Током предстојећих новогодишњих и божићних празника Управа саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова спроводи појачануа контролуа саобраћаја која је усмерена на најдоминантније прекршаје који доводе до саобраћајних незгода – прекорачење брзине и вожњу под дејством алкохола.
Појачана контрола саобраћаја почела је 27. децембра и трајаће до 7. јануара наредне године. Циљ је очување што повољнијег стање безбедности у саобраћају на путевима. Активности у контроли саобраћаја биће, пре свега, усмерене на оне прекршаје који највише утичу на настанак незгода, као што су прекорачење брзине и вожња под дејством алкохола. Сви расположиви ресурси саобраћајне полиције, и материјални и нематеријални – људски, бити укључени у ову акцију.
Прошле године током празника у свега осам дана било је више од 700 незгода, 15 погинулих особа, више од 400 повређених од чега 68 са тешким телесним повредама.
У Дому пензионера у Башаиду завршена је адаптација фасаде. Овим послом заокружена је санација зграде коју користе најстарији мештани, истакао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.
-У протеклом периоду реконструисали смо просторије Дома пензионера које су биле у веома лошем стању. Обезбеђен је и нови намештај, столови, столице, кухиња, нови фрижидер, климе, нови телевизор. Урађен је и нови санитарни чвор, а обављени су и молерско-фарбарски радови. Сада је завршена и фасада, тако да наши најстарији мештани имају одличне услове за дружење – сазнајемо од Микалачког.
Радови су финансирани средствима месне заједнице, а у договору са пензионерима.
-У селу има доста пензионера који се свакодневно сакупљају у својим просторијама. Разговарају, проводе време заједно, друже се – додаје наш саговорник.
Оцењујући 2024. годину, Микалачки напомиње да је задовољан оним што је урађено у Башаиду.
-Почетком године решили смо дугогодишњи проблем. Изграђен је кружни ток на улазу и село из правца Зрењанина, што је и највећа инвестиција у селу протеклим годинама. Ова раскрсница била је такозвана „црна“ тачка и сви мештани били су за то да се реши питање безбедности на овом делу пута. Остало је да се простор озелени, а постоји и иницијатива да се у централном делу пребаци бели крст – каже Бојан Микалачки.
У 2025. години у буџету града опредељена су средства за наставак изградње капеле. До сада је објекат изидан и покривен, а наредна фаза подразумеваће увођење струје, воде, поставку столарије. У наредној години у плану је да се наставе радови на Дому културе.
-Спрат зграде је адаптиран, а кров који је прокишњавао је саниран. Преостало је да се уради приземље у ком се налази биоскопска сала, бина, као и просторије у којима планирамо да се налази галерија и етно соба. Неопходно је заменити подове, столарију, окречити. Осим поменутог потребно је адаптирати фасаду која је у катастрофалном стању – сазнајемо од Микалачког.
На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Настала је материјална штета у износу од 260.000 динара. Саобраћајна незгода се догодиле због радња возилом.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 18 учесника у саобраћају и издата су 72 прекршајна налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача, од којих су две особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.
Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 10 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 47 осталих прекршаја.
Већ по традицији најмлађи суграђани први ће дочекати Нову годину. На Градском тргу, 31. децембра, програм почиње у 11.30 сати. Са окупљеним малишанима дружиће се глумци позоришта „Лане“, али и Деда Мраз и Снежна краљица.
Тачну у подне, уз одбројавање последњих десет секунди, биће дочакана Нова, 2025. година. И у самом позоришту „Лане“ такође ће бити организована журка за децу поводом Нове године у 14 часова.
У храму Светих Козме и Дамјана трећу годину заредом организована је манифестација „Моја посна трпеза“. Поводом Божићног поста и Материца у светосавској сали приређена је изложба сланих и слатких посних јела, а било их је 54.
На трпези је било рибе, посног пребранца, посних пуњених паприка, сарме и пите. Посне специјалитете припремила је и Јасмина Зарић из Кикинде.
-Волим пост и посна јела. За изложбу сам донела куван кукуруз који није уобичајен у ово доба године, то ме подсећа на детињство јер ме је моја бака, када сам била мала, након клизања на леду, дочекивала управо са овим јелом. Направила сам и кифлице са пекмезом јер сам одрастала на овом слаткишу. Постим читав пост и није ми тешко – казала је Јасмина Зарић.
У част Материца, али и Детинца и Оца, породичних празника, организована је трећа посна трпеза, рекао је старешина храма, протојереј Бобан Петровић.
-Посебно смо радосни што се ове године нашем позиву одазвао велики број ресторана у Кикинди. Циљ нам је да едукујемо како вернике, тако и ресторане, како би на свом менију имали што разноврснију понуду посних јела. Сваке године одзив на нашу манифестацију је све већи. Увек нас изненади машта наших верника, а ово је прилика да за дружење, упознавање, али и размену рецепата – додао је отац Бобан Петровић.
У самом храму организовано је духовно вече на ком је беседио прота Иван Мучалов из Сечња, а верници су уживали и у песмама дечијег хора „Свети Јован Шангајски“.
-Па ви у Кикинди можда и не знате да имате јако занимљиву и креативну особу, која потиче из вашег града – рече приликом сусрета с вашим извештачем познати ТВ водитељ Александар Филиповић – то је Душка Јовановић, а Новосађанима је добро знана под својим ди-џеј именом Лоода Соса.
Кренусмо тако трагом информације уваженог колеге и пронађосмо Луду Сосу на једном од њених многобројних музичких наступа. Додуше, своју каријеру је везала више за негдашњи центар Дунавске бановине, него за родни крај, па стога полуозбиљно каже: „За мене су у Кикинди чули само моји родитељи”.
Како ословити ову уметницу родно равноправним језиком, а да не буде пежоратив? Ди-џејица не иде, још мање у мушком роду ди-џеј, хм!? Зато јој се обратисмо по „народски”: ‘Ај ти Душка, што пушташ плоче, заврти мало уназад, да те се (под)сете твоји кикиндски познаници.
-У Кикинди сам завршила основну школу „Жарко Зрењанин”. Из тог периода памтим игранке, учитељицу Аницу Шаргин, вечиту четворку из математике, али и што сам још тада научила енглески за цео живот. Паралелно са основном, завршила сам и Музичку школу „Слободан Малбашки”, у класи професора Карастанковића, одсек клавир. Мене је примио у класу, иако сам по годишту била млађа, јер је осетио невероватну емоцију у мом извођењу. Никад нисам била технички прецизна, али су моји наступи увек имали позитиван набој и емоције-наводи Душка.
Фото: Милош Лакићевић
Требало је у тим младим годинама носити клавир на грбачи. Не у буквалном смислу, већ тај терет очекивања околине.
-План је био да наставим са клавиром даље, па сам суботом одлазила у Нови Сад на приватне часове, а онда сам и похађала курс код чувеног пијанисте Кемала Гекића. Након тога сам се на такмичењу у Чешкој сусрела са неправдом и чињеницом да и нечија сујета игра важну улогу у коначном пласману и одлучујем да прекинем да се усавршавам на клавиру. Додатни разлог је представљала и чињеница да нисам видела себе као неког ко седи по 12 сати дневно за клавиром и вежба, а била сам и јединица, па нисам желела да се одвајам од родитеља. Остајем у Кикинди још четири године и уписујем гимназију, у којој ме је такође пратила четворка из математике.
Ипак, једном је морало да уследи одвајање од родитеља и родног града. О томе Душка приповеда да је одлучила да дипломира на Економском факултету и крене очевим стопама, касније је завршила и мастер, упркос четворки из математике која ју је пратила током читавог школовања до студија. На факултету (наопако било) није ту оцену поправила у петицу, него на много вишу.
Фото: Милош Стаменић
Добар просек је препоручује за посао у велепродаји, а после и у банци. Међутим, као и већина нас обичних смртника с ове стране шалтера, тако се и наша саговорница с друге стране стакла, разочарала у банку. Одабрала је зато да ипак буде иза стакла, али у диџејевској кабини.
-Кренула сам тада са „диџејингом”. Постала сам, што би рекла моја мајка- уметница на слободи. Усавршила сам се, уписала ди џеј школу пре шест година и одлучила да ми то буде занимање.
Иначе, електронска музика је моја страст. Тражена сам као ди-џеј, али и данас се за сваки сет спремам данима, некад и недељама- наводи наша саговорница, додајући да се никад није нудила, него је сами клубови траже.
– Радила сам на бинама са познатим именима наше и регионалне сцене, а један од мојих највећих успеха је Егзитов официјелни афтер парти, где сам радила у низу с великим именима европске ди-џеј сцене.
Осим електронске, Душка на сет листи има и дип хаус, потом техно, прогресив, али и афро правце. За крај јој упутисмо и неизбежно питање зашто је изабрала баш такво уметничко име?
-Луда (Лоода) у мом имену је отуд што ми прави одступницу и имам изговор ако некад погрешим, а и трудим се да избором музике будем непредвидива и изненадим госте на сетовима. Соса, донекле одређује географско порекло, али на сет листи има и севдалинки, тако да сам и са те стране непредвидива.
У истом кључу је и њен одговор о својој будућности:
-Нисам љубитељ закуцаних циљева, јер ме ограничавају. Може да се деси да у животу пожелим и нешто друго да радим. Додуше, понекад је сасвим у реду оставити ствари таквим какве јесу, али живот сваког дана доноси нешто ново и штета је то пропустити- закључује Душка Јовановић алијас Лоода Соса.
На Материце деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детињце.
Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се одвезује. На исти начин се вежу и све удате жене, које се одвезују поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Симболика празника је јасна – припрема за дочек Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза грехова, доносећи нове везе, љубави за Бога.
Оци, Материце и Детињци, посвећени су породици. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде града и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.
-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.
Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.
Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.
Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.
Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.
У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.
Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.
У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.
Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .
Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.
Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.
Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.
Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.
У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.
Центар за стручно усавршавање и Научни клуб током зимског распуста организује „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа јединствену прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице, истакао је директор Центра Дејан Карановић.
-Активности ће се реализовати од 8. до 10. јануара и све радионице биће бесплатне. Циљ нам је да деца квалитетно проведу распуст и да науче нешто ново. Интересовање за сличне програме и ранијих година било је велико, тако да сам сигуран да ће тако бити и ове године – каже Карановић.
Првог дана планиран је програм „Мој интервју са композитором“ који ће водити Андреа Давид, а деца ће истраживати музичку историју и упознати велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направиће интервју са композиторима, развијајући критичко мишљење и креативност. Радионицу „Неуроиграрије“ реализоваће Маријана Љиљак, а циљ је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине.
Наредног дана, 9. јануара у оквиру програма „Птица тражи кавез“, Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање, док ће у оквиру зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем учесници имати прилику да се упознају различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини.
Последњег дана, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.
Због ограниченог броја учесника, потребно је да се заинтересовани, до 6. јануара, пријаве за радионице путем мејл адресе csukikinda3@gmail.com или путем инстаграм поруке на @научни_клуб_кикинда.
