Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде позива пољопривреднике да пријаве узурпацију земљишта

Aleksandra Djuran Новембер 15, 2024

Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Контролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Министарство је позвало удружења и газдиства да слободно пријаве узурпацију пашњака и да при томе не морају да наводе своју адресу.

-У издавању пашњака ратарима и по узурпацији највише случајева је у Чоки, Кикинди, Новом Бечеју, граду Зрењанину, али и у јужном Банату – указује аграрни аналитичар Чедомир Кецо за новосадски „Дневник“. – Има и подзакупа, што тврде сточари из Новог Милошева. Међу селима која имају узурпиране или недозвољено обрађене пашњаке су Остојићево, Врбица, Црна Бара, Сајан, Ново Милошево, Иђош, Падеј, Меленци, Мужља, Добрица… Прве интервенције инспекције у северном Банату су показале да су све пријаве тачне, али да нема довољно инспектора да би отворили процедуру за прекршиоце. Али без обзира на то што је инспектора мало, ратари без разлике у чијем власништву је преорани и засејани пашњак неће бити поштеђени од казни, јер из инспекције поручију, да вегетација засејаних пашњака дуго траје и да ће поред свих тешкоћа завршити свој посао.

Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs.

(ВИДЕО) Првог дана гужве у новотвореном ритејл парку „Нест“: Суграђани задовољни новом понудом у граду

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2024

Ритејл парк „Нест“ отворен је данас у 9 сати и од самог почетка па све до вечерњих часова први тржни центар у граду био је пун суграђана, али и купаца који су дошли из оближњих места. Међу њима су биле и суграђанке Јелена Савић и Светлана Павловски.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Радујем се „Неw Yоркеру“ и продавници „Синсаy“. Због оце две продавнице најчешће сам ишла у зрењанински тржни центар. Требало нам је овакво место и дуго смо га чекали – сазнали смо од Јелене Савић.

И Светлана Павловски слаже се да је тржни центар требао нашем граду.

-Због куповине сам одлазила у Нови Сад. Сада коначно имамо леп тржни центар који нам је, руку на срце, недостајао. У протеклом периоду, заједно са отварањем „Хоум центра“ заиста је пуно урађено – додала је Светлана Павловски.

На површини од око 5.300 квадратних метара отворено је 12 локала међу којима су „Маxи“, „Синсаy“, „Неw Yоркер“, „Спорт висион“, „Планета спорт“, апотека „Бену“, „Техномедиа“, „Мобилтиме“, „Ђак спорт“, „Лиллy“, „Пепцо“, „Фрида“, „Пет Зоне“, мењачница.

Тржни центар отворили су Бојана Кољеншић, директорица компаније „РЦ Еуропе РСБ“ и градоначелник Младен Богдан.

-Ови је први ритејл парк у Кикинди и одабрали смо ваш град јер смо сматрали да има потенцијал за оваквим тржним центром. Закупци су ти који су тражили да имају овакав простор и ми смо им изашли у сусрет. У инвестицију је уложено више од пет милиона евра – навела је Бојана Кољеншић.

Тржни центар има и игралиште за децу, стотинак запослених, као и 100 паркинг места. Овај део града ново је место за окупљање, а до пре кратког времена било је ругло.

-Имамо чиме да се поносимо и ово је велики дан за наш јер смо добили дуго жељени ритејл парк. Након скоро две године инвестиција је приведена крају. Велика гужва говори о томе колико нам је овакав садржај недостајао и сада имамо простор који може да задовољи све потребе. И реконструкција дела улице Михајла Пупина је у самом финишу и комплетни радови завршиће се до краја месеца – прецизирао је градоначелник Богдан.

Поводом отварања отворени су разни програми за децу, као и концерт Милоша Живковића и бенда „Метрополис“.

Ритејл парк отворен је сваког дана од 9 до 21 сат.

А.Ђ.

Светски дан борбе против дијабетеса: Померена граница оболевања

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2024

У свету и у Србији, 14. новембар, обележава се као Светски дан борбе против шећерне болести. Ове године слоган је „Благостање за бољи живот са дијабетесом”.Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

-Кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви – истакла је председница др Биљана Марковић. -Познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација. У Кикинди дијагнозу дијабетеса има око 10 одсто суграђана од укупног броја становништва. Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају.

У плану је и да се у Дому здравља организује снимање очног дна због компликација изазваних дијабетесом. Тим поводом Кикинду ће посетити стручњаци из болнице „Еликсир“. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1.

-У нашем граду немамо регистар оболелих од дијабетеса и требало би га увести. Реч је пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, и Банатском Великом Селу.

А.Ђ.

ИН МЕМОРИАМ: Др Талал Абу Хаија

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2024

Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.

Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.

-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.

Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.

Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.

Почела исплата додатних 10.000 динара по хектару, оштрија контрола лажних газдинстава

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је почела исплата додатних 10.000 динара свим пољопривредним произвођачома који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. Како се наводи, сагласно Споразуму потписаном 28. октобра ове године између Министарства пољопривреде и представника неколико удружења пољопривредника обезбеђена су средства за додатних 10.000 динара за основне подстицаје у биљној производњи.

Министарство пољопривреде подсећа пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили решења.

Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Контролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Свака информација је од користи јер поспешује бржу контролу и сузбијање злоупотреба и доприноси да исплата субвенција буде ефикасна и стигне онима који имају право да их добију.

Изложба посвећена 250-тој годишњици Великокикиндског привилегованог Дистрикта у знаку златног лава

Aleksandra Djuran Новембер 12, 2024

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Беллезза Серба“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

Градску кућу краси верна реплика Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди из 1774. године

Aleksandra Djuran Новембер 12, 2024

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

У избору за најбољег младог пољопривредника и Властимир Влајков из Башаида: Гласањем помажете да победи

Aleksandra Djuran Новембер 12, 2024

У избору за младог пољопривредника године ког бира 3 Банка је и Властимир Влајков, сточар из Башаида . Стручни жири, који чине представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Српска фондација за предузетништво, Задружни савез Војводине и 3 Банка, одабрао је ове године седам финалиста, од којих ће најбоља три бити одабрана јавним гласањем.

Властимир Влајков (33) је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Одрастао сам у Башаиду и највећи део времена сам проводио код бабе и деде, који су имали неколико крава, тако сам и заволео овај посао. После бабе и деде, газдинство је замрло, ја сам упознао Тамару и како смо били јако млади, кад је она завршила средњу школу, отишли смо у Нови Сад да се окушамо у градском животу. Већ после неколико месеци, схватио сам да све што зарадимо оде на основне трошкове и да ту за нас нема будућности. Тако смо се вратили у Башаид – присећа се Властимир.

Уселили су се привремено у кућу његових бабе и деде, која је била у јако лошем стању и тражила озбиљно реновирање. Како се Тамара у то време породила са првим дететом, морала је да буде код своје мајке три месеца док Властимир не обезбеди елементарне услове за живот у тој кући у којој се већ дуже време није живело, све је пропало, није било чак ни воде.

-Прво теле сам купио од новца зарађеног у надници. Тада сам чувао сеоску стоку да бих могао да прехраним ту, па касније своје две, три краве које сам купио. Повећавао сам број грла, али нисам имао ни парче земље да региструјем газдинство, па нисам могао да остварим ни премију за млеко. Данас, са 33 године, сматрам себе успешним човеком јер имам двоје деце, Вукашина који је четврти разред и много времена проводи са мном у радовима и Дуњу од 6 година. Уместо уз телефон, време проводе са нама. Својим радом сам зарадио за повећање броја грла, имамо 15 крава у мужи, 250 литара млека дневно да предамо млекари, а да није сушна година, било би и двоструко више – прича Властимир, а Тамара додаје да он просто није ни за шта друго, само за ово што ради јер само то воли.

Данас породица има три хектара своје земље, а додатно и државну земљу коју су узели у закуп на 10 година, на којој краве пасу на отвореном од априла до новембра. Купили су најпре салаш на 13 километара од Башаида, где држе део стоке, али би за децу било тешко да тамо живе. Кућа коју су користили није била њихова, па су купили трошну кућу на крају села, где могу да држе стоку, засукали рукаве, срушили је, кренули у градњу и ускоро их очекује усељење.

На конкурсу за младог пољопривредника године, 3 Банка ће и ове године наградити три кандидата које својим гласовима одабере публика. Прва награда је 500.000 динара, друга 300.000 и трећа 200.000 динара. Гласање се затвара у поноћ, 13. новембра.

Од петка до уторка из саобраћаја искључена 23 возача: Троје задржано на трежњењу

Aleksandra Djuran Новембер 12, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и у понедељак догодиле су се три саобраћајне незгоде. У две незгоде две особе су повређене једна са тешким, а једна са лакшим телесним повредама, а у једној је причињена материјална штета. Настала материјална штета процењена је на 285.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због неуступање права првенства и радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 40 учесника у саобраћају и издата су 352 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена су 23 возача, од којих су три особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 34 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 195 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 163 остала прекршаја.

„Гусле“ на Фестивалу златних ансамбала у Новом Саду

Aleksandra Djuran Новембер 11, 2024

Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада, организовао је 16. Фестивал златних ансамбала Србије на ком су учествовали и чланови АДЗНМ „Гусле“. Први дан био је посвећен музичкој вечери Фестивала, на је наступио Велики народни оркестар, инструментални и вокални солисти „Гусала“.

-Посебна чар фестивала био је заједнички наступ кикиндских и новосадских музичара, који се дуго познају и одувек сјајно сарађују, те су емоције, квалитет и енергија оставили трајан печат на сцени Свечане сале гимназије „Јован Јовановић Змај“ – истакао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Другог дана су се публици на Спенсу представили млади солисти „Гусала“, Ива Палатинуш и Огњен Гуцул који су извели кореографску минијатуру, дебитантско кореографско остварење Маријане Калопер, уметничког руководиоца друштва. Минијатура под називом „Последњи фронт“ и посвећена је љубави војника и девојке за време Првог светског рата.

На дводневном фестивалу су учествовали КПД „Једнота“ из Гложана, АФА „Оро“ из Ниша, ФА „Ђидо“ из Богатића, АКУД „Жикица Јовановић Шпанац“ из Београда, УУТ „Талентум“ из Суботице и КУД „Петровска дружина“ из Бачког Петровца.

А.Ђ.