Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Skup u RPK o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U organizaciji Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga održana je radionica o „Zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju“.

O navedenim temama prisutne predstavnike privrednih društava: „MSK“, Livnica „Kikinda – automobilaska industrija“, „Lira“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ i „Le Belier“ upoznale su Mirjana Pantelić, direktorica „Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije“ ( UIPS ), Marija Ignjatović direktorica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Novitas Consult“ iz Šapca, kao i Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi. Privrednici su informisani o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), zakonskim obavezama, prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, te o skrivenim efektima uštede iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

Na evidenciji Filijale NSZ u Severnobanatskom upravnom okrugu ima 455 nezaposlenih osoba sa prvim i drugim stepenom invaliditeta, od čega je samo u Kikindi njih 337. Najviše ih je radno u angažovano najvećem u kikindskoj „Liri“, njih oko 70, a potom u pogonu firme „Tisza Automotive“, 42 osobe.

U Srbiji postoji 60 preduzeća za profesionalnu orijentaciju rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja angažuju oko 1.500 radnika, od kojih su 1.000 sa nekim od stepena tako verifikovanog statusa. Poslodavci u Srbiji najčešće u svojim redovima imaju osobe sa invaliditetom iz sopstvenih redova. Privredna društva koja imaju od 20 do 49 zaposlenih imaju zakonsku obavezu da angažuju minimum jednu osoba sa invaliditetom, one sa od 50 do 99 dve, a potom na svakih 50 radnika još po jednog takvog dodatnog radnika. Alternativa tome je plaćanje u budžetski fond Republike Srbije, što je za ovu godinu oko 812.000 dinara po nezaposlenom licu i to je visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom. Drugi model ispunjavanja, ne samo zakonske, već društveno odgovorne obaveze, je kupovina proizvoda (FER proizvod) ili korišćenje usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time privredna društva i institucije stiču mogućnost da uštede i do 36 odsto vrednosti ugovorenog posla, ako sa takvim preduzećima zaključe ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i ispune određeni finasijski okvir. Šarolika je ponuda mogućnosti koje te firme nude, a „Lira“ iz Kikinde pruža usluge održavanje higijene i zelenih površina, šivenje radne odeća i odela, hemijskog čišćenja garderobe, ali i proizvodnju mehanizama za nameštaj.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom smatra se napretkom u međuljudskim odnosima, kao vid razvoja empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju želju da daju doprinos društvu u kome žive. Inkluzija i težnja za socijalnom integracijom nemoguća je bez njihovog radnog angažovanja. Sem ekonomskih prednosti, koje se tiču omogućavanja finansijske samostalnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način se dodatno razvija doživljaj lične vrednosti i pripadanja društvu.

Aktuelno u JP „Kikinda”: Novi hidranti u Mikronaselju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U cilju boljeg održavanja sistema i adekvatnog snabdevanja građana Mikronaselja kvalitetnom vodom za piće, Javno preduzeće „Kikinda” je započelo ugradnju hidranata na mreži u ovom delu grada.

-Protekle nedelje je ugrađen hidrant u ulici Josifa Pančića, a u planu je ugradnja još tri, čime bi se sa sve četiri strane Mikronaselja moglo adekvatno vršiti ispiranje vodovodne mreže, kada se za to ukaže potreba.

Mikronaselje, kao najgušće naseljeni deo Kikinde i jedino stanovanje u gradu pravog blokovskog tipa, ima i najveći broj korisnika vodovoda po jedinici površine. Zato se održavanju ovog dela mreže, mora posvetiti i veća pažnja, kako bi sve funkcionisalo optimalno, a korisnici bili zadovoljni- navodi Slavko Vojnić Mijatov, rukovodilac sektora vodovoda i kanalizacije.

U narednom periodu u JP „Kikinda” sagledavaju potrebe, pre svega, potrošača, a i same mreže o mogućnostima ugradnje još nekoliko hidranata na pojedinim lokacijama.

J. C.

Školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ počela sa radom

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U Kikindi je počela sa radom školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ koju vode profesor doktor Bogdan Tomić i profesor doktor Angela Mesaroš Živkov. Program sporta namenjen je za decu od tri do devet godina realizuje se u vrtiću „Plavi čuperak“ i OŠ „Jovan Popović“.

-Decu testiramo dva puta godišnje motoričkim testovima, a nakon toga imamo i 3D monitoring posturalnog statusa svakog deteta. Cilj nam je da utvrdimo da li su u začetku neki od deformiteta poput skolioze, kifoza na osnovu čega pravimo planove i programe vežbi – istakao je Tomić.

Program obuhvata sve bazične sportove fudbal, košarka, odbojka, borilačke sportove, bejzbol, atletika, a uključene su i sve metodike.

-U „Plavom čuperku“ treninzi su ponedeljkom i sredom od 18 do 20 sati. U školi „Jovan Popović“ su od 18.15 sati. Sa radom smo počeli 1. oktobra i već imamo grupu dece, a želja nam je da ih bude više tako da ćemo 25. oktobra promovisati projekat – dodala Mesaroš Živkov.

Tokom oktobra treninzi će biti besplatni.

A.Đ.

Predavanje o poremećajima dece u ponašanju i kako ih preduprediti

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Tribina pod nazivom „Rad sa učenicima i decom koja ispoljavaju poremećaje ponašanja u kolektivu i saradnja sa roditeljima“ organizovana je u Centru za stručno usavršavanje. O temi su okupljenim nastavnicima, učiteljima i vaspitačima govorili magistar defektoloških nauka Tatjana Božić, master Dalibor Simonović i školski pedagog Danijela Ivanovski.

-U proteklom periodu evidentni su problemi sa decom koja iskazuju poremećaje u ponašanju, a da im pri tom ne treba podrška u intelektualnom smislu. Remećenje nastave postalo je sve češće i jako je teško organizovati čas kada imate dete koje ne može da se obuzda. Da bi i takav učenik počeo da se ponaša prema pravilima najvažnija je saradnja sa roditeljima jer i u školi i u kod kuće ona moraju da se poštuju – navodi Danijela Ivanovski.

Najčešće se poremećaji ispoljavaju u odbijanju saradnje, naloga nastavnika, ustajanje za vreme časa, šetanje i ometanje drugih da prate nastavu.

-Ukoliko se ovakvo ponašanje zanemari ono s vremenom postaje obrazac ponašanja učenika i tada možemo da kažemo da on ima poremećaj u ponašanju. Da do toga ne bi došlo važno je reagovati na vreme i naš cilj je da pružimo savete kako raditi sa decom koja to odbijaju, koja ne gledaju nastavnika u oči, koja ne slušaju šta im se kaže, koja uznemiravaju, pa i čupaju drugu decu – kaže Danijela Ivanovski.

Osim u ponašanju ova deca imaju poremećaj i u socijalnoj dinamici i komunikaciji sa drugom decom te je najvažnije što češće im ponavljati pravila koja osim u školi moraju da se poštuju i kod kuće kako bi postala obrazac ponašanja.

Ova tribina prvi put je organizovana u Kikindi i očekivanja su da će se proširiti i na druge gradove i opštine.

A.Đ.

Članice ŽPG „Gusle“ osvojile vredna priznanja na festivalu „Krajiški biseri“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Članice Ženske pevačke grupe Akademskog društva za negovanje „Gusle“ koje predvodi rukovodioc Igor Popov osvojile su drugo mesto na 22. festivalu „Krajiški biseri“ koji neguje i čuva ojkalice i krajiške pesme. U konkurenciji 19 pevačkih grupa Kikinđanke su pokazale da su u samom vrhu.

-Festival neguje tradiciju dinarskog odnosno krajiškog pevanja i Ženska pevačka grupa na njemu učestvuje od 2019. godine. Sa svakog nastupa na „Krajiškim biserima“ obaradovale su nas značajnim priznanjima i nagradama. Ipak, najvažnije je to što svaki put stiču nova iskustva i znanja o pevanju Srba Krajišnika, koje im nude izvorne grupe, učesnice – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Pored diplome i plakete devojke će učestvovati u snimanju diska i brošure o ojkalici i krajiškoj pesmi u izdanju WMAS (World Music Asocijaciji Srbije), pod nazivom „Nek živi ta pjesma” – Ojkača i krajiška pjesma.

-Izuzetna je čast što se upravo naša pevačka grupa našla na albumu, koji će ostati u amanet nekim novim generacijama pevača, kao primer i uzor za pevanje repertoara Srba Krajišnika – dodala je naša sagovornica.

A.Đ.

Počela grejna sezona za korisnike JP „Toplana“

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Grejna sezona za više od 3.100 korisnika JP „Toplana“ počela je juče u večernjim satima. Kako je za naš portal istakao v.d. direktor ovog preduzeća Dušan Marjanović stanovi su bili topli od 18 časova.

-Pustili smo grejanje radi, takozvanog, zagrevanja sistema. Jutros je grejanje krenulo na vreme i sistem funkcioniše bez većih problema. S obzirom na to da su najavljene dnevne temperature oko 20 stepeni, poštovaćemo gradsku odluku i u najtoplijem delu dana gasićemo sistem i ponovo ga paliti kada spoljana temperetaura padne ispod 15 stepeni – istakao je Marjanović.

Ukoliko neko od korisnika nema grejanje ili dođe do curenja ili vazduha u radijatorima potrebno je da preko profesionalnih upravnika odnosno predsednika Skupštine stanara prijavi problem. Zaposleni u „Toplani“ izaći će na teren i rešiti nastalu situaciju.

A.Đ.

Đaci škole „Jovan Popović“ Bolnici poklonili ručno rađene „hobotnice čarobnice“

Aleksandra Djuran October 14, 2024

Učenici OŠ „Jovan Popović“, članovi sekcije za ručni rad, poklonili su Opštoj bolnici tridesetak ručno rađenih lutkica poznatih kao „hobotnice čarobnice“, namenjenih Odeljenju neonatologije.

-„Hobotnice čarobnice“ prvi put su počele da se primenjuju u Danskoj, kod prevremeno rođene dece u toku boravka u inkubatorima, kako kako bi se prilagodili na uslove spoljne sredine. Beba se uhvati za krak hobotnice, smiri se i stabilizuje disanje. Ovo su potvrdile i naučne studije. Naime, krak podseća na pupčanu vrpcu i beba tako oseti sigurnost kao da je u majčinom stomaku – uz zahvalnost na poklonu objasnila je dr Biljana Plemić, načelnica Neonatologije.

Olivera Gašić,profesorica geografije koja vodi sekciju za ručni rad, rekla je da su planirali aktivnosti povodom Dana škole koji obeležavaju 18. novembra, a imajući u vidu da se dan ranije obeležava Svetski dan prevremeno rođene dece, rodila se ideja da sami naprave „hobotnice čarobnice“.

Tridesetak raznobojnih lutkica, urađenih po svim medicinskim standardima kada je u pitanju veličina i materijal pošto se moraju sterilisati, stiglo je u prave ruke. S obzirom da ih po otpustu iz porodilišta majke i bebe nose kući, kako kažu u ovoj školi, po ugledu na svoje drugare volontere širom sveta, planiraju da ova akcija bude kontinuirana.

Iz saobraćaja isključen 21 vozač zbog vožnje u pod dejstvom alkohola i droge

Aleksandra Djuran October 14, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode. U dvema nezgodama četiri osobe zadobile su lake telesne povrede, a u jednoj je pričinjena materijalna šteta. Za sve tri nezgode materijalna šteta procenjena je na 190.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom i vožnje pod dejstvom alkohola.

Iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključen 21 vozač, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 28 učesnika u saobraćaju i izdata su 183 prekršajna naloga. Takođe, otkrivena su 103 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, osam prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 85 ostalih prekršaja.

Započeti radovi na kanalskom dvonamenskom sistemu „Šećeranski“ na teritoriji grada

Aleksandra Djuran October 14, 2024

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ saopštilo je da su, u okviru projekta prenamene dela kanalske mreže za odvodnjavanje u sistem koji će imati i funkciju navodnjavanja, započeti radovi na još dva dvonamenska sistema „Međa“ i „Šećeranski“.

Na teritoriji Kikinde radovi na sistemu „Šećeranski“ na oko 5,4 kilometara kanalske mreže, omogućiće dodatno navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta na 1.500 hektara. Zahvaljujući radovima na sistemu „Međa“ biće omogućeno navodnjavanje 4.000 hektara.

-Radovi na ova dva sistema su deo druge faze radova na prenameni kanalske mreže koja obuhvata devet projekata – kažu u JVP „Vode Vojvodine“ i dodaju da ovo preduzeće kontinuirano radi na razvoju kanalske mreže i sistema za navodnjavanje širom Vojvodine.

U okviru radova na sistemima „Međa“ i „Šećeranski“, čija vrednost iznosi blizu 82 miliona dinara, predviđeno je mašinsko uklanjanje vegetacije, izmuljenje korita dva kanala i odvoz postojeće deponije nastale prethodnim izmuljenjima i iskopima.

Saopštenje predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV Stanislave Hrnjak

Aleksandra Djuran October 11, 2024

Perjanica lokalne filijale Đilasove stranke, poslanica Raca, uporno se trudi, već nekoliko dana, da nam objasni šta je ona zapravo htela da kaže. A rekla je sledeće, citiram:

„Za manje od sto dana vlasti, kikindski naprednjaci su, pored niza već poznatih skandala, uspeli da oštete budžet za dodatnih 400 miliona dinara. Tih 400 miliona dinara AP Vojvodina namenila je za kompletno renoviranje OŠ „Feješ Klara“, što je ujedno i jedini projekat za koji je ove godine Grad trebalo da dobije sredstva od Pokrajine“. Kraj citata.

Poštovani građani i građanke Kikinde, od reči do reči sam citirala šta je Đilasova poslanica, Tanja Raca, izjavila javno. Mogu samo da zaključim da dotična apsolutno ne poznaje terminologiju. Ona – ili nema pojma šta znači „oštetiti budžet“m ili zlonamerno laže. U ovo prvo, prosto, ne mogu da poverujem, jer je nemoguće da, pored toliko iskusnih stručnjaka na tu temu u sopstvenoj stranci, poslanica Raca ne zna šta znači termin „oštetiti budžet“. Pošto ja, zaista, nemam ambiciju da joj objašnjavam značenje, predlažem joj da se, za iscrpno objašnjenje, mnogo puta dokazano u praksi, obrati svom koordinatoru i šefu, lokalnom tajkunu Zoranu Mileševiću, koji sa prijateljem Draganom Đilasom ima višedecenijsko iskustvo i šampion je ove popularne discipline u Stranci slobode i pravde.

Drugo, poslanica je jasno rekla da je to jedini projekat koji je u ovoj godini bio u planu, pa kad je čula da je pokrajinska Vlada u grad Kikindu, po više osnova uložila, samo ove godine, 311.5 miliona dinara, iz sve snage se trudi da objasni šta je ona stvarno mislila da kaže.

Na kraju, imamo činjenice – prva je da poslanica masno laže da je lokalna vlast oštetila budžet i druga da uporno pokušava da nam pojasni šta je htela da kaže, jer je njoj 311.500.000 = NULA! Tipično Đilasovski. Moja topla preporuka njoj je da se uputi pre nego što nešto izjavi, da nešto nauči, jer nije sramota ne znati, sramota je lagati. Svi smo dovoljno pismeni, poslanice Raca, da sa razumevanjem pročitamo vaših nekoliko rečenica. Besmislenih, doduše, stoji u saopštenju koje potpisuje predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanica u Skupštini APV Stanislava Hrnjak.