Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Златна варјача кулинара Радована Субина обишла свет

Aleksandra Djuran October 19, 2024

Радован Субин, кулинар и куварски судија представио је своју књигу „Златном варјачом по свету“. Наш суграђанин радо је виђен гост на гастрономским манифестацијама како у нашој земљи, тако и у иностранству било да је у улози онога ко припрема или онога ко оцењује храну. Књига садржи 20 рецепата, 10 анегдота и чак 60 фотографија.

-Књигом обележавам две деценије рада у кулинарству. Они који је буду читали моћи ће више да сазнају о мојим почецима. Нужда ме је натерала да се бавим гастрономијом јер ми је након проблема са срцем доктор саветовао да променим начин живота, да буде мирнији и ево ме докле сам догурао – каже Субин.

Рецепти који се налазе у књизи су из домаће, војвођанске, кухиње.

-Описао сам и део мађарских јела коју веома волим јер има доста зачина. То је једина кухиња где се сви укуси: слатко, слано, љуто, кисело осећају одједном. Тако да има рецепата за паприкаше, гулаше, рибље чорбе са којима сам и започео своју куварску каријеру. Ту су и печења, али и штрудле са маком – открио је Субин.

Открио нам је и које је њему омиљено јело.

-Волим јагњетину, тако да су моји фаворити овчији паприкаш, перкелт. Уживам да их спремам и оцењујем – сазнајемо од Радована Субина.

Књига је изашла у издању „Банатског културног центра“, а директор Радован Влаховић говорио је на промоцији.

-Први пут „Банатски културни центар“ ће се на Сајму књига у Београду представити и једним издањем везаним за кулинарство. Било је крајње време да се Банаћани, осим културом, представе и нечим што добро знају, добрим јелом и занимљивим рецептима. Радован нас је у протеклих 20 година одушевљавао својим кулинарским умећем и драго ми је што је одлучио да све то овековечи у књизи – додао је Влаховић.

На промоцији су говорили декан Факултета за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање Драго Цвијановић, најбољи кувар на свету Миљан Стојанић, професорица на ПМФ-у Лукреција Ђери, др Саша Степанов, професор на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије МЕФ из Београда, Драган Цветковић, председник Коморе органских произвођача из Северне Македоније. Присуствовали су и Витезови кулинарства, ученици на смеру кувар и конобар Економско-трговинске школе, али и многобројни суграђани.

А.Ђ.

Ликовна колонија „Хумани чиграши“ окупила двадесетак сликара

Aleksandra Djuran October 19, 2024

Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа „Чигра“ организовало 8. хуманитарну ликовну колонију под називом „Хумани чиграши“. Одазвало се двадесетак сликара из Кикинде, Сомбора, Београда, Новог Милошева и Нових Козараца.

-Радо се одазив колонији „Чигре“. Ове године сликам пејзаж и драго ми је што се окупљамо сваке године. Ми, сликари, желимо да помогнемо рад удружења, а ово је најбољи начин да то урадимо – напоменуо је Брацо Азарић, сликар из Козараца.

Удружење „Чигра“ континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Настале слике биће продате. Новац који добијемо утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју – сазнали смо од Биљане Недомачки која део тима стручних људи удружења „Чигра“.

Колонија финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град, за текућу годину. Жељко Раду, члан Градског већа посетио је „Чигру“ и разговарао са сликарима.

-Локална самоуправа препознала је важност овог удружења. Подржавамо све њихове активности, а осим колоније ове године организовали су и Мини олимпијаду. Драго ми је што су се сликари одазвали колонији у оволиком броју и ово је прави начин да сви покажемо хуманост и солидарност – навео је Раду.

МНРО „Чигра“ има 25 чланова од три до 50 година. Ту су и њихови родитељи, али и тим стручних сарадника који помажу у раду.

А.Ђ.

Уређује се зграда месне заједнице у Великом Селу

Aleksandra Djuran October 19, 2024

У Банатском Великом Селу у току је санација дела крова зграде у којој се налази месна заједница, биоскопска сала, просторије Културно уметничког друштва „Марија Бурсаћ“. Кров се реконструише парцијално с обзиром на то да обухвата велику површину, истакла је председница Савета месне заједнице Мира Пећанац.

-Тренутно се ради на делу крова изнад биоскопске сале. Овај простор највише користе чланови нашег Културно уметничког друштва, а санација подразумева замену дела грађе, летви и црепа. Осим тога, урадиће се и адаптација дела плафона који је пропао услед прокишњавања – објаснила је наша саговорница.

У претходном периоду уређен је део крова изнад улаза у просторије месне заједнице који је био у најлошијем стању.

-Ове године преуредили смо и нашу салу за венчања. Сређен је под који је са годинама пропао, а имамо и нову расвету. Сала се користи и за састанке, предавања, едукације – додаје Мира Пећанац.

За поменуте радове месна заједница имала је подршку локалне самоуправе тако да је из градске касе за кров и део плафона издвојено 379.000, а за салу за венчања 255.454 динара.

А.Ђ.

Гимназијалци приредили програм у оквиру недеље италијанског језика у свету

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ поводом недеље италијанског језика у свету приредили су програм под називом „Италијански и књиге: свет између редова“. Помоћ су имали од професорице италијанског језика Маје Радловић.

-Свака трећа недеља у октобру у свету је посвећена италијанском језику, а наша жеља је била да вече посветимо књижевности и књизи јер је управо то тема овогодишњег обележавања. Наши ученици представили су историју италијанског језика, градове, познате песме добитника Нобелове награде. Имали смо и музички програм, док су наши специјални гости били ученици трећег разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ и њихова учитељица Весна Белош који су отплесали игру „Тарантела“ – истакла је Маја Радловић.

У програму је учествовала и седамнаестогодишња Софија Анибало која је у Кикинду дошла крајем августа у оквиру размене ученика.

-Живим у Сијени, граду у области Тоскана, а у Кикинди ћу бити годину дана. Пријатно ме изненадило вече посвећено Италији. Нисам знала да се обележава недеља италијанског језика у свету и радо сам све присутне упознала са местом из ког долазим. Веома ми се свиђа град, али и људи. Сви су ме прихватили и већ сам стекла пријатеље – сазнали смо од Софије.

Италијански, као други језик учи се основним школама „Ђура Јакшић“ и „Вук Караџић“ и у Гимназији „Душан Васиљев“.

А.Ђ.

Кикинди 18,9 милиона динара на конкурсу „Заједници заједно“: Улагање у зелену енергију

Aleksandra Djuran October 18, 2024

На овогодишњем конкурсу програма друштвене одговорности „Заједници заједно“, компанија НИС изабрала је 40 пројеката установа од јавног значаја које су добиле могућност да, изградњом соларних електрана на својим објектима, допринесу коришћењу потенцијала енергије Сунца у производњи зелене енергије. Овогодишњи циклус спроводи се под слоганом „Заједно за зелену енергију“, а у реализацију изабраних пројеката у 13 градова и општина обухваћених програмом, биће уложено 144,5 милиона динара. Кикинди је припало укупно 18, 9 милиона динара

У ОШ „Васа Стајић“ Мокрин за изградњу соларне електране снаге инвертора 50 киловата биће уложено 8,1 милиона динара. Ову школу похађа 400 ученика. Исту суму добиће и Спортски центар „Језеро“ такође за изградњу соларне електране снаге инвертора 50 киловата. Ова спортска установа поседује 80 инсталираних соларних панела који се користе за грејање санитарне воде и воде у затвореним базенима. Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ односно вртићу „Невен“ у Мокрину 2,7 милиона динара утрошиће се за изградњу соларне електране снаге инвертора 10 киловата. „Невен“ је највећи сеоски вртић на територији града са шест васпитних група.

У жељи да пружи подстрек у коришћењу обновљивих извора енергије и производњи зелене енергије, као и рационализацији потрошње енергије и стварања еколошки одговорног амбијента, НИС је прва компанија у нашој земљи која је расписала конкурс намењен пројектима изградње соларних електрана на објектима установа које послују у различитим областима од суштинске важности за друштво.

Институционални партнери компаније НИС у овогодишњем програмском циклусу су Министарство рударства и енергетике и Министарство заштите животне средине Републике Србије.

Градоначелник Младен Богдан организовао пријем за Јована Божина, представника Кикинде на „Ритму Европе“

Aleksandra Djuran October 18, 2024

За Јована Божина, представника Кикинде на овогодишњем такмичењу „Ритам Европе“ градоначелник Младен Богдан организовао је пријем.

-Узбуђен сам због тога што се финале овогодишњег такмичења ближи. Драго ми је што ме је примио градоначелник Богдан и Дуња Шкапик и ја даћемо све од себе да будемо што бољи. Интензивно се припремамо за предстојећи догађај и сигуран сам да ће се то исплатити. Ове године у такмичењу учествује 25 локалних самоуправа, а наша предност је у томе што смо ми домаћини – истакао је Јован Божин.

Јован Божин са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и плесачица Дуња Шкапик наступају под редним бројем 13 и за ово двоје младих то није баксузан број.

-Биће ми лакше јер певам песму на српском језику. Очекујем и да нас публика подржи – додао је Божин.

Младен Богдан подсетио је да наш град неколико година уназад сарађује са продукцијом такмичења „Ритам Европе“.

-Захваљујући томе што су прошле године представнице Кикинде освојиле прво место на финалу у Зрењанину, ми смо ове године домаћини. Већ тада смо започели припреме за ово надметање. Наш циљ је да пошаљемо најлепшу слику из Кикинде не само у нашој земљу, него и у региону. Бићемо добри домаћини свима који тог дана буду наши гости јер је ово прилика да промовишемо нашу средину. Користим прилику и да пожелим пуно среће и успеха представницима града – прецизирао је градоначелник Богдан и напоменуо да ће град подржати младе и талентоване суграђане.

Највеће дечије музичко такмичење „Ритам Европе“ биће одржано 28.октобра у хали СЦ „Језеро“. Фестивал ће се емитовати на Првој српској телевизији.

Мокрин у суботу домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Културно уметничко друштво „Мокрин“ организује 15. Сусрете фолклорног стваралаштва у суботу, 19. октобра, у 18.30 у сали Дома културе у Мокрину.

Поред домаћина учествују културно уметничка друштва: „Свети Ђорђе“ из Станчева из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

МУП расписао конкурс за упис полазника: За ПУ Кикинда места има за 53 полицијска службеника

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Министарство унутрашњих послова данас је расписало конкурс за упис 1.500 полазника у Центар за основну полицијску обуку (ЦОПО), за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника и то за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, старости од 18 до 30 година живота, могу се пријавити до 6. новембра, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.500 полазника Центра за полицијску обуку, 800 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 400 саобраћајни полицајац и 300 на радном месту гранични полицајац.

За подручје Полицијске управе у Кикинди предвиђен је упис 53 полазника и то: 15 полазника за радно место полицајац, 10 полазника за радно место саобраћајни полицајац за послове саобраћајних незгода и 28 полазника за радно место гранични полицајац.

Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање. Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и сајту Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs .

Обележава се Светски дан борбе против сиромаштва

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

У сусрет гостовању мултимедијалног уметника Даниела Ковача у кикиндској Библиотеци

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.

Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..

Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?

-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна” значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.

Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?

-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.

Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?

-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада”, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.

Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?

-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.

Н. Савић