najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela izmenjen je danas, 26. novembra .
Iz JP „Putevi Srbije“ navode da će od 8 do 15 časova, sanirati kolovoz na ovoj deonici.
U zoni radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila i biće regulisan semaforima. Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.
Hroničar i publicista Dušan Dejanac dobitnik je pokrajinskog priznanja u oblasti kulture „Ferenc Feher“. Ističe se njegov nemerljiv doprinos u održanju kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u Rumuniji.
Najveće pokrajinsko priznanje uručila mu je Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade na na obeležavanju 106 godina od prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje i Srema Kraljevini Srbiji.
-Pre tačno 106 godina, dosanjan je veliki san, ostvaren ideal slobode i pobeda duha zajedništva i jedinstva srpskog naroda. Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, održana u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, koja je proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, a Sremci su tu istu odluku doneli dan ranije u Rumi, vrhunac je duge borbe srpskog naroda za njegovo oslobođenje i ujedinjenje – istakla je ovom prilikom Gojkovićeva.
Prema njenim rečima, obaveza svih nas koji želimo dobro svojoj državi i njenim građanima je da sledimo dela slavnih predaka, te da su negovanje kulture sećanja i očuvanje tradicije, važni preduslovi za stabilnu današnjicu i izvesnu sutrašnjicu.
„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja je počela danas, 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra, Međunarodnim danom ljudskih prava. SOS telefon 0800/10-10-10 je pri Centru za podršku ženama i on za teritoriju čitave zemlje funkcioniše od 2012. godine. Pozivi su besplatni, podseća Biljana Stepanov, direktorica pomenutog Centra.
-Ovogodišnja kampanja posvećena je unapređenju saradnje svih institucija koje imaju obavezu da postupaju u svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja sa osvrtom na seksualno nasilje. Otvaramo novi Centar za žrtve seksualnog nasilja pri Opštoj bolnici u Vrbasu, tako da će ih u Vojvodini biti ukupno pet s obzirom na to da postoje u Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i u Kliničkom centru Vojvodine pri klinici za ginekologiju i akušerstvo – rekla je naša sagovornica.
U martu je usvojen novi opšti Protokol za postupanja institucija u slučajevima rodno zasnovanog nasilja i najvažnije je da žrtve u trenutku krize i akutnog nasilja, ali i kasnije u periodu oporavka dobiju adekvatnu pomoć i podršku.
-Najvažnije je svakog dana raditi na tome da se obezbedi nulta tolerancija nad nasiljem jer jedino tako može da se utiče na eventualne slučajeve nasilja u budućnosti. Aktivni smo i u kampanji da femicid treba da bude krivično delo, ali i da se oformi telo čiji će zadatak biti nadziranje svih slučajeva femicida – napomenula je Biljana Stepanov.
SvetKampanja koja traje 16 dana obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava i pored Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, tu je 1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetima, 6. decembar, godišnjica Montrealskog masakra i 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava.
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA
U prvih deset meseci bilo je 192 poziva upućenih preko SOS telefona među kojima je bilo 179 žena i 13 muškaraca. U Centru za žrtve seksualnog nasilja pri Opštoj bolnici Kikinda bilo je 14 žrtava u tekućoj godini. U 37 odsto slučajeva nasilnik je suprug, bivši supružnik je u 10 i vanbračni partner je u devet odsto slučajeva.
Od početka godine i 94 dece bili su svedoci, a čak 50 ih je registrovano kao žrtve nasilja.
A.Đ.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a u jednoj je pričinjena materijalna šteta u iznosu od 270.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje sa vozilom i alkohola.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 22 učesnika u saobraćaju i izdato je 69 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 11 vozača, od kojih je šest osoba zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 12 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 23 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 45 ostalih prekršaja.
Zbog iskliznuća teretnog voza na pruzi Zrenjanin-Kikinda kod Melenaca, obustavljen je železnički saobraćaj na ovoj pruzi, saopštilo je preduzeće „Srbijavoz“. Incident se dogodio oko 1.30 časova.
Kako je voz iskliznuo u blizini ukrštanja sa magistralnim putem, obustavljen je i putnički saobraćaj na deonici Melenci – Kumane, saopštili su iz „Puteva Srbije“.
Saobraćajna policija usmerava vozače na druge putne pravce. Prilikom iskliznuća teretnog voza nije bilo povređenih, a iz šina je iskočio jedan teretne vagon.
U prostorijama Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga dodeljene su nagrade kikindske komore, nagrade za uspeh i jubilarna priznanja. Nagrada Privredne komore za regionalnog poslovnog lidera u 2024. godini pripala je Nikoli Kneževiću, suvlasniku „Blik produkta“ koji je firmu preuzeo od svog oca.
-Direktor sam firme koja ove godine obeležava četiri decenije rada i moram odati priznanje svim kolegama koji sve ovo verem rade sa mnom i od kojih sam naučio sve što radim. Drago mi je što smo prepoznati i što je naš rad i trud vrednovan u okruženju u kom je firma osnovana. Siguran sam da u našem gradu ima još ljudi poput mene, mladih, koji privređuju i treba ih sve istaći – rekao je Knežević.
Nagradu za poseban doprinos regiona u oblasti industrije primio je Jovan Bulatović, vlasnik i direktor „Grindeksa“ koja se bavi proizvodnjom alatnih mašina. Osnovana je 2003. godine i od tada unapređuje proizvodnju. Pre pet godina izgradili su novu halu za montažu mašina i CNC mašina za obradu na 4.000 kvadrata i svake godine povećavaju izvoz i proizvodnju.
-Rastemo i razvijamo se zato što sve što zaradimo reinvestiramo u fabriku, ljude i opremu. To mora da da rezultate. Ulaganja u sopstvenu proizvodnju i firmu su nam najvažnija i neophodna su kako bismo održali korak sa napretkom, međutim sve je išlo postupno i u skladu sa realnim mogućnostima – dodao je Bulatović.
Za poseban doprinos razvoju privrede i poljoprivrede regiona priznanje je pripalo kikindskoj firmi „Hartopak “. Priznanje je primio vlasnik Živojin Stojkov, a preduzeće postoji petnaestak godina i bavi se proizvodnjom transportne kartonske ambalaže odnosno proizvoda od drveta i papira.
-Zaslužni za ovu nagradu su svi zaposleni u „Hartopaku“ koji su pomogli da dođemo do odličnih rezultata. Ukoliko bude onako kako planiramo naša firma postaće lider u proizvodnji proizvoda od papirne pulpe. Siguran sam da ćemo sledeće godine ostvariti još bolje poslovne rezultate – kazao je Stojkov.
Firmi „DNI“ iz Banatske Topole dodeljena je nagrada za posebni doprinos razvoju privrede regiona u oblasti usluga i trgovine. Vlasnici su braća Željko i Zoltan Kurunci i firmu su osnovali 2007. godine kao zastupnici nemačkih firmi „Koš“ i „Rauh“ te se bave trgovinom poljoprivrednim mašinama.
-Iako nas više ljudi zna po proizvodnji lekovitog i ostalog bilja, mi imamo firmu i njena najveća vrednost je što se nalazi u Banatskoj Topoli koje je i najmanje seli na teritoriji našeg grada. Svako priznanje je vredno jer to je pokazatelj da dobro radimo. Ovo što smo postigli zahtevali je puno truda i rada i kako bi napredovali treba nam bolja infrastruktura, jer je naša želja da zadržimo mlade da ostanu u selu – naveo je Željko Kurunci.
Plaketa Privredne komore Srbije za jubilarnih 30 godina rada dodeljena je Javnom preduzeću „Autoprevoz“.
-Naša firma i u narednom periodu biće na usluzi sugrađanima i svim našim korisnicima Cilj nam je unapređenje poslovanja i kvaliteta naših usluga. Potrudićemo se na kupimo još novih vozila kako bi naši korisnici, ali i zaposleni bili još zadovoljniji – precizirao Miroljub Tomić, finansijski direktor.
Jovan Bulatović dobiće i nagradu Privredne komore Srbije za poslovnog lidera na nivou države. Ona će mu biti uručena u decembru u Beogradu, a razlog povećanje izvoza, proizvodnje, broja zaposlenih, dok „Grindeks“ ima i veliki doprinos u pomoći lokalnoj zajednici.
A.Đ.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ kojom cena te životne namirnice ostaje na nivou od 59 dinara još šest meseci. Maksimalna maloprodajna cena ovog hleba ostaje 59 dinara, kao i maksimalna proizvođačka cena od 50,60 dinara.
„Najviša ukupna stopa marže, obračunata na neto fakturnu cenu hleba, umanjenu za rabate i popuste, iznosi maksimalno šest odsto“, stoji u uredbi.
Podsetimo, ova cena hleba je u primeni od 1. jula 2024. i važi tokom šest meseci (do kraja godine). Danas usvojena uredba stupa na snagu narednog dana od dana objave u Službenom glasniku (u današnjem Službenom glasniku nije objavljena) i važi – šest meseci od dana stupanja na snagu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje za 2024.
Opredeljena su sredstva za podsticaje za nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja i pčelinjih matica. Zahtevi se podnose do 16. decembra 2024. putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu je od tri do pet miliona dinara. Za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ovaca i koza, svinja i pčelinjih matica, ostvaruje se maksimalno tri miliona, dok se do pet miliona dinara dodeljuje za nabavku kvalitetnih priplodnih grla junica tovnih mlečnih i kombinovanih rasa, bikova tovnih rasa, kao i za nabavku kvalitetnih priplodnih bikova mlečnih i kombinovanih rasa.
Informacije u vezi ovog poziva dostupne su na telefone resornog ministarstva 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar, na adresi https://eagrar.gov.rs.
Na konkursu za najboljeg mladog poljoprivrednika drugo je gazdinstvo Vlastimira Vlajkova (33), stočara iz Bašaida, koji je sa suprugom Tamarom krenuo bukvalno ni od čega, a uspeo da svojim radom napravi proizvodnju od koje može da živi onako kako je oduvek voleo.
-Prvo tele kupio sam od novca zarađenog u nadnici, čuvao sam seosku stoku i nije me bilo sramota. Danas imam dosta krava, mleko predajem Mlekari u Zrenjaninu i zadovoljan sam. Nisam imao ništa, a sada se bavim poslom kojim volim. Imam suprugu i dvoje dece koji mi puno pomažu – kaže Vlajkov.
Kao nagradu dobio je 300.000 dinara i zahvaljuje se svima koji su glasali za njega.
-Između Bašaida i Kikinde na potesu poznatijem kao Valov imam salaš. Sa novcem koji sam dobio završiću objekte za stoku. Imam junice i bikove i grla su na na salašu ili na livadi. Dobio sam zemlju po pravu prečeg oko 20 hektara i imam 3,5 hektar sopstvene zemlje. Od nule sam počeo i svake godine se širim. Idem napred, guram i probijam se. Ispunio sam sopstveni san koji sam imao dok sam čuvao stoku. Kasnije sam ta ista grla otkupljivao i sada imam duplo stoke od onog broja koliko sam čuvao – otkrio nam je mladi poljoprivrednik.
-Kada smo se doselili u Bašaid, gde sam kao mali najviše vremena provodio kod babe i dede, u kući u koju smo se uselili nisam imao ni struju ni vodu. Za sve ovo vreme sagradio sam dom, ali i objekte za stoku koje planiran da završim sledeće godine – naveo je Vlajkov.
O najboljem mladom poljoprivredniku odlučivao je žiri u sastavu Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Jelena Nestorović, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Aleksandar Grabovac, upravitelj Srpske fondacije za preduzetništvo i Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, koja je i dodelila sredstva.
A.Đ.
Udruženje „Čigra“, 19. novembra, proslavilo je 22. rođendan. U prostorijama Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba okupili su se korisnici, njihovi roditelji i prijatelji. Ovom prilikom najavljeno je i da je počela prodaja slika nastalih na likovnoj koloniji „Humani čigraši“.
-Na osmoj koloniji je učestvovalo dvadesetak slikara iz Kikinde, Sombora, Beograda, Novog Miloševa i Novih Kozaraca. Nastalo je četrdesetak slika različitih formata i motiva. Novac koji dobijemo prodajom utrošićemo da unapredimo rad udruženja, pomognemo članovima i kupimo ono što je neophodno za decu i mlade sa smetnjama u razvoju – istakla je Zagorka Novakov, predsednica „Čigre“.
Kolonija je finansirana preko projekta udruženja građana koja su od posebnog značaja za grad. Slike se mogu pogledati svakog dana, a pomoć koji se prikupi ovim putem pomoći će da se stvore bolji uslovi za ranu stimulaciju, grupni rad, socio-edukativni i terapijski program i radionice. Ovo društvo kontinuirano radi na socijalizaciji i inkluziji svojih članova.
-Obeležiće se i 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, a neće izostati ni tradicionalna izložba novogodišnjih i božićnih ukrasa u udruženju – podsetila je naša sagovornica i napomenula da se radionice u „Čigri“ organizuju tri puta nedeljno.
Društvo MNRO „Čigra“ ima 25 članova od tri do 50 godina sa kojima radi tim stručnih saradnika.
A.Đ.
