Aleksandra Djuran

penzioneri-1

Исплата децембарских пензија у Србији почеће раније него иначе, па ће за пензионере свих категорија који пензије примају на кућној адреси или поштанским шалтерима почети 3. јануара.

Они који пензије примају преко текућих рачуна, исплата ће почети 4. јануара, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

У Србији има нешто више од 1.650.000 пензионера, а најстаријим грађанима наше земље ће од првог месеца наредне године примања бити увећана за 10,9 одсто. Просечна пензија, која је сада 45.714 динара, уз повећање од 10,9 одсто, односно око 5.000 динара, прескочиће износ од 50.000 дунара и биће око 50.700 динара.

Dan-grada-2

Поводом Дана града, у организацији Културног центра, а под покровитељством локалне самоуправе, у суботу у 19 сати у Народном позоришту група „Легенде” одсвираће бесплатан концерт за наше суграђане.

Интересантно је да се догодило да у нашем граду овај састав наступа на сваких осам година. Претходни пут 2016. за Дан жена. а пре тога 2008.
-Tо је интересантно, каже Зоран Дашић Даша, вођа “Легенди”, али ми нисмо имали намеру да буде баш такав правилан временски размак. Једноставно се тако десило с обзиром да имамо много наступа широм света, тако да неке градове неправедно заобиђемо. Овај кикиндски концерт ће бити прилика да се „искупимо“ за толику паузу.
Подсетимо, претходне кикиндске наступе „Легенди”, вокално је обојио њихов сад већ бивши певач Иван Милинковић. Промена вокалног солисте пре неколико година се у аудио облику није ни осетила, јер млади Никола Зекић има скоро идентичну боју гласа као Милинковић, тако да „Легенде“ нису ни морале да „померају“ хармоније, јер и стари репертоар млади Зекић пева из оригиналног тоналитета.
Низом свирки ове године наставили су да праше овдашњим и светским бинама. Постоје већ 37 година, а број свирки у њиховој каријери премашује цифру од 2.500 а напокон се у њиховом концертном календару нашла и Кикинда.
О каријери, утицају Боре Ђорђевића и телевизије на каријеру овог бенда, бившем певачу Ивану Милинковићу, концертима и другим сегментима каријере за наш “Комуну” говорио је оснивач, композитор, текстописац Зоран Дашић Даша.
„Легендама” је кумовала легенда, дакле, подсетимо се на причу да је име вашој групи дао Бора Чорба.

– Ми смо и приватно били кумови. Ја сам једно кратко време био у „Рибљој чорби”, тамо осамдесетих година и онда, пошто сам се запослио у Телевизији Београд, једноставно сам се определио за посао, а свирање је било више као неки хоби који се невероватно исплатио. На крају се испоставило да сам ја у ствари живео од хобија, а плата ми је била за комуналије (смех). Нико то није очекивао. За два месеца у којима сам био у „Чорби“ сам пресекао. Морао сам или овамо или онамо и одлучио сам се за сигурност. Био сам контра од оног Бориног „пекар. лекар апотекар“. Ја сам се одлучио да будем баш пекар, лекар, апотекар, а не да будем рокер, јер сам већ пре тога много година свирао, али је то било све онако, ништа озбиљно. Онда је Бора као мој кум око целе те приче дебело залегао да ми помогне и тако је почела прича о „Легендама”. Ја сам планирао да то буде мени онако, уз посао, викендима.

Чини се да су „Легенде” музички правац за себе?
– Намерно смо одабрали ову врсту музике која је онако била између – нити рок, нити народњаци. Да буде пријемчива за многе људе који то воле да слушају. Нисам очекивао сад неку огромну каријеру. Онда се испоставило да је после неколико година то прерасло у једну стварно велику ствар. Кад погледамо – шездесет пута Сава центар, што је једино још Балашевић успео и нико други. Онда, преко 2.500 концерата, али заиста правих концерата широм света – Америка, Канада, Аустралија. То су сале где је мало ко од наших улазио, а камоли одржавао концерте, без потцењивања других који раде кафане и слично, то је њихов избор. Тако да је то прерасло у једну лепу причу коју сам ја паралелно могао да водим уз телевизију. Тридесет и седам година, колико радимо, то је неочекивано и за мене да ћемо толико дуго да трајемо, али, ето, испоставило се да смо оставили један дубок траг. То је чињеница коју тек сад видим кад се мало окренем уназад. Ко год шта мислио о нама, ми смо сигурно једно велико име. То ме убеђују и сви ови чувени наши менаџери, да смо ми заиста једна огромна институција која је нарасла.

Кад погледате уназад, имате вероватно разлога за задовољство, а опстајете и у новим музичким околностима?
– Тренутна популарност и актуелност зависе од моде и свега тога. Нове генерације су дошле, али ми и даље имамо доста наступа. Видим да публика то лепо прихвата и дан данас, а опет, ја са своје стране могу да будем презадовољан, с обзиром да многи не знају, јер нисам то нигде истицао, али да кажем: ми смо једна од ретких појава на естради, ако тако могу да кажем. Јер, ја сам редовни члан Српске академије сценских уметности, затим Удружења књижевника, Удружења композитора. Имам све могуће награде које постоје – за животно дело, па двоструку Естрадну награду Србије, Златни беочуг и још много тога. Нисам очекивао да ћу толико да се остварим као аутор, као песник и композитор. У оно време кад смо почињали нисам ни размишљао о томе. Тако да кад се осврнем иза себе, могу да осетим једно велико задовољство. Мало сам очекивао, мало сам се надао, а добио сам и више од тога него што сам очекивао.

Кад сте споменули телевизију, она је била неизбежна, јер без медијске подршке ваш рад би остао мање запажен.
– Како да не. Ја сам био уредник у РТС-у до пре неку годину. Сад сам у пензији, али сигурно је да нам је то доста помогло без обзира на све. Ја сам познавао све уреднике из свих медија, прво професионално, овако као колеге, али не можеш на силу да гураш своје ако то народ неће и не прихвата – то не иде. Ми смо имали ту срећу да нас публика прихвата, тако да многи и не знају да сам ја био у медијима, уопште у телевизији, јер нисам хтео да долази до сукоба интереса, да неко каже: лако је њему, он гура себе. Чак себе нисмо ни стављали, него смо увек пуштали другима да нас они сами пусте, али популарност је то захтевала, да нас буде увек.

Дакле, укратко, сматрате да је иза „Легенди” велика и успешна каријера, упркос промени певача Ивана и другим персоналним променама?
– Кад се окренем уназад осећам једно велико задовољство. Мислим да смо урадили добру и велику ствар, једино што ми је жао у овом тренутку је што је дошло до тих промена, јер једноставно не волим кад се поквари прича. Ми смо буквално доживели једну бајку о којој нико није ни сањао да може да се деси, јер смо достигли високе домете и успеха и наступа. И онда једноставно, кад неко тако оде, мени дође жао. Немам никакве љутње, чак ако већ причамо о њему, никакве свађе није било, далеко од тога. Једноставно нек ради свој посао, а мислим да је то лошије и за њега и за нас.

Н. Савић

 

la-banda-(4)

Поводом Дана града одржан је концерт тамбурашког састава „Ла Банда“. Публика у Народном позоришту имала је прилику да ужива у популарној, филмској, ауторској, диско музици, евергрину, али и одабраним песмама народног жанра изведеним на тамбурама. Састав у ком је само један мушки члан, постоји већ читаву деценију, а у нашем граду већ су гостовали.

-У Кикинди смо били на почетку наше каријере, али смо први пут у Народном позоришту. Част нам је што смо део прославе Дана града, посебно што волимо да дођемо овде и приватно. Сигурна сам да је публика уживала у нашем концерту који смо свирали са пуно љубави – истакла је Милица Лерић, чланица „Ла Банде“.

Тамбурашки састав, који је издао и свој први ауторски албум, на свом репертоару има музику за сва времена.

-Специфични смо управо по томе што на тамбурашким инструментима изводимо композиције које нису стандардне. Волимо обраде класичних дела, филмску музику, џез, поп, рок, али и севдах. То је мешавина различитих музичких стилова и публика одлично реагује на нашу интерпретацију разних музичких праваца. Тамбуру приказујемо у новом, модернијем, светлу и управо то је разлог због ког нас радо зову да гостујемо. Наш циљ је да овај инструмент прикажемо млађој, а старију публику вратимо у време када су били млади – каже наша саговорница.

За једанаесточлани састав тамбура је велика љубав.

-Они који нас гледају, по правилу се изненаде, када засвирамо и запевамо јер не очекују толико жена на једном месту, па још да свирају тамбурашке инструменте – закључила је Милица Лерић.

Већ сутра, такође од 19 часова у Народном позоришту, наступају „Легенде“. Улазак на концерт је бесплатан.

А.Ђ.

basaid-atarski-putevi-(1)

Допуном Закона о пољопривреди и руралном развоју коју је данас усвојила Влада Србије прописана је могућност да се пољопривредник упише у регистар пољопривредних газдинстава, односно да упише катастарску парцелу и по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта, на основу посебне изјаве оверене код надлежног органа, саопштило је Министарство пољопривреде.

Након усвајања закона, Влада Србије ће донети посебну уредбу којом ће се ближе прописати услови фактичког коришћења пољопривредног земљишта, као и образац посебне изјаве о фактичком коришћењу пољопривредног земљишта.

Министар пољопривреде Александар Мартиновић истакао је да је овим испуњен још један од захтева које су пољопривредници износили приликом бројних састанака у Министарству и Влади Србије, што према његовим речима јасно показује посвећеност државног врха решавању кључних питања у договору са пољопривредним произвођачима.

-Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде су и на овај начин доказали да су сигуран и поуздан партнер домаћим пољопривредницима. Настављамо да радимо у њиховом најбољем интересу и остајемо отворени за разговор и све оправдане и конструктивне предлоге наших пољопривредника – поручио је министар.

klizaliste-otvoreno-(3)

Клизалиште, које се ове године налази у центру града, отворено је. Првог дана било је бесплатно, тако да не чуди велика гужва коју смо затекли. Прва је на лед изашла дванаестогодишња Вања Ђомпарин.

-Обожавам да клизам. Имам своје клизаљке и нисам могла да дочекам да се „Ледено језеро“ отвори. Клизам већ седам година и прошле године сам сваког дана била на клизалишту које је било постављено поред Спортског центра „Језеро“. Ове године још је боље с обзиром на то да се налази у центру града – истакла је Вања.

Да клизање не познаје године потврдио нам је и наставник хармонике Сава Марков.

-Научимо сам да клизам са 17 година у Новом Саду. Клизалиште се налазило на Сајмишту и то ми је међу најлепшим успоменама на младост. Прошле године, на клизалишту у оквиру „Језера“, имали смо екипу и играли смо хокеј. Унуке сам оставио код куће да ките јелку, а ја сам дошао да испробам лед. Ми, који знамо да клизамо, помагаћемо онима који не знају, како би савладали технику и уживали – додао је Марков.

Уживање у зимским чаролијама на клизалишту са ледом омогућили су СЦ „Језеро“, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Градске управе. Ове године веће је у односу на прошлогодишње и димензије су му 25 пута 13 метара. Све окупљене поздравили су Деда Мраз и Снежна краљица који су делили слаткише. Отварању су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Услишили смо жељу и молбу суграђана и ове године клизалиште је постављено у центру града. Слика говори за себе, окупило се пуно деце и младих, задовољних што и ове године имају могућност да део распуста времена проведу на клизалишту. Због њих се трудимо и радимо и ослушкујемо њихове потребе. И у наредном периоду трудићемо се да у ово време радости и даривања, учинимо празнике што лепшим. Иако нема снега, сигуран сам да ће у наредних месец дана наши суграђани уживати у зимским чаролијама на леду – навео је градоначелник Богдан.

„Ледено језеро“ биће доступно месец дана, а радно време клизалишта ће бити радним данима од 17 до 21, а викендом од 17 до 22 сата. Цена улазнице биће 200 динара, за термин у трајању од сат времена, а исто толико новца ће бити потребно издвојити за изнајмљивање клизаљки.

А.Ђ.

 

sanu

Традиционални пријем за младе таленте – ученике средњих школа који су на међународним такмичењима освојили једно од прва три места, приређен је, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. Пријему је присуствовао Андреј Поповић који је освојио сребрну медаљу на Стемко олимпијади из математике. У име Милице Томић која је освојила је златну медаљу за научни рад из физике у Турској у Измиру и која се тренутно налази у Америци, пријему је присуствовала њена менторка професорица Марија Поповић. Освајачима награда обратио се председник САНУ академик Зоран Кнежевић.

– Српска академија наука и уметности, као кровна научна и уметничка институција у нашој земљи, с великом пажњом прати све што наши млади нараштаји раде и са радошћу бележи успехе које постижу, јер нам је добро знано колико сте труда, рада и талента ви и ваши наставници морали да уложите да бисте те успехе остварили. Сваки ваш индивидуални успех видимо и као успех свих нас, као још један беочуг у ланцу појединачних и колективних постигнућа наших људи и друштва у целини. Зато и сматрамо да је дужност Академије да та ваша постигнућа поздрави и афирмише у јавности и да вам на њима, овом малом свечаношћу и скромним поклоном, срдачно и искрено честита – рекао је академик Кнежевић.

Овом приликом награђено је 123 ученика који су се истакли постигнутим изузетним резултатима на такмичењима широм света. Као и годинама уназад, младим талентима су уручени вредносни ваучери и пригодне публикације САНУ.

А.Ђ.

 

coka-livnica-(1)

И.М. (34) из Иђоша који је поврђен у чоканској „Аутофлекс Ливници“, након што је из  пећи почео да куља течни лив, је стабилно. Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине др Теодора Тубић рекла је  да је пацијент повређен у експлозији у ливници у Чоки боље, али да га очекују превијања на дуге стазе.

-Он је још увек на лечењу у Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, односно на интензиви, али је стабилно. Он је потпуно свестан. У питању су ипак опсежне опекотине, тако пацијента очекује дуго лечење –  истакла је др Тубић.

У експлозији пећи, која се догодила 28. новембра, преминули су М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева.Четврти повређени Д.Г (47) из Иђоша био је пребачен у Општу болницу у Сенти и након указане помоћи пуштен је кући. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

А.Ђ.

 

la-banda

Поводом Дана град, сутра, 27. децембра у 19 сати у Народном позоришту, наступиће тамбурашки састав „Ла Банда“.

Чланице састава изводе популарну, филмску, ауторску и диско музику, као и одабране песме народног жанра. Контрастна, а складна, „Ла Банда“ је спој традиције и младости, девојака и тамбуре.

klizaliste-1

Клизалиште, које је постављено у центру града, почиње са радом сутра (четвртак) у 17 сати. Уживање у зимским чаролијама на леду омогућили су СЦ „Језеро“, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и уз подршку Градске управе. Првог дана клизање и изнајмљивање клизаљки биће бесплатно.

„Ледено језеро“ биће доступно месец дана, а радно време клизалишта ће бити радним данима од 17 до 21, а викендом од 17 до 22 сата. Цена улазнице биће 200 динара, за термин у трајању од сат времена, а исто толико новца ће бити потребно издвојити за изнајмљивање клизаљки.

TIHOMIR-GAJSKI-CRKVA-(5)

Православна црквена општина у Кикинди предавањем професор историје Тихомира Гајског о историји храма Светог оца Николе и уз пригодан културни програм, започела је обележавање 250 година од изградње цркве. Професор историје у Гимназији „Душан Васиљев“ учествовао је у писање књиге о кикиндском храму и овом приликом говорио је о прошлости, не само храма у центру, него и самог града.

-Моје излагање пропраћено је фотографијама које имамо, а осликавају црквени и градски живот. Све што се дешавало у граду рефлектовало се и на храм и обрнуто. Хронолошки сам представио историјске догађаје уз познате и оне мање познате чињенице. Почеци су скромни, као што је увек, а са стицањем економске моћи грађана црква Светог Николе је саграђена. Осликана је изнутра и одржавана од стране тадашње власти. Памти се и време када је пала у немилост, а сада се поново обнавља вера, али и сама грађевина. Наша црква изграђена је пре два и по века и старија је и од неких држава које данас пуно значе у свету – навео је Гајски.

Црква у Кикинди грађена је у језуитском стилу. Њена градња започета је 1769. године и доградњом звоника завршена је 1774. године.


-Тадашња власт је настојала да једног дана присвоји храмове и да их претвори у римокатоличке. Аустријска власт толерисала је наше присуство, са надом да ће преобратити народ. На срећу, то се није десило и наша црква и дан данас је православна – рекао је Тихомир Гајски.

Старешина храма Светог Николе свештеник Мирослав Бубало додао је да се црква за значајан јубилеј припрема годинама.

-Предавање је један део обележавања. У априлу планирамо изложбу реликвија, богослужбених књига и других предмета, као и промоцију књиге, док ће 22. маја на летњег Светог Николу, када је и слава града, бити организовано освећење цркве. У протеклом периоду реконструисан је кров, а у плану је да се у марту започне уређење фасаде и да се заврши грејање. Свега четири хиљаде људи градило је овај храм четири године. Данас, да нас се сакупи четири хиљаде, тешко да бисмо могли да окречимо цркву, а не да је саградимо. Наши преци били су јаке воље, чврсте вере и непоколебљивих ставова – навео је свештеник Бубало.

У програму су учествовали и Тихомирови синови Никодим и Тихон Гајски који су извели класичне композиције на гитари, хор младих Свети Николај Српски, хор при храму Светог Николе и чланице Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Оно што храму даје изузетан значај је иконостас и зидне композиције, које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Зидне композиције изведене су у техници уља на зиду. Иконостас је израђен 1773. године и дуго се мислило да је он рад Теодора Илића Чешљара, а сада са сигурношћу може да се тврди да је дело Јакова Орфелина. Од 2022. године у цркви се налази копија чудотворне иконе „Пресвете Богородице Бездинске“, добијена на дар од Епархије банатске. Године 1990. црква Светог оца Николе уврштена је међу споменике културе од изузетног значаја.

A.Ђ.

error: Content is protected !!