најчитанији портал Севернобанатског округа
Режим саобраћаја на деоници од Кикинде до Руског Села измењен је данас, 26. новембра .
Из ЈП „Путеви Србије“ наводе да ће од 8 до 15 часова, санирати коловоз на овој деоници.
У зони радова саобраћај ће се одвијати наизменичним пропуштањем возила и биће регулисан семафорима. Радови ће бити обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.
Хроничар и публициста Душан Дејанац добитник је покрајинског признања у области културе „Ференц Фехер“. Истиче се његов немерљив допринос у одржању културног и националног идентитета Срба у Румунији.
Највеће покрајинско признање уручила му је Маја Гојковић, председница Покрајинске владе на на обележавању 106 година од присаједињења Баната, Бачке и Барање и Срема Краљевини Србији.
-Пре тачно 106 година, досањан је велики сан, остварен идеал слободе и победа духа заједништва и јединства српског народа. Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, а Сремци су ту исту одлуку донели дан раније у Руми, врхунац је дуге борбе српског народа за његово ослобођење и уједињење – истакла је овом приликом Гојковићева.
Према њеним речима, обавеза свих нас који желимо добро својој држави и њеним грађанима је да следимо дела славних предака, те да су неговање културе сећања и очување традиције, важни предуслови за стабилну данашњицу и извесну сутрашњицу.
„16 дана активизма против насиља над женама“ је глобална, светска кампања коју обележава 1.700 организација у преко 100 држава света. Кампања је почела данас, 25. новембра Међународним даном борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра, Међународним даном људских права. СОС телефон 0800/10-10-10 је при Центру за подршку женама и он за територију читаве земље функционише од 2012. године. Позиви су бесплатни, подсећа Биљана Степанов, директорица поменутог Центра.
-Овогодишња кампања посвећена је унапређењу сарадње свих институција које имају обавезу да поступају у свим случајевима родно заснованог насиља са освртом на сексуално насиље. Отварамо нови Центар за жртве сексуалног насиља при Општој болници у Врбасу, тако да ће их у Војводини бити укупно пет с обзиром на то да постоје у Кикинди, Сремској Митровици, Зрењанину и у Клиничком центру Војводине при клиници за гинекологију и акушерство – рекла је наша саговорница.
У марту је усвојен нови општи Протокол за поступања институција у случајевима родно заснованог насиља и најважније је да жртве у тренутку кризе и акутног насиља, али и касније у периоду опоравка добију адекватну помоћ и подршку.
-Најважније је сваког дана радити на томе да се обезбеди нулта толеранција над насиљем јер једино тако може да се утиче на евентуалне случајеве насиља у будућности. Активни смо и у кампањи да фемицид треба да буде кривично дело, али и да се оформи тело чији ће задатак бити надзирање свих случајева фемицида – напоменула је Биљана Степанов.
СветКампања која траје 16 дана обухвата четири важна међународна датума која повезују жене, насиље и људска права и поред Међународни дан борбе против насиља над женама, ту је 1. децембар, Светски дан борбе против АИДС-а, 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетима, 6. децембар, годишњица Монтреалског масакра и 10. децембар, Међународни дан људских права.
ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА
У првих десет месеци било је 192 позива упућених преко СОС телефона међу којима је било 179 жена и 13 мушкараца. У Центру за жртве сексуалног насиља при Општој болници Кикинда било је 14 жртава у текућој години. У 37 одсто случајева насилник је супруг, бивши супружник је у 10 и ванбрачни партнер је у девет одсто случајева.
Од почетка године и 94 деце били су сведоци, а чак 50 их је регистровано као жртве насиља.
А.Ђ.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле тешке телесне повреде, а у једној је причињена материјална штета у износу од 270.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње са возилом и алкохола.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 22 учесника у саобраћају и издато је 69 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 11 возача, од којих је шест особа задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 12 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 23 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 45 осталих прекршаја.
Због исклизнућа теретног воза на прузи Зрењанин-Кикинда код Меленаца, обустављен је железнички саобраћај на овој прузи, саопштило је предузеће „Србијавоз“. Инцидент се догодио око 1.30 часова.
Како је воз исклизнуо у близини укрштања са магистралним путем, обустављен је и путнички саобраћај на деоници Меленци – Кумане, саопштили су из „Путева Србије“.
Саобраћајна полиција усмерава возаче на друге путне правце. Приликом исклизнућа теретног воза није било повређених, a из шина је искочио један теретне вагон.
У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.
-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.
Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.
-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.
За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.
-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.
Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.
-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.
Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.
-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.
Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.
А.Ђ.
Влада Србије усвојила је Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500“ којом цена те животне намирнице остаје на нивоу од 59 динара још шест месеци. Максимална малопродајна цена овог хлеба остаје 59 динара, као и максимална произвођачка цена од 50,60 динара.
„Највиша укупна стопа марже, обрачуната на нето фактурну цену хлеба, умањену за рабате и попусте, износи максимално шест одсто“, стоји у уредби.
Подсетимо, ова цена хлеба је у примени од 1. јула 2024. и важи током шест месеци (до краја године). Данас усвојена уредба ступа на снагу наредног дана од дана објаве у Службеном гласнику (у данашњем Службеном гласнику није објављена) и важи – шест месеци од дана ступања на снагу
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње за 2024.
Опредељена су средства за подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња и пчелињих матица. Захтеви се подносе до 16. децембра 2024. путем платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.
Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари по захтеву за једну календарску годину је од три до пет милиона динара. За набавку квалитетних приплодних грла оваца и коза, свиња и пчелињих матица, остварује се максимално три милиона, док се до пет милиона динара додељује за набавку квалитетних приплодних грла јуница товних млечних и комбинованих раса, бикова товних раса, као и за набавку квалитетних приплодних бикова млечних и комбинованих раса.
Информације у вези овог позива доступне су на телефоне ресорног министарства 011/260-79-60 или 011/260-79-61, као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси https://eagrar.gov.rs.
На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.
-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.
Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.
-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.
-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.
О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.
А.Ђ.
Удружење „Чигра“, 19. новембра, прославило је 22. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији „Хумани чиграши“.
-На осмој колонији је учествовало двадесетак сликара из Кикинде, Сомбора, Београда, Новог Милошева и Нових Козараца. Настало је четрдесетак слика различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.
Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.
-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – подсетила је наша саговорница и напоменула да се радионице у „Чигри“ организују три пута недељно.
Друштво МНРО „Чигра“ има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.
А.Ђ.
