Aleksandra Djuran

POZAR-V-PUTNIKA

Од почетка па све до краја грејне сезоне повећан је број пожара на грађевинским објектима. Разлог томе су неисправни или неочишћени димњаци, непажња приликом ложења пећи на чврста горива, остављање укључених грејалица без надзора, остављање одеће или других запаљивих предмета у близини пећи или грејалица, преоптерећење електро-инсталација и неисправни електрични уређаји. Сви поменути узроци сврставају се у људски фактор, односно непажњу или немар.

Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације апелује на све грађане да буду одговорни према себи, својим породицама и комшијама, да провере исправност својих димњака и пећи на чврста горива, да не остављају укључене грејалице без надзора, да не преоптерећују електроинсталацију, да удаље намештај и други гориви материјал од грејних тела.
Такође, да обрате пажњу и на следеће мере безбедности током грејне сезоне тако да не одлажу пепео у пластичне контејнере и у близини горивог материјала, да не остављајте малу децу без надзора у просторији са шпоретом или пећима које имају ложиште на чврсто гориво или електричном грејалицом, да не остављајте укључене електричне уређаје без надзора (искључите електричне уређаје када излазите из куће).

У случају да примете пожар у грађевинским објектима грађани одмах треба да позову ватрогасно-спасилачку јединицу на број телефона 193 и слушају савете ватрогасаца – спасилаца.

vasalic-2

Поводом 16.новембра, Међународног дана толеранција одржана је годишња конференција повереника за заштиту равноправности „Сви треба да знају шта равноправност значи“ у оквиру пројекта „Образовање за равноправност“ у сарадњи са Амбасадом Уједињеног Краљевства у Србији.

Конференцији су присуствовали, министарка просвете Славица Ђукиц Дејановић, Њ. Е. Едвард Фергусон, амбасадор Уједињеног Краљевства, Њ. Е. Емануеле Жиофре, амбасадор Европске уније и Јан Брату, шеф мисије ОЕБС у Србији. И васпитач из Кикинде Милан Вашалић био је део овог скупа.

-Припала ми је изузетна част, привилегија и свакако морална обавеза да узмем учешће у самој конференцији у два једнако важна сегмента, као учесник панел дискусије „Наставник тим се дичим“ и као инструменталиста заједно са Видом Вашалићем. Као васпитач са вишегодишњим радним стажом у својој установи настојао сам у свом раду да помирим традиционални модел васпитно образовног рада са снажним упориштем у вишегенерацијским предачким искуствима наших српских породица и савременим моделима учења и стандардима.Покушао сам и успео да демистификујем дијаметралне разлике између два квалитета модела и приступа раду са децом и младима и приближим их савременом маниру живљења и васпитања – истакао је Вашалић.

У првом делу конференције, у оквиру музичког програма заједно са сином Видом извео је две композиције „Чије је оно девојче“ Српска традиција и нумеру „Loch Lomond“.

 

bazar-novembaar-(2)

Новембарски базар који је у толу нна Градском тргу окупио је четрдесетак локалних произвођача. Као и до сада понуда је разноврсна од хране, пића, украса за кућу, потрепштина за децу, све до садница биљака и новогодишњих украса.

Циљ је, како истичу у Туристичкој организацији, да промовишу суграђане који се баве израдом предмета. Ово је и прави начин да се суграђани упознају са богатом понудом домаћих производа.

А.Ђ.

sveti-djordje-djurdjic

Српска православна црква прославља празник посвећен Обновљењу храма Светог великомученика Георгија, у народу познатијем као Ђурђиц.

Прославља се два пута годишње 6. маја (Ђурђевдан) и 16. новембра (Ђурђиц), а у уметности се често приказује како убија змаја, односно аждају.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.

Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.

dzev-izlozba-bvs-(1)

Чланови Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у месној библиотеци организовали су изложбу слика насталих на 8. Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“.  Током августа 35 сликара из Србије стварало је у окружењу језера „Лагуна“, подсетио је овом приликом Марко Ђаковић, председник удружења.

-На колонији је настало више од 40 радова које смо представили Великоселцима и гостима. Тема ликовне колоније била је слободна, а део сликара наставио је да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место. На овај начин желимо да сачувамо објекте из прошлог века и већ сада можемо да се похвалимо да имамо одличне слике које сведоче о прошлости Банатског Великог Села – рекао је Ђаковић.

До краја године планирао је да иста изложба буде организована и у кикиндском Културном центру.

Душан Керкез Џев седмадесетих година прошлог века био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

А.Ђ.

 

nakovo-gradski-oci-3

Посета селима настављена је обиласком Накова. Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице Дејан Пудар заједно са чланом Градског већа за спорт и омладину Александром Аћимовим и Вањом Радојковим, шефом кабинета градоначелника у поменутом месту разговарао је са Браниславом Чубрилом, чланом Савета Месне заједнице.

Делегација је посетила Дом омладине, Дом пензионера, језеро и просторије Месна заједнице Наково. Овом приликом разматрани су проблеми који постоје у селу, планови за наредну годину, као и о досадашњим активностима.

Истакнута је санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају млади некадашњем Дому културе, али и старији становници у Дому пензионера. Посебан акценат стављен је на уређење језера у Накову, оазе мира која полако постаје значајно место и понос Накова, на почетак радова на чишћењу канала дуж села и изградњу постројења за прераду пијаће воде.

Ове године са 14 милиона динара локална самоурава финансирала је замену кровне конструкције на уличној страни зграде ОШ „Петар Кочић“. Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те  је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

А.Ђ.

gradska-kuca-(2)

Локална самоуправа расписала је конкурс за доделу Награде града и градских признања. Расписан је јавни позив за подношење предлога , а Награда града, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градска признања, додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем односно седиштем на територији града, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада.

Предлоге могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града. Он се доставља писано и има податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлози се достављају до 20. децембра 2024. године, на адресу: Град Кикинда
градска управа, канцеларија број 81 Трг српских добровољаца 12, 23.300 Кикинда са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.

dan-racunovodja-(2)

Поводом Дана рачуновођа, 10. новембра, ученици одељења III 1 смер економски техничар, Николина Барбо, Огњен Гуцул, Андријана Гојковић, Нађа Маринковић, Милош Кресоја и Ивана Терзин, заједно са професорицом Иваном Којић, припремили су представу за ученике првих разреда, који се први пут сусрећу са предметом рачуноводство економске техничаре финансијско – рачуноводствене техничаре.

Представа говори о настанку рачуноводства и психолошком тесту односа према новцу. Овом приликом организован је и квиз знања, а победницима су уручене награде.

-Обележавање Дана рачуноводства нам је донело много забаве, смеха и пре свега знања. Желео бих да се захвалим, у име целе групе, нашем ментору и професорки Ивани Којић – рекао је ученик Огњен Гуцул, ученик.

Професорица Ивана Којић захвалила је својим ученицима који су безрезервно прихватили идеју да се обележимо Дан рачуноводства.

-Моју иницијативу ђаци су надоградили и тако показали спремност да прихвате сваки изазов. Такође бих се захвалила и Дечијем позоришту „Лане“, који нам је позајмио костиме, без којих представа не би изгледала аутентично – навела је Ивана Којић.

А.Ђ.

promenjen-smer-b-tatic-(2)

Део улице Браће Татић променио је смер те више није двосмерна него једносмерна. Забрањен смер је од Косовске до улице Михајла Пупина односно обавезан смер је од Михајла Пупина до Косовске.

-На раскрсници Михајла Пупина и Браће Татић је пут узак и може само и само једно возило да прође па је због безбедносних разлога део улице променио смер – прецизирао је капетан полиције Жолт Тунић, заменик командира Саобраћајне полицијске испоставе.

Из саобраћајне полиције апелују на возаче да обрате пажњу на саобраћајне знаке како не би долазило до нежељених последица

saobracajne-dan-zrtava-(2)

У недељу, 17. новембра, широм света обележава се Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода. Тим поводом, заменик командира Саобраћајне полицијске испоставе, капетан полиције Жолт Тунић скренуо је пажњу свим возачима да возе пажљиво и да поштују прописе како би се избегле најтеже несреће.

– На територији коју покривамо од почетка године живот је изгубило 9 особа, од којих три на територији града Кикинде. Тешке телесне повреде задобило је 75 особа. Безбедност у саобраћају није само статистика или теорија, то су људски животи. Најчешћи узрок несрећа са смртним последицама су неприлагођена брзина и вожња под дејством алкохола. Свака саобраћајна незгода, свако погинуло лице, свака тежа повреда губитак су и трагедија које дубоко погађају све нас – рекао је Тунић.

Наш саговорник истакао је да ће током наредног периода, обележавања слава и предстојећих празника, запослени у Саобраћајној полицији појачано контролисати возаче.

У Србији годишње 500 особа изгуби живот, а око 3.000 њих је теже повређено. Током године у свету у саобраћајним несрећама страда милион и 350 хиљада људи, а чак 50 милиона њих задобије телесне повреде.

error: Content is protected !!