Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Usvojen budžet Kikinde za narednu godinu: Domaćinski skrojena gradska kasa

Aleksandra Djuran decembar 20, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine grada. Kako je istakla zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara i biće realizovan do 90 odsto.

-U narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju u narednoj godini su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu u iznosu od 153, 3 miliona dinara, za puteve 96 miliona, izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska je planirano 89,2 miliona, za završetak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže 56,2 miliona dinara. Za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina izdvojiće se 21 milion dinara. U budžetu su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku. Novina je kreditno zaduženje od 115 miliona dinara, uz saglasnost Ministarstva finansija, kako bi lokalna samouprava mogla da ispoštuje zacrtani investicioni plan – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da je budžet planiran tako da se obezbedi nesmetano funkcionisanje svih ustanova koje se naslanjaju na lokalnu samouprave, ali i da se završe najvažnije započete investicije.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte. Tako je planirana sanacija krova vrtića u Sajanu i u SSŠ „Miloš Crnjanski“, rekonstrukcija krova u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu, zamena rasvete u OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom selu, zamena dela krova u OŠ „Vuk Karadžić“, sanacija podova u OŠ „Milivoje Omorac“ u Iđošu, a radovi na hidrantskoj mreži, sanaciji svlačionica i sanitarnih čvorova planirani su u OŠ „Sveti Sava“.

Kako bi se unapredio kvalitet primarne zdravstvene zaštite izdvojiće se i osam miliona dinara za završetak rekonstrukcija objekta za Dispanzer za žene.

Za mesne zajednice planirano je 45,8 miliona dinara tako će u Sajanu biti nabavljen i ugrađen energetski efikasni gasni kotao u Domu kulture. U Banatskoj Topoli planirana je rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i energetskoj sanaciji Doma kulture, u Bašaidu će sredstva biti izdvojena za završetak započete izgradnje kapele, u Novim Kozarcima za zamenu krovnog pokrivača na motelu, u Ruskom Selu za treću fazu izgradnje parka i sanaciju Doma penzionera, u Mokrinu za izgradnju fontane i amfiteatra. U Banatskom Velikom Selu za završetak već započetih radova na stadionu, a u Iđošu za Dom kulture.

Odbornik Dušan Popeskov (SNS) precizirao je da nema dileme da odbornici vladajuće koalicije podrže budžet.

-Posebno me raduje što smo punu podršku za rad dobili na nedavno održanim izborima. Sa 15.866 glasova koje smo dobili Kikinđani su verifikovali naš rad. Možemo sve da dovodimo u pitanje, ali građani su rekli šta misle. Sa druge strane sramotno je što pojedini ljudi iz opozicije nisu došli na sednicu kako dali sugestiju o budžetu od kog zavisi sudbina grada. Isto tako sramotno je što se nisu pojavili odbornici SPS-a koji imaju koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i bili su deo ove vlasti. Znaju da upućuju kritike, a kada treba da budu tu njih nema na sednici – obrazložio je Popeskov.

Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se odbornicima, u ime građana Kikinde, što je izglasan budžet za narednu godinu i istakao da Kikinda ide krupnim koracima napred u još bolju budućnost.

-Obećavam da ćemo i dalje nastaviti razvoj Grada. Počeo je sa izgradnjom ritejl park, nastavljamo sa ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, završavamo kružni tok na izlasku iz Bašaida, završavamo izgradnju fabrike za preradu pijaće vode, nastavlja se zamena se vodovodne mreže i rekonstrukcija Opšte bolnice. Pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za brzu saobraćajnicu Sombor – Kikinda što je od neprocenjivog značaja za ovaj deo Banata i Kikindu. Neće biti ni lako ni jednostavno, ali kada smo svi zajedno, kada podržavamo i čuvamo jedni druge, kada razgovaramo i slušamo građane, kada razmenjujemo ideje, projekte i vizije, tada ćemo puno toga uraditi za našu Kikindu, Vojvodinu i Srbiju – poručio je gradonačelnik Lukač.

Data je i saglasnosti na program poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Doneta je i odluka određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada.

Donacije i transferi

U 2024. planirani su prihodi od donacija i transfera. U budžet treba da se sliju donacije u iznosu od 26 miliona dinara, pošto se potvrdi da su svi IPA projekti prekogranične saradnje uspešno realizovani. U okviru transfera planirano je više od 288 miliona dinara. Od toga 74 miliona su sredstva koja treba da stignu iz Uprave za kapitalna ulaganja za započetu rekonstrukciju vodovodne mreže i atmosferske kanalizacije. Na ime rudne rente planirano je 375 miliona dinara, a od zakupa poljoprivrednog zemljišta 125 miliona.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Počeli pripremni radovi za izgradnju ritejl parka

Aleksandra Djuran decembar 20, 2023

Zvanično su počeli pripremni radovi za izgradnju ritejl parka u Kikindi, saopštio je na sednici gradskog parlamenta član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Prvi posao je izmeštanje instalacija „Telekoma“ koje se nalaze na parceli. Ukoliko sve bude teklo po planu i vremenski uslovi dozvole, sama izgradnja ritejl parka počeće u februaru – rekao je Tanackov.

Kompanija „RC Jurop“ obratila se Gradskom veću sa molbom da Skupština dozvoli da se u nazivu buduće firme koja će biti u Kikindi nalazi naziv grada, a odbornici su ovu molbu podržali.

-Poslovna praksa je da u svim mestima u Srbiji, Rumuniji i Češkoj, gde imaju slične objekte, pored naziva kompanije imaju i naziv grada – dodao je Saša Tanackov.

Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je planirani rok otvranja Ritejl parka kraj 2024. godine. U izgradnju će se investirati više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.

Ritejl park u Kikindi biće ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata. Investitor se obavezao da će na parkingu budućeg parka sa oko 100 parking mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.

Pobednica muzičkog projekta „Pevamo zajedno” Andrijana Zobenica

Aleksandra Djuran decembar 20, 2023

Pobednica muzičkog projekta „Pevamo zajedno” je Andrijana Zobenica. Druga je Nevena Rosić, a treće mesto zauzela je Katarina Ristić. Nadmetanje su osmislili učenički parlamenti Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije „Dušan Vasiljev”, a takmičenje solista organizovano je u Kulturnom centru. Od Žarka Utržana, predsednika učeničkog parlamenta Ekonomsko- trgovinske škole saznajemo da je kulturni događaj plod saradnje dve škole koje dele istu zgradu.

-Imali smo želju da pokažemo da je Kikinda lepo i kulturno mesto tako da smo organizovali takmičenje u pevanju na koje se prijavilo sedam takmičarki. Sve su to nama poznati solisti od kojih se pojedini već bave pevanjem. Svi su vrlo talentovani i naš cilj je da ukažemo da naš grad itekako ima uspešne mlade ljude – kazao je Utržan.

Katarina Čarapić, predsednica učeničkog parlamenta Gimnazije „Dušan Vasiljev“ dodala je da se ideja o muzičkom takmičenju „rodila“ pre tri meseca.

-Ovakvu saradnju škole nisu imale i naš cilj je da to promenimo. Solo pevači koji su pokazali šta umeju su Anja Vukobrat, Andrijana Zobenica i Nevena Rosić iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Marijana Medić, Jelena Nikolić i Katarina Ristić iz Ekonomsko-trgovinske škole i Nikolina Vasiljević iz Tehničke škole. Svi su izveli poznate pop i rok numere – pojasnila je Katarina Čarapić.

Podrška je stigla i o lokalne samouprave, a ovom događaju prisustvovala je i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Saradnja među školama je veoma važna, a kada je iniciraju sami učenici ona još više dobija na značaju. Projekat koji je osmišljen ima višestruki značaj jer promoviše umetnost, podstiče i inspiriše mlade da se druže i upoznaju. Uverena sam da će muzičko takmičenje „Pevamo zajedno“ obogatiti kulturnu ponudu Grada – napomenula je Valentina Mickovski.

Tročlani žiri radio je u sastavu Marija Aleksić iz Zrenjanina, Dušan Dakić iz Beograda i Nikolina Suvajdžić iz Kikinde. Pobednici je pripao vaučer za kupovinu računarske opremu.

Dve škole nastaviće saradnju i u narednom periodu u planu im je da organizuju i debatu.

Isključenje struje u delovima Kikinde i Banatskog Velikog Sela

Aleksandra Djuran decembar 20, 2023

U četvrtak, 21. decembra od 10 do 13 sati struje neće biti u ulici Generala Drapšina od broja 10 do broja 36. Istog dana takođe od 9 do 13 časova bez električne energije ostaće deo ulice Omladinske u Banatskom Velikom Selu i ulica Sime Šolaje.

Kikindski odbojkaši završili prvi deo prvenstva

Aleksandra Djuran decembar 20, 2023

Proteklog vikenda odigrano je 10. i poslednje kolo prvog dela takmičenja Druge lige Sever. Muški odbojkaški klub pred domaćom publikom igrao je protiv ekipe „Vojvodina 2“ i izgubio sa 3:2 u korist gostiju.

-Igrali smo katastrofalno, te ne čudi što smo poraženi. Na početku prvenstva imali smo ambiciju da budemo prvi na tabeli, međutim to se nije ostvarilo. Razlog je što na najvažnijim utakmicama nismo bili kompletni. Stoga ni momci nisu imali motivaciju da igraju bolje u ovom poslednjem kolu – saznajemo od trenera Milana Radosavčeva.

Prolećni deo nadmetanja odbojkaši će završiti na četvrtoj ili petoj poziciji jer je ostalim ekipama preostalo da odigraju još jedno kolo.

-Početak drugog dela prvenstva je 3. i 4. februara. Kako se ne možemo domoći željene liderske pozicije u utakmicama koje nam predstoje priliku da se dokažu dobiće mlađi igrači u klubu. To će im pomoći u sticanju neophodnog iskustva, a samim tim i u napredovanju – zaključio je Radosavčev.

Velika potražnja za jelkama sa busenom, cena od 2.000 do 4.000 dinara

Aleksandra Djuran decembar 19, 2023

Jelke su najtraženije u ovo doba godine i tople su preporuke da se kite samo jelke sa busenom koje unose lepotu, svežinu i miris prirode u prostorijama u kojima se nalaze. I ove godine u Kikindi je dobra ponuda jelki, a ne izostaje ni potražnja. Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika „Dorijat“ ističe da u ponudi imaju smrču, Pančićevu omoriku, srebrnu smrču i belu jelu.

-Jelke se kreću od 2.000 dinara do 4.000 dinara. Prodaja ide odlično i veoma smo zadovoljni. Nisam za jelke bez busena jer se seče drvo. Jelke koje imaju busen mogu da se posade nakon što prođu praznici i prirodna jelka doprinosi pravom novogodišnjem duhu – kaže Radivoj Lagundžin.

I dok okićena jelka krasi svaki dom treba joj nega da bi se očuvala.

-Da bi jelka opstala u kućnim uslovima najvažnije da se izbegnu temperaturni šokovi. U domovima su temperature 22, 23 stepena i na tim temperaturama biljka koja je u mirovanju ponovo počinje da raste. Stoga i pre nego što se okiti treba neko vreme da bude u prostoriji koja nije toliko topla. Isti princip je i kada se iznosi napolje samo što tada jelka treba da bude do dve nedelje u prelaznoj prostoriji. Dok je u kući treba je zalivati jednom nedeljno kako se ne bi osušila – napominje naš sagovornik.

Porodica Lagundžin proizvodi jelke i od semena do jelki koje se vade prođe od pet do sedam godina.

-Kupujemo sertifikovano seme. Prve dve godine proizvodi se seme u kontejnerima nakon čega se presađuje u zemlju. Nakon toga pet do sedam godina potrebno je da dostigne visinu od metar i po. Najvažnija nega je pravilno i redovno zalivanje – saznajemo od Lagundžina.

Jele su dugovečne i u zemlji mogu da traju od 50 do 100 godina.

Običaj kićenja

Običaj kićenja novogodišnje i božićne jelke vuče korene iz XI veka. „Rajsko drvce“ ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj Nemačkoj se s vremenom počelo unositi u kuću i kititi kolačićima različitog oblika. Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga običaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama.

Budžet grada za 2024. godinu pred odbornicima

Aleksandra Djuran decembar 19, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu naći će se pred odbornicima na 34. sednice Skupštine grada koja je zakazana za sutra, 20. decembar. Ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara, a u narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu, rekonstrukcija puteva, izgradnja atmosferske kanalizacije u slivu Moravska, nastavak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže , rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina. U planu budžeta su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte, zdravstvenu zaštitu, mesne zajednice.

Na dnevnom redu su i programi poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, kao i odluka o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada i kadrovske izmene.

Pravoslavni vernici slave Svetog Nikolu

Aleksandra Djuran decembar 19, 2023

Pola Srbije slavi, pola ide u goste – tako će se i danas obeležiti Sveti Nikola odnosno Nikoljdan kao najzastupljenija slava u Srbiji.
Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika. Svetiteljev kult rasprostranjen je ne samo kod pravoslavaca, već i među katolicima, te je u drugim zemljama poznat i kao Božić Bata.

Osim što se spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, Sveti Nikola se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Sveti Nikola je posna slava zato što pada u toku Božićnog posta. Priprema se riba, kao glavno jelo, posni pasulj i paprike, krompir salata, posni kolači. Ali najvažnije je toga dana pripremiti slavski kolač, skuvati žito, vino. Ovaj praznik se nikako ne priprema sa mrsnom trpezom.

Duško Petrov na dva turnira osvojio dva srebra

Aleksandra Djuran decembar 19, 2023

Protekle dve nedelje bile su uspešne za strelca Duška Petrova, reprezentativca Srbije iz redova Kikinde. Na 48. internacionalnom prvenstvu Beograda, „Velika nagrada Beograda“, u pojedinačnoj konkurenciji Petrov je stigao do srebra, iza bugarskog reprezentativca Kirila Kirova, bronzanog sa ovogodišnjeg Svetskog prvenstva. Učestvovalo je 14 zemalja i svi najbolji strelci Evrope. Najuspešniji strelci su, umesto medaljama, nagrađeni trofejima „Beogradski pobednik“

-Bio sam prvi u kvalifikacijama pošto sam upucao 580 krugova i na kraju sam, u finalu osvojio drugo mesto. To je izuzetan uspeh, naročuto kada se postigne pred domaćom publikom – saznajemo od Petrova.

Proteklog vikenda održan je Gran pri u Osijeku.

-I na ovom takmičenju bio sam drugi, a Damir Mikec bio je prvi. Konkurencija nije bila tako jaka kao u Beogradu, ali je svakako značajno takmičenje – istakao je Duško Petrov.

U toku je pripremni period za strelce jer najvažnija takmičenja tek predstoje januara i februara.

-Međunarodno takmičenje Prvenstvo Evrope je od izuzetnog značaja. Ukoliko osvojim medalju uspeću da se kvalifikujem na Olimpijadu. Teško je, ali nije neizvodljivo. Kada bih tamo pucao kao prethodna dva vikenda bio bih zadovoljan. Nadam se što boljem plasmanu na ovim takmičenjima jer mi je želja da se plasiram na olimpijske igre – otkrio nam je Petrov.

Prethodnih mesec dana i medalje koje je osvojio pokazuju da je Petrov u dobroj formi i da su mu nade realne.

I republička i pokrajinska lista Srpske napredne stranke osvojile najviše glasova u Kikindi, podaci su Gradske izborne komisije

Aleksandra Djuran decembar 18, 2023

Na teritoriji Grada od ukupno 46.823 birača, koji su imali pravo da glasaju na parlamentarnim izborima, izlaznost je 63,76 odsto, istakao je predsednik Gradske izborne komisije Petar Žigić.

-Najviše glasova osvojila je lista „Aleksandar Vučić – Srbije ne sme da stane“, 53,21 odsto. Na drugom mestu sa 19,85 odsto osvojenih glasova je izborna lista „Srbija protiv nasilja – Miroslav Miki Aleksić, Marinika Tepić“, dok je lista „Ivica Dačić – premijer Srbije“ uspela da osvoji 5,1 procenata glasova Kikinđana – predočio je Žigić.

Lista NADA za Srbiju osvojila je 4,24 procenta, „Mi glas iz Naroda – prof. dr Branimir Nestorović’’ 3,86 odsto, dok je Savez vojvođanskih Mađara dobio poverenje 4,73 procenta birača od ukupnog broja izašlih na birališta.

Na teritoriji Grada na pokrajinskim izborima pravo glasa ima 47.036 birača.

-Prema obrađenom materijalu izlaznost je bila 63,29 procenta. Izborna lista „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ osvojila je 52,74 odsto glasova, lista „Srbija protiv nasilja -Marinika Tepić“ 18,91, dok je poverenje listi „Ivica Dačić – premijer Srbije“ dalo 5,55 procenta izašlih – rekao je predsednik Gradske izborne komisije.

Najveća izlaznost zabeležena je na biračkom mestu broj 40 u Banatskom Velikom Selu gde je glasalo 76,37 procenta upisanih u birački spisak, a najmanja izlaznost bila je na biračkom mestu 48 u Bašaidu 53,82 odsto.

Svih 60 biračkih mesta, 35 u gradu i 25 na selima, otvoreno je u sedam i zatvoreno u 20 sati.

-Gradska izborna komisija je tokom dana aktivno učestvovala u kontroli biračkih odbora i konstatovano je da je glasanje proteklo u najboljem redu i bez nepravilnosti. Na nedeljnim izborima bilo je stranih posmatrača, predstavnika OEBS-a koji su obilazili i Gradsku izbornu komisiju i nisu imali nikakvih primedbi – dodao je naš sagovornik.