Aleksandra Djuran

боок-трејлер-(1)

У Народној библиотеци додељене су награде ауторима за најбоље трејлере за књигу. Конкурс је расписан у оквиру 179 година Народне библиотеке „Јован Поповић“, а жири сачињен од дечијих писаца Зорица Деспотов, Бранко Стевановић и библиотекарке Даринка Маљугић није имао лак задатак да од више десетина пристиглих радова прогласи победниче у три категорије млађи и старији основци и средњошколци.

Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић“ снимила је трејлер о књизи Јасминке Петровић „Столица, столица“ за који је освојила је прву награду.

-У трејлеру су два човека који разговарају о, медни, најсмешнијој причи. То ми је омиљена књига и мама ми је помогла да снимим видео – истакла је Невена.

Ово је седми пут да се организује конкурс и ове године пристигло је више радова од средњошколаца.

-Најаутентичнији приступ имали су ученици виших разреда основних школа. Прву награду освојио је трејлер је који је представио трилогију Терија Прачета „Ноуми“ ауторке Љубице Савић, ученице ОШ „Душан Јерковић“ из Ужица и најбољи рад у категорији средњошколаца . У категорији средњошколаца кратки видео записи били су са кајронима, коментарима, инсертима и уз одличан одабир музичке подлоге. Најбољи је Мирјане Веселиновић, ученице четвртог разреда новосадске СШ „Светозар Милетић“ за књигу „Писма Милени“ Франца Кафке. Из ове школе пристигло је чак осам радова. Трејлери су рађени самостално и ученици су били креативни и изразили су свој став – рекао је Бранко Стевановић, председник жирија.

Публици је своју нову књигу „Мој тата и ја у пубертету“ представио Роберт Такарич за коју је истакао да није аутобиографска и да се од ње пуно очекује.

-Кад год дођем у Кикинду увек нас дочека неко пријатно изненађење и новине које децу и младе подстичу да читају књиге – навео је Такарич.
А.Ђ.

Кутија зеља (3)

Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у суботу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Писма са новогодишњим жељама могу да убаце сви од једне до 10 година. Потребно је читко да се напише име и презиме детета, колико има година, жељу, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Писмо треба да се убаци у кутију и уколико сте, драга децо, били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходних година стигло је око 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 12 година да се организује ова активност и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.

А.Ђ.

 

болница-др-томин-(4)

Реконструкција друге зграде Опште болнице завршена је 22. октобра, након чега је организован састанак извођача радова и корисника да би се прегледао потпуно адаптиран објекат. Др Весна Томин, вршилац дужности директорке, напомиње да су именовани чланови комисије за пријем зграде.

-Након обиласка, чланови комисије заједно са извођачем радова забележили су све недостатке који су уочени. Реч је о мањим недостацима и након што они буду отклоњени започеће опремање медицинском и другом опремом болесничких и лекарских соба, амбуланти, чекаоница, сестринских соба. Дечије одељење, Дерматологија, Палијативна нега, Онкологија и болничка апотека, који ће се налазити у овом простору биће усељени најкасније до краја децембра. Како сам оптимиста и како имамо значајно искуство са усељењем првог објекта, надам се да ће се то десити и раније – истакла је др Томин.

У приземљу реконструисаног објекта поново ће бити Дечије одељење са 18 кревета. На спрату ће се налазити Дерматологија и Палијативна нега са 12, док ће у делу зграде бити и привремено Онколошко одељење са дневном болницом и двадесетак постеља.

-Онкологија ће се, по завршетку комплетних радова, вратити у нову зграду Болнице. Планира се изградња новог дела који ће служити за смештај најтежих болесника. Одељења Дерматологије и Палијативне неге имаће по шест постеља и већ сада смо свесни да је за палијативу тај број недовољан, те се мора мислити о проширењу – напомиње наша саговорница.

У реконструисаном објекту биће савремени болеснички сетови, Дерматологија ће добити опрему за дерматохирургију и ПУВА комору за лечење псоријазе.

-Средствима Покрајинског секретаријата за здравство на Дечије одељење већ је стигао модеран ултразвучни апарат са четири сонде на ком се увелико раде ултразвук срца, плућа, ЦНС односно преглед мозга код новорођенчета и дечијих кукова. Набавка медицинске опреме је у надлежности Министарства за јавна улагања и омогућиће се рад дерматохируршких интервенција. У овом моменту уклањање младежа раде хирурзи, а у перспективи је да овај захват обављају дерматолози у сопственој сали за дерматохирургију. Осим што ће хирурзи бити растерећени, пацијентима ће бити лакше јер ће скратити поступак у лечењу у које ће бити укључен дерматолог и патохистологија. Наши дерматолози су обучени и сада ће имати прилику да допуне свој рад у лечењу пацијената са псоријазом којих имамо пуно и који ће лакше и једноставније добијати неопходну терапију – додала је др Томин.

Део „неверних Тома” ће рећи чему свеобухватна реконструкција, када недостаје лекара. Докторка Томин се не слаже са тим јер лекара недостаје у читавој земљи, а не само у нашем граду. Тренутно су на специјализацији 34 лекара, а на субспецијализацији је пет доктора. На специјализацији из педијатрије су две докторке, за интерну медицину усавршава се пет лекара, три за радиологију, два за урологију колико их је и за физикалну медицину, специјализације су додељене и за инфективну медицину, гинекологију, хирургију, ортопедију, онкологију, офталмологију, оториноларингологију, биохемију, клиничку психологију. За будући период у плану је и специјализација за палијативну негу.

-Практично за сва одељења имамо специјализанте– појаснила је в.д. директорка Болнице.
Субспецијалисти се усавршавају за ендокринологију, гастроентерохепатологију, медицину бола, лапараскопску хирургију и кардиологију.

Најтеже је привући младе лекаре да дођу и раде. Др Весна Томин сматра да им треба пружити шансу да уче и да напредују:

-Медицинари су познати по томе да пуно уче, али управо учење је наше оруђе за рад. Важно је и узајамно поштовање и поверење између лекара и пацијената. Моја генерација је радила у времену када су лекари имали и углед и поверење пацијената. Већина нас се након завршених студија враћала у свој град, а нашим суграђанима студентима медицине желим да поручим да је привилегија радити у свом граду.

Напредак технологије и доступност информација колико су доброг донели, толико и збуњују. Наиме, многи се, пре доласка у Болницу, консултују са др Гуглом и то није добро.

-Многи пацијенти када дођу полемишу око дијагнозе. На интернету имају море информација са којима се лекар не слаже. Неретко пацијенти не прате инструкције лекара него траже друго мишљење јер су прочитали нешто на интернету и то у старту није добро. Подсетићу да медицински факултет траје шест година, након тога се стажира, па се по добијању специјализације доктори додатно усавршавају и врло је важно да пацијенти верују својим докторима јер је њихова мисија да их лече и помогну им – категорична је др Весна Томин.

Наша саговорница подсећа да ће се реконструкција наставити и у наредном периоду. У другој фази реконструисаће се тзв. нова болница и доградити анекс, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник.

-Када видимо како то изгледа у две зграде у којима су радови завршени, да постоји централна вентилација, климатизација, двокреветне собе, пространа купатила, максимални услови за смештај пацијената схватамо шта значи Болница 21.века – наводи др Томин.

У протекле две године средствима Покрајинског секретаријата за здравство у великој мери зановљена је медицинска опрема. ЦТ и сви апарати на Радиологији су нови, ултразвучни апарати, дигитални мамограф, дуодијагностик, нова рендгенска цев, мобилни РТГ апарати. Сва одељења имају нове ултразвучне апарате и дефибрилаторе, нове су и хируршке лампе, модерни порођајни столови. Промењена је и замењена новом реверзна осмоса која је срце дијализног процеса, патологија је опремљена најсавременијом опремом за брзу и квалитетну патохистолошку дијагностику, на Физијатрији је апарат за физикалну терапију, текар, какав имају најбоље клинике у земљи.

-Све што имамо од опреме и шта је урађено у грађевинском смислу помаже нам да превазиђемо препреке и да брже дођемо до дијагнозе. У наредних пет година, сигурна сам да ће наша Болница постати модерна здравствена установа, са најбољим условима за смештај болесника и са свим неопходним средствима за рад потребним за ефикасно и ефективно лечење – закључила је др Весна Томин.

У Општој болници запослено је 565 радника. Недостаје 19 лекара и 20 медицинских сестара.

НЕДОСТАЈУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛИСТА

На појединим одељењима недостају чак две генерације лекара специјалиста за чије школовање је потребно четири и пет година. Пропуст је направљен када десет година није додељена ниједна специјализација и сада је то дошло на наплату.
-На одељењима где недостају лекари раде колеге из пензије, као и лекари запослени по уговору о допунском раду из зрењанинске и сенћанске болнице. Онколошке пацијенте збрињава онколог из Сенте који долази два до три пута недељно у зависности од потребе. Када је наш ОРЛ специјалиста на одмору мењају га двојица колега из Зрењанина. На Хирургији дежурају три хирурга из Зрењанина. Морамо се међусобно помагати и ми смо излазили у сусрет Болници у Зрењанину када нису имали анестезиологе, збрињавали смо и хематолошке пацијенте када нису имали специјалисту из ове области. Сарадња између установа постоји и морамо је неговати – додаје наша саговорница.

ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 11 ЛЕКАРА БИЋЕ У ПЕНЗИЈИ

Врло брзо и 11 лекара специјалиста стећи ће услов за заслужену пензију. У следеће четири године у пензију ће специјалисти радиологије, интерне медицине, гинекологије, биохемије, урологије, дерматологије, педијатрије, ендокринологије и физијатрије.

ЛОБИРАЊЕ ЗА МЛАДЕ

Др Томин у сталном је контакту са студентима медицине из нашег града.
-Важно је да деца из нашег града и ђаци, којима сам делом и предавала у средњој школи, знају да су добродошли у Болницу по завршетку факултета. Поносна сам на све њих јер су многи међу најбољим студентима. Сваког нашег студента медицине позовем пред дипломски испит и кажем им да их чекамо и да им нико неће пружити оно што ћемо им дати. Драго ми је што су ме многи послушали и сада су наши специјализанти – каже др Весна Томин.

ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОСЛУ

Докторка Весна Томин присетила се и тешке ситуације у којој је стручност и пожртвованост лекара довела до срећног исхода:
-Једну ноћ имали смо јако тешку ситуацију са новорођенчетом које се родило и не дише. Доктор Прунић и ја смо се усагласили да је могуће да има стенозу или атерзију хоана односно блокаду носа која отежава дисање. Позвали смо др Золтана Антала, оториноларинголога у два сата после поноћи и иако проблем није био из његове области остао је са нама све до јутра да би помогао. Позвали смо и четвртог лекара из терцијарне установе, неонатолога интезивисту и тада се показало искуство јер је др Золтан успео да провуче сонду и помогао да се беба у стабилном стању транспортује до Новог Сада. Ово је прави пример одговорног лекара и то треба да негујемо код младих доктора – испричала је наша саговорница.
А.Ђ.

библиотека-наградјени-радови-(4)

Поводом 179 година Народне библиотеке „Јован Поповић“ предшколцима који су насликали најбоље ликовне и основцима и средњошколцима који су учествовали на ликовном конкурсу уручене су награде. Пристигло је више од 160 литерарних радова на српском и мађарском језику.

Огњен Перић, ученик четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ прву награду добио је за песму под називом „Кикинда“.

-Писао сам о нашем граду и шта све имамо. Волим наше „Дане лудаје“, али и манифестацију „Совембар“. Имамо и мамутицу Кику и још много тога – казао је Огњен.

Ксенија Дивљаков, ученица ОШ „Глигорије Попов“ добила је награду за причу.

-Представила сам писца који инспирацију за своје приче проналази уз помоћ виле. Она је тврдоглава и намћораста и увек успе да насмеје читаоце. Већ три пута освајам награде и драго ми је што се вреднује моје писање – додала је Ксенија

Дуња Бркин Трифуновић, уредница културног програма Народне библиотеке подсетила је да се ликовни и литерарни конкурс расписују уназад две деценије.

-На ликовном конкурсу тема је била „Моја бајка“, док је на литерарном била слободна тема. Радује нас да сваке године добијамо све више радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Нијансе су одлучивале те смо ну свакој категорији одабрали по једно прво место и више других и трећих места, а додељене су и похвалнице – навела је Дуња Бркин Трифуновић.

А.Ђ.

јова-дан-сколе-(1)

Дан Основне школе „Јован Поповић“ обележен је ненаставно, али радно. За ученике су припремљене многобројне радионице, а централној приредби присуствовали су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Мелита Гомбар .

Слоган под којим је обележен 74. рођендан је ,,Под светлом звезда, ка пријатељству и знању.” Мото је инспирисан стиховима Јована Поповића.

– Ове године расписали смо ликовни конкурс за наше ђаке и наш стручни жири рад ученице шестог разреда Анђеле Гојковић одабран је као мотив за беџ који сви са поносом носимо. Одељење ВИИ1 разреда заједно са наставницом музичког Николином Сувајџић написали су химну посвећену Јовану Поповићу, док је музику компоновала ученица Јована Мечкић са својом наставницом из Основне музичке школе. Химна је премијерно изведена и од данас, сва обележавања у нашој школи почињаће овом химном – рекла је директорица Јелена Крвопић.

Знатна улагања обезбеђена су за боље функционисање школе, истакао је Тихомир Фаркаш честитајући, у своје и у име Града, Дан школе ученицима и запосленима.

-Спој креативности деце и наставника дају најбоље резултате, а школа „Јован Поповић“ прави је пример за то. Ова образовна установа изнедрила је велики број успешних људи и наш задатак је да свим ученицима обезбедимо још боље услове за рад – казао је Фаркаш.

Жеља запослених је да се у наредном периоду санира део продуженог боравка. Школу похађа 296 ученика.
А.Ђ.

саобрацајне-дан-зртава-(3)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодила се једна саобраћајна незгоде са материјалном штетом, где је настала материјална штета у износу од 700.000 динара. Саобраћајна незгода се догодиле због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 21 учесника у саобраћају и издато је 114 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено седам возача, од којих је једна особа задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

жТакође, откривена су 24 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 24 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 80 осталих прекршаја.

мали-дивови-(3)

Градска кућа и овог 17. новембра била је у љубичастој боји у част „малим дивовима“ односно поводом Светског дана превремено рођених беба. Родитељи, чији малишани су рођени пре времена, и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом, окупили су се како би одали почаст најмлађим борцима.

Стојан и Хермина Костић имају близанке Искру и Срну старе годину и 10 дана и рођене су месец дана раније.

-Породила сам се у Болници у Кикинди и одмах након порођаја млађа ћеркица је пребачена на Неонатологију у Новом Саду где је провела 20 дана. Била је инкубатору, имала је кризе у дисању и борба није била нимало лака. У тим моментима нама, родитељима било је страшно, стрепели смо и страховали. Све се добро завршило и срећни смо због тога. Ово је прави начин да се подрже родитељи и деца која су превремено рођена – навела је Хермина Костић.

Јована Васиљевић (23) и њена ћеркица десетомесечна Миона Татомир подржале су овај догађај.

-Миона је прва беба рођена у овој години у кикиндском Породилишту. Рођена је три недеље раније и, на срећу , свега неколико дана провела је инкубатору. Није било никаквих проблема и њено одрастање тече несметано. Хвала локалној самоуправи што нас подржава – истакла је Јована Васиљевић.

Важно је подићи свест о превременом рађању, рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-На нама је да обезбедимо што боље услове за подизање квалитета здравствене заштите кроз улагање у најмодернију опрему и савремену медицинску технологију, како би се евентуалне последице свеле на најмању могућу меру. Исто тако неопходан нам је и образован и обучен медицински кадар. Иако су најмањи, ови малишани са пуним правом носе епитет „малих дивова“ и великих бораца јер се грчевито боре за живот већ од првог удаха. Похвалила бих и гест ученика школе „Јован Поповић“ који су недавно Неонатологији поклонили 30 луткица хоботница „чаробница“ које су благотворне за превремено рођене бебе – напоменула је Дијана Јакшић Киурски.

Од укупног броја новорођенчади у Болници, десет одсто беба на свет дође пре времена.

А.Ђ.

немци-концерт-(2)

Немачко удружење Кикинда организовало је концерт немачких и аустријских композитора за клавир и виолину у извођењу Мирка Толимира и Ине Кекењ. Овом догађају присуствовали су и представници сличних удружења у Србији, чланови Националног савета немачке националне мањине и амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад са сарадницима.

-Пратимо рад немачких удружења у Србији и кад год можемо подржавано њихове активности. Задовољни смо иницијативама, али и активностима. Први пут сам у Кикинди и одушевљена са архитектуром у градском језгру. Имали смо прилику да видимо и сове по којима је ваш град познат, али и скулптуре од теракоте о којима сам доста слушала и сада сам се уверила зашто је ваш град препознат по њима – истакла је Анке Конрад.

Павел Вороњин у амбасади Немачке задужен је за културу.

-Министарство унутрашњих послова Немачке подржава пројекте у Србији, као и Институт ИФА. Они се у највећој мери односе на очување културе и језика. Драго нам је што су немачка удружења део локалних заједница – додао је Павел Вороњин.

Највише удружења, али и чланова немачке националне мањине сконцентрисано је у Војводини додао је Михаел Плац, председник Националног савета немачке националне мањине.

-Овакви догађаји прави су начин да се размене искуства и да се очува традиција наше националне мањине. Кикинда је један од светлих примера одличне сарадње локалне заједнице и удружења – казао је Плац.

Председница кикиндског Немачког удружења Ерика Бански истакла је да је циљ да се сачува национални идентитет, али и да се суграђанима и гостима приреди лепо музичко вече.

-Сваке године рудимо се да приредимо културно вече у чему нам помажу и град, али и Република и Покрајина. Не одустајемо од планова да се немачки учи у једном од вртића и у једно школи. У току је анкетирање родитеља како би видели колика је заинтересованост. Наша идеја је да часови буду доступни првацима у школи Феје Клара и предшколцима у једном од вртића – навела је Ерика Бански.

Немачко удружење има четрдесет активних чланова.
А.Ђ.

Због радова на електричној мрежи, у понедељак, 18. новембра од 7.30 до 14. 30 сати повремено ће без струје остајати следеће улице у Сајану: Петефи Шандора од Кошут Лајоша према Падеју,  половина улице Петефи Шандора према улици  Велика, Велика од кућног броја 134 до кућногброја 108, Велика од Ђуре .Ђаковића према улици Ветрењача до кућног броја 40, комплетна  Егете Јожефа и улица Ади Ендре од Сабове до Краљевића Марка

мокрин-српски-језик-(1)
У Галерији Дома културе у Мокрину организовано је предавање професорке др Исидоре Бјелаковић на тему ,,Српски језик у Банату од средњег века до данас”.
Скуп на ком је говорила редовни професор на Одсеку за српски језик и лингвистику организовали су локална самоуправа и Матица Српска у сарадњи са Народном библиотеком ,,Јован Поповић ” и удружењем ,,Раша Попов” из Мокрина.
Овом приликом др Исидора Бјелаковић је представила развој српског језика од 12. века до Вукове реформе.
Упознала је присутне са историјским догађајима, сеобама народа и приликама које су утицале на мењање језика. Говорила је и великим ствараоцима из Баната који су имали директан и индиректан утицај на очување српског језика, културе и образовања.
error: Content is protected !!