Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 7. novembra, od 9 do 12 sati struje neće biti u ulicama Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja i Braće Tatić od Mihajla Pupina do Kosovske.
Aleksandra Djuran
Zbog radova na vodovodnoj mreži u ulici Mihajla Pupina, sutra, 5. novembra, bez vode će od 8 do 15 časova biti potrošači u delu ulice Jovana Jovanovića Zmaja od Mihajla Pupina do Kosovske .
Mole se potrošači da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Iz JP “Kikinda” zahvaljuju na strpljenju i razumevanju.
U toku je orezivanje drvoreda u ulicama Kralja Petra Prvog i Generala Drapšina. Ovim poslom biće obuhvaćeno 702 stabla američkog koprivića odnosno pincike i 62 stabla lipe.
-Kompletno orezivanje poslednji put rađeno je 2016. godine i sada je vreme da se ponovi. Najpre su stručnjaci novosadskog Instituta za nizijsko šumarstvo obavili zdravstveni pregled kako bi se znalo u kakvom stanju su stabla. Orezuje se uz nadzor, a nakon obavljenog posla forma koju dobiju drvoredi uticaće na lepši izgled u pomenutim ulicama – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.
Drvoredi su stari osamdesetak godina i od posebnog značaja za grad.
-Prilikom orezivanja obraća se pažnja na svako stablo ponaosob. Cilj je da se uklone grane koje su suve i ukoliko padnu mogu da oštete imovinu. Po završenom poslu doći će do podizanja krošnji koje su ometale uličnu rasvetu. Kod pojedinih stabla krošnje će biti prevršene odnosno biće u potpunosti skinute. Predviđeno je i obaranje 14 stabala zbog bolesti – dodala je naša sagovornica.
Drvored u Kralja Petra Prvog zdraviji je u odnosu na vitalnost stabala u ulici Generala Drapšina zbog širine saobraćajnice.
-Vrlo brzo Kikinda će imati još jedan prirodni tunel i prirodnu lepotu – zaključila je Miroslava Narančić.
Radovi su obimni i očekuje se da će biti završeni do kraja ove ili početkom naredne godine.
STABLA SIMBOL PRIJATELjSTVA
Drvoredi su zasnovani posle Drugog svetskog rata. Smatra se da su stabla dobijena na poklon američkog predsednika Frenklina Ruzvelta i predstavljaju simbol velikog prijateljstva sa proslavljenim naučnikom Mihajlom Pupinom.
-Na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Kikinde, stabla koja su tada bila nova za našu sredinu, zasnovana su 1946. godine. Pokazala su se kao odlični prečistači vazduha jer njihovo lišće u velikoj meri apsorbuje prašinu tako da u ovim ulicama imamo čistiji vazduh, manje suspendovanih čestica, kao i prirodan hlad. Ova vrsta pokazala je da može da opstane u urbanim sredinama – navela je Miroslava Narančić.
A.Đ.
Selekcioni odbor CLPU „Tera“ u sastavu mr Suzana Vuksanović iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Marko Lađušić, vizualni umetnik i redovni profesor Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu, Branislav Nikolić vizualni umetnik, dr Igor Smiljanić, vajar i viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Bernard Ridiger iz Francuske, vizualni umetnik i profesor u Lionu objavio je listu umetnika učesnika 44. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti.
Odabrani su vajar Petar Barišić iz Hrvatske koji je izlagao na više od sedamdeset samostalnih i više od 150 grupnih izložbi u Hrvatskoj i inostranstvu, slikarka Mihala Julinyova iz Slovačke, članica istraživačke grupe Savremena umetnost i istorijske temporalnosti u Lionu i živi i radi u Parizu. Tokom narednog jula u Kikindi će stvarati i skulptor Uroš Ušćebrka iz Srbije, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta Verakruzana, vajar Ansi Taulu iz Finske čija umetnička praksa uključuje ekološke umetničke projekte, grafike, crteže, video zapise i saradnju sa umetnicima, Milena Milosavljević takođe iz Srbije koja trenutno živi i radi u Dizeldorfu i skulptor Desmond Bret iz Velike Britanije, doktorant iz skulpture na Kraljevskom koledžu umetnosti
Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ objavio je 15. avgusta poziv za podnošenje prijava za učešće na 44. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“ koji će se održati u julu 2025. godine. Prijavilo se 88 kandidata.
Prema podacima Republičkog meteorološkog zavoda jutros u šest sati u Kikindi je izmereno svega četiri stepena Celzijusa, sa subjektivnim osećajem da je jedan stepen, tako da je naš grad bio najhladniji u Srbiji. Niža temperatura, za stepen manje, izmerena je jedino na Crnom vrhu.
Tokom idućih sedam dana u Srbiji će jutra biti hladna, mestimično uz mraz, ponegde i maglu. Tokom dana očekuje se pretežno sunčano vreme. U većini mesta maksimalna temperatura biće od 12 do 17 stepeni Celzijusovih, prognoze su meteorologa.
U Crvenki na trećem Festivalu dramskog stvaralaštva osoba sa mentalnim poteškoćama 12 korisnika Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde „Naša kuća” odigrali su predstavu „Vulkanizerska drama“. Ovom prilikom posebna nagrada za najistaknutijeg glumca dodeljena je Milanu Selaku, koji je publiku osvojio svojom prirodnošću i lakoćom u izvođenju uloge. Milanov nastup bio je autentičan i emotivan, što je dodatno doprinosilo snažnom uticaju predstave na gledaoce. Njegova sposobnost da se poveže s likom koji igra i da prenese emocije na publiku bila je očigledna tokom celog izvođenja. Milan je uspeo da uverljivo dočara nijanse svoje uloge, što je dodatno naglasilo značaj dramskog stvaralaštva za izražavanje ličnih iskustava i osećanja.
-Osećao sam se odlično, nisam nimalo imao tremu, jer je po prirodi nikada nemam. Ponosan sam na sve nas kao glumce, jer smo svi izrazili kreativnost na svoj način. Uloga mi je odgovarala, jer mi se to dešava u stvarnosti, pa sam možda baš zato bio toliko prirodan na sceni. Pošto uvek sarađujemo i podržavamo jedni druge, smatram da smo zajedno jači. Bez naše međusobne saradnje, niko ne bi osvojio naklonost publike i nagradu, tako da sam zahvalan svim svojim drugarima na podršci. Drago mi je što sam dobio nagradu za najboljeg glumca, jer je to u meni izazvalo veliku sreću – rekao je Milan Selak.
Milanov uspeh na festivalu inspirisao je sve prisutne, dok je njegova prirodna i otvorena izvedba ostavila trajan utisak na sve.
Festival dramskog stvaralaštva osoba sa mentalnim poteškoćama u Crvenki jedinstven je događaj koji je okupio umetnike i gledaoce s ciljem promovisanja kreativnosti i izražavanja. Na festivalu su učestvovale različite grupe koje su prezentovale svoje dramske radove, uključujući predstave, monologe i improvizacije. Podržan u okviru programa „Za dostojanstven život osoba sa invaliditetom u Vojvodini“ Saveza udruženja za pomoć MNRO u AP Vojvodini. Program finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom u okviru programskog konkursa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u RS u 2024. godini.
Podsetimo i da je predstava „Vulkanizerska drama“ nastala kao rezultat saradnje između korisnika Centra „Naša kuća” i terapeuta, a proces njenog stvaranja bio je izuzetno inspirativan i inkluzivan. Uloge su pažljivo dodeljene, uzimajući u obzir jedinstvene osobine i talente svakog učesnika.
A.Đ.
Ikonopisac Sandra Stanković dobila je priznanje „Žena zmaj“ za 2024. godinu u kategoriji za razvoj starih zanata. Nagradu dodeljuje udruženje poslovnih žena Srbije.
-Svako priznanje značajno je jer je to korak više u napretku mog poslovanja. Posebno mi je značajna jer je sam naziv „Žena zmaj“ podsticaj da budem još bolja. Ujedno je i motivacija da dam svoj maksimum u poslu kojim se bavim. Prilikom konkurisanja za sredstva na projektima vrednuju se i priznanja i nagrade, što je i potvrda o kvalitetu rada i usluga – istakla je Sandra Stanković.
Naša sugrađanka slika kanonske ikone uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i nosilac je sertifikata starih zanata. Njene ikone deo su mnogih domova i crkava, a gotovo 3.000 do sada urađenih ikona krase brojne hramove u zemlji i inostranstvu, Srpsku crkvu u Sarajevu trajno ulepšava stalna postavka njenih radova – Srpske kraljice i princeze. Posebno je ponosna na ikonostas koji je uradila u Hramu svetih Kozme i Damjana, ali i na oslikavanje crkvice na Vodicama, kao i na ikone koje je naslikala za manastir Preobraženje Gospodnje u Crnoj Gori.
-Bilo uspona i padova. Uspela sam da opstanem uz pomoć Grada, Pokrajine i Republike. Imam podršku porodice, ali i institucija koje vide značaj mog posla. Ljubav prema zanatu prenela sam i na ćerku Natašu koja mi je velika pomoć i podrška. Pored toga, kao mlada ima inovativniji pristup poslu koji sam rado prihvatila. I sin Aleksandar, zahvaljujući svojoj mladosti, puno mi pomaže u promociji mojih proizvoda kod kupaca do kojih bi teže došla – napominje Sandra Stanković.
Prošle godine dobila je mogućnost da koristi i znak „Najbolje iz Vojvodine”, a u ranijem periodu bila je i među pobednicama nacionalnog nagradnog konkursa „100 uspešnih poslovnih žena“ koji raspisuje Pošta Srbije, a nosilac je i nagrade grada za razvoj ženskog preduzetništva.
Ove godine organizovala je izložbu radova u Austriji i u planu joj je da sličan događaj organizuje i u drugim zemljama. Nada se da će u skorijoj budućnosti njene radove moći da vide i Kikinđani s obzirom na to da je poslednju izložbu u rodnom gradu organizovala pre dve decenije. Želja joj je da izložba bude posvećena srpskim vladarima i vladarkama.
A.Đ.
Produžen je rok za prijavu studenata za stipendije i kredite koji se koji se dodeljuju u cilju podsticanja najboljih da nastave školovanje sa visokom postignućima. Prijave, kako je najavljeno iz Ministarstva prosvete, traju do 8. novembra, a mesečni iznos studentske stipendije ili kredita je 13.000 dinara.
Ove godine, kao i prethodnih godina dodeljujemo stipendije za redovne studente visokoškolskih ustanova čiji je osnovač Republika Srbija. Ove godine uvedena je novina u načinu prijavljivanja i to se vrši preko Portala eUprava. U proseku se na godišnjem nivou za dodelu studentskih kredita ili stipendija prijavi oko 20.000 studenata visokoškolskih ustanova.
Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije redovnim studentima državnih visokoškolskih ustanova koji nisu u radnom odnosu, a koji su položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 9,00. Stipendije se dodeljuju i nadarenim studentima na osnovnim, master i doktorskim studijama i stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a to su pre svega u oblastima matematike, informatike, fizike i jezika.
Po konkursu Ministarstva prosvete oko osam hiljada studenata godišnje ostvari pravo na stipendiju.
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Mitrovske zadušnice, u narodu poznate i kao jesenje. Na zadušnice se izlazi na groblja, gde se pale sveće na grobovima najbližih.
Mitrovske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Mitrovdana, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se obeležava 8. novembra. Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek u subotu.
Na zadušnice se u crkvama SPC u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito. Posle službe, ide se na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove.
Zadušnice su i dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje zbog čega bi svakom prosjaku trebalo udeliti milostinju i deo hrane koju nosimo sa sobom.
Vlada Srbije donela je odluku da subota, 2. novembar, bude proglašen za Dan žalosti u celoj Srbiji, zbog tragedije u kojoj su stradali građani nakon urušavanja konstrukcije železničke stanice u Novom Sadu.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je iz ruševina na železničkoj stanici izvučeno 14 tela.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da je zbog nesreće koja se dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu danas jedan od najtežih dana u posleratnoj istoriji tog grada i tragedija za celu Srbiju, kao i da će insistirati da se pronađu odgovorni za urušavanje nadstrešnice na ulazu u stanicu.
Predsednik Aleksandar Vučić je u obraćanju javnosti iz Predsedništva na Andrićevom vencu rekao da je, prema poslednjim informacijama, 14 ljudi stradalo, a pet lica još nije identifikovano.
Osam su državljani Srbije, a jedna Severne Makedonije.
“Porodicama i svim bližnjima želim da u ime svih građana izrazim saučešće“, rekao je Vučić.
“Svi zajedno moramo da smognemo snage da se ujedinimo, pomognemo porodicama i učinimo sve što je u našoj moći da šteta bude što manja”, rekao je Vučić.