Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Ватрогасци из Сајана већ седам година помажу мештанима дарујући им месо и месне прерађевине

Aleksandra Djuran Јануарy 11, 2025

Чланови Добровољног ватрогасног друштва у Сајану сваке године организују свињокољ након ког се месо и месне прерађевине поклањају социјално угроженим мештанима. Алекс Нађ, председник сајанских ватрогасаца каже да је првобитни циљ био да се млађе генерације науче традиционалном свињокољу.

-Жеља нам је била да заједно проведемо време и да се дружимо. Купили смо две свиње од произвођача у селу и пошто смо завршили са послом схватили смо да нам је остало доста меса, тако да смо решили смо да помогнемо онима који немају. Месо и месне прерађевине поклонимо самачким старачким домаћинствима, али и нашим ватрогасцима који имају више деце, како би и они уживали у празницима – каже Алекс Нађ.

Први хуманитарни свињокољ организован је пре седам година.

-Добровољно ватрогасно удружење у Сајану броји 122 активна члана. Најмлађи има шест, а најстарији 93 године. Најмасовније смо удружење у селу и бити добровољан ватрогасац је постало породична традиција – напомиње наш саговорник.

Сајански ватрогасци одазивају се сваком позиву.

-Хвала богу, прошле године интервенисали смо у мањем броју пожара, три су била ван села и два у селу. Наши добровољци учествовали су и у гашењу шумског пожара који је 25. августа избио у Кучеву. Људи, спремних да помогну имамо, а прошле године на конкурсу Покрајине добили смо 450.000 динара за куповину три одела. Од локалне самоуправе такође добијамо помоћ, а оно што би нам било неопходно су квалитетна моторна тестера и велике маказе за сечење које су нам дотрајале – навео је Нађ.

А.Ђ.

Софија Анибало из Италије на размени ученика у Кикинди

Aleksandra Djuran Јануарy 10, 2025

Софија Анибало (17) из Италије у нашем граду боравиће годину дана у оквиру програма „Интеркултура“. У Кикинду стигла је крајем августу из Сијене, места у Тоскани. У трећем је разреду Гимназије „Душан Васиљев“, а њени домаћин је породица Дивковић.

-Кикинда је леп и миран град и веома ми се свиђа. Све које сам упознала су љубазни и пуно ми помажу, нарочито са српским језиком који се трудим да научим. Није ми лако да га савладам пошто је потпуно другачији од италијанског језика, нарочито граматика. Трудим се и надам се да ћу научити српски језик до краја мог боравка овде – каже Софија.

И у Италији и у Србији изучавају се исти предмети у школи, нарочито енглески језик и математика. У родној земљи она је четврти разред средње школе и има још годину дана до краја.

-Изненадио ме је однос ученика и професора који су отворени и имају пријатељски однос према ђацима. У Италији је то веома ретко с обзиром на то да имамо формалну комуникацију. Свидела ми се се и то што се преподневне и послеподневне смене мењају на месечном нивоу. То помаже ученицима да имају времена за себе и неке друге активности које нису уско везане за школске обавезе – напомиње наша саговорница.

Храна је, такође, једно од нових искустава за младу Италијанку.

-Од свега што сам пробала посебно су ми се свиделе мусака и сарма. Потрудићу се да научим како се праве, иако баш нисам нека куварица, како бих када се вратим својој породици припремила ова јела – додаје Софија Анибало.

Ноћни живот сличан је и у Сијени и у Кикинди.

-Не излазим пуно, иако сам се одлично провела у кикиндским кафићима. Док сам у Србији планирам да одем до Београда, Суботице и у Нови Бечеј где имам пријатеље – открила нам је Софија.

Богдан Дејановић иде са Софијом у разред и како каже ту је да јој помогне да се лакше снађе у новој средини.

-Софија јако брзо учи српски језик и тражи да са њом причамо на нашем језику. Свиђа јој се рад у тиму и интересује се за све што је везано за нашу историју и културу. Њен најјачи утисак о Кикинди јесте ова равница, пошто долази из краја који је окружен брдима и планинама. Исто тако темпо живота је право откровење за њу с обзиром на то да се у њеном родном граду живи пуно брже него код нас – сазнајемо од Дејановића.

Пошто заврши средњу школу у Италији наша гошћа жели да упише криминологију на факултету.

А.Ђ.

Сербиан цурренцy динар. Банкнотес оф 1000 динарс

Веће основице за оне који сами уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање

Aleksandra Djuran Јануарy 10, 2025

За оне који сами уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање од јануарске уплате важе нове основице које су за 14,5 одсто веће у односу на претходну годину и оне ће се на месечном нивоу у 2025. кретати од 11.028 до 157.542 динара, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

Према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, најнижа основица осигурања износи 35 одсто просечне републичке зараде за претходних 12 месеци, закључно са септембром, што је 45.950 динара, а највиша је пет просечних плата (500 одсто), односно 656.425 динара. Како наводе у ПИО фонду, основице су повећане због усклађивања са кретањем зарада у претходној години.

Право на самосталну уплату доприноса по члану 15. Закона о ПИО имају сви који су ван осигурања, незапослени, студенти, домаћице, ђаци, односно нису корисници права на пензију, под условом да су старији од 15 година и да имају пребивалиште у Србији.

Допринос се плаћа до 15. у месецу. Својство осигураника стиче се даном подношења захтева, а на захтев појединца може се стећи најраније 30 дана пре подношења захтева. Својство осигураника престаје даном за који се особа у захтеву определи или ако допринос не плати у року од шест месеци од дана доспелости, када му својство осигураника престаје најраније са последњим даном за који је допринос плаћен.

„Научни камп“ Центра за стручно усавршавање окупио тридесетак деце

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2025

У Центру за стручно усавршавање и Научном клубу у току је „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице. Јована Милићев, ученица је трећег разреда ОШ „Свети Сава“.

-Пријавила сам се јер желим да научим нешто ново током распуста. Радионице су занимљиве и потпуно другачије од онога како радио у школи. Пуно тога сам научила – открила нам је Јована.

Марко Марков похађа ОШ „Ђура Јакшић“ и у четвртом је разреду.

-Све што смо до сада радили је занимљиво, а за „Научни камп“ пријавио сам се јер могу да стекнем нова искуства, али и да упознам нове другаре. Највише ми се свидело што смо, захваљујући вештачкој интелигенцији, могли да разговарамо са композиторима – казао је Марко.

У оквиру програма „Кавез тражи птицу“, васпитачица Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање.

-Циљ је да деца више науче о птицама станарицама, као и да видимо да ли се зна зашто птице одлазе на југ, причали смо, певали и упознали се. Израђивали смо кавезе, као у птице у и на кавезу, а прве асоцијације на птице смо записивали и од тога направили изложбу. Екологија је најфреквентнија реч на планети и деца треба да знају шта она значи – истакла је Софија Јегарски.

Све радионице, које се организују 8, 9. и 10. јануара су бесплатне, а интересовање предшколаца и основаца је велико, сазнајемо од Виолете Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

-Имамо око тридесетак заинтересованих за сваку радионицу. Првог дана имали смо програм „Мој интервју са композитором“ који је водила Андреа Давид, а деца су истраживала музичку историју и упознала велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направила су и интервју са композиторима. Радионицу „Неуроиграрије“ реализовала је Маријана Бјелић, а њен циљ био је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине – додала је Валентина Мицковски.

Организована је и зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем током које су учесници имали прилику да се упознају са различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини. Сутра, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.

А.Ђ.

Почело пријављивање пензионера за бесплатан боравак у бањама

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2025

Пензионери од данас, 9. до 27. јануара могу да се пријављују на оглас Фонда за пензијско и инвалидско осигурање за одлазак на десетодневну бесплатну рехабилитацију у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима. У објављеном огласу Фонда ПИО наводи се да право на опоравак имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија, који имају пребивалиште на територији Србије и чија пензија износи до 50.683 динара.

-Савез пензионера Србије у сарадњи са Фондом пензијског инвалидског осигурања и ове године омогући ће делу пензионера боравак у бањама. С обзиром на то да могу да конкуришу најстарији са ниским примањима, за њих је ово врло значајно јер другачије не би могли да оду у неко од лечилишта. Позивам све пензионере који испуњавају услове да се пријаве понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова у просторијама удружења пензионера у Кикинди. Прошле године око 120 најстаријих суграђана, са територије нашег града, преко овог конкурса било је у бањама – сазнајемо од Милана Периза, председника удружења.

Право да се јаве на оглас имају и корисници пензија који су то право остварили применом домаћих прописа и који примају пензију из иностранства, под условом да збир тих пензија износи до 50.683 динара.

Уз пријаву, потребно је поднети пензијски чек, доказ о висини пензије из иностранства, као што су извод банке, потврда иностраног носиоца социјалног осигурања и слично, попуњену пријаву са изјавом, на прописаном обрасцу, где жели да користи рехабилитацију, да осим пензије корисник нема других личних примања, да није ишао на рехабилитацију по овом програму у претходних пет година.Фонд сноси трошкове смештаја и путне трошкове пратилаца корисника који је остварио право на помоћ и негу другог лица.

Пријаве се могу поднети и у најближој организационој јединици Фонда, уколико пензионер у време подношења пријаве борави ван свог места становања. Прелиминарне ранг листе корисника пензија биће објављене 25 радних дана од дана истека огласа, а пензионери ће приговор на ову листу моћи да поднесу пет дана након њеног објављивања.

Комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре и утврди коначну ранг листу, коју објављују на огласним таблама организација корисника пензија односно Савеза пензионера Србије и Удружења пензионера Србије Независност, Дирекције Фонда, Покрајинског фонда и филијала Фонда.

А.Ђ.

Значајна улагања у Руско Село: Помоћ стигла и од министарстава

Aleksandra Djuran Јануарy 8, 2025

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

Повремено без воде Индустријска зона – продужетак улице Вука Караџића

Aleksandra Djuran Јануарy 8, 2025

Због радова на водоводној мрежи и изради прикључка, данас 8. јануара, без воде ће, од 10 до 13 часова, повремено бити Индустријска зона у Кикинди односно продужетак улице Вука Караџића.

Из ЈП „Кикинда” захваљују на стрпљењу и разумевању.

Трка неоседланих коња у Мокрину: Победник Лазар Адамов

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2025

Трка неоследаних коња у Мокрину за Божић традиција је дуга више од 120 година. И ове, у присуству великог броја гледалаца такмичило се шест јахача. Победник је Лазар Адмов, други је на циљ стигао Василије Јанић, а треће место заузео је Паја Беланчић.

Организатор је Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом. Божићна трка неоседланих коња организује се код Бакарне ћуприје. Одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Јахачи се такмиче у три трке, а циљ је да, на неоседланим коњима, што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

А.Ђ.

(ВИДЕО) У храму Светог Николе: Николи златник, Андреи и Мићи сребрењак

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2025

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

А.Ђ.

Православни верници прослављају Божић дан радости рађања и обнављања живота

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2025

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, то је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства и породице, и обележен је бројним обичајима који имају један основни смисао – да се сачува и увећа породица и имање домаћина.

Један од најлепших божићних обичаја је миробожење – прилика да се завађени поздраве и пољубе говорећи “Мир божји, Христос се роди”, да се они који су у свађи измире дакле, у ово доба године које треба да буде време општег мирења и праштања.

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу треба ставити златни или сребрни новчић. Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.