Aleksandra Djuran

rpk-invalidi-(2)

У организацији  Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ и „Le Belier“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  „Novitas Consult“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Tisza Automotive“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000  са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених  имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

hidranti

У циљу бољег одржавања система и адекватног снабдевања грађана Микронасеља квалитетном водом за пиће, Јавно предузеће „Кикинда” је започело уградњу хидраната на мрежи у овом делу града.

-Протекле недеље је уграђен хидрант у улици Јосифа Панчића, а у плану је уградња још три, чиме би се са све четири стране Микронасеља могло адекватно вршити испирање водоводне мреже, када се за то укаже потреба.

Микронасеље, као најгушће насељени део Кикинде и једино становање у граду правог блоковског типа, има и највећи број корисника водовода по јединици површине. Зато се одржавању овог дела мреже, мора посветити и већа пажња, како би све функционисало оптимално, а корисници били задовољни- наводи Славко Војнић Мијатов, руководилац сектора водовода и канализације.

У наредном периоду у ЈП „Кикинда” сагледавају потребе, пре свега, потрошача, а и саме мреже о могућностима уградње још неколико  хидраната на појединим локацијама.

Ј. Ц.

 

lavovi-(2)

У Кикинди је почела са радом школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ коју воде професор доктор Богдан Томић и професор доктор Ангела Месарош Живков. Програм спорта намењен је за децу од три до девет година реализује се у вртићу „Плави чуперак“ и ОШ „Јован Поповић“.

-Децу тестирамо два пута годишње моторичким тестовима, а након тога имамо и 3Д мониторинг постуралног статуса сваког детета. Циљ нам је да утврдимо да ли су у зачетку неки од деформитета попут сколиозе, кифоза на основу чега правимо планове и програме вежби – истакао је Томић.

Програм обухвата све базичне спортове фудбал, кошарка, одбојка, борилачке спортове, бејзбол, атлетика, а укључене су и све методике.

-У „Плавом чуперку“ тренинзи су понедељком и средом од 18 до 20 сати. У школи „Јован Поповић“ су од 18.15 сати. Са радом смо почели 1. октобра и већ имамо групу деце, а жеља нам је да их буде више тако да ћемо 25. октобра промовисати пројекат – додала Месарош Живков.

Током октобра тренинзи ће бити бесплатни.

А.Ђ.

 

csu-predavanje-(3)

Трибина под називом „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“ организована је у Центру за стручно усавршавање. О теми су окупљеним наставницима, учитељима и васпитачима говорили магистар дефектолошких наука Татјана Божић, мастер Далибор Симоновић и школски педагог Данијела Ивановски.

-У протеклом периоду евидентни су проблеми са децом која исказују поремећаје у понашању, а да им при том не треба подршка у интелектуалном смислу. Ремећење наставе постало је све чешће и јако је тешко организовати час када имате дете које не може да се обузда. Да би и такав ученик почео да се понаша према правилима најважнија је сарадња са родитељима јер и у школи и у код куће она морају да се поштују – наводи Данијела Ивановски.

Најчешће се поремећаји испољавају у одбијању сарадње, налога наставника, устајање за време часа, шетање и ометање других да прате наставу.

-Уколико се овакво понашање занемари оно с временом постаје образац понашања ученика и тада можемо да кажемо да он има поремећај у понашању. Да до тога не би дошло важно је реаговати на време и наш циљ је да пружимо савете како радити са децом која то одбијају, која не гледају наставника у очи, која не слушају шта им се каже, која узнемиравају, па и чупају другу децу – каже Данијела Ивановски.

Осим у понашању ова деца имају поремећај и у социјалној динамици и комуникацији са другом децом те је најважније што чешће им понављати правила која осим у школи морају да се поштују и код куће како би постала образац понашања.

Ова трибина први пут је организована у Кикинди и очекивања су да ће се проширити и на друге градове и општине.

А.Ђ.

gusle-krajiski-2

Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.

-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Поред дипломе и плакете девојке ће  учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wоrld Мusic Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.

-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.

А.Ђ.

 

radijator

Грејна сезона за више од 3.100 корисника ЈП „Топлана“ почела је јуче у вечерњим сатима. Како је за наш портал истакао в.д. директор овог предузећа Душан Марјановић станови су били топли од 18 часова.

-Пустили смо грејање ради, такозваног, загревања система. Јутрос је грејање кренуло на време и систем функционише без већих проблема. С обзиром на то да су најављене дневне температуре око 20 степени, поштоваћемо градску одлуку и у најтоплијем делу дана гасићемо систем и поново га палити када спољана темперетаура падне испод 15 степени –  истакао је Марјановић.

Уколико неко од корисника нема грејање или дође до цурења или ваздуха у радијаторима потребно је да преко професионалних управника односно председника Скупштине станара пријави проблем. Запослени у „Топлани“ изаћи ће на терен и решити насталу ситуацију.

А.Ђ.

hobotnice-carobnice-(1)

Ученици ОШ „Јован Поповић“, чланови секције за ручни рад, поклонили су Општој болници тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“, намењених Одељењу неонатологије.

-„Хоботнице чаробнице“ први пут су почеле да се примењују у Данској, код превремено рођене деце у току боравка у инкубаторима, како како би се прилагодили на услове спољне средине. Беба се ухвати за крак хоботнице, смири се и стабилизује дисање. Ово су потврдиле и научне студије. Наиме, крак подсећа на пупчану врпцу и беба тако осети сигурност као да је у мајчином стомаку – уз захвалност на поклону објаснила је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

Оливера Гашић,професорица географије која води секцију за ручни рад, рекла је да су планирали активности поводом Дана школе који обележавају 18. новембра, а имајући у виду да се дан раније обележава Светски дан превремено рођене деце, родила се идеја да сами направе „хоботнице чаробнице“.

Tридесетак разнобојних луткица, урађених по свим медицинским стандардима када је у питању величина и материјал пошто се морају стерилисати, стигло je у праве руке. С обзиром да их по отпусту из породилишта мајке и бебе носе кући, како кажу у овој школи, по угледу на своје другаре волонтере широм света, планирају да ова акција буде континуирана.

saobracajna-policija-mup-2

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. У двема незгодама четири особе задобиле су лаке телесне повреде, а у једној је причињена материјална штета. За све три незгоде материјална штета процењена је на 190.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом  и вожње под дејством алкохола.

Из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључен 21 возач, од којих је шест задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 28 учесника у саобраћају и издата су 183 прекршајна налога. Такође, откривена су 103 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, осам прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 85 осталих прекршаја.

 

 

kanal-kopanje

Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ саопштило је да су, у оквиру пројекта пренамене дела каналске мреже за одводњавање у систем који ће имати и функцију наводњавања, започети радови на још два двонаменска система  „Међа“ и „Шећерански“.

На територији Кикинде радови на систему „Шећерански“ на око 5,4 километара каналске мреже,  омогућиће додатно наводњавање пољопривредног земљишта на 1.500 хектара. Захваљујући радовима на систему „Међа“ биће омогућено наводњавање 4.000 хектара.

-Радови на ова два система су део друге фазе радова на пренамени каналске мреже која обухвата девет пројеката – кажу у ЈВП „Воде Војводине“ и додају да ово предузеће континуирано ради на развоју каналске мреже и система за наводњавање широм Војводине.

У оквиру радова на системима „Међа“ и „Шећерански“, чија вредност износи близу 82 милиона динара, предвиђено је машинско уклањање вегетације, измуљење корита два канала и одвоз постојеће депоније настале претходним измуљењима и ископима.

 

foto-sns-300x225-(Large)

Перјаница локалне филијале Ђиласове странке, посланица Раца, упорно се труди, већ неколико дана, да нам објасни шта је она заправо хтела да каже. А рекла је следеће, цитирам:

„За мање од сто дана власти, кикиндски напредњаци су, поред низа већ познатих скандала, успели да оштете буџет за додатних 400 милиона динара. Тих 400 милиона динара АП Војводина наменила је за комплетно реновирање ОШ „Фејеш Клара“, што је уједно и једини пројекат за који је ове године Град требало да добије средства од Покрајине“. Крај цитата.

Поштовани грађани и грађанке Кикинде, од речи до речи сам цитирала шта је  Ђиласова посланица, Тања Раца, изјавила јавно. Могу само да закључим да дотична апсолутно не познаје терминологију. Она – или нема појма шта значи „оштетити буџет“м или злонамерно лаже. У ово прво, просто, не могу да поверујем, јер је немогуће да, поред толико искусних стручњака на ту тему у сопственој странци, посланица Раца не зна шта значи термин „оштетити буџет“. Пошто ја, заиста, немам амбицију да јој објашњавам значење, предлажем јој да се, за исцрпно објашњење, много пута доказано у пракси, обрати свом координатору и шефу, локалном тајкуну Зорану Милешевићу, који са пријатељем Драганом Ђиласом има вишедеценијско искуство и шампион је ове популарне дисциплине у Странци слободе и правде.

Друго, посланица је јасно рекла да је то једини пројекат који је у овој години био у плану, па кад је чула да је покрајинска Влада у град Кикинду, по више основа уложила, само ове године, 311.5 милиона динара, из све снаге се труди да објасни шта је она стварно мислила да каже.

На крају, имамо чињенице – прва је да посланица масно лаже да је локална власт оштетила буџет и друга да упорно покушава да нам појасни шта је хтела да каже, јер је њој 311.500.000 = НУЛА! Типично Ђиласовски. Моја топла препорука њој је да се упути пре него што нешто изјави, да нешто научи, јер није срамота не знати, срамота је лагати. Сви смо довољно писмени, посланице Раца, да са разумевањем прочитамо ваших неколико реченица. Бесмислених, додуше, стоји у саопштењу које потписује председница Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди и посланица у Скупштини АПВ Станислава Хрњак.