati novi stadion, Ekspo, Aerodrom Nikola Tesla i Zemun Polje, a biće dužine 18 km, predviđena za brzine do 120 km na sat, a koja će posle nastavljati ka Obrenovcu.
U planu je izgradnja i 1.500 novih stanova, 5 saobraćajnica dužine 7,8 kilometara i petlja koja je vezana za obilaznicu oko Beograda.
Za potrebe realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO2027 biće izgrađeno sedam hala – Univerzalna hala multifunkcionalnog karaktera i šest izložbenih hala koje su raspona 45m+45m. Univerzalna hala će biti raspona 90 metara.
zgradnjom potpuno novog dela grada u Surčinu, ulaganjem u infrastrukturu potrebnu za uspešno održavanje svetske izložbe EKSPO2027, nastavlja se period najbržeg ekonomskog razvoja Srbije i daje se novi zamajac razvoju naše privrede.
– Da podignemo lestvicu na najviši mogući nivo. Jer ako ne sanjate velike snove, nikakve nećete moći da ostvarite, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući program “Skok u budućnost – Srbija EKSPO2027”

Slikarke amaterke na likovnoj koloniji KCK

Aleksandra Djuran March 9, 2024

Likovnom kolonijom u kojoj su učestvovale amaterske slikarke iz Kikinde, Banatskog Velikog Sela, Iđoša, Bečeja i Novog Bečeja i Zrenjanina završena je Nedelja žena u Kulturnom centra. Među njima je bila i Vukosava Homan Psodorov iz Banatskog Velikog Sela koja je svoje radove pre dve godine izložila u Galeriji KCK.

-Od kada znam za sebe volela sam da slikam. Ipak, život ima svoje planove i četrdeset godina nisam radila, da bi pre tri godine ponovo počela da slikam i pišem. U penziji sam i uživam. Inspiriše me pokret i to je motiv mojih slika – saznajemo od Homan Psodorov.

Daliborka Kojičić iz Bačkog Petrovog Sela prvi put je u Kikindi i utisci koje će poneti iz našeg grada su više nego dobri.

-Osećam se kao kod kuće. Slikam iz ljubavi i to najčešće na kolonijama. Na mojim platnima je priroda, onako kako je ja vidim – dodala je Daliborka Kojičić.

Iz udruženja „Pero amatera“ iz Bečeja likovnoj koloniji odazvala se i Dragana Savić.

-Osim slikarstva, naše udruženje bavi se pesništvom, književnošću, fotografijom. Prvi put sam u Kikindi i drago mi je što smo uspostavili saradnju koje će se nastaviti. Slikam portrete – napomenula je Dragana Savić.

Likovnoj koloniji odazvalo se petnaestak žena.

-Želeli smo da samo žene učestvuju u ovoj koloniji. Tema je slobodna i radi se akrilnim bojama. Sve slike ostaju Kulturnom centru, a učesnice su se bolje upoznale, razmenile su iskustva i lepo se družile – istakla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.

A.Đ.

IMG-77e8efc5e51ce527a9e3a9691811850b-V-(1)

Novosti iz Bašaida: Sređuju dom kulture i spremaju se za vašar

Aleksandra Djuran March 9, 2024

U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je adaptacija prostorija u Domu kulture koje koriste udruženja građana. Sredstva su obezbedili Mesna zajednica i Grad, a kako godinama nije ulagano u prostor adaptacija je bila preko potrebna. Sređuje se i deo zgrade koji koriste folkloraši KUD-a „Bašaid“ sala i hodnik. Zameniće se komletna rasveta, kao i gletovanje i krečenje zidova. Kulturno – umetničko društvo okuplja veliki broj dece i potrebno im je obezbediti što bolje uslove za rad. U uređenje su se uključili i meštani koji su svojim radom pomogli da Dom kulture dobije izgled kakav zaslužuje.

Posle zimske pauze, u nedelju 10. marta, ponovo vašar u Bašaidu.

-Naš vašar jedan je od posećenijih, sa dugogodišnjom tradicijom. Kako je samo mesto na raskrsnici mnogih puteva i prodavci, ali i kupci dolaze iz više sredina. Tu su opština Žitište i Nova Crnja, kao i Novi Bečej i Melenci. Vašar je značajan jer donosi i sredstva, koja se ulažu u selo – rekao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.

A.Đ.

(VIDEO) Haris Džinović priredio koncert za pamćenje

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Povodom Dana žena, lokalna samouprava je za sve sugrađane organizovala koncert Harisa Džinovića. U prepunoj hali SC „Jezero“ dočekale su ga ovacije, a publika, među kojima je bilo više žena, svih generacija, zajedno sa Harisom pevala je njegove najveće hitove. Koncert je započeo numerom „Zavoleh te ludo“ sa kojom otvara sve nastupe, a ređale su se pesme „Ako možeš ti suzu pustiti“ „Kako mi nedostaješ“, „Rano je za tugu“, „Poznaćeš me i po mraku“, „Muštuluk“ i druge.

-Samo da znate da sam u davno, u prošlom veku, služio vojsku u Kikindi. Tokom vojnog roka bio sam u Pančevu i Zrenjaninu, ali najbolje mi je bilo kada mi kažu da moram u Kikindu – otkrio je Haris Džinović.

Koncertu su prisustvovali i čelnici lokalne samouprave, zajedno sa pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak i gradonačelnikom Nikolom Lukačem koji je svakoj sugrađanki koja je prisustvovala koncertu darovao je ružu.

-Svim ženama želim da budu ispunjene ljubavlju tokom svih 365 dana u godini, da budu poštovane, da budu uvažene, da uživaju u svakom danu. Žene su stub porodice i bolji deo našeg društva. I ovaj koncert i sve što činimo za naše dame za 8. mart, treba da činimo svakodnevno. Haris Džinović oduševio je sve naše sugrađane i svi zajedno imali smo nezaboravno veče – istakao je gradonačelnik Lukač.

U ataru pronađeno 19 uginulih srndaća

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Na teritoriji grada tokom nedelje pronađeno je 19 mrtvih srna i srndaća. U ataru Banatskog Velikog Sela lovci su pronašli četiri mrtve srne i jednog srndaća, a u kikindskom ataru pronađeno ih je 14. Kako saznajemo od Damira Bjelića, predsednika Lovačkog udruženja „Velebit“ iz Banatskog Velikog Sela, dan nakon što je u nakovačkom ataru pronađeno 800 mrtvih vrana, javljeno mu je da je u ataru uginula divljač.

-Kada sam otišao video sam jednog srndaća koji je još uvek bio živ. Narednog dana ponovo sam obišao atar kako bih se uverio u kakvom je stanju srndać i imao sam šta da vidim. Zatekao sam pet leševa divljači u krugu od 300 metara. Bio sam zatečen prizorom i alarmirao sam policiju, inspektora za lov i sve koji su nadležni. Čekamo rezultate pošto su uginule srne poslate na obdukciju u Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, ali sam 99 odsto uveren da je u pitanju trovanje i da je kriv čovek. Nikada pre nismo imali ovakav slučaj da nađemo pet uginulih životinja na malom prostoru. U protekla dva meseca bilo je dojava da je pronađen po jedan ili dva srndaća, ali to nije bilo alarmantno. Na mestu gde smo našli uginule životinje bio je veliki čopor i važno je da se istraži šta se desilo – pojasnio je Bjelić i dodao da očekuje da će, pošto analize budu gotove i sazna se koji otrov je kriv za uginuće divljači, krivci biti kažnjeni.

Već narednog dana u kikindskom ataru prema Ruskom Selu i Banatskoj Topoli članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“ pronašli su 14 uginulih srna i srndaća, što nam je potvrdio predsednik Mladen Banjac. Leševi životinja pronađeni su prilikom obilaska terena i brojanja divljači.

-Slučaj smo odmah prijavili nadležnom lovnom inspektoru, veterinarskoj inspekciji, policiji, lokalnoj samoupravi. U rekordnom roku su svi izašli na teren i uradili uviđaj. Delovi divljači uzeti su za analizu, a leševi su zakopani prema svim propisima. U toku je istraga kako je došlo do uginuća jer nikada do sada nismo imali ovakav slučaj. Divljač nije odstreljena, a šta se desilo ostaje da vidimo. Teren i dalje kontrolišemo i voleo bih da se ova situacija ne ponovi – rekao je Banjac.

U toku je lovostaj na svu plemenitu divljač i love se samo predatori. Sezona je godišnjeg brojanja divljači kako bi mogla da se urade planska dokumenta. Nova lovna sezona počeće 14. aprila na trofejne srndaće.

U Policijskoj upravi potvrdili su nam da je slučaj prijavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi i da će se tačan uzrok uginuća znati nakon što budu stigle analize sa novosadskog Instituta.

A.Đ.

PU „Dragoljub Udicki“ vredna donacija: Uz interaktivne knjige do novih saznanja

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Interaktivne knjige iz edicije „Knjige sa kojima se raste“ sa QR kodovima, autorke Dragane Malešević, profesorice VŠSSOV, koje je obezbedila lokalna samouprava, uručene su direktorici Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristini Drljić. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.

-Knjige su specifične jer QR kodovi imaju zvuke i video. To omogućuje deci da situaciono uče, neposredno opažaju, odnosno vide nešto, što nije u njihovom okruženju. Tako mogu da vide kako leptir izlazi iz svoje čaure, kako se oglašavaju životinje, koje im je prirodno okruženje i još mnogo toga. Knjige su napisane na tri nivoa, koriste se više godina i omogućavaju razvoj deteta i iznad svog uzrasta. Svi video zapisi su na sajtu izdavača, tako da su deca bezbedna na internetu. Primenjen je najsavremeniji rad sa decom tako da postoji igrica preko koje deca posmatraju stvari iz više različitih uglova. Knjiga se čita sa uživanjem, a mobilni telefon je u funkciji učenja – navela je Dragana Malešević

Na međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru edicija je proglašena za najbolje knjige za decu i osvojile je nagradu „Dečija knjiga godine“. Donacija će omogućiti da se deca razvijaju i uče na najsavremeniji način.

-Gradska uprava obezbedila je po šest kompleta knjiga za svih 18 vrtića što će pomoći vaspitačima da unaprede vaspitno-obrazovni rad. Knjige su interaktivne, imaju QR kod, interesantne su i neobične. Sigurna sam da će nam knjige biti od izuzetnog značaja za učenje i razvoj – rekla je Kristina Drljić.

Nauka je, kroz ove knjige, primenjena u praksi, dodala je članica Gradskog veća.

-Stav lokalne samouprave je da je veoma važno investirati u obrazovanje. Stoga smo predškolcima i omogućili da na inovativan način uče iz najsavremenijih knjiga. Naša obaveza je da pratimo trendove i da idemo u korak sa savremenim učilima kako bi ih uskladili sa potrebama – dodala je Valentina Mickovski.

Knjige su, osim u Beogradu, predstavljene na sajmu u Frankfurtu, u aprilu će biti izložene na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji. Ove knjige jedinstvene su i autentične na svetu.

A.Đ.

Cvet najlepši dar

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Slika koja se ne viđa često, osim za Dan žena. Ovog dana jačeg polovine potrude se da svojim damama uz cveće i osmeh čestitaju 8. mart.

(VIDEO) Poštarka Nada iz Iđoša da se rodi opet, ponovo bi radila ovaj posao

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Iđoš je jedino mesto na teritoriji Grada koje može da se pohvali da ima poštarku. Nada Tanasić (58) raznosi poštu svojim meštanima i nema kuće u selu koja je ne zna. Zanimanjem, nimalo tipičnim za žene, počela je da se bavi sasvim slučajno.

-Počela sam da radim kao zamena i prvobitno je trebalo da ostanem mesec dana u pošti. Za to vreme meni se posao svideo, ja sam se dobro pokazala, meštani su bili zadovoljni i tako sam ostala poštarka punih 38 godina -saznajemo od Nade.

Kao i svaki posao ima i lepih i manje lepih trenutaka.

-Prednost je što sam svakog dana u kontaktu sa ljudima. Razgovaram sa mojima Iđošanima o svim temama, neretko čujem dobre savete, a za one koji žive sami i ponekad su usamljeni tu sam da ih saslušam. Najlepši trenuci su kada mladencima nosim telegrame čestitke, ali i oni kada se u porodici rodi prinova. Tada i ja učestvujem u njihovom slavlju i sreći jer od mene dobijaju telegrame sa najlepšim željama – dodaje naša sagovornica.

Poštarka Nada radni dan počinje razvrstavanjem pošte. Nakon što završi ovaj deo posla seda na bicikl i kreće da raznosi pisma.

-Bez obzira na to da li je napolju kiša, sneg, sunce, vetar poštu dostavljam biciklom. Svake četiri godine dobijamo novo prevozno sredstvo jer se sa njim pređe puno kilometara. Moji meštani nikada nisu imali predrasude o tome što im poštu nosi žena – napominje poštarka.

Na početku radnog veka bilo je puno više posla.

-Bilo je puno više pisama koje je trebalo dostaviti. Samo čestitki za Novu godinu bilo je pune dve velike vreće. Dostavljala sam i račune, novine i mnogo toga drugog, a u Iđošu je bilo i više stanovnika. Penzija kada stigne trebalo ju je razdeliti za jedan dan, a na spisku je bilo 170 penzionera. Naročito u vreme inflacije bilo je važno da se ona podeli odmah. Tada se radilo čitav dan, ali nije bilo teško. Za dve godine punim 40 godina staža i planiram odlazak u penziju – ističe Nada Tanasić.

Godinu dana radila je i u Kikindi i sa kolegama poštarima odlično sarađuje. Iako je poštarka postala slučajno, kako kaže, spletom sretnih okolnosti, kada bi mogla da bira ponovo bi radila ovaj posao.

A.Đ.

Sve buduće lekare iz Kikinde zovemo da se vrate i budu deo Bolnice, istakla dr Vesna Tomin

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Kadrovska politika u Opštoj bolnici je veoma dinamična, istakla je v.d. direktorica dr Vesna Tomin. Jedni lekari odlaze, drugi dolaze, a radnici u zdravstvu, naročito lekari su uvek potrebni.

-Vakum od deset godina, kada specijalizacija nije bilo je najveći problem. Mi pokušavamo da ga rešimo i nadam se da ćemo u tome uspeti – napomenula je dr Vesna Tomin.

To što naš grad ima medicinski smer u srednjoj školi je dobro jer se već sa 15 godina neguje i školuje kadar.

-Đake medicinskih smerova prvo naučimo da je medicina poziv, a ne profesija. Trudimo se da ukažemo na to da su ljudski život i zdravlje neprocenjive vrednosti. Ponosna sam na činjenicu što su mnogi moji učenici veoma uspešni na Medicinskom fakultetu i uvek se nalaze među najboljim studentima. Trudimo se da što veći broj naše dece, nakon dobijanja diplome Medicinskog fakulteta, privolimo da se vrate nazad u rodni grad i da im damo šansu da se profesionalno razvijaju. Kada čujem da je nekom od studenata medicine iz našeg grada ostalo još par ispita do kraja studija, zovem ih da budu deo Bolnice – rekla je dr Tomin.

Odličan primer za ovu tvrdnju je činjenica da na Prijemnom odeljenju ima devet novih lekara. Među njima su i Kikinđani koji su doveli svoje buduće supružnike.

-Sa njima razgovaramo i planiramo njihove specijalizacije. Oni su izrazili svoje želje i mi smo ih uskladili sa planom specijalizacije. Nadamo se da će, na opštu radost, naš plan da se ostvari. Sa druge strane svi lekari koji su otišli iz Bolnice, zaposlili su se na klinikama, što je stepenik više. Otišli su kao vredni specijalizanti i dobri đaci, budući predavači na Medicinskom fakultetu – navela je naša sagovornica.

Ovog momenta u Bolnici rade dva hirurga dr Bojan Miladinov i dr Dragan Grubor. Uskoro ih očekuje pojačanje u vidu dve koleginice koje će biti i prve žene hirurzi u Kikindi. Dr Milena Ivanić do kraja godine završava specijalizaciju, a dr Jelena Ristić će se takođe vrlo brzo pridružiti timu hirurga.

A.Đ.

Pretplata na „Komunu“, najlepši poklon za 8. mart

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Stanka Dragosavac stara 84 godine, naša je redovna čitateljka. Kada ju je pre mnogo godina muž pitao šta želi za Dan žena, ona mu je rekla godišnju pretplatu na „Komunu“. Poklon koji tražila je i dobila.

-Moj suprug je preminuo, ali ja i dalje svakog 8. marta imam samo jednu želju, a to je pretplata na „Komunu“ jer volim da čitam vaš list. Ujedno to je način da čuvam sećanje na supruga – saznajemo od naše verne čitateljke.

Otkriva nam da naše novine čita od prve do poslednje stranice.

-Za mene, koja sam starija i manje se krećem, „Komuna“ je spas. Iz novina saznam šta se desilo u gradu i na selima, koji kulturni događaji su bili i koji će biti, čujem sve novosti i to je moj prozor u spoljni svet. Primetila sam i da se list ponovo zove „Komuna“ što pozdravljam i da su u poslednje vreme stranice bogatije i dobrim tekstovima i fotografijama. Neretko se desi da priču koja mi se svidi pročitam više puta – kaže nam Stanka Dragosavac i dodaje da će do kraja života biti pretplatnik „Komune“.

A.Đ.