Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) Izgradnja atmosferske kanalizacije u slivu Moravska biće završena do kraja godine

Aleksandra Djuran September 10, 2024

Izgradnja atmosferske kanalizacije u delovima ulica Sterije Popovića, od ulice Žarka Zrenjanina do kućnog broja 138, Ivana Jakšića, od Moravske do kućnog brojem 77 i Moravske, od Sterije Popovića do Nemanjine, teče planiranom dinamikom u šta su se na licu mesta uverili Nikola Lukač, gradonačelnik, Miroslav Dučić, član Gradskog veća i Čedo Gvero, v.d. direktora JP „Kikinda“.

Godinama su građani ovog dela grada pisali peticije da se reši problem odvođenja viška voda koji se sada rešava.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Lokalna samouprava, zajedno sa Upravom za kapitalna ulaganja, uhvatila se u koštac da reši višedecenijske nedaće koje su mučile stanovnike ovog dela grada. U ulicama Ivana Jakšića i Sterije Popovića gde su radovi završeni kišna kanalizacija odvodiće višak vode do Kinđe. Već smo, na zahtev meštana, započeli neophodne poslove da izgradimo atmosfersku kanalizaciju i u nastavku u ulicama Ivana Jakšića i Sterije Popovića gde takođe postoji problem sa odvođenjem kišnice. Ove godine planirano je projektovanje, a da u januaru ili februaru naredne godine dobijemo građevinsku dozvolu – naveo je Gvero.

U infrastrukturno ulaganje biće uložena 202 miliona dinara, a sredstva su zajednički obezbedili Pokrajinska vlada i lokalna samouprava.

-Tokom kišnog perioda u takozvanom slivu Moravska bilo je problema sa odvođenjem voda. Prošle godine, zahvaljujući razumevanju pokrajinske administracije, zajedno sa Upravom za kapitalna uspeli smo da rešimo gorući problem ovog dela Kikinde. Od ukupne sume, 180 miliona dinara izdvojila je Uprava za kapitalna ulaganja, a grad 22 miliona dinara. Ispunjavamo obećanja i nastavljamo i u narednom periodu sa izgradnjom atmosferske kanalizacije – precizirao je gradonačelnik Lukač.

Radovi, kojima su obuhvaćene ulice Sterije Popovića, Ivana Jakšića i Moravska u ukupnoj dužini od 3.448 metara,biće završeni do kraja godine. Planom je obuhvaćeno 16 deonica.

Osim projektovanih kanala potrebno je izgraditi i izvestan broj objekata, kao što su revizioni šahtovi, slivnici i propusti. Predviđeno je 79 slivnika i 290, 6 metara slivničkih priključaka. Voda koja će se odvoditi iz otvorenih i zatvorenih kanala distribuiraće se u Velikokikindski kanal.

A.Đ.

(VIDEO) Ritejl park otvara se 14. novembra, počela rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina

Aleksandra Djuran September 9, 2024

Ritejl park „Nest“ biće otvoren 14. novembra, istaknuto je prilikom obilaska gradilišta. Investicija je vredna više od šest miliona evra i tržni centar prostiraće se na površini od 5.000 kvadratnih metara.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Kako napreduje izgradnja uverili su se Bojana Koljenšić, direktorka kompanije „RC Europe RSB“, koja je investitor, Nikola Lukač, gradonačelnik, Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika i Miroslav Dučić, član Gradskog veća.

-Radovi napreduju odlično i veoma smo zadovoljni. Moram da pohvalim odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom koja nam je izašla u susret, sa kojom smo zajedno rešavali sve probleme sa kojima smo se susreli i imali smo odgovor na svako naše pitanje. Većinu lokala već smo predali zakupcima, a do kraja septembra primopredaćemo sve prodavnice. Imaćemo 13 lokala i od zakupaca tu će biti „Maxi“, „Sinsay“, „New Yorker“, „Sport vision“, „Planeta sport“, apoteka „Benu“, „Tehnomedia“, „Đak sport“, „Lilly“, „Pepco“, „Frida“, „Pet Zone“. Imaćemo i dečije igralište i 100 parking mesta – istakla je Bojana Koljenšić.

Oglasi za radna mesta u pomenutim prodavnicama već su objavljeni na infostudu i već je u toku konkurisanje za raspisane pozicije. U tržnom centru na raspolaganju je oko 100 radnih mesta.

-Puno toga je urađeno na infrastrukturnom uređenju Mikronaselja i ovom delu grada. Izgrađena su nova parking mesta, put u ulici Jovana Jovanovića Zmaja. Rokovi za izgradnju ritejl parka su ispoštovani investicija se privodi kraju. Ispunjavamo obećanje dato Kikinđanima da će dobiti novo mesto za okupljenje, a osim toga ruglo koje je ovde postojalo zamenio je izuzetan prostor – rekao je prvi čovek grada.

Prošle nedelje započeta je i kompletna rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Zmaj Jovine. Đorđe Klenanc iz JP „Kikinda“ vršilac stručnog nadzora za građevinske radove rekao je da će biti rekonstruisano 353 metra kolovoza.

-Novi put biće širok šest metara, a radovima će biti obuhvaćena i zamena vodovodnih cevi koje su u ovom delu grada dotrajale. Izgradiće se i atmosferska kanalizacija kako bi se efikasno odvodile površinske vode, a radovi će obuhvatiti izmeštanje električnih i telekomunikacionih instalacija. Novina će biti staza koja će povezivati Zmaj Jovinu i Svetosavsku ulicu širine dva metra čime ćemo dobiti pešački koridor u skladu sa novim sadržajima koji se nalaze u ovoj ulici – precizirao je Klenanc

U rekonstrukciju ulice biće uloženo 72 miliona dinara obezbeđena u budžetu grada.

-Ovaj deo grada za mesec, dva dana biće neprepoznatljiv i zasijaće novim sjajem. Bespredmetno je govoriti o potrebi za rekonstrukcijom ulice Mihajla Pupina koja je bila u lošem stanju. Osim puta, rešiće se i problem atmosferske kanalizacije – naveo je Nikola Lukač.

Rok za završetak radova je 90 kalendarskih dana. Izvođač radova je konzorcijum koji čine firme „Graditelj“ iz Kikinde, „Vojput“ iz Subotice i „Enerdži LTD“.

A.Đ.

Tokom vikenda četiri saobraćajne nezgode, isto toliko povređenih

Aleksandra Djuran September 9, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode sa istim brojem stradalih osoba. U nezgodama je jedna osoba zadobila teške telesne povrede , dok su tri lakše povređene. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 900.000 dinara.

Saobraćajne nezgode dogodile su zbog radnje vozilom, vožnje u alkoholisan stanju i neustupanja prvenstva prolaza.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv devet učesnika u saobraćaju i izdato je 69 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 11 vozača, od kojih je troje zadržano do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, osam prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 35 ostalih prekršaja.

Gorelo 1.500 kvadrata na deponiji, u gašenju učestvovalo sedam vozila

Aleksandra Djuran September 9, 2024

Na kikindskoj deponiji juče oko 23.30 sata prijavljen je još jedan požar na deponiji kojom upravlja kompanija FCC. Gorelo je oko 1.500 metara kvadratnih i na lice mesta izašli su članovi vatrogasno – spasilačke jedinice. Kako se usled jakog vetra požar brzo širio u pomoć su pritekli i zaposleni u NIS-u i JP „Kikinda“, tako da je u gašenju učestvovalo sedam vozila.

Kako saznajemo u Policijskoj upravi tek jutros oko četiri sata požar je lokalizovan odnosno stavljen pod kontrolu. U toku je nanošenje zemlje bagerima kako bi se u potpunosti ugasio.

Ovo je treći požar na deponiji u proteklom periodu. Prvi je zabeležen 17. maja i u njemu je lakše povređen jedan od radnika koji se nagutao dima prilikom pokušaja da ga ugasi . Drugi požar izbio je 9. juna i tada je gorelo više kvadratnih metara površinskog sloja.

A.Đ.

(VIDEO) Ljubitelji pasa mešanaca: Prošetali svoje ljubimce na prvoj izložbi

Aleksandra Djuran September 8, 2024

Prva izložba pasa mešanaca „STRAY DOG SHOW“ u organizaciji JP „Kikinda“ okupila je više od 40 učesnika koji su doveli svoje ljubimce na ocenjivanje, ali i druženje.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Ana Jurkić dovela je, kako kaže svog najboljeg prijatelja.

-Moj pas je Ogi i moja želja je bila da ga dovedem da se druži sa ostalim kucama. Mešanac je labradora i retrivera, a mislim da ima malo i pulina. Kod mene je već četiri godine i izuzetan je – rekla nam je Ana Jurkić.

Svog, ali i psa svojih roditelja na izložbu je dovela i Dragana Kljajić Borić.

-Ovakvih događaja treba da bude što više. Odlična ideja i moram da priznam da me je prijatno iznenadila i sama organizacija. Moj pas je Meda, pronašla sam ga na putu za vikendicu pre četiri godine i odmah sam ga usvojila. Maša je kod mojih roditelja već tri godine i bila je gradski pas – pojasnila je Dragana Kljajić Borić.

Cilj izložbe je podizanje svesti o dobrobiti kućnih ljubimaca, značaju udomljavanja napuštenih pasa i odgovornog vlasništva, naveo je v.d. direktor JP „Kikinda“.

-U proteklih osam meseci organizovali smo radionice o odgovornom vlasništvu u osnovnim školama i vrtićima u kojima je učestvovalo oko 500 mališana. Upoznali smo ih sa time šta znači čipovan pas, koja je opasnost od besnila, zašto je važna vakcinacija. Želja nam je da najmlađim sugrađanima ukažemo na to da moraju biti odgovorni prema svojim kućnim ljubimcima. I prva izložba pasa mešanaca je deo naše kampanje o odgovornom vlasništvu koju ćemo nastaviti i u narednom periodu jer želimo da u narednih pet godina smanjimo broj pasa lutalica na ulicama – istakao je Gvero.

Posetioci su imali priliku da od veterinara i zaposlenih u Prihvatilištu čuju sve o značaju odgovornog vlasništva, potrebama pasa i obavezama vlasnika, ali i da ukoliko sami žele, postanu vlasnici napuštenih kuca koje su spremne za udomljavanje.

-Želimo da se zahvalimo građanima koji su odgovorni prema svojim kućnim ljubimcima. Ovaj skup je pokazao da u gradu imamo dosta ljubitelja mešanaca, a ne samo rasnih pasa. Pozivamo sve da dođu u Prihvatilište i odaberu psa koji je čipovan, sterilisan i vakcinisan i kome treba samo ljubav. Trenutno imamo oko 140 pasa koji čekaju svoje vlasnike – dodala Tanja Savin, šef službe Zoohigijene.

Služba Zoohigijene, koja je zadužena za Severnobanatski okrug, godišnje uhvati više od hiljadu pasa lutalica. U najvećoj meri su to psi koji su imali vlasnika, ali znatan broj njih nema čip. Problem je što su ljudi lako odriču svojih pasa i kada ih puste na ulicu smatraju da su rešili svoj problem.

A.Đ.

Uspeh raketnih modelara iz Kikinde: Miodrag i Kristina Čipčić evropski prvaci

Aleksandra Djuran September 8, 2024

Miodrag (29) i Kristina Čipčić (22) iz Kikinde evropski su prvaci u raketnom modelarstvu. Kao članovi seniorske reprezentacije Srbije osvojili su prva mesta na Evropskom prvenstvu održanom u Zrenjaninu. Miodrag je bio najbolji u disciplini S6 rakete sa trakom, a njegova sestra Kristina u S9 odnosno rakete za spuštanje autorotacijom tačnije žirokopterima. Pored njih evropski prvaci su i senior Mihailo Petrović iz Zemuna u disciplinama S1 koja se odnosi na rakete za postizanje visine i S3 rakete sa padobranom i juniorka Bojana Jevtić iz Sremske Mitrovice takođe u disciplini S1.

Timove Srbije predvodili su direktor reprezentacije Dragan Jevtić i tim menadžeri Zoran Katanić i Vladimir Čipčić.

-Pored četiri evropska prvaka naš timovi osvojili su ukupno 29 medalja i tokom prva dana takmičenja šest puta zaredom se čula naša himna. Raketno modelarstvo je zahtevan sport i sve rakete, stabilizatore, glave, sisteme za bezbedno spuštanje na zemlju ručno se prave u aero klubovima. Modelari odnosno takmičari izrađuju modele koji moraju da odgovaraju zakonima aerodinamike i astrofizike da bi bezbedno odleteli i spustili se na zemlju – kaže Vladimir Čipčić.

Takmičenje je organizovano u osam disciplina tako da je u prvoj za postizanje visine bilo potrebno da raketa ima dva motora i da kod juniora dostigne visinu 400, a kod seniora 700 metara. Kod raketa sa padobranom ona treba da ostane u vazduhu minimalno pet minuta, disciplina slobodno leteći klizači podrazumeva male avione koji treba da ostanu u vazduhu najmanje tri minuta.Kod izrade maketa raketa za postizanje visina reč je pravim meteorološkim raketama koje postoje i koriste se za ispitivanje svemira.

-Takmičari moraju da naprave identičnu raketu kao pravu sa svim detaljima i priznaje se samo 10 odsto grešaka. Kod raketa sa trakom ona mora da leti tri minuta i na njoj je traka koja takođe mora da bude u vazduhu tri minuta. Makete raketa su takođe minijature postojećih poput Saturna 1, Arijane, Spejs šatla. Njihova izrada traje i do godinu dana. Moraju biti identične pravim uključujući svaki šraf, zastavicu i najmanju sitnicu, a mora i da oponaša pravi let. Radio upravljani modeli klizača su veći avioni sa rasponom krila od jednog metra, imaju zadato vreme leta od šest minuta i prilikom sletanja moraju da slete na cilj na zemlji koji je ranije postavljen. Rakete za spuštanje autorotacijom imaju na sebi krake kao helikopter – pojasnio je naš sagovornik.

Takmičenje se odvija na livadi, strnjištu, u blizini kanala, useva.

-Jedna raketa se pušta tri puta i takmičar kada je pusti trči za njom kako bi je uhvatio i ponovo se vratio na mesto puštanja. Zahtevno je i interesantno takmičenje za koje pripreme traju čitave godine, a ponekad i duže – navodi Vladimir Čipčić.

Reprezentacija Srbije proglašena je i za ekipno najbolju u Evropi i osvojila je pehar.

-Za nešto više od deset dana očekuje nas državno takmičenje. Kristina i Miodrag nadaju se dobrim plasmanima koje su i do sada imali – otkrio nam je otac Vladimir Čipčić.

Među Miodragovim najvećim uspesima su prva mesta u Evropi i svetu, kao i dva zlatna orla koja su najprestižnija nagrada u vazduhoplovnom sportu i jednom godišnje dodeljuje ga Vazduhoplovni savez Srbije. Kristina je uspela da osvoji treće mesto na svetskom takmičenju.

A.Đ.

Kikinda na „Danima porodice“ u Perlezu: Promocija pravih vrednosti

Aleksandra Djuran September 7, 2024

Kikinda se i ove godine predstavila na „Danima porodice“ u Perlezu. Potencijale grada i „Dane ludaje“ po četvrti put predstavili su gradonačelnik Nikola Lukač i njegovi saradnici. Manifestaciju je otvorio premijer Srbije Miloš Vučević poručivši građanima da čuvaju porodicu i da se drže zajedno.

-Verujem u Srbiju koja želi da bude bolja, modernija, sigurnija, bezbednija. Srbiju koja ne želi i ne sme da se odrekne onoga što jeste. Mi ne želimo da nas uslove da bismo bili moderni da moramo da ne budemo ono što jesmo. Ne želimo da budemo moderni i napredni tako što ćemo da zaboravimo kako nam je ime i prezime, koje smo vere i kojim pismo pišemo. Naš skok u budućnost ne znači da se odričemo istorije i kulture. Naš skok u budućnost ima siguran padobran. To je ono što je čuvalo našu državu kada smo bili zajedno, verovali u Boga. Mi kada smo poštovali očeve i majke, vaspitali decu i čuvali otadžbinu bili smo najorganizovaniji i sabrani. Nemojte da nas dekodiraju da bi nas ubedili da smo uspešni i napredni. Mi smo zajednica koja živi na istom prostoru – rekao je premijer Vučević.

Gradonačelnik Lukač naveo je da je manifestacija posvećena očuvanju i promociji pravih vrednosti i da je naš grad učesnik od samog početka.

-Na nama je da čuvamo porodicu kao osnovnu ćeliju društva, da čuvamo majke i očeve, bake i deke, ali i da poštujemo sinove i ćerke. Naš grad, razmenjujući iskustva sa predstavnicima ostalih lokalnih samouprava, trudi se da usvoji sve što je dobro i da to primeni u praksi. Pronatalitetna politika i podsticaji za rađanje su nam važni i želimo da pomognemo roditeljstvo kako bi nas bilo više. Džaba nam rekonstruisani putevi, Bolnica, ritejl park, nove fabrike ukoliko nema dece koja će nas naslediti – precizirao je Nikola Lukač.

A.Đ.

U okviru „Limenka teatar festa“: Panel diskusija o značaju pravilnog odlaganja otpada i reciklaže

Aleksandra Djuran September 7, 2024

Panel diskusija pod nazivom „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“ organizovana je u okviru „Limenka teatar festa“. Cilj je da se ukaže na značaj kreativnih pristupa u reciklaži alu ambalaže, ali i da se ukaže na primere dobre korporativne prakse u ovoj oblasti. Najvažnije je podizanje javne svesti o značaju zaštite životne sredine kroz razne kreativne pristupe utemeljene na principima kreativne ekonomije, rekao je Nenad Đurđević, komercijalni direktor „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ i predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja Srbije.

-O značaju pravilnog odlaganja ambalaže i ambalažnog otpada treba učiti decu u vrtićima. Neophodno je da im se predoči put tog otpada kako bi shvatili koliko je važna reciklaža ambalaže u odnosu na proizvodnju. Učimo ih da za 60 dana, ukoliko se limenka pravilno odloži i pošalje na reciklažu, iskorišćena i zgužvana limenka ponovo postaje limenka nekog novog proizvoda. Tako izbegavamo nova kopanja u prirodi. Svaki početak školske godine treba iskoristiti da deca što više nauče o ovoj oblasti – istakao je Đurđević.

Gordana Knežević –Orlić, generalna direktorka izdavačke kuće „Klet“ napomenula je da nekoliko godina unazad podržavaju „Limenka teatar fest“.

-Mi smo obrazovni izdavač i kroz sve što radimo želimo da motivišemo decu da uče o ekologiji i da čuvaju životnu sredinu. Gradivo se, na žalost, ne menja dovoljno brzo, koliko napreduju tehnologije. Bez obzira na to, na nama je da decu motivišemo da istražuju i čitaju što više kako bi i sami došli do saznanja i zaključaka – dodala je Knežević – Orlić.

Učesnici panela bili su i dr Hristina Mikić, profesor finansija i kreativne ekonomije, univerziteta Metropoliten i

direktorka u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije, Bojan Milosavljević, reditelj i projektni menadžer Deska Kreativna Evropa Srbija i dr Sandra Knežević antropolog i autorka preliminarnog projekta „Limenkica ulaznica“.

A.Đ.

(VIDEO) „Mamutfest“ postao punoletan: Jedinstvena manifestacija koja promoviše mamuticu Kiku

Aleksandra Djuran September 7, 2024

„Mamutfest“, 18. po redu, svečano je otvoren u dvorištu Narodnog muzeja. Nakon što su prvog dana manifestacije deca crtala čestitke Kiki, drugog dana mogla su da učestvuju u brojnim radionicama na „Bazaru muzeja i ideja“, koje su za njih pripremili gostujući muzeji.

Direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Slavko Spasić podsetio je na veliko prijateljstvo između dva muzeja.

-Naša saradnja počela je još davne 1996. godine kada su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja u Beogradu bili u Kikindi na iskopavanju, konzervaciji i rekonstrukciji mamutice Kike. Do sada smo bili deo brojnih manifestacija i izložbi koje smo predstavljali u vašem gradu. I ovog puta svi posetioci „Mamutfesta“ moći će da uživaju u izložbi koja je u proteklih devet meseci izazvala veliku pažnju publike i bila je jedna od najposećenijih kod nas – rekao je Spasić.

Gostujuća izložba pod nazivom „Biljka kao začin – u carstvu boja, mirisa i ukusa“ čiji je autor Uroša Buzurovića, kustos Prirodnjačkog muzeja u Galeriji „Nova“ prvi put je prikazana van Beograda.

-Prikazan je istorijat začina tačnije kako su putovali iz države u državu. Začini su u prošlosti bili „papreno“ skupi i bili su privilegija bogatih, za razliku od današnjice kada su svima dostupni po povoljnim cenama. Na izložbi se može saznati odakle potiče koji začin, kako se koriste u kulinarstvu, kako ih najbolje kombinovati sa raznim jelima i različitim drugim začinima. Tu su i razne zanimljivosti poput mitoloških priča o začinima – dodao je Buzurović.

„Mamutfest“ otvorila je članica Gradskog veća Melinda Gombar.

-Ovo je najlepša i najposećenija dečija manifestacija u Kikindi i važna je jer spaja istoriju, nauku, kulturu i zabavu. Sve radionice prilagođene su najmlađima i cilj im je da probude njihovu pažnju i interesovanje. Kroz saradnju sa brojnim muzejima iz drugih lokalnih samouprava svi posetioci imaju priliku da se upoznaju sa njihovim radom – napomenula je Melita Gombar.

Direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović napomenula je da je jedinstvena manifestacija postala punoletna.

-Kada smo počinjali 2007. godine nismo znali koliko ćemo trajati. Prvenstveni cilj „Mamutfesta“ je da promoviše kikindskog mamuta koji je postao prepoznatljiv brend grada. Ovo je način da ga još više promovišemo, ali i da novi klince uče o Kiki – rekla je Lidija Milašinović.

Posetioci festivala mogu da pogledaju već postavljenu izložbu „Od PoEtike do Metodike” autora dr Milorada Stepanova u okviru se organizuju radionice. Tu je i kolaž edukativno-kreativnih radionica koji će trajati od 15 do 18 sati. Za roditelje sa bebama i mlađom decom biće priređen „Koncert za bebe“ . Streličarska radionica namenjena je nešto starijoj deci, a u 18 sati svoje znanje iz praistorije moći će da provere dece u okviru „Kviza iz doba Jure“. Od 19 časova je plesna radionica u izvođenju Sanje Rešćanski iz Plesnog studija „Džesi“.

A.Đ.

Produžen javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj ženskog preduzetništva

Aleksandra Djuran September 7, 2024

Ministarstvo privrede je, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, donelo je odluku da Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu bude produžen do 10. oktobra.

Dodela bespovratnih sredstava namenjena je mikro privrednim društvima čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena i preduzetnicama, koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i svoju delatnost obavljaju u seoskom području, navodi se u saopštenju ministarstva.

Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju programa su 30 miliona dinara i namenjena su za finansiranje kupovine nove opreme i repromaterijala.

Bespovratna sredstva se odobravaju u visini od 100 odsto vrednosti investicionog ulaganja i to u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.

Pomoć razvoju ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama jedan je od prioriteta politike predsednika i Vlade Srbije, dodaje se.

“Zahvaljujući sredstvima koje je država obezbedila, žene iz seoskih područja kroz ovaj program mogu dodatno da razvijaju i povećavaju obim svog poslovanja i doprinose razvoju domaće ekonomije. Ministarstvo privrede nastaviće i ubuduće kroz svoje programe da podržava napredak žena preduzetnica na selu”, navode iz Ministarstva privrede.