Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Министарство позвало пољопривредне произвођаче да проверавају своје еСандуче

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је Управа за аграрна плаћања верификовала 259.485 захтева за промене у електронском Регистру пољопривредних газдинстава (еРПГ), а корисници који су поднели захтеве за подстицаје по хектару за текућу годину могу да очекују решења у еСандучићима већ од данас.
Према наводима Министарства, у 2025. години регистровано је више од 7.000 нових пољопривредних газдинстава, па је сада број активних пољопривредних газдинстава 477.950.

Током трајања јавног позива за подношење захтева за остваривање права на основне подстицаје у биљној производњи одобрено је 133.445 захтева за промене у еРПГ, а корисницима је омогућено и подношење захтева за подстицаје за газдинства која се налазе у процесу регистрације, као и за парцеле које се налазе у процесу провере, како би се што већи број пољопривредних произвођача пријавио за субвенције.

Министарство је позвало пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили и преузели решења. Након прихватања решења, потребно је да се корисници одрекну права на жалбу сагласно Упутству за одустанак од жалби. На тај начин решења постају правоснажна и извршна, а средства ће бити брже исплаћена на кориснички рачун пријављен у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

Такође, у току је административна обрада захтева за четврти квартал премије за млеко, а према наводима Министарства, Управа за аграрна плаћања улаже максималан напор да сви захтеви буду завршени у најкраћем могућем року.

Управа за аграрна плаћања наставља реализацију планираних мера подстицаја, па се у априлу очекује расписивање Јавног позива за субвенције за тов јунади, свиња, јагњади и јаради и Јавног позива за субвенције за квалитетна приплодна грла.

Предвиђене су и нове мере подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора и за изградњу и опремање објеката у укупном износу од милијарду динара, а јавни позиви по том основу биће ускоро расписани.

После живота у Италији и у Шведској: Татјана Боњецка и Сеад Фетахи скућили се у Сајану

Aleksandra Djuran March 27, 2025

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

Отварање изложбе „Нова лица светитеља“ сутра (четвртак) у Галерији „Нова“

Aleksandra Djuran March 26, 2025

У Галерији „Нова“ Народног музеја сутра, 27. мартаса почетком у 18 часова, биће отворена изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке Народног музеја Кикинда под називом „Нова лица светитеља“.

Рестауриране иконе резултат су пројекта који је у 2024. години финансирао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама у износу од 800.000,00 динара, а у оквиру ког је извршена комплетна конзервација, рестаурација и заштита 14 икона од стране Атељеа за конзервацију Heritage из Новог Сада.

Већина икона израђена је од стране самоуких мајстора – иконописаца, на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза.

У склопу отварања биће одржана презентација конзерватора Драгана Огара који ће публици појаснити изведене третмане заштите на иконама.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

Новак Деспотовић освојио још једну медаљу на Кавкаској математичкој олимпијади

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Новак Деспотовић, као члан екипе Србије Математичке гимназије освојио је друго место на Х Кавкаској математичкој олимпијади. Такмичили су се и Нина Шушић која је била прва, Марко Трајковић други и Владимир Бранковић који је освојио трећу награду.

Десета Кавкаска међународна математичка олимпијада одржана је од 14. до 19. марта у Мајкопу у Русијаи, на бази Адигејског државног универзитета, уз учешће 158 ученика из 15 земаља у мешовитом формату. Уживо су се надметали учесници из Русије, Абхазије и Узбекистана, а онлајн су били учесници из Јерменије, Белорусије, Ирана, Казахстана, Киргистана, Придњестровља, Србије, Турске, Тајланда, Таџикистана, Туркменистана и Швајцарске.

Израда задатака је била у два дана , 15. и 16. марта. Сваког дана такмичари су добили по четири задатка, а за решење је на располагању било четири сата.

Кавкаска математичка олимпијада организује се од 2015. године. Током свих година њеног постојања учествовало је укупно 1.339 ученика из 22 земље света. Такмичење се састоји из два дана у две узрасне категорије: јуниорска лига и сениорска лига. У комисији такмичења су тренери руске националне екипе из математике, као и добитници златних и сребрних медаља са Међународне математичке олимпијаде из различитих година.

Добитници награде „Душан Васиљев“ Симон Грабовац и Ненад Шапоња

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

Скуп у РПК: Од закона до праксе ради остварења енергетског пасоша

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

Национална служба за запошљавање позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Националнa службa за запошљавање Филијалa Кикинда позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања који ће се одржати 11. априла не од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Пријава послодаваца за учешће на сајму је у току и врши се лично у Филијали Кикинда или позивом на број телефона 0230/411-732 или е-маил Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

Заинтересована незапослена лица треба да се јаве свом саветнику за запошљавање
ради евидентирања учешћа и информисања о припреми за сајам. НСЗ саветује незапослене да
пре доласка на сајам похађају Обуку за активно тражење посла која је доступна и на онлине
платформи за учење Националне службе за запошљавање, како би што боље саставили свој CV
и припремили се за разговор за посао.

Покрајина помаже развој руралног туризма: Опредељено 50 милиона динара

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је конкурс за унапређење економских активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима у Војводини у 2025. години. Кроз доделу бесповратних средстава, циљ је додатно упошљавање сеоског становништва, упошљавање жена и развој руралног туризма. Пријављивање траје до 22. априла.

За реализацију мере предвиђено је укупно 50.000.000 динара за инвестиционо и текуће одржавање објекта, набавку остале опреме за аутентичне угоститељске објекте у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству и подизање ограде око објекта.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 2.000.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.
Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 80 одсто од прихватљивих трошкова инвестиције”, наводи се у тексту конкурса.

Право на подстицаје остварују лица која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, односно физичко лице које је носилац регистрованог пољопривредног газдинства.

(ВИДЕО) Сећање на дане бомбардовања: Да се не заборави

Aleksandra Djuran March 24, 2025

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.

-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.

Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.

-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.

На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.

-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.

– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

А.Ђ.

Свеобухватна обнова зграде Гимназије и Економско – трговинске школе требало да почне до лета

Aleksandra Djuran March 24, 2025

Oбнова зграде Гимназије „Душан Васиљев“ у којој се налази и Економско – трговинска школа у Кикинди требало би да почне до лета, будући да је Град расписао јавни позив за извођаче радова, с тим да је планирана и изградња прикључка за хидрантску мрежу.

Инвестиција је вредна 455,9 милиона динара, без ПДВ-а, тачније то је процењена вредност јавне набавке. Понуде на тендер подносе се до 25. марта, а споразум с одабраним извођачима трајаће 300 дана, па се може сматрати да је то уједно и рок за завршетак свих предвиђених радова.

„Рок за извођење грађевинских радова који су предмет јавне набавке не може бити дужи од 300 календарских дана од увођења у посао понуђача – извођача радова. Надзор је дужан да извођача уведе у посао у року од десет дана од ступања на снагу уговора, уколико другачије није договорено. Радови на објекту изводе се у две фазе. Предмет јавне набаке је прва фаза радова“, наведено је у документацији објављеној на Порталу јавних набавки.

Како је објашњено, техничка документација за реконструкцију зграде најстарије средње школе у Кикинди, која је културно добро, израђена је на нивоу идејног решења, идејног пројекта и пројекта за грађевинску дозволу.

Реконструкцијом су обухвађени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетим и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.

Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију.

Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског диштрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великоко – киндска Виша Гимназија“, коју су до Првог светског рата, похађали ученици, махом немачке и мађарске националности, о чему сведочи податак да је од 421 матуранта, колико их је од оснивања до рата изашло из школе, свега 49 било српске националности.

Након рата Гимназију су углавном похађали ђаци српске националности, а између 1918. и 1941. школа је уживала је велик углед, и њени матуранти били су изванредни студенти, од којих су многи су постали признати научни радници. Почетком Другог светског рата, Гимназија је измештена, а окупациона војска користила је школски објекат као касарну. По завршетку рата, 1945. подељена на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51, од осмогодишње гимназије одвојена су нижа одељења и припојена новоформираним осмогодишњим основним школама. У том периоду завршена је и обнова зграде. Век након оснивања, 1959, Гимназија је названа по Кикинђанину Душану Васиљеву, песнику, прозном и драмском писцу, једном од најзначајнијих српских експресиониста.

Наредних година Гимназија доживљава стални успон, до школске 1974/75. године, када су, на иницијативу тадашњег министра просвете СФРЈ Стипе Шувара, основани Центри за образовање. Нове генерације нису уписиване наредних 16 година, а школске 1990/91. обнавља се рад Гимназије.