најчитанији портал Севернобанатског округа
Због радова на водоводној мрежи у улици Михајла Пупина, сутра, 5. новембра, без воде ће од 8 до 15 часова бити потрошачи у делу улице Јована Јовановића Змаја од Михајла Пупина до Косовске .
Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. Из ЈП “Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.
У току је орезивање дрвореда у улицама Краља Петра Првог и Генерала Драпшина. Овим послом биће обухваћено 702 стабла америчког копривића односно пинцике и 62 стабла липе.
-Комплетно орезивање последњи пут рађено је 2016. године и сада је време да се понови. Најпре су стручњаци новосадског Института за низијско шумарство обавили здравствени преглед како би се знало у каквом стању су стабла. Орезује се уз надзор, а након обављеног посла форма коју добију дрвореди утицаће на лепши изглед у поменутим улицама – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.
Дрвореди су стари осамдесетак година и од посебног значаја за град.
-Приликом орезивања обраћа се пажња на свако стабло понаособ. Циљ је да се уклоне гране које су суве и уколико падну могу да оштете имовину. По завршеном послу доћи ће до подизања крошњи које су ометале уличну расвету. Код појединих стабла крошње ће бити превршене односно биће у потпуности скинуте. Предвиђено је и обарање 14 стабала због болести – додала је наша саговорница.
Дрворед у Краља Петра Првог здравији је у односу на виталност стабала у улици Генерала Драпшина због ширине саобраћајнице.
-Врло брзо Кикинда ће имати још један природни тунел и природну лепоту – закључила је Мирослава Наранчић.
Радови су обимни и очекује се да ће бити завршени до краја ове или почетком наредне године.
Дрвореди су засновани после Другог светског рата. Сматра се да су стабла добијена на поклон америчког председника Френклина Рузвелта и представљају симбол великог пријатељства са прослављеним научником Михајлом Пупином.
-На иницијативу тадашњег градоначелника Кикинде, стабла која су тада била нова за нашу средину, заснована су 1946. године. Показала су се као одлични пречистачи ваздуха јер њихово лишће у великој мери апсорбује прашину тако да у овим улицама имамо чистији ваздух, мање суспендованих честица, као и природан хлад. Ова врста показала је да може да опстане у урбаним срединама – навела је Мирослава Наранчић.
А.Ђ.
Селекциони одбор ЦЛПУ „Тера“ у саставу мр Сузана Вуксановић из Музеја савремене уметности Војводине, Марко Лађушић, визуални уметник и редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, Бранислав Николић визуални уметник, др Игор Смиљанић, вајар и виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, визуални уметник и професор у Лиону објавио је листу уметника учесника 44. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти.
Одабрани су вајар Петар Баришић из Хрватске који је излагао на више од седамдесет самосталних и више од 150 групних изложби у Хрватској и иностранству, сликарка Михала Јулинyова из Словачке, чланица истраживачке групе Савремена уметност и историјске темпоралности у Лиону и живи и ради у Паризу. Током наредног јула у Кикинди ће стварати и скулптор Урош Ушћебрка из Србије, редовни професор на Факултету ликовних уметности Универзитета Веракрузана, вајар Анси Таулу из Финске чија уметничка пракса укључује еколошке уметничке пројекте, графике, цртеже, видео записе и сарадњу са уметницима, Милена Милосављевић такође из Србије која тренутно живи и ради у Дизелдорфу и скулптор Десмонд Брет из Велике Британије, докторант из скулптуре на Краљевском колеџу уметности
Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је 15. августа позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати у јулу 2025. године. Пријавило се 88 кандидата.
Према подацима Републичког метеоролошког завода јутрос у шест сати у Кикинди је измерено свега четири степена Целзијуса, са субјективним осећајем да је један степен, тако да је наш град био најхладнији у Србији. Нижа температура, за степен мање, измерена је једино на Црном врху.
Током идућих седам дана у Србији ће јутра бити хладна, местимично уз мраз, понегде и маглу. Током дана очекује се претежно сунчано време. У већини места максимална температура биће од 12 до 17 степени Целзијусових, прогнозе су метеоролога.
У Црвенки на трећем Фестивалу драмског стваралаштва особа са менталним потешкоћама 12 корисника Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде „Наша кућа” одиграли су представу „Вулканизерска драма“. Овом приликом посебна награда за најистакнутијег глумца додељена је Милану Селаку, који је публику освојио својом природношћу и лакоћом у извођењу улоге. Миланов наступ био је аутентичан и емотиван, што је додатно доприносило снажном утицају представе на гледаоце. Његова способност да се повеже с ликом који игра и да пренесе емоције на публику била је очигледна током целог извођења. Милан је успео да уверљиво дочара нијансе своје улоге, што је додатно нагласило значај драмског стваралаштва за изражавање личних искустава и осећања.
-Осећао сам се одлично, нисам нимало имао трему, јер је по природи никада немам. Поносан сам на све нас као глумце, јер смо сви изразили креативност на свој начин. Улога ми је одговарала, јер ми се то дешава у стварности, па сам можда баш зато био толико природан на сцени. Пошто увек сарађујемо и подржавамо једни друге, сматрам да смо заједно јачи. Без наше међусобне сарадње, нико не би освојио наклоност публике и награду, тако да сам захвалан свим својим другарима на подршци. Драго ми је што сам добио награду за најбољег глумца, јер је то у мени изазвало велику срећу – рекао је Милан Селак.
Миланов успех на фестивалу инспирисао је све присутне, док је његова природна и отворена изведба оставила трајан утисак на све.
Фестивал драмског стваралаштва особа са менталним потешкоћама у Црвенки јединствен је догађај који је окупио уметнике и гледаоце с циљем промовисања креативности и изражавања. На фестивалу су учествовале различите групе које су презентовале своје драмске радове, укључујући представе, монологе и импровизације. Подржан у оквиру програма „За достојанствен живот особа са инвалидитетом у Војводини“ Савеза удружења за помоћ МНРО у АП Војводини. Програм финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за заштиту особа са инвалидитетом у оквиру програмског конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом у РС у 2024. години.
Подсетимо и да је представа „Вулканизерска драма“ настала као резултат сарадње између корисника Центра „Наша кућа” и терапеута, а процес њеног стварања био је изузетно инспиративан и инклузиван. Улоге су пажљиво додељене, узимајући у обзир јединствене особине и таленте сваког учесника.
А.Ђ.
Иконописац Сандра Станковић добила је признање „Жена змај“ за 2024. годину у категорији за развој старих заната. Награду додељује удружење пословних жена Србије.
-Свако признање значајно је јер је то корак више у напретку мог пословања. Посебно ми је значајна јер је сам назив „Жена змај“ подстицај да будем још боља. Уједно је и мотивација да дам свој максимум у послу којим се бавим. Приликом конкурисања за средства на пројектима вреднују се и признања и награде, што је и потврда о квалитету рада и услуга – истакла је Сандра Станковић.
Наша суграђанка слика канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама, као и на иконе које је насликала за манастир Преображење Господње у Црној Гори.
-Било успона и падова. Успела сам да опстанем уз помоћ Града, Покрајине и Републике. Имам подршку породице, али и институција које виде значај мог посла. Љубав према занату пренела сам и на ћерку Наташу која ми је велика помоћ и подршка. Поред тога, као млада има иновативнији приступ послу који сам радо прихватила. И син Александар, захваљујући својој младости, пуно ми помаже у промоцији мојих производа код купаца до којих би теже дошла – напомиње Сандра Станковић.
Прошле године добила је могућност да користи и знак „Најбоље из Војводине”, а у ранијем периоду била је и међу победницама националног наградног конкурса „100 успешних пословних жена“ који расписује Пошта Србије, а носилац је и награде града за развој женског предузетништва.
Ове године организовала је изложбу радова у Аустрији и у плану јој је да сличан догађај организује и у другим земљама. Нада се да ће у скоријој будућности њене радове моћи да виде и Кикинђани с обзиром на то да је последњу изложбу у родном граду организовала пре две деценије. Жеља јој је да изложба буде посвећена српским владарима и владаркама.
А.Ђ.
Продужен је рок за пријаву студената за стипендије и кредите који се који се додељују у циљу подстицања најбољих да наставе школовање са високом постигнућима. Пријаве, како је најављено из Министарства просвете, трају до 8. новембра, а месечни износ студентске стипендије или кредита је 13.000 динара.
Ове године, као и претходних година додељујемо стипендије за редовне студенте високошколских установа чији је основач Република Србија. Ове године уведена је новина у начину пријављивања и то се врши преко Портала еУправа. У просеку се на годишњем нивоу за доделу студентских кредита или стипендија пријави око 20.000 студената високошколских установа.
Министарство просвете додељује стипендије редовним студентима државних високошколских установа који нису у радном односу, а који су положили све испите из претходних година студија и постигли просечну оцену најмање 9,00. Стипендије се додељују и надареним студентима на основним, мастер и докторским студијама и стипендије за недостајућа занимања у просвети, а то су пре свега у областима математике, информатике, физике и језика.
По конкурсу Министарства просвете око осам хиљада студената годишње оствари право на стипендију.
Српска православна црква и верници обележавају Митровске задушнице, у народу познате и као јесење. На задушнице се излази на гробља, где се пале свеће на гробовима најближих.
Митровске задушнице падају увек у прву суботу пре Митровдана, празник посвећен Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра. Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек у суботу.
На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.
Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.
Влада Србије донела је одлуку да субота, 2. новембар, буде проглашен за Дан жалости у целој Србији, због трагедије у којој су страдали грађани након урушавања конструкције железничке станице у Новом Саду.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је да је из рушевина на железничкој станици извучено 14 тела.
Председник Владе Србије Милош Вучевић изјавио је данас да је због несреће која се догодила на Железничкој станици у Новом Саду данас један од најтежих дана у послератној историји тог града и трагедија за целу Србију, као и да ће инсистирати да се пронађу одговорни за урушавање надстрешнице на улазу у станицу.
Председник Александар Вучић је у обраћању јавности из Председништва на Андрићевом венцу рекао да је, према последњим информацијама, 14 људи страдало, а пет лица још није идентификовано.
Осам су држављани Србије, а једна Северне Македоније.
“Породицама и свим ближњима желим да у име свих грађана изразим саучешће“, рекао је Вучић.
“Сви заједно морамо да смогнемо снаге да се ујединимо, помогнемо породицама и учинимо све што је у нашој моћи да штета буде што мања”, рекао је Вучић.
Бираним речима, од суграђанке Александре Дукатаров која је претходне ноћи изгубила битку са болешћу, опраштају се породица, пријатељи, Кикинђани…
Александра је боловала од злоћудног карцином материце и за лечење је у претходним месецима прикупљен новац у износу од 2,7 милиона динара. Још једном су суграђани показали колико су хумани и у оквиру разних акција и манифестација организовали прикупљање средстава.
Иако се борила од 2021. године, на жалост, од четрдестдвогодишње Кикинђанке болест је била јача.
