Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Zlatna varjača kulinara Radovana Subina obišla svet

Aleksandra Djuran October 19, 2024

Radovan Subin, kulinar i kuvarski sudija predstavio je svoju knjigu „Zlatnom varjačom po svetu“. Naš sugrađanin rado je viđen gost na gastronomskim manifestacijama kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu bilo da je u ulozi onoga ko priprema ili onoga ko ocenjuje hranu. Knjiga sadrži 20 recepata, 10 anegdota i čak 60 fotografija.

-Knjigom obeležavam dve decenije rada u kulinarstvu. Oni koji je budu čitali moći će više da saznaju o mojim počecima. Nužda me je naterala da se bavim gastronomijom jer mi je nakon problema sa srcem doktor savetovao da promenim način života, da bude mirniji i evo me dokle sam dogurao – kaže Subin.

Recepti koji se nalaze u knjizi su iz domaće, vojvođanske, kuhinje.

-Opisao sam i deo mađarskih jela koju veoma volim jer ima dosta začina. To je jedina kuhinja gde se svi ukusi: slatko, slano, ljuto, kiselo osećaju odjednom. Tako da ima recepata za paprikaše, gulaše, riblje čorbe sa kojima sam i započeo svoju kuvarsku karijeru. Tu su i pečenja, ali i štrudle sa makom – otkrio je Subin.

Otkrio nam je i koje je njemu omiljeno jelo.

-Volim jagnjetinu, tako da su moji favoriti ovčiji paprikaš, perkelt. Uživam da ih spremam i ocenjujem – saznajemo od Radovana Subina.

Knjiga je izašla u izdanju „Banatskog kulturnog centra“, a direktor Radovan Vlahović govorio je na promociji.

-Prvi put „Banatski kulturni centar“ će se na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti i jednim izdanjem vezanim za kulinarstvo. Bilo je krajnje vreme da se Banaćani, osim kulturom, predstave i nečim što dobro znaju, dobrim jelom i zanimljivim receptima. Radovan nas je u proteklih 20 godina oduševljavao svojim kulinarskim umećem i drago mi je što je odlučio da sve to ovekoveči u knjizi – dodao je Vlahović.

Na promociji su govorili dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje Drago Cvijanović, najbolji kuvar na svetu Miljan Stojanić, profesorica na PMF-u Lukrecija Đeri, dr Saša Stepanov, profesor na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije MEF iz Beograda, Dragan Cvetković, predsednik Komore organskih proizvođača iz Severne Makedonije. Prisustvovali su i Vitezovi kulinarstva, učenici na smeru kuvar i konobar Ekonomsko-trgovinske škole, ali i mnogobrojni sugrađani.

A.Đ.

Likovna kolonija „Humani čigraši“ okupila dvadesetak slikara

Aleksandra Djuran October 19, 2024

Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Čigra“ organizovalo 8. humanitarnu likovnu koloniju pod nazivom „Humani čigraši“. Odazvalo se dvadesetak slikara iz Kikinde, Sombora, Beograda, Novog Miloševa i Novih Kozaraca.

-Rado se odaziv koloniji „Čigre“. Ove godine slikam pejzaž i drago mi je što se okupljamo svake godine. Mi, slikari, želimo da pomognemo rad udruženja, a ovo je najbolji način da to uradimo – napomenuo je Braco Azarić, slikar iz Kozaraca.

Udruženje „Čigra“ kontinuirano radi na socijalizaciji i inkluziji svojih članova.

-Nastale slike biće prodate. Novac koji dobijemo utrošićemo da unapredimo rad udruženja, pomognemo članovima i kupimo ono što je neophodno za decu i mlade sa smetnjama u razvoju – saznali smo od Biljane Nedomački koja deo tima stručnih ljudi udruženja „Čigra“.

Kolonija finansirana preko projekta udruženja građana koja su od posebnog značaja za grad, za tekuću godinu. Željko Radu, član Gradskog veća posetio je „Čigru“ i razgovarao sa slikarima.

-Lokalna samouprava prepoznala je važnost ovog udruženja. Podržavamo sve njihove aktivnosti, a osim kolonije ove godine organizovali su i Mini olimpijadu. Drago mi je što su se slikari odazvali koloniji u ovolikom broju i ovo je pravi način da svi pokažemo humanost i solidarnost – naveo je Radu.

MNRO „Čigra“ ima 25 članova od tri do 50 godina. Tu su i njihovi roditelji, ali i tim stručnih saradnika koji pomažu u radu.

A.Đ.

Uređuje se zgrada mesne zajednice u Velikom Selu

Aleksandra Djuran October 19, 2024

U Banatskom Velikom Selu u toku je sanacija dela krova zgrade u kojoj se nalazi mesna zajednica, bioskopska sala, prostorije Kulturno umetničkog društva „Marija Bursać“. Krov se rekonstruiše parcijalno s obzirom na to da obuhvata veliku površinu, istakla je predsednica Saveta mesne zajednice Mira Pećanac.

-Trenutno se radi na delu krova iznad bioskopske sale. Ovaj prostor najviše koriste članovi našeg Kulturno umetničkog društva, a sanacija podrazumeva zamenu dela građe, letvi i crepa. Osim toga, uradiće se i adaptacija dela plafona koji je propao usled prokišnjavanja – objasnila je naša sagovornica.

U prethodnom periodu uređen je deo krova iznad ulaza u prostorije mesne zajednice koji je bio u najlošijem stanju.

-Ove godine preuredili smo i našu salu za venčanja. Sređen je pod koji je sa godinama propao, a imamo i novu rasvetu. Sala se koristi i za sastanke, predavanja, edukacije – dodaje Mira Pećanac.

Za pomenute radove mesna zajednica imala je podršku lokalne samouprave tako da je iz gradske kase za krov i deo plafona izdvojeno 379.000, a za salu za venčanja 255.454 dinara.

A.Đ.

Gimnazijalci priredili program u okviru nedelje italijanskog jezika u svetu

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ povodom nedelje italijanskog jezika u svetu priredili su program pod nazivom „Italijanski i knjige: svet između redova“. Pomoć su imali od profesorice italijanskog jezika Maje Radlović.

-Svaka treća nedelja u oktobru u svetu je posvećena italijanskom jeziku, a naša želja je bila da veče posvetimo književnosti i knjizi jer je upravo to tema ovogodišnjeg obeležavanja. Naši učenici predstavili su istoriju italijanskog jezika, gradove, poznate pesme dobitnika Nobelove nagrade. Imali smo i muzički program, dok su naši specijalni gosti bili učenici trećeg razreda Osnovne škole „Đura Jakšić“ i njihova učiteljica Vesna Beloš koji su otplesali igru „Tarantela“ – istakla je Maja Radlović.

U programu je učestvovala i sedamnaestogodišnja Sofija Anibalo koja je u Kikindu došla krajem avgusta u okviru razmene učenika.

-Živim u Sijeni, gradu u oblasti Toskana, a u Kikindi ću biti godinu dana. Prijatno me iznenadilo veče posvećeno Italiji. Nisam znala da se obeležava nedelja italijanskog jezika u svetu i rado sam sve prisutne upoznala sa mestom iz kog dolazim. Veoma mi se sviđa grad, ali i ljudi. Svi su me prihvatili i već sam stekla prijatelje – saznali smo od Sofije.

Italijanski, kao drugi jezik uči se osnovnim školama „Đura Jakšić“ i „Vuk Karadžić“ i u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“.

A.Đ.

Kikindi 18,9 miliona dinara na konkursu „Zajednici zajedno“: Ulaganje u zelenu energiju

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Na ovogodišnjem konkursu programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, kompanija NIS izabrala je 40 projekata ustanova od javnog značaja koje su dobile mogućnost da, izgradnjom solarnih elektrana na svojim objektima, doprinesu korišćenju potencijala energije Sunca u proizvodnji zelene energije. Ovogodišnji ciklus sprovodi se pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“, a u realizaciju izabranih projekata u 13 gradova i opština obuhvaćenih programom, biće uloženo 144,5 miliona dinara. Kikindi je pripalo ukupno 18, 9 miliona dinara

U OŠ „Vasa Stajić“ Mokrin za izgradnju solarne elektrane snage invertora 50 kilovata biće uloženo 8,1 miliona dinara. Ovu školu pohađa 400 učenika. Istu sumu dobiće i Sportski centar „Jezero“ takođe za izgradnju solarne elektrane snage invertora 50 kilovata. Ova sportska ustanova poseduje 80 instaliranih solarnih panela koji se koriste za grejanje sanitarne vode i vode u zatvorenim bazenima. Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ odnosno vrtiću „Neven“ u Mokrinu 2,7 miliona dinara utrošiće se za izgradnju solarne elektrane snage invertora 10 kilovata. „Neven“ je najveći seoski vrtić na teritoriji grada sa šest vaspitnih grupa.

U želji da pruži podstrek u korišćenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji zelene energije, kao i racionalizaciji potrošnje energije i stvaranja ekološki odgovornog ambijenta, NIS je prva kompanija u našoj zemlji koja je raspisala konkurs namenjen projektima izgradnje solarnih elektrana na objektima ustanova koje posluju u različitim oblastima od suštinske važnosti za društvo.

Institucionalni partneri kompanije NIS u ovogodišnjem programskom ciklusu su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao prijem za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na „Ritmu Evrope“

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na ovogodišnjem takmičenju „Ritam Evrope“ gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao je prijem.

-Uzbuđen sam zbog toga što se finale ovogodišnjeg takmičenja bliži. Drago mi je što me je primio gradonačelnik Bogdan i Dunja Škapik i ja daćemo sve od sebe da budemo što bolji. Intenzivno se pripremamo za predstojeći događaj i siguran sam da će se to isplatiti. Ove godine u takmičenju učestvuje 25 lokalnih samouprava, a naša prednost je u tome što smo mi domaćini – istakao je Jovan Božin.

Jovan Božin sa pesmom Željka Joksimovića „Nije ljubav stvar“ i plesačica Dunja Škapik nastupaju pod rednim brojem 13 i za ovo dvoje mladih to nije baksuzan broj.

-Biće mi lakše jer pevam pesmu na srpskom jeziku. Očekujem i da nas publika podrži – dodao je Božin.

Mladen Bogdan podsetio je da naš grad nekoliko godina unazad sarađuje sa produkcijom takmičenja „Ritam Evrope“.

-Zahvaljujući tome što su prošle godine predstavnice Kikinde osvojile prvo mesto na finalu u Zrenjaninu, mi smo ove godine domaćini. Već tada smo započeli pripreme za ovo nadmetanje. Naš cilj je da pošaljemo najlepšu sliku iz Kikinde ne samo u našoj zemlju, nego i u regionu. Bićemo dobri domaćini svima koji tog dana budu naši gosti jer je ovo prilika da promovišemo našu sredinu. Koristim priliku i da poželim puno sreće i uspeha predstavnicima grada – precizirao je gradonačelnik Bogdan i napomenuo da će grad podržati mlade i talentovane sugrađane.

Najveće dečije muzičko takmičenje „Ritam Evrope“ biće održano 28.oktobra u hali SC „Jezero“. Festival će se emitovati na Prvoj srpskoj televiziji.

Mokrin u subotu domaćin 15. Susreta folklornog stvaralaštva

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Kulturno umetničko društvo „Mokrin“ organizuje 15. Susrete folklornog stvaralaštva u subotu, 19. oktobra, u 18.30 u sali Doma kulture u Mokrinu.

Pored domaćina učestvuju kulturno umetnička društva: „Sveti Đorđe“ iz Stančeva iz Rumunije, „Jandrija Tomić-Ćić“ iz Krajišnika, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela i „Sveti Sava“ iz Kanjiže.

Pokrovitelji događaja su Grad Kikinda i MZ Mokrin.

MUP raspisao konkurs za upis polaznika: Za PU Kikinda mesta ima za 53 policijska službenika

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova danas je raspisalo konkurs za upis 1.500 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, starosti od 18 do 30 godina života, mogu se prijaviti do 6. novembra, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.500 polaznika Centra za policijsku obuku, 800 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 400 saobraćajni policajac i 300 na radnom mestu granični policajac.

Za područje Policijske uprave u Kikindi predviđen je upis 53 polaznika i to: 15 polaznika za radno mesto policajac, 10 polaznika za radno mesto saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda i 28 polaznika za radno mesto granični policajac.

Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje. Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

Obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju. Na teritoriji grada ima 550 korisnika toplih obroka, a u selima 435 korisnika lanč paketa Narodne kuhinje Crvenog krsta.

– Od ukupnog broja korisnika 30 odsto dece i 30 odsto Roma. Kapacitet je popunjen, a rad Narodne kuhinje pomaže lokalna samouprava, Crveni krst Vojvodine i Crveni krst Srbije koji obezbeđuje devet artikala hrane i brašno za proizvodnju hleba – kaže sekretarka Danijela Bjeljac.

Povodom Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva korisnicima toplih obroka obezbeđena je dodatna hrana.

-Crveni krst Vojvodine i banka hrane Vojvodine obezbedili su salatu uz pojačan obrok. Za decu čiji roditelji su korisnici Narodne kuhinje uvek se obezbede novogodišnji paketići u akciji „Jedan paketić, puno ljubavi“ gde su nosioci škole i Predškolska ustanova. U ovu akciju svake godine uključe se i lokalne firme – ističe naša sagovornica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto. U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva, a taj prihod je u Srbiji prošle godine iznosio oko 29 hiljada dinara za jednočlano domaćinstvo. U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro milion i osamsto hiljada građana naše zemlje.

A.Đ.

U susret gostovanju multimedijalnog umetnika Daniela Kovača u kikindskoj Biblioteci

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Multimedijalni umetnik Daniel Kovač predstaviće se kikindskoj publici sutra (petak 18. oktobra). Najpre će u biblioteci „Jovan Popović” od 18 časova predstaviti svoje književno stvaralaštvo- autor je četiri zapažena romana, od kojih je jedan bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Istog dana od 20 časova u galeriji Jovana Isakova biće upriličena izložba iz opusa Kovačeve vizuelne umetnosti. Pored nabrojanih disciplina, ovaj umetnik je javnosti poznat i kao gitarista beogradskog rok sastava „Jarboli”.

Uoči susreta sa Kikinđanima, Kovač se za „Komunu” osvrnuo na deo svog stvaralaštva..

Muzika čini dobar deo vaše poetike. Ima je i u Vašim knjigama. Kako zvuk efikasno preneti na papir?

-Ne trudim se oko toga. Pokušavam da razdvojim te stvari – pisanje i muziku. Samo je moj poslednji roman „Objašnjenja nisu potrebna” značajnije povezan sa muzikom zato što je to bilo neophodno za radnju. Volim da koristim poeziju u prozi i to ponekad radim, ali samo ako ima smisla i ne ruši osnovnu postavku teksta. Tekst i njegova logika su u proznom pisanju jedino važni.

Ima u vašem pisanju i dilandogovske autoironije, je li to prečica do čitalaca, uzimati za motive elemente iz pop kulture?

-Istina je da u mojim knjigama junaci nisu samouvereni i da gaje autoironiju kao zdrav odnos prema stvarnosti. To je zato što smatram da su samouvereni ljudi u današnje vreme bez izuzetka glupaci i opasne budale. Verujem samo onim opreznim koji triput mere pre nego što seku i rade stvari promišljeno i temeljno. Osim neke mistifikacije u vidu auto pop-kulture u poslednjem romanu (naime, u njoj se pojavljuje lik koji se zove Daniel Kovač i član je grupe „Jarboli”, a opet je očigledno da to nisam ja koji u stvarnosti to jesam), u mojim knjigama nema previše pop-kulture, ili je ima samo kad baš mora i ima smisla.

Bili ste u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Jesu li književne nagrade precenjene?

-Bio sam u užem izboru sa prvim romanom „Logika reke pruge i otpada”, ali to je bilo jako davno, kao u nekom prošlom životu. Ne znam previše o nagradama, pa samim tim ni da li su precenjene. Neke sigurno jesu, a neke verovatno i nisu. Pretpostavljam da to zavisi od toga ko je u žiriju i ko tu nagradu dodeljuje.

Bavite se i video produkcijom, slikarstvom, muzikom i književnošću, tesan vam je jedan medij ili jednostavno radeći na jednom, odmarate od ostalih načina kreativnog izražavanja?

-Sve to radim samo iz egzistencijalne nesigurnosti. Odrastanje u sankcijama i ratovima je tome značajno doprinelo. Iz nekog straha da ne postanem mrtav još za života i da ne moram da pravim kompromise i pristanem da radim ono što ne volim ili smatram za nečasno, trudim se da neprekidno radim, smišljam i izvodim razne stvari. U tom procesu, stekao sam iskustvo i zanat, što na kraju i nije ispalo tako loše.

N. Savić