Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Радови настали на 8. ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“ изложени у Великоселској библиотеци

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2024

Чланови Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у месној библиотеци организовали су изложбу слика насталих на 8. Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Током августа 35 сликара из Србије стварало је у окружењу језера „Лагуна“, подсетио је овом приликом Марко Ђаковић, председник удружења.

-На колонији је настало више од 40 радова које смо представили Великоселцима и гостима. Тема ликовне колоније била је слободна, а део сликара наставио је да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место. На овај начин желимо да сачувамо објекте из прошлог века и већ сада можемо да се похвалимо да имамо одличне слике које сведоче о прошлости Банатског Великог Села – рекао је Ђаковић.

До краја године планирао је да иста изложба буде организована и у кикиндском Културном центру.

Душан Керкез Џев седмадесетих година прошлог века био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

А.Ђ.

Посетом Накову градски челници наставили обилазак села

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2024

Посета селима настављена је обиласком Накова. Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице Дејан Пудар заједно са чланом Градског већа за спорт и омладину Александром Аћимовим и Вањом Радојковим, шефом кабинета градоначелника у поменутом месту разговарао је са Браниславом Чубрилом, чланом Савета Месне заједнице.

Делегација је посетила Дом омладине, Дом пензионера, језеро и просторије Месна заједнице Наково. Овом приликом разматрани су проблеми који постоје у селу, планови за наредну годину, као и о досадашњим активностима.

Истакнута је санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају млади некадашњем Дому културе, али и старији становници у Дому пензионера. Посебан акценат стављен је на уређење језера у Накову, оазе мира која полако постаје значајно место и понос Накова, на почетак радова на чишћењу канала дуж села и изградњу постројења за прераду пијаће воде.

Ове године са 14 милиона динара локална самоурава финансирала је замену кровне конструкције на уличној страни зграде ОШ „Петар Кочић“. Школа је саграђена 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

А.Ђ.

Расписан конкурс за доделу Награде града и градских признања

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2024

Локална самоуправа расписала је конкурс за доделу Награде града и градских признања. Расписан је јавни позив за подношење предлога , а Награда града, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градска признања, додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем односно седиштем на територији града, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада.

Предлоге могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града. Он се доставља писано и има податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлози се достављају до 20. децембра 2024. године, на адресу: Град Кикинда
градска управа, канцеларија број 81 Трг српских добровољаца 12, 23.300 Кикинда са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.

Дан рачуновођа у Економско-трговинској школи обележен на несвакидашњи начин

Aleksandra Djuran Новембер 15, 2024

Поводом Дана рачуновођа, 10. новембра, ученици одељења ИИИ 1 смер економски техничар, Николина Барбо, Огњен Гуцул, Андријана Гојковић, Нађа Маринковић, Милош Кресоја и Ивана Терзин, заједно са професорицом Иваном Којић, припремили су представу за ученике првих разреда, који се први пут сусрећу са предметом рачуноводство економске техничаре финансијско – рачуноводствене техничаре.

Представа говори о настанку рачуноводства и психолошком тесту односа према новцу. Овом приликом организован је и квиз знања, а победницима су уручене награде.

-Обележавање Дана рачуноводства нам је донело много забаве, смеха и пре свега знања. Желео бих да се захвалим, у име целе групе, нашем ментору и професорки Ивани Којић – рекао је ученик Огњен Гуцул, ученик.

Професорица Ивана Којић захвалила је својим ученицима који су безрезервно прихватили идеју да се обележимо Дан рачуноводства.

-Моју иницијативу ђаци су надоградили и тако показали спремност да прихвате сваки изазов. Такође бих се захвалила и Дечијем позоришту „Лане“, који нам је позајмио костиме, без којих представа не би изгледала аутентично – навела је Ивана Којић.

А.Ђ.

У делу улице Браће Татић промењен смер из двосмерног у једносмеран

Aleksandra Djuran Новембер 15, 2024

Део улице Браће Татић променио је смер те више није двосмерна него једносмерна. Забрањен смер је од Косовске до улице Михајла Пупина односно обавезан смер је од Михајла Пупина до Косовске.

-На раскрсници Михајла Пупина и Браће Татић је пут узак и може само и само једно возило да прође па је због безбедносних разлога део улице променио смер – прецизирао је капетан полиције Жолт Тунић, заменик командира Саобраћајне полицијске испоставе.

Из саобраћајне полиције апелују на возаче да обрате пажњу на саобраћајне знаке како не би долазило до нежељених последица

Од почетка године девет особа изгубило живот у саобраћајним несрећама на територији коју покрива Саобраћајна полиција у Кикинди

Aleksandra Djuran Новембер 15, 2024

У недељу, 17. новембра, широм света обележава се Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода. Тим поводом, заменик командира Саобраћајне полицијске испоставе, капетан полиције Жолт Тунић скренуо је пажњу свим возачима да возе пажљиво и да поштују прописе како би се избегле најтеже несреће.

– На територији коју покривамо од почетка године живот је изгубило 9 особа, од којих три на територији града Кикинде. Тешке телесне повреде задобило је 75 особа. Безбедност у саобраћају није само статистика или теорија, то су људски животи. Најчешћи узрок несрећа са смртним последицама су неприлагођена брзина и вожња под дејством алкохола. Свака саобраћајна незгода, свако погинуло лице, свака тежа повреда губитак су и трагедија које дубоко погађају све нас – рекао је Тунић.

Наш саговорник истакао је да ће током наредног периода, обележавања слава и предстојећих празника, запослени у Саобраћајној полицији појачано контролисати возаче.

У Србији годишње 500 особа изгуби живот, а око 3.000 њих је теже повређено. Током године у свету у саобраћајним несрећама страда милион и 350 хиљада људи, а чак 50 милиона њих задобије телесне повреде.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде позива пољопривреднике да пријаве узурпацију земљишта

Aleksandra Djuran Новембер 15, 2024

Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Контролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Министарство је позвало удружења и газдиства да слободно пријаве узурпацију пашњака и да при томе не морају да наводе своју адресу.

-У издавању пашњака ратарима и по узурпацији највише случајева је у Чоки, Кикинди, Новом Бечеју, граду Зрењанину, али и у јужном Банату – указује аграрни аналитичар Чедомир Кецо за новосадски „Дневник“. – Има и подзакупа, што тврде сточари из Новог Милошева. Међу селима која имају узурпиране или недозвољено обрађене пашњаке су Остојићево, Врбица, Црна Бара, Сајан, Ново Милошево, Иђош, Падеј, Меленци, Мужља, Добрица… Прве интервенције инспекције у северном Банату су показале да су све пријаве тачне, али да нема довољно инспектора да би отворили процедуру за прекршиоце. Али без обзира на то што је инспектора мало, ратари без разлике у чијем власништву је преорани и засејани пашњак неће бити поштеђени од казни, јер из инспекције поручију, да вегетација засејаних пашњака дуго траје и да ће поред свих тешкоћа завршити свој посао.

Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs.

(ВИДЕО) Првог дана гужве у новотвореном ритејл парку „Нест“: Суграђани задовољни новом понудом у граду

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2024

Ритејл парк „Нест“ отворен је данас у 9 сати и од самог почетка па све до вечерњих часова први тржни центар у граду био је пун суграђана, али и купаца који су дошли из оближњих места. Међу њима су биле и суграђанке Јелена Савић и Светлана Павловски.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Радујем се „Неw Yоркеру“ и продавници „Синсаy“. Због оце две продавнице најчешће сам ишла у зрењанински тржни центар. Требало нам је овакво место и дуго смо га чекали – сазнали смо од Јелене Савић.

И Светлана Павловски слаже се да је тржни центар требао нашем граду.

-Због куповине сам одлазила у Нови Сад. Сада коначно имамо леп тржни центар који нам је, руку на срце, недостајао. У протеклом периоду, заједно са отварањем „Хоум центра“ заиста је пуно урађено – додала је Светлана Павловски.

На површини од око 5.300 квадратних метара отворено је 12 локала међу којима су „Маxи“, „Синсаy“, „Неw Yоркер“, „Спорт висион“, „Планета спорт“, апотека „Бену“, „Техномедиа“, „Мобилтиме“, „Ђак спорт“, „Лиллy“, „Пепцо“, „Фрида“, „Пет Зоне“, мењачница.

Тржни центар отворили су Бојана Кољеншић, директорица компаније „РЦ Еуропе РСБ“ и градоначелник Младен Богдан.

-Ови је први ритејл парк у Кикинди и одабрали смо ваш град јер смо сматрали да има потенцијал за оваквим тржним центром. Закупци су ти који су тражили да имају овакав простор и ми смо им изашли у сусрет. У инвестицију је уложено више од пет милиона евра – навела је Бојана Кољеншић.

Тржни центар има и игралиште за децу, стотинак запослених, као и 100 паркинг места. Овај део града ново је место за окупљање, а до пре кратког времена било је ругло.

-Имамо чиме да се поносимо и ово је велики дан за наш јер смо добили дуго жељени ритејл парк. Након скоро две године инвестиција је приведена крају. Велика гужва говори о томе колико нам је овакав садржај недостајао и сада имамо простор који може да задовољи све потребе. И реконструкција дела улице Михајла Пупина је у самом финишу и комплетни радови завршиће се до краја месеца – прецизирао је градоначелник Богдан.

Поводом отварања отворени су разни програми за децу, као и концерт Милоша Живковића и бенда „Метрополис“.

Ритејл парк отворен је сваког дана од 9 до 21 сат.

А.Ђ.

Светски дан борбе против дијабетеса: Померена граница оболевања

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2024

У свету и у Србији, 14. новембар, обележава се као Светски дан борбе против шећерне болести. Ове године слоган је „Благостање за бољи живот са дијабетесом”.Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

-Кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви – истакла је председница др Биљана Марковић. -Познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација. У Кикинди дијагнозу дијабетеса има око 10 одсто суграђана од укупног броја становништва. Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају.

У плану је и да се у Дому здравља организује снимање очног дна због компликација изазваних дијабетесом. Тим поводом Кикинду ће посетити стручњаци из болнице „Еликсир“. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1.

-У нашем граду немамо регистар оболелих од дијабетеса и требало би га увести. Реч је пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, и Банатском Великом Селу.

А.Ђ.

ИН МЕМОРИАМ: Др Талал Абу Хаија

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2024

Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.

Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.

-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.

Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.

Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.