Aleksandra Djuran

moravska-obilazak

Изградња атмосферске канализације у деловима улица Стерије Поповићa, од улице Жарка Зрењанина до кућног броја 138, Ивана Јакшића, од Моравске до кућног бројем 77 и Моравске, од Стерије Поповића до Немањине, тече планираном динамиком у шта су се на лицу места уверили Никола Лукач, градоначелник, Мирослав Дучић, члан Градског већа и Чедо Гверо, в.д. директора ЈП „Кикинда“.

Годинама су грађани овог дела града писали петиције да се реши проблем одвођења вишка вода који се сада решава.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Локална самоуправа, заједно са Управом за капитална улагања, ухватила се у коштац да реши вишедеценијске недаће које су мучиле становнике овог дела града. У улицама Ивана Јакшића и  Стерије Поповића где су радови завршени кишна канализација одводиће вишак воде до Кинђе. Већ смо, на захтев мештана,  започели неопходне послове да изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића и  Стерије Поповића где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Ове године планирано је пројектовање, а да у јануару или фебруару наредне године добијемо грађевинску дозволу – навео је Гверо.

У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа.

-Током кишног периода у такозваном сливу Моравска било је проблема са одвођењем вода. Прошле године, захваљујући разумевању покрајинске администрације, заједно са Управом за капитална успели смо да решимо горући проблем овог дела  Кикинде. Од укупне суме, 180 милиона динара издвојила је Управа за капитална улагања, а град 22 милиона динара. Испуњавамо обећања и настављамо и у наредном периоду са изградњом атмосферске канализације – прецизирао је градоначелник Лукач.

Радови, којима су обухваћене улице  Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравска у укупној дужини од 3.448 метара,биће завршени до краја године. Планом је обухваћено 16 деоница.

Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

А.Ђ.

ritejl-obilazak-(1)-(1)

Ритејл парк „Нест“ биће отворен 14. новембра, истакнуто је приликом обиласка градилишта. Инвестиција је вредна више од шест милиона евра и тржни центар простираће се на површини од 5.000 квадратних метара.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Како напредује изградња уверили су се Бојана Кољеншић, директорка компаније „РЦ Еуропе РСБ“, која је инвеститор, Никола Лукач, градоначелник, Дејан Пудар, заменик градоначелника и Мирослав Дучић, члан Градског већа.

-Радови напредују одлично и веома смо задовољни. Морам да похвалим одличну сарадњу са локалном самоуправом која нам је изашла у сусрет, са којом смо заједно решавали све проблеме са којима смо се сусрели и имали смо одговор на свако наше питање. Већину локала већ смо предали закупцима, а до краја септембра примопредаћемо све продавнице. Имаћемо 13 локала и од закупаца ту ће бити „Maxi“, „Sinsay“, „New Yorker“, „Sport vision“, „Planeta sport“,  apoteka „Benu“, „Tehnomedia“, „Đak sport“, „Lilly“, „Pepco“, „Frida“, „Pet Zone“. Имаћемо и дечије игралиште и 100 паркинг места – истакла је Бојана Кољеншић.

Огласи за радна места у поменутим продавницама већ су објављени на инфостуду и већ је у току конкурисање за расписане позиције. У тржном центру на располагању је око 100 радних места.

 

-Пуно тога је урађено на инфраструктурном уређењу Микронасеља и овом делу града. Изграђена су нова паркинг места, пут у улици Јована Јовановића Змаја. Рокови за изградњу ритејл парка су испоштовани инвестиција се приводи крају. Испуњавамо обећање дато Кикинђанима да ће добити ново место за окупљење, а осим тога ругло које је овде постојало заменио је изузетан простор – рекао је први човек града.

Прошле недеље започета је и комплетна реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Змај Јовине. Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ вршилац стручног надзора за грађевинске радове рекао је да ће бити реконструисано 353 метра коловоза.

-Нови пут биће широк шест метара, а радовима ће бити обухваћена и замена водоводних цеви које су у овом делу града дотрајале. Изградиће се и атмосферска канализација како би се ефикасно одводиле површинске воде, а радови ће обухватити измештање електричних и телекомуникационих инсталација. Новина ће бити стаза која ће повезивати Змај Јовину и Светосавску улицу ширине два метра чиме ћемо добити пешачки коридор у складу са новим садржајима који се налазе у овој улици – прецизирао је Кленанц

У реконструкцију улице биће уложено 72 милиона динара обезбеђена у буџету града.

-Овај део града за месец, два дана биће непрепознатљив и засијаће новим сјајем. Беспредметно је говорити о потреби за реконструкцијом улице Михајла Пупина која је била у лошем стању. Осим пута, решиће се и проблем атмосферске канализације – навео је Никола Лукач.

Рок за завршетак радова је 90 календарских дана. Извођач радова је конзорцијум који чине фирме „Градитељ“ из Кикинде, „Војпут“ из Суботице и „Енерџи ЛТД“.

А.Ђ.

saobracajci

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде са истим бројем страдалих особа.  У незгодама је једна особа задобила тешке телесне повреде , док су три лакше повређене. У незгодама је настала материјална штета у износу од 900.000 динара.

Саобраћајне незгоде догодиле су због  радње возилом, вожње у алкохолисан стању и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против девет учесника у саобраћају и издато је 69 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 11 возача, од којих је троје задржано до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, осам прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 35 осталих прекршаја.

deponija-pozar-septembar-(2)

На кикиндској депонији јуче око 23.30 сата пријављен је још један пожар на депонији којом управља компанија ФЦЦ.  Горело је око 1.500 метара квадратних и на лице места изашли су чланови ватрогасно – спасилачке јединице. Како се услед јаког ветра пожар брзо ширио у помоћ су притекли и запослени у НИС-у и ЈП „Кикинда“, тако да је у гашењу учествовало седам возила.

Како сазнајемо у Полицијској управи тек јутрос око четири сата пожар је локализован односно стављен под контролу. У току је наношење земље багерима како би се у потпуности угасио.

Ово је трећи пожар на депонији у протеклом периоду. Први је забележен 17. маја и у њему је лакше повређен један од радника који се нагутао дима приликом покушаја да га угаси . Други пожар избио је 9. јуна и тада је горело више квадратних метара површинског слоја.

А.Ђ.

izlozba-pasa

Прва изложба паса мешанаца „STRAY DOG SHOW“ у организацији ЈП „Кикинда“ окупила је више од 40 учесника који су довели своје љубимце на оцењивање, али и дружење.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Ана Јуркић довела је, како каже свог најбољег пријатеља.

-Мој пас је Оги и моја жеља је била да га доведем да се дружи са осталим куцама. Мешанац је лабрадора и ретривера, а мислим да има мало и пулина. Код мене је већ четири године и изузетан је – рекла нам је Ана Јуркић.

Свог, али и пса својих родитеља на изложбу је довела и Драгана Кљајић Борић.

-Оваквих догађаја треба да буде што више. Одлична идеја и морам да признам да ме је пријатно изненадила и сама организација. Мој пас је Меда, пронашла сам га на путу за викендицу пре четири године и одмах сам га усвојила. Маша је код мојих родитеља већ три године и била је градски пас – појаснила је Драгана Кљајић Борић.

Циљ изложбе  је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“.

-У протеклих осам месеци организовали смо радионице о одговорном власништву у основним школама и вртићима у којима је учествовало око 500 малишана. Упознали смо их са тиме шта значи чипован пас, која је опасност од беснила, зашто је важна вакцинација. Жеља нам је да најмлађим суграђанима укажемо на то да морају бити одговорни према својим кућним љубимцима. И прва изложба паса мешанаца је део наше кампање о одговорном власништву коју ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да у наредних пет година смањимо број паса луталица на улицама – истакао је Гверо.

Посетиоци су имали прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, али и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

-Желимо да се захвалимо грађанима који су одговорни према својим кућним љубимцима. Овај скуп је показао да у граду имамо доста љубитеља мешанаца, а не само расних паса. Позивамо све да дођу у Прихватилиште и одаберу пса који је чипован, стерилисан и вакцинисан и коме треба само љубав. Тренутно имамо око 140 паса који чекају своје власнике – додала Тања Савин, шеф службе Зоохигијене.

Служба Зоохигијене, која је задужена за Севернобанатски округ,  годишње ухвати више од хиљаду паса луталица.  У највећој мери су то пси који су имали власника, али знатан број њих нема чип. Проблем је што су људи лако одричу својих паса и када их пусте на улицу сматрају да су решили свој проблем.

 

А.Ђ.

 

cipcici-raketni-modelari-(5)

Миодраг (29) и Кристина Чипчић (22) из Кикинде европски су прваци у ракетном моделарству. Као чланови сениорске репрезентације Србије освојили су прва места на Европском првенству одржаном у Зрењанину. Миодраг је био најбољи у дисциплини С6 ракете са траком, а његова сестра Кристина у С9 односно ракете за  спуштање  ауторотацијом тачније жирокоптерима. Поред њих европски прваци су и сениор Михаило Петровић из Земуна  у дисциплинама С1 која се односи на ракете за постизање висине и С3 ракете са падобраном и јуниорка Бојана Јевтић из Сремске Митровице такође у дисциплини С1.

Тимове Србије предводили су директор репрезентације Драган Јевтић и тим менаџери Зоран Катанић и Владимир Чипчић.

-Поред четири европска првака наш тимови освојили су укупно 29 медаљa и током прва дана такмичења шест пута заредом се чула наша химна. Ракетно моделарство је захтеван спорт и све ракете, стабилизаторе, главе, системе за безбедно спуштање на земљу ручно се праве у аеро клубовима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу – каже Владимир Чипчић.

Такмичење је организовано у осам дисциплина  тако да је у првој за постизање висине било потребно да ракета има два мотора и да код јуниора достигне висину 400, а код сениора 700 метара. Код ракета са падобраном она треба да остане у ваздуху минимално пет минута, дисциплина слободно летећи клизачи подразумева мале авионе који треба да остану у ваздуху најмање три минута.Код израде макета ракета за постизање висина реч је правим метеоролошким ракетама које постоје и користе се за испитивање свемира.

-Такмичари морају да направе идентичну ракету као праву са свим детаљима и признаје се само 10 одсто грешака. Код ракета са траком она мора да лети три минута и на њој је трака која такође мора да буде у ваздуху три минута.  Макете ракета су такође минијатуре постојећих попут Сатурна 1, Аријане, Спејс шатла. Њихова израда траје и до годину дана. Морају бити идентичне правим укључујући сваки шраф, заставицу и најмању ситницу, а мора и да опонаша прави лет. Радио управљани модели клизача су већи авиони са распоном крила од једног метра, имају задато време лета од шест минута и приликом слетања морају да слете на циљ на земљи који је раније постављен. Ракете за  спуштање  ауторотацијом имају на себи краке као хеликоптер – појаснио је наш саговорник.

Такмичење се одвија на ливади, стрњишту, у близини канала, усева.

-Једна ракета се пушта три пута и такмичар када је пусти трчи за њом како би је ухватио и поново се вратио на место пуштања. Захтевно је и интересантно такмичење за које припреме трају читаве године, а понекад и дуже – наводи Владимир Чипчић.

Репрезентација Србије проглашена је и за екипно  најбољу у Европи и освојила је пехар.

-За нешто више од десет дана очекује нас државно такмичење. Кристина и Миодраг надају се добрим пласманима које су и до сада имали – открио нам је отац Владимир Чипчић.

Међу Миодраговим највећим успесима су прва места у Европи и свету, као и два златна орла која су најпрестижнија награда у ваздухопловном спорту и једном годишње додељује га Ваздухопловни савез Србије. Кристина је успела да освоји треће место на светском такмичењу.

А.Ђ.

dani-porodice-2024-(3)

Кикинда се и ове године представила на „Данима породице“ у Перлезу. Потенцијале града и „Дане лудаје“ по четврти пут представили су градоначелник Никола Лукач и његови сарадници. Манифестацију је отворио премијер Србије Милош Вучевић поручивши грађанима да чувају породицу и да се држе заједно.

-Верујем у Србију која жели да буде боља, модернија, сигурнија, безбеднија. Србију која не жели и не сме да се одрекне онога што јесте. Ми не желимо да нас услове да бисмо били модерни да морамо да не будемо оно што јесмо. Не желимо да будемо модерни и напредни тако што ћемо да заборавимо како нам је име и презиме, које смо вере и којим писмо пишемо. Наш скок у будућност не значи да се одричемо историје и културе. Наш скок у будућност има сигуран падобран. То је оно што је чувало нашу државу када смо били заједно, веровали у Бога. Ми када смо поштовали очеве и мајке, васпитали децу и чували отаџбину били смо најорганизованији и сабрани. Немојте да нас декодирају да би нас убедили да смо успешни и напредни. Ми смо заједница која живи на истом простору – рекао је премијер Вучевић.

Градоначелник Лукач навео је да је манифестација посвећена очувању и промоцији правих вредности и да је наш град учесник од самог почетка.

-На нама је да чувамо породицу као основну ћелију друштва, да чувамо мајке и очеве, баке и деке, али и да поштујемо синове и ћерке. Наш град, размењујући искуства са представницима осталих локалних самоуправа, труди се да усвоји све што је добро и да то примени у пракси. Пронаталитетна политика и подстицаји за рађање су нам важни и желимо да помогнемо родитељство како би нас било више. Џаба нам реконструисани путеви, Болница, ритејл парк, нове фабрике уколико нема деце која ће нас наследити – прецизирао је Никола Лукач.

А.Ђ.

 

 

reciklaza-limenka-fest-(1)

Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају  заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне  економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ и председник  Алијансе за циркуларна паковања Србије.

-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.

Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.

-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.

Учесници панела  били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и

директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.

А.Ђ.

mamutfest-2024-(14)

„Мамутфест“, 18. по реду,  свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су  првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама  на „Базару музеја и идеја“,  које су за њих припремили гостујући музеји.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.

-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.

 

Гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“  чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.

-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.

„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.

Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.

-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се  организују радионице.  Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом  биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је  плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

 

women-8577389-1280

Министарство привреде је, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, донело је одлуку да Јавни позив за доделу бесповратних средстава за Програм подршке за развој предузетништва жена на селу буде продужен до 10. октобра.

Додела бесповратних средстава намењена је микро привредним друштвима чији је оснивач и законски заступник жена и предузетницама, које се баве производњом прехрамбених производа и своју делатност обављају у сеоском подручју, наводи се у саопштењу министарства.

Укупно расположива бесповратна средства за реализацију програма су 30 милиона динара и намењена су за финансирање куповине нове опреме и репроматеријала.

Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто вредности инвестиционог улагања и то у распону од 300.000 до 500.000 динара.

Помоћ развоју женског предузетништва у руралним срединама један је од приоритета политике председника и Владе Србије, додаје се.

“Захваљујући средствима које је држава обезбедила, жене из сеоских подручја кроз овај програм могу додатно да развијају и повећавају обим свог пословања и доприносе развоју домаће економије. Министарство привреде наставиће и убудуће кроз своје програме да подржава напредак жена предузетница на селу”, наводе из Министарства привреде.