Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Zaključak Agencije za akreditaciju: Opšta bolnica radi kvalitetno uz bezbednost pacijenata i zaposlenih

Aleksandra Djuran March 17, 2025

Spoljašnji ocenjivači Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova krajem februara obavili su kontrolnu Opšte bolnice. Nakon što su obišli sve delove ove zdravstvene ustanove uputili su izveštaj u kojem se navodi da se u kikindskoj Bolnici poštuju propisani standardi i usvojene procedure, sa posebnim akcentom na unapređenju faktora koji utiču na bezbednost pacijenata i zaposlenih.

„Unapređen je pristup praćenju neželjenih događaja i intrahospitalnih infekcija. Primećen je porast broja intrahospitalnih infekcija što se dovodi u vezu sa bolje organizovanim nadzorom nad bolničkim infekcijama, pravovremenom prijavljivanju i podizanju nivoa svesti zaposlenih o značaju kontrole i evidencije. Izuzetna posvećenost potrebama pacijenata i 24-časovna dostupnost savremenih, dijagnostičkih i terapijskih usluga pacijentima, od strane multidisciplinarnih timova predstavljaju najvažnije prioritete rada“ – dodaje se u izveštaju.

Analizirana je i anketa o zadovoljstvu korisnika i zaposlenih, a izrađen je i program za unapređenje kvaliteta rada na nivou ustanove u kome su definisani planovi unapređenja organizacionih jedinica, aktivnosti praćenja, evidencije i analize pokazatelja učinka na nivou ustanove i pokazatelja kvaliteta rada.

„Unapređenje kvaliteta rada se ogleda kroz uvođenje inovativnih dijagnostičkih i terapijskih procedura kao i nabavke nove medicinske opreme. U prethodnih šest meseci, nabavljeni su: hirurški instrumenti sa akcesorijem za urologiju, laparoskopski instrumenti, oprema za sterilizaciju, volumetrijske i špric pumpe, transkutani bilirubinometar, respirator za neonatologiju, elektorkauteri i ultrazvučni aparat za Odeljenje neurologije“ – stoji u izveštaju Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.

U toku je i rekonstrukcije Bolnice koja je u tesnoj vezi i sa drugim strateškim ciljevima unapređenja rada.
Napomenuto je i da se unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada sprovodi kontinuirano, da se primenjuje strategija upravljanja rizikom, organizuju aktivnosti na prevenciji mogućih faktora rizika u svim oblastima delatnosti, da se analiziraju potencijalne mogućnosti i preduzimaju odgovarajuće mere, u skladu sa internom dokumentacijom, standardima i zakonskom regulativom.

Upravljanje infektivnim medicinskim otpadom je u skladu sa zakonskom regulativom, nacionalnim smernicama i usvojenim i revidiranim procedurama, kojima je precizno opisan način upravljanja medicinskim otpadom. Dozvola za tretman pomenutog otpada ističe ove godine, ali je pravovremeno pripremljena dokumentacija za produžetak licence.

Kontinuirana medicinska edukacija se održava u svim segmentima i kreirani su predlozi za unapređenje ove oblasti. Kadrovska obezbeđenost srednjeg medicinskog kadra pokušava da se nadomesti kroz racionalizaciju postojećih kadrova. Plan je jasno definisan sa radnim zadacima koji se izvode u planiranom vremenu a planom i potrebama se bavi formirani tim za racionalizaciju kadrovskih resursa.

„Nakon uvida u pripremljenu dokumentaciju i razgovora za menadžmentom i zaposlenima, kao i obilaskom ustanove zaključujemo je da je nakon redovne posete spoljašnjih ocenjivača Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Opšta bolnica Kikinda nastavila sa primenom najbolje moguće dobre prakse čime je postignut visoki nivo kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata i zaposlenih“ – stoji u zaključku ocenjivača.

Takmičenje ribolovaca metodom fider okupilo 18 ekipa na Ribolovačkom carstvu

Aleksandra Djuran March 17, 2025

Ribolovačko carstvo u Kikindi bilo je domaćin prvog „Epic Method Feeder“ kupa u šaranskom pecanju. Organizator je Andrej Jakobović, koji je odnedavno naš sugrađanin, inače državni prvak u metod fider ribolovu i član reprezentacije Srbije koji je boje naše zemlje branio u Bugarskoj na Svetskom prvenstvu.

-Metod fider je tehnika dubinskog ribolova korišćenjem hranilice za primamu i uglavnom se pecaju mrene, deverike, babuške i šarani. Nadmetalo se 18 ekipa iz svih krajeva naše zemlje i pecalo se od 8 do 15 sati. Ekipe su bile dvočlane i mogle su da imaju četiri štapa. Pecanje je organizovano u tri sektora i u svakom se takmičilo po šest ekipa, tako da su i nagrađene najbolje tri ekipe iz svakog sektora ponaosob. Pobednika je odredila ukupna težina upecane ribe tokom sedam sati takmičenja – pojasnio nam je Andrej Jakobović.

Prva mesta osvojili su „Epik“, Terek/Golić i „Humaks“. Druga mesta pripala su ekipama „Son“, „Kontra“ i „Burik“, a treći su bili „Bombarderi“, „Kameni“ i DM tim.

Najtežu ribu, od 12,2 kilograma, upecao je „Sonu“ tim iz Bajmoka.

-Prvi put sam organizovao ovo takmičenje u Kikindi i već sada mogu da najavim da će naredno biti 13. aprila kada će se pecati bela riba. Tada će biti savezno takmičenje, kako ga mi pecaroši zovemo, klasičan fider – napominje naš sagovornik.

A.Đ.

Tokom vikenda tri saobraćajne nezgode i šest zadržanih u policiji

Aleksandra Djuran March 17, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode. U jednoj je jedna osoba zadobila lakše telesne povrede, au dve je pričinjena materijalna šteta. Ukupna materijalna šteta procenjena je na iznos od 150.000 dinara.

Saobraćajna nezgoda su se dogodile zbog radnje vozilom, nestupanje prvenstva prolaza i nedržanje odstojanja.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 13 učesnika u saobraćaju i izdato je 190 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 13 vozača, od kojih je šest vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 49 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 53 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 87 ostalih prekršaja.

Nastavljaju se radovi na sanaciji toplovoda u Mikronaselju

Aleksandra Djuran March 17, 2025

Iz JP „Toplana“ obaveštavaju potrošače, da su usled nepredviđenih okolnosti primorani da i danas, 17.marta, nastave sa sanacijom havarije u Mikronaselju.

Bez grejanja će i dalje biti korisnici na adresama Svetosavska 107V, Svetosavska 107G, Svetosavska 107D, Svetosavska 107Đ, Svetosavska 107E.

Završetak radova i normalizacija grejanje se očekuje u večernjim satima

Radovi na Reformatskoj crkvi u Kikindi: Obnavlja se toranj izgrađen 1912. godine

Aleksandra Djuran March 16, 2025

Reformatska crkva u Kikindi osnovana je davne 1878. godine. Sama crkva u Dositejevoj ulici izgrađena je 1912. godine, a godinu dana kasnije arhitekta Ede Mađar iz Segedina projektovao je Molitveni dom. Vrh tornja, koji se već već nekoliko meseci obnavlja, sedamdesetih godina prošlog veka morao je da se demontira jer je bio visoke 29 metara i 70 centimetara, saznajemo od sveštenika Čabe Kovača.

-U Kikindi postoji desetak vernika reformatske veroispovesti i bogosluženja se obavljaju pored crkve u Molitvenom domu. Toranj je predstavljao bezbednosni rizik s obzirom na to da je zub vremena učinio svoje. Osim toga i vernici, iako ih je malo, izrazili su želju da se on obnovi – saznajemo od sveštenika Kovača.

Crkva se koristi se jednom godišnje.

-Radove finansira sama crkva. Imamo zemlju koju izdajemo i sav prihod se troši na funkcionisanje crkve. Pored je i Parohijski dom u kom su nekada živeli sveštenici. On je u veoma lošem stanju, a kako je pod zaštitom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, za njegovu sanaciju potrebna su znatna sredstva. Sama zgrada u kojoj je crkva je u dobrom stanju – kaže naš sagovornik.

Kikindska Reformatska crkva nakon osnivanja funkcionisala je pri Evangelističkoj crkvi, a potom i u okviru Gimnazije. Nekada je bila škola s obzirom na to da se nakon četiri razreda osnovne išlo osam godina u Gimnaziju.

-Crkva nema naziv. Iz Biblije, po apostolu Pavlu, shvatamo da je mesto bogosluženja ono na kom se sakupe vernici. Crkva je samo objekat u kom se okupljamo. Zgrada kao zgrada, odnosno crkva Božija nema drugu funkciju – pojasnio je sveštenik Čaba Kovač.

Zgrada i sva imovina u koje potpada i 67 jutara zemlje nacionalizovano je 1952. godine. Iako je sve vraćeno restitucijom, nikada se zajednica nije oporavila od pomenutih promena. Crkva je izgrađena u transilvanijsko-secesionističkom stilu. U unutrašnjosti nema ikona, kipova ili slika jer propovedaju pismenost i čitanje Biblije, a ne da se od slika stvaraju priče.

META LOPOVA

Crkva je tokom godina često bila na meti lopova i provalnika. Provalnici su najčešće ulazili u Parohijski dom. Pre 18 godina ukradene su stare knjige i sakralno obredno posuđe. Poznat je i slučaj kada je 2008. godine ciglama oštećena vrata i kada su razbijeni prozori na parohijskoj zgradi.

A.Đ.

U pozorištu „Lane“ komad „Medvedova ženidba“

Aleksandra Djuran March 16, 2025

U pozorištu „Lane“ večeras od 17 sati na repertoaru je predstava „Medvedova ženidba“.

Komad za decu i odrasle po tekstu Desanke Maksimović, adaptirala je i režirala Gordana Rauški.

Danas je Svetski dan prava potrošača: Tema ove godine „Fer digitalne finansije“

Aleksandra Djuran March 16, 2025

Svetski Dan prava potrošača obeležava se danas, 15. marta. Cilj kampanje jeste informisanje građana i jačanje njihove svesti o pravima u ovoj oblasti sigurnost i tačne informacije o proizvodima prilikom kupovine, kvalitetne usluge, reklamacije i korektan odnos proizvođača i trgovaca prema kupcima.

Svetski dan potrošača ustanovljen je odlukom Ujedinjenih nacija (UN) i prvi put počeo da se obeležava 1983, a svake godine ima neku posebnu temu. Ove godine tema je „Fer digitalne finansije“, a cilj je da se pokrene razgovor o digitalnim finansijama, navodi se na sajtu Potrošačke internacionale.

Prava koja potrošači imaju su:

-ukoliko je roba koju su su potrošači kupili neispravna, imaju prava da je reklamiraju, a da dobiju drugu robu, da se popravi ili da im trgovac vrati celokupni iznos.

-potrošači moraju da imaju na raspolaganju bezbednu hranu i da deklaracija navodi sve sastojke koje hrana sadrži, kao i datum isteka roka.

-cene roba i usluga moraju biti jasno istaknute i razumljive svim potrošačima, a ukoliko se potpisuje ugovor – on ne sme da sadrži odricanje od bilo kog potrošačkog prava.

-zakonom je zabranjeno obmanjujuće poslovanje – ako vam neko daje besplatno neku robu, a pritom traži da platite. Zakon omogućava i da odbijete robu koju niste naručili a stigne vam na adresu.

-kada je u pitanju prodaja „od vrata do vrata“, potrošač se može predomisliti u roku od dve nedelje i otkazati robu ili uslugu.

-zakon o zaštiti potrošača uređuje i turističke usluge, pa ako turistička agencija ne pruži uslove iz ugovora – potrošač ima prava da traži i druge odgovarajuće usluge bez dodatnih troškova.

Život sa mišićnom distrofijom: Branislav Zrnić uz jaku volju niže životne uspehe

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Branislav Zrnić (45) od kada zna za sebe živi sa retkom bolešću. Mišićna distrofija je urođena, ne napredujuća bolest i kako kaže zahvaljujući jakoj volji i pomoći porodice, prijatelja, lokalne samouprave i države on živi kao i svi drugi.

-Do sada sam imao devet operacija i zahvaljujući njima moje zdravstveno stanje se poboljšalo. Da nije bilo korektivnih operacija došao bih u situaciju da ne mogu da hodam i da se nađem u kolicima. Operacije oba stopala, lakta i šaka su obavljene u Njujorku, Nemačkoj i u Novom Sadu. Neophodne su konstantne medicinske terapije i sredstva da bi se moje stanje održavalo. Svakog dana se lečim. Oko 30.000 dinara mesečno potrebno mi je za rehabilitaciju koju ne pokriva zdravstveno osiguranje – saznajemo od Zrnića.

Odlučujuća je bila osnovna škola, gde su ga svi drugovi iz razreda maksimalno podržavali i gde je, kako kaže, shvatio da mora da se bori i izbori za sebe. Bolest ga nije sprečila da normalno živi, radi i veliki deo života posveti sportu.
-Bio sam dugogodišnji predsednik ženskog rukometnog kluba „Kikinda“, kao i sekretar u Mokrinu. Od 17 godina provedenih u sportu 12 sam bio sekretar muškog rukometnog kluba „Crvena zvezda“. Mnogi ne znaju da sam i dalje aktivan u sportu, u košarkaškom klubu „Crvena zvezda“ iz Beograda sam član Skupštine već dva mandata. Ovaj klub je najuspešniji od svih u ovom delu Evrope i biti deo najvišeg organa kluba je čast i ponos. Predsednik kluba je Nebojša Čović i on me je lično pozvao da budem deo upravljačkog tela – istakao je naš sagovornik.

Već 16 godina Zrnić je zaposle u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Kikindi u kojoj sam posao dobio preko konkursa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

-Moj najveći uspeh je upravo moja porodica. Životni uspeh mi je moja četvorogodišnja ćerkica – naveo je Zrnić.

Njegov život je svakodnevna borba. Ima padova i uspona, ali istrajava u tome.

-Ministarstvo za brigu o porodici i deci od prošle godine pomaže osobama sa retkim bolestima i moja ideja je da osnujemo društvo u kojem će biti osobe sa retkim bolestima sa teritorije Severnobanatskog okruga. U severnom Banatu nas ima dvadesetak i želja mi je da se okupimo u organizaciji. Želja mi je bila da to bude baš 28. februara, Svetski dan osoba sa retkim bolestima, ali to će biti vrlo brzo – napomenuo je Branislav.

Grad Kikinda pomogla je Zrniću kada je odlazio na operacije, a značajna je i podrška u osnivanju organizacije koja će okupiti osobe sa retkim bolestima.

A.Đ.

Nova mera podrške poljoprivrednicima: Do novog traktora i objekata uz pomoć Vlade Srbije

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500.000.000 dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 500.000.000 dinara.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović naglasio je da ova mera govori u prilog tome da je država Srbija čvrsto opredeljena da bude stabilan i siguran partner poljoprivrednicima i pomogne im da unaprede svoju proizvodnju, jer je, prema njegovim rečima, svaki uspeh jednog domaćeg proizvođača istovremeno uspeh cele države.

Ukazavši na to da je inicijativa za donošenje nove mere potekla lično od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnim ciljem da se pospeši stočarska proizvodnja u Srbiji, Martinović je naveo da je ovo samo korak napred ka većim ulaganjima u stočarstvo u budućnosti.

Dodao je da su afirmativne mere koje su sprovedene u proteklom periodu već dale rezultate i dovele do rasta proizvodnje i značajnog povećanja broja grla, a očekuje se da će nova mera, u okviru koje će uskoro biti raspisani javni pozivi, doprineti daljem razvoju ove grane poljoprivrede, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.

Od danas moguća prijava za subvencionisane kredite za stanove

Aleksandra Djuran March 15, 2025

Mladi u Srbiji stari između 20 i 35 godina od danas u poslovnim bankama mogu da se prijave za subvencionisane kredite za stanove.

To će moći da urade u Poštanskoj štedionici, kao i u Banci Intezi. Najverovatnije će to biti moguće i u NLB Komercijalnoj banci.

Predviđen je maksimalni iznos kredita od 100.000 evra, minimalno učešće korisnika stambenog kredita je jedan odsto od vrednosti nepokretnosti, a na zahtev korisnika kredita učešće može biti i veće. Za ove kredite mogu konkurisati osobe starosti od 20 do 35 godina, koje kupuju svoju prvu nekretninu. Država subvencioniše deo kamatne stope i garantuje 40 odsto iznosa kredita u prvih deset godina otplate. Kamata u prvih šest godina iznosi 1,5 odsto, zahvaljujući državnoj subvenciji od dva procentna poena.

Maksimalna vrednost kredita koja je pokrivena ovim programom je 100.000 evra i ne postoji ograničenje kada je visina kredita u pitanju, ali što se tiče države, 100.000 evra je pod ovim povoljnim uslovima, ostalo se uzima pod tržišnim kriterijumima.

Period otplate kredita je do 40 godina, a najviše do 70 godina života. Obaveza banke je godinu dana grejs period i jedan odsto učešće. Prve godine je fiksna kamatna stopa 3,5 odsto, od kojih država plaća dva odsto, a korisnik kredita 1,5 procenata. Od druge do pete godine, fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, uz istu subvenciju države. Od šeste godine, kamatna stopa je tromesečni, odnosno šestomesečni euribor, plus dva odsto.