Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Градимо снове: ЕКСПО2027 скок у напреднију будућност

Aleksandra Djuran March 9, 2024

На градилишту у Сурчину убрзано се ради на припремним радовима за изградњу инфраструктуре потребне за одржавање светске изложбе ЕXПО2027, и Националног стадиона.
Србија ће током изложбе ЕXПО2027 године бити центар технолошких иновација у свету, домаћин за више од 100 земаља и више од три милиона посетилаца.

Редакција, Војводина уживо, снимила је како напредују радови на почетку градње објеката за светску изложбу ЕКСПО2027.

У првој фази радовима је обухваћена изградња темеља хала потребних за одржавање изложбе, односно извођење шипова, наглавица и темељних греда.

На пројекту су предвиђени шипови пречника 800мм, укупно 1.647 комада. Шипови су дужине 10 до 18м, а пројектом је планирано да се за потребе изградње хала изведе око 27.500 метара шипова. Започети су радови на Универзалној хали, а ускоро се планирају паралелни радови и на суседној хали број 3. У склопу прве фазе, за све хале се предвиђа утрошак око 28.000 м3 бетона и 3.200 тона арматуре.

Тренутно се на 130 хектара земље, од укупно 247 хектара, изводе припремни радови. У оквиру пројекта ЕКСПО2027 предвиђена је и изградња нове пруге која ће повезивати нови стадион, Експо, Аеродром Никола Тесла и Земун Поље, а биће дужине 18 км, предвиђена за брзине до 120 км на сат, а која ће после настављати ка Обреновцу.
У плану је изградња и 1.500 нових станова, 5 саобраћајница дужине 7,8 километара и петља која је везана за обилазницу око Београда.
За потребе реализације међународне специјализоване изложбе ЕКСПО2027 биће изграђено седам хала – Универзална хала мултифункционалног карактера и шест изложбених хала које су распона 45м+45м. Универзална хала ће бити распона 90 метара.
зградњом потпуно новог дела града у Сурчину, улагањем у инфраструктуру потребну за успешно одржавање светске изложбе ЕКСПО2027, наставља се период најбржег економског развоја Србије и даје се нови замајац развоју наше привреде.
– Да подигнемо лествицу на највиши могући ниво. Јер ако не сањате велике снове, никакве нећете моћи да остварите, изјавио је председник Србије Александар Вучић представљајући програм “Скок у будућност – Србија ЕКСПО2027”

Сликарке аматерке на ликовној колонији КЦК

Aleksandra Djuran March 9, 2024

Ликовном колонијом у којој су учествовале аматерске сликарке из Кикинде, Банатског Великог Села, Иђоша, Бечеја и Новог Бечеја и Зрењанина завршена је Недеља жена у Културном центра. Међу њима је била и Вукосава Хоман Псодоров из Банатског Великог Села која је своје радове пре две године изложила у Галерији КЦК.

-Од када знам за себе волела сам да сликам. Ипак, живот има своје планове и четрдесет година нисам радила, да би пре три године поново почела да сликам и пишем. У пензији сам и уживам. Инспирише ме покрет и то је мотив мојих слика – сазнајемо од Хоман Псодоров.

Далиборка Којичић из Бачког Петровог Села први пут је у Кикинди и утисци које ће понети из нашег града су више него добри.

-Осећам се као код куће. Сликам из љубави и то најчешће на колонијама. На мојим платнима је природа, онако како је ја видим – додала је Далиборка Којичић.

Из удружења „Перо аматера“ из Бечеја ликовној колонији одазвала се и Драгана Савић.

-Осим сликарства, наше удружење бави се песништвом, књижевношћу, фотографијом. Први пут сам у Кикинди и драго ми је што смо успоставили сарадњу које ће се наставити. Сликам портрете – напоменула је Драгана Савић.

Ликовној колонији одазвало се петнаестак жена.

-Желели смо да само жене учествују у овој колонији. Тема је слободна и ради се акрилним бојама. Све слике остају Културном центру, а учеснице су се боље упознале, размениле су искуства и лепо се дружиле – истакла је Тања Ножица из Културног центра.

А.Ђ.

IMG-77e8efc5e51ce527a9e3a9691811850b-V-(1)

Новости из Башаида: Сређују дом културе и спремају се за вашар

Aleksandra Djuran March 9, 2024

У Месној заједници Башаид у току је адаптација просторија у Дому културе које користе удружења грађана. Средства су обезбедили Месна заједница и Град, а како годинама није улагано у простор адаптација је била преко потребна. Сређује се и део зграде који користе фолклораши КУД-а „Башаид“ сала и ходник. Замениће се комлетна расвета, као и глетовање и кречење зидова. Културно – уметничко друштво окупља велики број деце и потребно им је обезбедити што боље услове за рад. У уређење су се укључили и мештани који су својим радом помогли да Дом културе добије изглед какав заслужује.

После зимске паузе, у недељу 10. марта, поново вашар у Башаиду.

-Наш вашар један је од посећенијих, са дугогодишњом традицијом. Како је само место на раскрсници многих путева и продавци, али и купци долазе из више средина. Ту су општина Житиште и Нова Црња, као и Нови Бечеј и Меленци. Вашар је значајан јер доноси и средства, која се улажу у село – рекао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Харис Џиновић приредио концерт за памћење

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Поводом Дана жена, локална самоуправа је за све суграђане организовала концерт Хариса Џиновића. У препуној хали СЦ „Језеро“ дочекале су га овације, а публика, међу којима је било више жена, свих генерација, заједно са Харисом певала је његове највеће хитове. Концерт је започео нумером „Заволех те лудо“ са којом отвара све наступе, а ређале су се песме „Ако можеш ти сузу пустити“ „Како ми недостајеш“, „Рано је за тугу“, „Познаћеш ме и по мраку“, „Муштулук“ и друге.

-Само да знате да сам у давно, у прошлом веку, служио војску у Кикинди. Током војног рока био сам у Панчеву и Зрењанину, али најбоље ми је било када ми кажу да морам у Кикинду – открио је Харис Џиновић.

Концерту су присуствовали и челници локалне самоуправе, заједно са покрајинском посланицом Станиславом Хрњак и градоначелником Николом Лукачем који је свакој суграђанки која је присуствовала концерту даровао је ружу.

-Свим женама желим да буду испуњене љубављу током свих 365 дана у години, да буду поштоване, да буду уважене, да уживају у сваком дану. Жене су стуб породице и бољи део нашег друштва. И овај концерт и све што чинимо за наше даме за 8. март, треба да чинимо свакодневно. Харис Џиновић одушевио је све наше суграђане и сви заједно имали смо незаборавно вече – истакао је градоначелник Лукач.

У атару пронађено 19 угинулих срндаћа

Aleksandra Djuran March 8, 2024

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђаj. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

ПУ „Драгољуб Удицки“ вредна донација: Уз интерактивне књиге до нових сазнања

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Интерактивне књиге из едиције „Књиге са којима се расте“ са QR кодовима, ауторке Драгане Малешевић, професорице ВШССОВ, које је обезбедила локална самоуправа, уручене су директорици Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Кристини Дрљић. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Књиге су специфичне јер QR кодови имају звуке и видео. То омогућује деци да ситуационо уче, непосредно опажају, односно виде нешто, што није у њиховом окружењу. Тако могу да виде како лептир излази из своје чауре, како се оглашавају животиње, које им је природно окружење и још много тога. Књиге су написане на три нивоа, користе се више година и омогућавају развој детета и изнад свог узраста. Сви видео записи су на сајту издавача, тако да су деца безбедна на интернету. Примењен је најсавременији рад са децом тако да постоји игрица преко које деца посматрају ствари из више различитих углова. Књига се чита са уживањем, а мобилни телефон је у функцији учења – навела је Драгана Малешевић

На међународном Сајму књига у Београду у октобру едиција је проглашена за најбоље књиге за децу и освојиле је награду „Дечија књига године“. Донација ће омогућити да се деца развијају и уче на најсавременији начин.

-Градска управа обезбедила је по шест комплета књига за свих 18 вртића што ће помоћи васпитачима да унапреде васпитно-образовни рад. Књиге су интерактивне, имају QR код, интересантне су и необичне. Сигурна сам да ће нам књиге бити од изузетног значаја за учење и развој – рекла је Кристина Дрљић.

Наука је, кроз ове књиге, примењена у пракси, додала је чланица Градског већа.

-Став локалне самоуправе је да је веома важно инвестирати у образовање. Стога смо предшколцима и омогућили да на иновативан начин уче из најсавременијих књига. Наша обавеза је да пратимо трендове и да идемо у корак са савременим училима како би их ускладили са потребама – додала је Валентина Мицковски.

Књиге су, осим у Београду, представљене на сајму у Франкфурту, у априлу ће бити изложене на Међународном сајму књига за децу у Болоњи. Ове књиге јединствене су и аутентичне на свету.

А.Ђ.

Цвет најлепши дар

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Слика која се не виђа често, осим за Дан жена. Овог дана јачег половине потруде се да својим дамама уз цвеће и осмех честитају 8. март.

(ВИДЕО) Поштарка Нада из Иђоша да се роди опет, поново би радила овај посао

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.

-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.

Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.

-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.

Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.

-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.

На почетку радног века било је пуно више посла.

-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.

Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.

А.Ђ.

Све будуће лекаре из Кикинде зовемо да се врате и буду део Болнице, истакла др Весна Томин

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Кадровска политика у Општој болници је веома динамична, истакла је в.д. директорица др Весна Томин. Једни лекари одлазе, други долазе, а радници у здравству, нарочито лекари су увек потребни.

-Вакум од десет година, када специјализација није било је највећи проблем. Ми покушавамо да га решимо и надам се да ћемо у томе успети – напоменула је др Весна Томин.

То што наш град има медицински смер у средњој школи је добро јер се већ са 15 година негује и школује кадар.

-Ђаке медицинских смерова прво научимо да је медицина позив, а не професија. Трудимо се да укажемо на то да су људски живот и здравље непроцењиве вредности. Поносна сам на чињеницу што су многи моји ученици веома успешни на Медицинском факултету и увек се налазе међу најбољим студентима. Трудимо се да што већи број наше деце, након добијања дипломе Медицинског факултета, приволимо да се врате назад у родни град и да им дамо шансу да се професионално развијају. Када чујем да је неком од студената медицине из нашег града остало још пар испита до краја студија, зовем их да буду део Болнице – рекла је др Томин.

Одличан пример за ову тврдњу је чињеница да на Пријемном одељењу има девет нових лекара. Међу њима су и Кикинђани који су довели своје будуће супружнике.

-Са њима разговарамо и планирамо њихове специјализације. Они су изразили своје жеље и ми смо их ускладили са планом специјализације. Надамо се да ће, на општу радост, наш план да се оствари. Са друге стране сви лекари који су отишли из Болнице, запослили су се на клиникама, што је степеник више. Отишли су као вредни специјализанти и добри ђаци, будући предавачи на Медицинском факултету – навела је наша саговорница.

Овог момента у Болници раде два хирурга др Бојан Миладинов и др Драган Грубор. Ускоро их очекује појачање у виду две колегинице које ће бити и прве жене хирурзи у Кикинди. Др Милена Иванић до краја године завршава специјализацију, а др Јелена Ристић ће се такође врло брзо придружити тиму хирурга.

А.Ђ.

Претплата на „Комуну“, најлепши поклон за 8. март

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Станка Драгосавац стара 84 године, наша је редовна читатељка. Када ју је пре много година муж питао шта жели за Дан жена, она му је рекла годишњу претплату на „Комуну“. Поклон који тражила је и добила.

-Мој супруг је преминуо, али ја и даље сваког 8. марта имам само једну жељу, а то је претплата на „Комуну“ јер волим да читам ваш лист. Уједно то је начин да чувам сећање на супруга – сазнајемо од наше верне читатељке.

Открива нам да наше новине чита од прве до последње странице.

-За мене, која сам старија и мање се крећем, „Комуна“ је спас. Из новина сазнам шта се десило у граду и на селима, који културни догађаји су били и који ће бити, чујем све новости и то је мој прозор у спољни свет. Приметила сам и да се лист поново зове „Комуна“ што поздрављам и да су у последње време странице богатије и добрим текстовима и фотографијама. Неретко се деси да причу која ми се свиди прочитам више пута – каже нам Станка Драгосавац и додаје да ће до краја живота бити претплатник „Комуне“.

А.Ђ.