Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva poljoprivrednike da prijave uzurpaciju zemljišta

Aleksandra Djuran November 15, 2024

Sektor poljoprivredne inspekcije počeo je kontrolu povodom prijava fiktivnih, odnosno lažnih gazdinstava na teritoriji Srbije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kontrolom poljoprivredna inspekcija zapravo nastoji da stane na put vlasnicima oranica koji ne obrađuju zemlju, a registrovani su kao poljoprivredna gazdinstva i dobijaju subvencije za biljnu proizvodnju i tako novac primaju po dva osnova – podsticaj za biljnu proizvodnju i od zakupca za izdavanje zemlje u arendu. Ministarstvo je pozvalo udruženja i gazdistva da slobodno prijave uzurpaciju pašnjaka i da pri tome ne moraju da navode svoju adresu.

-U izdavanju pašnjaka ratarima i po uzurpaciji najviše slučajeva je u Čoki, Kikindi, Novom Bečeju, gradu Zrenjaninu, ali i u južnom Banatu – ukazuje agrarni analitičar Čedomir Keco za novosadski „Dnevnik“. – Ima i podzakupa, što tvrde stočari iz Novog Miloševa. Među selima koja imaju uzurpirane ili nedozvoljeno obrađene pašnjake su Ostojićevo, Vrbica, Crna Bara, Sajan, Novo Miloševo, Iđoš, Padej, Melenci, Mužlja, Dobrica… Prve intervencije inspekcije u severnom Banatu su pokazale da su sve prijave tačne, ali da nema dovoljno inspektora da bi otvorili proceduru za prekršioce. Ali bez obzira na to što je inspektora malo, ratari bez razlike u čijem vlasništvu je preorani i zasejani pašnjak neće biti pošteđeni od kazni, jer iz inspekcije poručiju, da vegetacija zasejanih pašnjaka dugo traje i da će pored svih teškoća završiti svoj posao.

Poljoprivredna inspekcija pozvala je zemljoradnike koji imaju informacije o zloupotrebi oko prijava poljoprivrednog zemljišta da informacije mogu poslati na elektronsku adresu prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs.

(VIDEO) Prvog dana gužve u novotvorenom ritejl parku „Nest“: Sugrađani zadovoljni novom ponudom u gradu

Aleksandra Djuran November 14, 2024

Ritejl park „Nest“ otvoren je danas u 9 sati i od samog početka pa sve do večernjih časova prvi tržni centar u gradu bio je pun sugrađana, ali i kupaca koji su došli iz obližnjih mesta. Među njima su bile i sugrađanke Jelena Savić i Svetlana Pavlovski.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Radujem se „New Yorkeru“ i prodavnici „Sinsay“. Zbog oce dve prodavnice najčešće sam išla u zrenjaninski tržni centar. Trebalo nam je ovakvo mesto i dugo smo ga čekali – saznali smo od Jelene Savić.

I Svetlana Pavlovski slaže se da je tržni centar trebao našem gradu.

-Zbog kupovine sam odlazila u Novi Sad. Sada konačno imamo lep tržni centar koji nam je, ruku na srce, nedostajao. U proteklom periodu, zajedno sa otvaranjem „Houm centra“ zaista je puno urađeno – dodala je Svetlana Pavlovski.

Na površini od oko 5.300 kvadratnih metara otvoreno je 12 lokala među kojima su „Maxi“, „Sinsay“, „New Yorker“, „Sport vision“, „Planeta sport“, apoteka „Benu“, „Tehnomedia“, „Mobiltime“, „Đak sport“, „Lilly“, „Pepco“, „Frida“, „Pet Zone“, menjačnica.

Tržni centar otvorili su Bojana Koljenšić, direktorica kompanije „RC Europe RSB“ i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Ovi je prvi ritejl park u Kikindi i odabrali smo vaš grad jer smo smatrali da ima potencijal za ovakvim tržnim centrom. Zakupci su ti koji su tražili da imaju ovakav prostor i mi smo im izašli u susret. U investiciju je uloženo više od pet miliona evra – navela je Bojana Koljenšić.

Tržni centar ima i igralište za decu, stotinak zaposlenih, kao i 100 parking mesta. Ovaj deo grada novo je mesto za okupljanje, a do pre kratkog vremena bilo je ruglo.

-Imamo čime da se ponosimo i ovo je veliki dan za naš jer smo dobili dugo željeni ritejl park. Nakon skoro dve godine investicija je privedena kraju. Velika gužva govori o tome koliko nam je ovakav sadržaj nedostajao i sada imamo prostor koji može da zadovolji sve potrebe. I rekonstrukcija dela ulice Mihajla Pupina je u samom finišu i kompletni radovi završiće se do kraja meseca – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Povodom otvaranja otvoreni su razni programi za decu, kao i koncert Miloša Živkovića i benda „Metropolis“.

Ritejl park otvoren je svakog dana od 9 do 21 sat.

A.Đ.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa: Pomerena granica obolevanja

Aleksandra Djuran November 14, 2024

U svetu i u Srbiji, 14. novembar, obeležava se kao Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Ove godine slogan je „Blagostanje za bolji život sa dijabetesom”.Kampanja ima za cilj da istakne značaj fizičkog i mentalnog blagostanja obolelih od dijabetesa u dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti.

-Kikindsko Društvo za borbu protiv šećerne bolesti svakog petka od 8 do 10 časova organizuje besplatno merenje šećera u krvi – istakla je predsednica dr Biljana Marković. -Poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno delovanje kod osoba kod kojih ustanovi šećerna bolest, a omogućava bolji uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija. U Kikindi dijagnozu dijabetesa ima oko 10 odsto sugrađana od ukupnog broja stanovništva. Primećeno je da se u poslednje vreme starosna granica kod sugrađana kod kojih se registruje dijabetes pomera i sve više je mladih koji obolevaju.

U planu je i da se u Domu zdravlja organizuje snimanje očnog dna zbog komplikacija izazvanih dijabetesom. Tim povodom Kikindu će posetiti stručnjaci iz bolnice „Eliksir“. Predviđa se da će do 2030. godine 650 miliona ljudi imati dijagnozu dijabetesa. Postoji dijabetes tip 1 i tip 2, a insulinski zavisnici imaju dijabetes 1.

-U našem gradu nemamo registar obolelih od dijabetesa i trebalo bi ga uvesti. Reč je pacijenti koji su u zdravstvenom sistemu. Na žalost, istraživanja pokazuju da na svakog registrovanog dijabetičara dolazi još jedan potencijalni oboleli, koji ne zna da ima šećernu bolest. Stoga i organizujemo preventivno merenje šećera u krvi i razgovaramo sa sugrađanima kako bi podigli svest o bolesti koja je „tihi ubica“. Poznavanjem simptoma bolest i izbegavanjem faktora rizika, izbeći će se neželjene komplikacije koje donosi ova bolest – saznajemo od naše sagovornice.

Prvi simptomi su žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost, gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane, brzo zamaranje, mučnina.

-Šećer, u tim prvim momentima dok ga još nismo otkrili, varira i bude jako visok ili jako nizak. Stoga apelujem na preventivne preglede, a prostorije udruženja su otvorene za sve kojima treba savet oko ishrane, terapije, fizičke aktivnosti koji su ključni – napominje naša sagovornica.

Osim u Kikindi, jednom mesečno, predstavnici Društva za borbu protiv šećerne bolesti, organizuju kontrolno merenje šećera u krvi u Mokrinu, i Banatskom Velikom Selu.

A.Đ.

IN MEMORIAM: Dr Talal Abu Haija

Aleksandra Djuran November 13, 2024

Dr Talal Abu Haija, pedijatar u penziji, preminuo je sinoć na odeljenju Intenzivne nege kikindske Opšte bolnice, u 68. godini nakon duge i teške bolesti.

Iz Jordana je došao na studije medicine u Novi Sad, gde je upoznao suprugu Anu, takođe studentkinju iz Kikinde sa kojom ima dva sina Rajada i Marka. Nakon završenih studija svega nekoliko Talal i Ana bili su u Jordanu, nakon čega su se vratili u Kikindu. Najpre je 1988. godine počeo da radi u Hitnoj službi, da bi 1996. specijalizirao pedijatriju i do kraja radnog veka bio je zaposlen kao dečiji lekar.

-Naš kolega Tale bio je divan pedijatar, dobar čovek i kolega. U šali sam govorila da je kao Deda Mraz. Svi mi koji smo imali čast da radimo sa njim rado ćemo ga se sećati – istakla je pedijatar dr Vesna Tomin, v.d. direktorica Opšte bolnice.

Dr Talal bio je i načelnik Dečijeg odeljenja, član Opštinskog veća za zdravstvo i odbornik u Skupštini grada. Za sebe je govorio da je stopostotni Vojvođanin, i da je Jordanac samo po rođenju.

Dr Talal biće ispraćen u četvrtak, 14. novembra u 13.30 sati na Novom groblju.

Počela isplata dodatnih 10.000 dinara po hektaru, oštrija kontrola lažnih gazdinstava

Aleksandra Djuran November 13, 2024

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svim poljoprivrednim proizvođačoma koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. Kako se navodi, saglasno Sporazumu potpisanom 28. oktobra ove godine između Ministarstva poljoprivrede i predstavnika nekoliko udruženja poljoprivrednika obezbeđena su sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Ministarstvo poljoprivrede podseća poljoprivredne proizvođače da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja.

Sektor poljoprivredne inspekcije počeo je kontrolu povodom prijava fiktivnih, odnosno lažnih gazdinstava na teritoriji Srbije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kontrolom poljoprivredna inspekcija zapravo nastoji da stane na put vlasnicima oranica koji ne obrađuju zemlju, a registrovani su kao poljoprivredna gazdinstva i dobijaju subvencije za biljnu proizvodnju i tako novac primaju po dva osnova – podsticaj za biljnu proizvodnju i od zakupca za izdavanje zemlje u arendu. Poljoprivredna inspekcija pozvala je zemljoradnike koji imaju informacije o zloupotrebi oko prijava poljoprivrednog zemljišta da informacije mogu poslati na elektronsku adresu prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Svaka informacija je od koristi jer pospešuje bržu kontrolu i suzbijanje zloupotreba i doprinosi da isplata subvencija bude efikasna i stigne onima koji imaju pravo da ih dobiju.

Izložba posvećena 250-toj godišnjici Velikokikindskog privilegovanog Distrikta u znaku zlatnog lava

Aleksandra Djuran November 12, 2024

U Narodnom muzeju u galerija „Nova“ otvorena je izložba „Okrug zlatnog lava – 250 godina Velikokikindskog distrikta“. Muzej se i danas nalazi u zgradi koja je nasleđe Distrikta, zgradi magistrata nekadašnjeg Velikokikindskog distrikta, građanima poznata kao Kurija tako da ova ustanova kulture na svojstven način baštini nasleđe staro dva i po veka, istakla je direktorica Lidija Milašinović.

-Naziv izložbe proizašao je zbog grba zlatnog lava koji se nalazi na samom objektu Muzeja i naša želja bila je da ona po svemu bude drugačija od svega što smo do sada radili. Izložba je otvorena do 12. marta i u narednom periodu biće organizovane radionice i okrugli sto. Prikazali smo istoriju Distrikta, šta je on bio i zašto je važan. Sastavljena je iz nekoliko segmenata obuhvata dolazak graničara, formiranje Velikokikindskog okruga, revoluciju 1848 -49. i ukidanje Distrikta 1876. godine – rekla je Lidija Milašinović.

Zgrada Kurije, je osim Distričke ulice i činjenice da je Kikinda i danas sedište okruga jedino što se baštini od Distrikta, a da nije vezano za eksponate u Muzeju i arhivsku građu.

-Zlatni lav je kikindski simbol i nama je važno da sačuvamo istoriju grada. Dobijanjem autonomije od bečke krune dobili smo i simbole koje smo kasnije kroz heraldiku prilagodili današnjem vremenu kao obeležja, znamenje i simbole. Pozivam sve Kikinđane da obiću izložbe i vide istorijske činjenice, umetnička dela i artefakte iz tog vremena jer će steći pravu sliku kako je naša sredina izgledala pre 250 godina. Kikinda je bila uvažavan grad i srpski narod stekao je političku, ekonomsku, versku autonomiju – kazao je gradonačelnik Bogdan.

Održana je i Svečana akademija i koncert Ljubice Vraneš i orkestra „Bellezza Serba“ odnosno „Srpska lepota“.

Izložbu, ali i publikaciju koja će biti uskoro promovisana su podržali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu informisanje, odnose sa verskim zajednima i lokalna samouprava.

A.Đ.

Gradsku kuću krasi verna replika Povelje Velikokikindskog distrikta Gradu Kikindi iz 1774. godine

Aleksandra Djuran November 12, 2024

Povodom 250 godina od uspostavljanja Velikokikindskog distrikta, 12. novembra 1774. godine gradonačelniku Mladenu Bogdanu direktor Istorijskog arhiva Srđan Sivčev uručio je vernu kopiju Povelje Velikokikindskog distrikta Gradu Kikindi. Simbolično baš 12. novembra,uručena je replika dokumenta carice Marije Terezije, kojim je očuvan nacionalni identitet Srba u ovom delu Banata.

-Izrađene su tri kopije i osim Gradskoj kući jedna je darovana Narodnom muzeju, a jedna je ostala Istorijskom arhivu. Jedan od najznačajnijih dokumenta u istoriji grada nalaziće se u kabinetu gradonačelnika – rekao je Srđan Sivčev, direktor Istorijskog arhiva.
Zahvaljujući na dragocenom poklonu gradonačelnik Bogdan istakao je da je ovo veliki dan za Kikindu.

-Povelja je oličenje truda, rada, istrajnosti i mudrosti srpskog naroda da pre dva i po veka stekne nezavisnost. Ona je vodilja svima nama kako se bori za slobodu i kako se razvija sopstvena autonomija. 12. novembar je simbol slobode Srba na severu Banata i naši preci pokazali su nam pravi put kako se izboriti za nacionalni identitet. Kikinđani su uvek bili hrabri, borbeni, patriote, slobodoljubivi i na to treba da budemo ponosni – naveo je Mladen Bogdan.

Autonomija Velikokikindskog distrikta je 74 godine starija od srpske Vojvodine. Kikinda je dobila ukupno pet privilegija koje se odnose na Distrikt i sam grad.

VERNA REPLIKA

Kopija povelje je urađena po uzoru na originalnu koja se čuva u Istorijskom arhivu. Originalna povelja je rađena u formi knjige, slova su pisana kaligrafskim pismom na pergamentu, dok su korice presvučene plišom u tamnocrvenoj boji. Trake koje su podvučene pod korice i kojima se vezuje povelja su izrađene od deblje svile u žutoj boji.
Izrada kopija povelje poverena je konzervatorskom odeljenju Arhiva Vojvodine i obuhvatala je delikatne i višeslojne procese prilikom kojih se posebna pažnja obraćala na izbor materijala i detalja kako bi završni izgled kopije bio što verodostojniji originalnom izgledu Povelje carice Marije Terezije.

ZLATNI LAV SIMBOL GRADA

Današnja heraldika vodi poreklo iz grba Distrikta i glavni je simbol lava koji predstavlja Srbe koji su se borili protiv Turaka kao graničari. Simbol zlatnog lava je i simbol Kikinde i nalazi se na zgradi Kurije. Težina grba je oko šest tona i skoro 200 godina od izgradnje zgrade on je i dalje u savršenom stanju.

A.Đ.

U izboru za najboljeg mladog poljoprivrednika i Vlastimir Vlajkov iz Bašaida: Glasanjem pomažete da pobedi

Aleksandra Djuran November 12, 2024

U izboru za mladog poljoprivrednika godine kog bira 3 Banka je i Vlastimir Vlajkov, stočar iz Bašaida . Stručni žiri, koji čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Srpska fondacija za preduzetništvo, Zadružni savez Vojvodine i 3 Banka, odabrao je ove godine sedam finalista, od kojih će najbolja tri biti odabrana javnim glasanjem.

Vlastimir Vlajkov (33) je sa suprugom Tamarom krenuo bukvalno ni od čega, a uspeo da svojim radom napravi proizvodnju od koje može da živi onako kako je oduvek voleo.

-Odrastao sam u Bašaidu i najveći deo vremena sam provodio kod babe i dede, koji su imali nekoliko krava, tako sam i zavoleo ovaj posao. Posle babe i dede, gazdinstvo je zamrlo, ja sam upoznao Tamaru i kako smo bili jako mladi, kad je ona završila srednju školu, otišli smo u Novi Sad da se okušamo u gradskom životu. Već posle nekoliko meseci, shvatio sam da sve što zaradimo ode na osnovne troškove i da tu za nas nema budućnosti. Tako smo se vratili u Bašaid – priseća se Vlastimir.

Uselili su se privremeno u kuću njegovih babe i dede, koja je bila u jako lošem stanju i tražila ozbiljno renoviranje. Kako se Tamara u to vreme porodila sa prvim detetom, morala je da bude kod svoje majke tri meseca dok Vlastimir ne obezbedi elementarne uslove za život u toj kući u kojoj se već duže vreme nije živelo, sve je propalo, nije bilo čak ni vode.

-Prvo tele sam kupio od novca zarađenog u nadnici. Tada sam čuvao seosku stoku da bih mogao da prehranim tu, pa kasnije svoje dve, tri krave koje sam kupio. Povećavao sam broj grla, ali nisam imao ni parče zemlje da registrujem gazdinstvo, pa nisam mogao da ostvarim ni premiju za mleko. Danas, sa 33 godine, smatram sebe uspešnim čovekom jer imam dvoje dece, Vukašina koji je četvrti razred i mnogo vremena provodi sa mnom u radovima i Dunju od 6 godina. Umesto uz telefon, vreme provode sa nama. Svojim radom sam zaradio za povećanje broja grla, imamo 15 krava u muži, 250 litara mleka dnevno da predamo mlekari, a da nije sušna godina, bilo bi i dvostruko više – priča Vlastimir, a Tamara dodaje da on prosto nije ni za šta drugo, samo za ovo što radi jer samo to voli.

Danas porodica ima tri hektara svoje zemlje, a dodatno i državnu zemlju koju su uzeli u zakup na 10 godina, na kojoj krave pasu na otvorenom od aprila do novembra. Kupili su najpre salaš na 13 kilometara od Bašaida, gde drže deo stoke, ali bi za decu bilo teško da tamo žive. Kuća koju su koristili nije bila njihova, pa su kupili trošnu kuću na kraju sela, gde mogu da drže stoku, zasukali rukave, srušili je, krenuli u gradnju i uskoro ih očekuje useljenje.

Na konkursu za mladog poljoprivrednika godine, 3 Banka će i ove godine nagraditi tri kandidata koje svojim glasovima odabere publika. Prva nagrada je 500.000 dinara, druga 300.000 i treća 200.000 dinara. Glasanje se zatvara u ponoć, 13. novembra.

Od petka do utorka iz saobraćaja isključena 23 vozača: Troje zadržano na trežnjenju

Aleksandra Djuran November 12, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda i u ponedeljak dogodile su se tri saobraćajne nezgode. U dve nezgode dve osobe su povređene jedna sa teškim, a jedna sa lakšim telesnim povredama, a u jednoj je pričinjena materijalna šteta. Nastala materijalna šteta procenjena je na 285.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog neustupanje prava prvenstva i radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 40 učesnika u saobraćaju i izdata su 352 prekršajna naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena su 23 vozača, od kojih su tri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkrivena su 34 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 195 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 163 ostala prekršaja.

„Gusle“ na Festivalu zlatnih ansambala u Novom Sadu

Aleksandra Djuran November 11, 2024

Folklorni ansambl „Vila“ iz Novog Sada, organizovao je 16. Festival zlatnih ansambala Srbije na kom su učestvovali i članovi ADZNM „Gusle“. Prvi dan bio je posvećen muzičkoj večeri Festivala, na je nastupio Veliki narodni orkestar, instrumentalni i vokalni solisti „Gusala“.

-Posebna čar festivala bio je zajednički nastup kikindskih i novosadskih muzičara, koji se dugo poznaju i oduvek sjajno sarađuju, te su emocije, kvalitet i energija ostavili trajan pečat na sceni Svečane sale gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ – istakao je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

Drugog dana su se publici na Spensu predstavili mladi solisti „Gusala“, Iva Palatinuš i Ognjen Gucul koji su izveli koreografsku minijaturu, debitantsko koreografsko ostvarenje Marijane Kaloper, umetničkog rukovodioca društva. Minijatura pod nazivom „Poslednji front“ i posvećena je ljubavi vojnika i devojke za vreme Prvog svetskog rata.

Na dvodnevnom festivalu su učestvovali KPD „Jednota“ iz Gložana, AFA „Oro“ iz Niša, FA „Đido“ iz Bogatića, AKUD „Žikica Jovanović Španac“ iz Beograda, UUT „Talentum“ iz Subotice i KUD „Petrovska družina“ iz Bačkog Petrovca.

A.Đ.