Aleksandra Djuran

дан-дјура-јаксиц-4

Ученици и запослени у Основној школи „Ђура Јакшић“ низом заједничких активности обележили су Дан школе. Ова образовна установа основана је 28. септембра 1950. године.

-Наш 74. рођендан обележили смо у школи на иницијативу Ђачког парламента. Ученици нижих разреда, заједно са својим учитељима организовали су дечију пијацу, а ђаци од петог до осмог разреда организовали су пријатељске утакмице у фудбалу, кошарци и одбојци заједно са вршњацима из других школа. Овом приликом осликани су и зидови школског дворишта – истакла је Биљана Шимон, директорица.

Током лета завршена је адаптација подова у двема учионица, замењена су врата на свим учионицама у приземљу, уређен је дневни боравак и завршена је последња фаза реконструкције санитарних чворова. Подршку у свим активностима школа има од локалне самоуправе, тако да су обележавању присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Александар Аћимов.

-Основна школа „Ђура Јакшић“  једна је од најбољих у нашој средини. Многе генерације прошле су кроз ову образовну установу и најважније што су научили је да буду добри људи. Заједно са покрајинским и државним институцијама водимо бригу о свим школама на територији града како би деца имала што квалитетније услове за стицање нових знања – рекао је градоначелник Лукач.

Ова школа има 405 ученика.

А.Ђ.

светски-дан-туризма-(3)

Светски дан туризма, 27. септембар, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“ и „Лептирић“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији. Испред Градске куће најмлађе туристичке водиче дочекао је градоначелник Никола Лукач.

-Упознајући најмлађе са лепотама родног града преносимо им љубав према Кикинди. Осим тога, они ће своје пријатеље када оду негде или онима који им дођу у посету испричати шта то има у њиховој средини. Ми смо град добрих људи са мноштвом туристичке понуде који сваком госту има пуно тога да понуди – рекао је градоначелник Лукач.

Како је истакла в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков овај дан обележава се четврти пут.

-Деца из свих вртића Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ имаће прилику да се упознају са туристичким лепотама града. Исто тако, сеоски вртићи нама ће бити домаћини који ће нам рећи шта је то најинтересантније у њиховој месној заједници – рекла је Јасмина Миланков.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

 

гласс-475451_640

Због радова у улици Михајла Пупина сутра, 27. септембра, од 7:30 до 15 часова без воде ће бити потрошачи у улици Угљеше Терзин од Михајла Пупина до Косовске.  У случају потребе, део обухваћен прекидом водоснабдевања, може бити проширен и на улицу Михајла Пупина од угла Браће Татић до Јована Јовановића Змаја.

ЈП “Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

 

ГОЦА-РОДИЦ-ОЕНЗИЈА-(2)-(1)

Дугогодишња начелница Дома здравља и помоћница директорице за медицинска питања др Гордана Родић након 35 година проведених у служби отишла је у заслужену пензију. Права пензионерка била је ни мање ни више него читава три дана. Наиме званично је последњи радни дан био 1. септембар, а већ 5. поново је примала пацијенте у амбуланти у Краља Петра Првог 106.

Открива нам и како се определила за један од најхуманијих позива.

– Када је требало да се одлучим за упис у средњу школу двоумила сам се да ли да упишем језике, међутим послушала сам савет тетке која ми је увек говорила да треба да упишем нешто „конкретно“. У ондашњој Педагошкој академији била је средња медицинска школа  и мој избор је пао на њу – открива нам др Родић.

Радо се присећа средњошколских дана и наводи да су били знатно другачији у односу на оне какви су данас.

-У то време било је више практичне наставе и пуно више времена проводили смо на болничким одељењима. Сестра која је била задужена за нас, ученике медицинског смера, била је Мира Поповић, која је и заслужна што сам уписала медицину. Она је сада мој пацијент и свима причам као анегдоту како сам ја заправо постала лекар. Када год дође на преглед колегама кажем да је она заслужна за то што сам данас – истиче наша саговорница и присећа се како је све почело.

-Као млада имала сам изузетно оштру косу, а у време када сам била средњошколка медицинске сестре су носиле беле мантиле и на сакупљену косу  имали смо уштиркану белу капу. Колико год да сам стављала шнала да држи поменуту капу, увек ми је стајала накриво или је спадала. Сестра Мира ме је опомињала да капу наместим како треба. Тада сам у себи размишљала: „Нећу ти ја носити ову капу на глави читав радни век, нема шансе“. То је био први разлог што сам се определила за студије медицине – појаснила је др Гордана Родић.

Када је дошло време уписа на факултет сакупила је потребну документацију и упутила се у Нови Сад да је преда на Медицински факултет. По завршетку студија заједно са дипломом наша саговорница већ је била мајка. На трећој години студија родила је дете, али је то није омело да заврши факултет. Вратила се у Кикинду и ту где је почела и завршила радни век.

-Конкурисала сам за специјализације за хигијену и гинекологију. Нисам их добила и увек сам размишљала да је то због нечега добро. Допадала ми се и интерна медицина и на крају сам специјализирала општу медицину. Она је обухвата све и задовољна сам што сам је одабрала. Мораш да будеш поткован из свих грана медицине да би могао да помогнеш пацијентима који долазе у амбуланту – додаје др Родић. – Колико је тешко радити у овој области говори и чињеница да сви који дођу после студија одлазе на специјализације одређене области. Норматив за лекара опште праксе је од 1.200 до 1.600 пацијената, а ми их имамо троструко. Прву годину радног стажа радила сам у Хитној служби и једва сам чекала да пређем у амбуланту. Сваког пацијента испратим од почетка до краја лечења, како оно тече, да ли га треба слати даље. Постанемо пријатељи, па и породица.

Витална и доброг здравља др Гордана Родић није се пуно размишљала да ли ће да настави да ради, посебно у ситуацији када нема довољно колега.

ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ

Испраћај у пензију доживела је емотивно. На једном месту сакупиле су се колеге, али и остали запослени са којима је провела више од три деценије. Упутили су јој, каже, дивне поруке, без обзира на то што су сви знали да и даље остаје у служби.

-Од њих сам се опростила као начелница и као руководилац. Моје колеге „окитиле“ су ме златном огрлицом која ће ми остати једна од најлепших успомена – напоменула је др Гордана Родић.

ПЛЕТЕЊЕ, ЦВЕЋЕ И КОЛАЧИ

Пошто дође кући с посла докторка прво у руке узима плетиво. То јој је каже најлепше опуштање после напорног дана. Осим плетења воли цвеће које радо узгаја, да прави колаче, да експериментише са рецептима и да квалитетно проводи време са унуком.

ПОШТОВАЊЕ ЛЕКАРА

Наша саговорница труди се да пацијенти из њене ординације одлазе насмејани и како каже, у већини случајева успева у томе. Присетила се и анегдоте.

-Често је на преглед долазила Ромкиња Ката. Живела је прескромно и преживљавала је тако што је чистила туђе куће, одржавала дворишта, баште, ишла у надницу. Никада у ординацију није ушла обувена, него се увек изула испред врата. Имала је једне папуче и једне ципеле и у њима је и радила и није желела да запрља простор у који долазе пацијенти – навела је др Гордана Родић.

А.Ђ.

1578919090-Дq2олИоXцААВнАВ

Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. У петак,  27. септембра са почетком у 16 сати на Градском тргу биће организоване креативне радионице и програм за децу.

„У Србији сваког дана једно дете оболи од рака. На нама као друштву је одговорност да обезбедимо најбоље могуће услове и квалитет лечења у свим здравственим центрима у Србији. То подразумева реконструкцију односно адаптацију хематоонколошких одељења према највишим стандардима, улагање у опрему и здравствени кадар. Захваљујући подршци донатора, НУРДОР континуирано ради на улагању у свих шест хематоонколошких одељења у земљи. Године 2018. изграђено је потпуно ново хематоонколошко одељење у Нишу и у потпуности реновирано одељење у Крагујевцу. За 20 година постојања укупно је уложено  више од 3 милиона евра за опремање свих одељења, организовано стручно усавршавање лекара и медицинских сестара. Пред нама је пројекат реконструкције хематоонколошког одељења у Институту за заштиту деце и омладине Војводине као и реконструкција хематооколошког одељења у Универзитетској дечијој болници у Тиршовој. Како би сви заједно наставили да се боримо за болнице по мери детета, ове године месец подршке деци оболелој од рака Златни септембар посвећујемо ширењу визије о значају континуиране подршке храброј деци и њиховим породицама током великих животних битки, као и прикупљању средстава за реализацију предстојећих пројеката и наставку улагања у подизање нивоа здравствене заштите у свим центрима лечења” – стоји у саопштењу.

Из НУРОДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да им се придруже на догађају, као и да подрже акцију путем НУРДОР изазова на друштвеним мрежама, слањем поруке 2 на број 1150 за редовно месечно донирање у износу од 200 динара.

 

 

 

скола-рукомета-1

У основним школама у граду и на селима у току је промоција женског рукомета. Женски рукометни клуб „Кикинда“ изнедрио је бројне чланице репрезентације и током своје историје имао је велике успехе и у прволигашким надметањима.

-Циљ је да анимирамо девојчице како би се бавиле спортом. Женски рукомет има дугу традицију и наша жеља је да нам се прикључи што више полазница у Школу рукомета. Она је бесплатна, не наплаћује се чланарина, пошто нам је најважније да се девојчице пронађу у овом спорту. Уписујемо девојчице које су трећи, четврти и пети разред основне школе. Уколико неко жели да тренира рукомет, а није поменутог узраста може да дође и придружи нам се  – рекао је Дејан Карановић, тренер ЖОРК „Кикинда“.

Тренинзи су у Техничкој школи су понедељком, средом и петком од 20 до 21 сата и уторком и четвртком у Основној школи „Жарко Зрењанин“ од 18 до 19 часова.

А.Ђ.

мокрин-нис-2

Становници улице Златне греде у Мокрину имају великих проблема с обзиром на то да им куће свакодневно пропадају. Без обзира на то које године су стамбени објекти изграђени и од каквог материјала зидови и темељи на њима су попуцали и слежу се. Група мештана сматра да је узрок свакодневним променама на кућама ремонт бушотине Нафтне индустрије Србије, те су овој компанији упутили тужбу. Бушотина се налази на стотинак метара од кућа, а ремонт је рађен јула и трајао је месец дана, након чега је на кућама дошло до оштећења.

Драган Попов живи у улици Златне греде 54 и мало је рећи да је огорчен шта му се дешава са кућом од летос.

-Кућа је уништена. Не постоји просторија  у којој су зидови цели. Прошле године потпуно сам реновирао купатило: нове плочице, цеви, санитарија. Уложио сам, за мене значајан новац. Сада су плочице попуцале и отпадају. Заједно са мном још осморо мојих комшија имало је храбрости да пресавије табак, ангажује адвоката и тужи НИС. По нашим сазнањима још је минимално двадесетак кућа које су попуцала попут наших и у исто време. Ми тражимо вансудско поравнање. Нека дођу проценитељи које НИС одреди, немамо ништа против тога. Желимо да добијемо надокнаду за штету на кућама како бисмо урадили неопходне поправке и спремно дочекали зиму – прецизира Попов и напомиње да је кућа у којој живи почела да се разилази на пола.

И кућа Живојина Дражића пуца и слеже се. Он је истакао да су се сличне ствари дешавале и 2003. године.

-Те године НИС је радио испитивање тла у потрази за нафтом. И та година је била сушна као и ова, а нафташи када извлаче нафту из онога што извуку 10 одсто је нафта, а 90 процената је исплака која се враћа назад у земљу. Од исплаке која се враћа у земљу 30 одсто испари и то доводи до тога да Мокрин тоне. Раније смо на сваком ћошку у селу имали артерски бунар, а протекле три деценије нема ниједан јер је од силног извлачења нафте ниво воде спуштен – рекао је Дражић  и напоменуо да је промене на кући приметио још у јулу док је трајао ремонт.

-Пуцају зидови, темељ и плоча. Практично сваког дана пукотине постају све веће. Нема везе да ли је кућа нова или стара, у свима су исти проблеми – потврђује Дражић.

Горан Стојков сагласан је са својим комшијама:

-Ми то сами не можемо да санирамо. Оштећења су велика и захтевају улагања. Ремонт је рађен тешком механизацијом и сви имали имали смо утисак да нам авиони полећу у комшилуку – открио нам је Стојков.

У тужби која је упућена НИС-у тражи се вансудско поравнање и да се надокнади штета настала услед ремонта бушотине. Оштећени траже да проценитељи изађу на терен и утврде стварно стање у кућама и на основу тога да им се исплати штета која ће покрити санацију и адаптацију кућа.

-Уколико НИС не прихвати наш предлог покренућемо судски поступак. Нећемо одустати од наше намере да нам се надокнади штета. Проблем је што ће кишни период и зима брзо стићи, а наше куће прокишњавају и кроз њих дува ветар  – каже Попов.

Наши саговорници наводе и да сваке године улажу у своје куће. Ове нико није ништа реновирао, кречио, фарбао јер чекају долазак проценитеља и исход тужбе.

НИС ДА БУДЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРАН

Становници Златне греде и представнике Савета месне заједнице упознали су са својим мукама.

-Мокрин више од две деценије има проблем са штетама које су настале од НИС-ове механизације, машина и радова. Осим на кућама, ту су и оштећења на путевима. Куће које су оштећене у улици Златна греда старе су 40, 50 година, а поједине нису ни завршене, још увек су у изградњи, а страдале су. Како су ме моји моји мештани обавестили решени су да буду упорни до краја. Позивам компанију НИС да буде друштвено одговорна, да се састане са овом групом грађана и да заједнички дођу до решења – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.

НЕГИРАЈУ НАВОДЕ ГРУПЕ МОКРИНЧАНА

Поводом случаја становника у улици Златна греда контактирали смо компанију НИС чији одговор преносимо у целости:

„Компанија НИС послује у складу са прописима Републике Србије и поседује све дозволе и сагласности  надлежних органа за извођење радова. Током својих активности, НИС користи савремену опрему, поштује све безбедносне процедуре и настоји да у што мањој мери ремети свакодневни живот и рад мештана. Као резултат, у досадашњој пракси НИС-а не постоје случајеви да је дошло до оштећења грађевинских објеката на земљиној површини услед ремонта у бушотини какви су вршени и на локацији у Мокрину. Исто тако, компанија НИС не врши транспорт радних машина и опреме на деоницама улице Златна греда у Мокрину на које се односи упит. Као друштвено-одговорна компанија, НИС је спреман за конструктивну сарадњу са локалним заједницама у обостраном интересу“.

А.Ђ.

гласс-475451_640

Због радова у улици Михајла Пупина  у уторак, 24. септембра, од 7:30 до 15 часова, без воде ће бити потрошачи у поменутој улици и то од угла Светосавске до Браће Татића укључујући ОМВ пумпу и свих осам улаза у Блоку А.

Из ЈП „Кикинда” моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

 

 

ноц-истразиваца-насловна

Кикиндски Центар за стручно усавршавање од данас (понедељак) до петка, 27. септембра обележава Европску недељу истраживача. Тим поводом у среду, 25. септембра у просторијама ове установе биће организовано предавање на тему микробита односно ученицима нижих разреда основних школа биће појашњено како се програмира. Наредног дана је „Научна шетња“ чији је циљ научити основце како да примене математику у различитим областима науке: физици, хемији, биологији и географији.

Ове године завршни дан односно „Европска ноћ истраживача“ из Београда је пресељен у Кикинду односно Мокрин.

-У петак, 27. септембра све активности организоваћемо у Мокрин хаусу. Програми су намењени и деци и одраслима и наш циљ је да свима приближимо науку јер наука није баук и она је свуда око нас – истакао је директор ЦСУ Дејан Карановић.

Захваљујући Центру за промоцију науке из Београда програм ће бити разноврстан.

-Почиње са радионицом „Направи свој дневник слушања музике“ , следи предавање на тему „Како ради ваш мозак“ током ког ће моћи да се користе уређаји који показују функцију мозга. „Климатска капсула“ која је заправо мобилна инсталација, све који дођу одвешће у 2057. годину и дочараће климатске промене. Кроз радионицу „Стварамо 3Д“ свет израђиваће 3Д предмете, а планирано је предавање на тему вештачке интелигенције и њене примене у данашњем свету. Сви посетиоци биће активни учесници научних експеримената – додала је Валентина Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

 

Програми у Мокрину почињу у 17 сати и за све заинтересоване организован је аутобуски превоз са Аутобуске станице чији полазак је 16.30 часова.

А.Ђ.