Aleksandra Djuran

БОЛНИЦА-АКРЕДИТАЦИЈА-1

Спољашњи оцењивачи Агенције за акредитацију здравствених установа крајем фебруара обавили су контролну Опште болнице. Након што су обишли све делове ове здравствене установе упутили су извештај у којем се наводи да се у кикиндској Болници поштују прописани стандарди и усвојене процедуре, са посебним акцентом на унапређењу фактора који утичу на безбедност пацијената и запослених.

„Унапређен је приступ праћењу нежељених догађаја и интрахоспиталних инфекција. Примећен је пораст броја интрахоспиталних инфекција што се доводи у везу са боље организованим надзором над болничким инфекцијама, правовременом пријављивању и подизању нивоа свести запослених о значају контроле и евиденције. Изузетна посвећеност потребама пацијената и 24-часовна доступност савремених, дијагностичких и терапијских услуга пацијентима, од стране мултидисциплинарних тимова представљају најважније приоритете рада“ – додаје се у извештају.

Анализирана је и анкета о задовољству корисника и запослених, а израђен је и програм за унапређење квалитета рада на нивоу установе у коме су дефинисани планови унапређења организационих јединица, активности праћења, евиденције и анализе показатеља учинка на нивоу установе и показатеља квалитета рада.

„Унапређење квалитета рада се огледа кроз увођење иновативних дијагностичких и терапијских процедура као и набавке нове медицинске опреме. У претходних шест месеци, набављени су: хируршки инструменти са акцесоријем за урологију, лапароскопски инструменти, опрема за стерилизацију, волуметријске и шприц пумпе, транскутани билирубинометар, респиратор за неонатологију, електоркаутери и ултразвучни апарат за Одељење неурологије“ – стоји у извештају Агенције за акредитацију здравствених установа.

У току је и реконструкције Болнице која је у тесној вези и са другим стратешким циљевима унапређења рада.
Напоменуто је и да се унутрашња провера квалитета стручног рада спроводи континуирано, да се примењује стратегија управљања ризиком, организују активности на превенцији могућих фактора ризика у свим областима делатности, да се анализирају потенцијалне могућности и предузимају одговарајуће мере, у складу са интерном документацијом, стандардима и законском регулативом.

Управљање инфективним медицинским отпадом је у складу са законском регулативом, националним смерницама и усвојеним и ревидираним процедурама, којима је прецизно описан начин управљања медицинским отпадом. Дозвола за третман поменутог отпада истиче ове године, али је правовремено припремљена документација за продужетак лиценце.

Континуирана медицинска едукација се одржава у свим сегментима и креирани су предлози за унапређење ове области. Кадровска обезбеђеност средњег медицинског кадра покушава да се надомести кроз рационализацију постојећих кадрова. План је јасно дефинисан са радним задацима који се изводе у планираном времену а планом и потребама се бави формирани тим за рационализацију кадровских ресурса.

„Након увида у припремљену документацију и разговора за менаџментом и запосленима, као и обиласком установе закључујемо је да је након редовне посете спољашњих оцењивача Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, Општа болница Кикинда наставила са применом најбоље могуће добре праксе чиме је постигнут високи ниво квалитета рада и безбедности пацијената и запослених“ – стоји у закључку оцењивача.

 

андреј-фидер-(2)

Риболовачко царство у Кикинди било је домаћин првог „Епиц Метход Феедер“ купа у шаранском пецању. Организатор је Андреј Јакобовић, који је однедавно наш суграђанин, иначе државни првак у метод фидер риболову и члан репрезентације Србије који је боје наше земље бранио у Бугарској на Светском првенству.

 

-Метод фидер је техника дубинског риболова коришћењем хранилице за примаму и углавном се пецају мрене, деверике, бабушке и шарани. Надметало се 18 екипа из свих крајева наше земље и пецало се од 8 до 15 сати. Екипе су биле двочлане и могле су да имају четири штапа. Пецање је организовано у три сектора и у сваком се такмичило по шест екипа, тако да су и награђене најбоље три екипе из сваког сектора понаособ. Победника је одредила укупна тежина упецане рибе током седам сати такмичења – појаснио нам је Андреј Јакобовић.

Прва места освојили су „Епик“, Терек/Голић и „Хумакс“. Друга места припала су екипама „Сон“, „Контра“ и „Бурик“, а трећи су били „Бомбардери“, „Камени“ и ДМ тим.

Најтежу рибу, од 12,2 килограма, упецао је „Сону“ тим из Бајмока.

-Први пут сам организовао ово такмичење у Кикинди и већ сада могу да најавим да ће наредно бити 13. априла када ће се пецати бела риба. Тада ће бити савезно такмичење, како га ми пецароши зовемо, класичан фидер – напомиње наш саговорник.

 

А.Ђ.

саобрацајна-полиција-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. У једној је једна особа задобила лакше телесне повреде, ау две је причињена материјална штета. Укупна материјална штета процењена је на износ од 150.000 динара.

Саобраћајна незгода су се догодиле због радње возилом, неступање првенства пролаза и недржање одстојања.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 13 учесника у саобраћају и издато је 190 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 49 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 53 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 87 осталих прекршаја.

топлана-радови-топловод-(2)

Из ЈП „Топлана“ обавештавају потрошаче, да су услед непредвиђених околности приморани  да и данас, 17.марта,  наставе са  санацијом хаварије у Микронасељу.

Без грејања ће и даље бити корисници на адресама Светосавска 107В, Светосавска 107Г, Светосавска 107Д, Светосавска 107Ђ, Светосавска 107Е.

Завршетак радова и нормализација грејање се очекује у вечерњим сатима

 

 

 

 

реформска-црква-(5)

Реформатска црква у Кикинди основана је давне 1878. године. Сама црква у Доситејевој улици изграђена је 1912. године, а годину дана касније архитекта Еде Мађар из Сегедина пројектовао је Молитвени дом. Врх торња, који се већ већ неколико месеци обнавља, седамдесетих година прошлог века морао је да се демонтира јер је био високе 29 метара и 70 центиметара, сазнајемо од свештеника Чабе Ковача.

-У Кикинди постоји десетак верника реформатске вероисповести и богослужења се обављају поред цркве у Молитвеном дому. Торањ је представљао безбедносни ризик с обзиром на то да је зуб времена учинио своје. Осим тога и верници, иако их је мало, изразили су жељу да се он обнови – сазнајемо од свештеника Ковача.

Црква се користи се једном годишње.

-Радове финансира сама црква. Имамо земљу коју издајемо и сав приход се троши на функционисање цркве. Поред је и Парохијски дом у ком су некада живели свештеници. Он је у веома лошем стању, а како је под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, за његову санацију потребна су знатна средства. Сама зграда у којој је црква је у добром стању – каже наш саговорник.

Кикиндска Реформатска црква након оснивања функционисала је при Евангелистичкој цркви, а потом и у оквиру Гимназије. Некада је била школа с обзиром на то да се након четири разреда основне ишло осам година у Гимназију.

-Црква нема назив. Из Библије, по апостолу Павлу, схватамо да је место богослужења оно на ком се сакупе верници. Црква је само објекат у ком се окупљамо. Зграда као зграда, односно црква Божија нема другу функцију – појаснио је свештеник Чаба Ковач.

Зграда и сва имовина у које потпада и 67 јутара земље национализовано је 1952. године. Иако је све враћено реституцијом, никада се заједница није опоравила од поменутих промена. Црква је изграђена у трансилванијско-сецесионистичком стилу. У унутрашњости нема икона, кипова или слика јер проповедају писменост и читање Библије, а не да се од слика стварају приче.

МЕТА ЛОПОВА

Црква је током година често била на мети лопова и провалника. Провалници су најчешће улазили у Парохијски дом. Пре 18 година украдене су старе књиге и сакрално обредно посуђе. Познат је и случај када је 2008. године циглама оштећена врата и када су разбијени прозори на парохијској згради.

А.Ђ.

продавница-1

Светски Дан права потрошача обележава се данас, 15. марта. Циљ кампање јесте информисање грађана и јачање њихове свести о правима у овој области сигурност и тачне информације о производима приликом куповине, квалитетне услуге, рекламације и коректан однос произвођача и трговаца према купцима.

Светски дан потрошача установљен је одлуком Уједињених нација (УН) и први пут почео да се обележава 1983, а сваке године има неку посебну тему. Ове године тема је „Фер дигиталне финансије“, а циљ је да се покрене разговор о дигиталним финансијама, наводи се на сајту Потрошачке интернационале.

Права која потрошачи имају су:

-уколико је роба коју су су потрошачи купили неисправна, имају права да је рекламирају, а да добију другу робу, да се поправи или да им трговац врати целокупни износ.

-потрошачи морају да имају на располагању безбедну храну и да декларација наводи све састојке које храна садржи, као и датум истека рока.

-цене роба и услуга морају бити јасно истакнуте и разумљиве свим потрошачима, а уколико се потписује уговор – он не сме да садржи одрицање од било ког потрошачког права.

-законом је забрањено обмањујуће пословање – ако вам неко даје бесплатно неку робу, а притом тражи да платите. Закон омогућава и да одбијете робу коју нисте наручили а стигне вам на адресу.

-када је у питању продаја „од врата до врата“, потрошач се може предомислити у року од две недеље и отказати робу или услугу.

-закон о заштити потрошача уређује и туристичке услуге, па ако туристичка агенција не пружи услове из уговора – потрошач има права да тражи и друге одговарајуће услуге без додатних трошкова.

 

 

бане-зрниц

Бранислав Зрнић (45) од када зна за себе живи са ретком болешћу. Мишићна дистрофија је урођена, не напредујућа болест и како каже захваљујући јакој вољи и помоћи породице, пријатеља, локалне самоуправе и државе он живи као и сви други.

-До сада сам имао девет операција и захваљујући њима моје здравствено стање се побољшало. Да није било корективних операција дошао бих у ситуацију да не могу да ходам и да се нађем у колицима. Операције оба стопала, лакта и шака су обављене у Њујорку, Немачкој и у Новом Саду. Неопходне су константне медицинске терапије и средства да би се моје стање одржавало. Сваког дана се лечим. Око 30.000 динара месечно потребно ми је за рехабилитацију коју не покрива здравствено осигурање – сазнајемо од Зрнића.

 

Одлучујућа је била основна школа, где су га сви другови из разреда максимално подржавали и где је, како каже, схватио да мора да се бори и избори за себе. Болест га није спречила да нормално живи, ради и велики део живота посвети спорту.
-Био сам дугогодишњи председник женског рукометног клуба „Кикинда“, као и секретар у Мокрину. Од 17 година проведених у спорту 12 сам био секретар мушког рукометног клуба „Црвена звезда“. Многи не знају да сам и даље активан у спорту, у кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда сам члан Скупштине већ два мандата. Овај клуб је најуспешнији од свих у овом делу Европе и бити део највишег органа клуба је част и понос. Председник клуба је Небојша Човић и он ме је лично позвао да будем део управљачког тела – истакао је наш саговорник.

Већ 16 година Зрнић је запосле у филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у Кикинди у којој сам посао добио преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.

-Мој највећи успех је управо моја породица. Животни успех ми је моја четворогодишња ћеркица – навео је Зрнић.

Његов живот је свакодневна борба. Има падова и успона, али истрајава у томе.

-Министарство за бригу о породици и деци од прошле године помаже особама са ретким болестима и моја идеја је да оснујемо друштво у којем ће бити особе са ретким болестима са територије Севернобанатског округа. У северном Банату нас има двадесетак и жеља ми је да се окупимо у организацији. Жеља ми је била да то буде баш 28. фебруара, Светски дан особа са ретким болестима, али то ће бити врло брзо – напоменуо је Бранислав.

Град Кикинда помогла је Зрнићу када је одлазио на операције, а значајна је и подршка у оснивању организације која ће окупити особе са ретким болестима.

А.Ђ.

скид-стеер-вс-трацтор-768x512

Влада Србије донела је Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2025. години, којом је предвиђена нова мера подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора у износу од 500.000.000 динара и инвестиција у изградњу и опремање објеката у износу од 500.000.000 динара.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић нагласио је да ова мера говори у прилог томе да је држава Србија чврсто опредељена да буде стабилан и сигуран партнер пољопривредницима и помогне им да унапреде своју производњу, јер је, према његовим речима, сваки успех једног домаћег произвођача истовремено успех целе државе.

Указавши на то да је иницијатива за доношење нове мере потекла лично од председника Републике Србије Александра Вучића, са посебним циљем да се поспеши сточарска производња у Србији, Мартиновић је навео да је ово само корак напред ка већим улагањима у сточарство у будућности.

Додао је да су афирмативне мере које су спроведене у протеклом периоду већ дале резултате и довеле до раста производње и значајног повећања броја грла, а очекује се да ће нова мера, у оквиру које ће ускоро бити расписани јавни позиви, допринети даљем развоју ове гране пољопривреде, наведено је у саопштењу министарства пољопривреде.

панорама-станови-куце

Млади у Србији стари између 20 и 35 година од данас у пословним банкама могу да се пријаве за субвенционисане кредите за станове.

То ће моћи да ураде у Поштанској штедионици, као и у Банци Интези. Највероватније ће то бити могуће и у НЛБ Комерцијалној банци.

Предвиђен је максимални износ кредита од 100.000 евра, минимално учешће корисника стамбеног кредита је један одсто од вредности непокретности, а на захтев корисника кредита учешће може бити и веће. За ове кредите могу конкурисати особе старости од 20 до 35 година, које купују своју прву некретнину. Држава субвенционише део каматне стопе и гарантује 40 одсто износа кредита у првих десет година отплате. Камата у првих шест година износи 1,5 одсто, захваљујући државној субвенцији од два процентна поена.

Максимална вредност кредита која је покривена овим програмом је 100.000 евра и не постоји ограничење када је висина кредита у питању, али што се тиче државе, 100.000 евра је под овим повољним условима, остало се узима под тржишним критеријумима.

Период отплате кредита је до 40 година, а највише до 70 година живота. Обавеза банке је годину дана грејс период и један одсто учешће. Прве године је фиксна каматна стопа 3,5 одсто, од којих држава плаћа два одсто, а корисник кредита 1,5 процената. Од друге до пете године, фиксна каматна стопа је 3,5 одсто, уз исту субвенцију државе. Од шесте године, каматна стопа је тромесечни, односно шестомесечни еурибор, плус два одсто.