Aleksandra Djuran

воз-(1)-(1)

Због исклизнућа теретног воза на прузи Зрењанин-Кикинда код Меленаца, обустављен је железнички саобраћај на овој прузи, саопштило је предузеће „Србијавоз“. Инцидент се догодио око 1.30 часова.

Како је воз исклизнуо у близини укрштања са магистралним путем, обустављен је и путнички саобраћај на деоници Меленци – Кумане, саопштили су из „Путева Србије“.

Саобраћајна полиција усмерава возаче на друге путне правце. Приликом исклизнућа теретног воза није било повређених, а из шина је искочио један теретне вагон.

 

 

рпк-награде

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларна признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.

-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.

Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.

-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.

За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.

-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.

Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.

-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.

Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.

-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.

Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.

А.Ђ.

хлеб

Влада Србије усвојила је Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500“ којом цена те животне намирнице остаје на нивоу од 59 динара још шест месеци. Максимална малопродајна цена овог хлеба остаје 59 динара, као и максимална произвођачка цена од 50,60 динара.

 „Највиша укупна стопа марже, обрачуната на нето фактурну цену хлеба, умањену за рабате и попусте, износи максимално шест одсто“, стоји у уредби.

Подсетимо, ова цена хлеба је у примени од 1. јула 2024. и важи током шест месеци (до краја године). Данас усвојена уредба ступа на снагу наредног дана од дана објаве у Службеном гласнику (у данашњем Службеном гласнику није објављена) и важи – шест месеци од дана ступања на снагу

краве

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње за 2024.

Опредељена су средства за подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња и пчелињих матица. Захтеви се подносе до 16. децембра 2024. путем платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари по захтеву за једну календарску годину је од три до пет милиона динара. За набавку квалитетних приплодних грла оваца и коза, свиња и пчелињих матица, остварује се максимално три милиона, док се до пет милиона динара додељује за набавку квалитетних приплодних грла јуница товних млечних и комбинованих раса, бикова товних раса, као и за набавку квалитетних приплодних бикова млечних и комбинованих раса.

Информације у вези овог позива доступне су на телефоне ресорног министарства 011/260-79-60 или 011/260-79-61, као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси https://eagrar.gov.rs.

 

друго-место-1536x1024

На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.

Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.

-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.

Са супругом Тамаром једно време је живео и у Новом Саду, и како каже, видео је да тај живот није за њега.

-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.

О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.

А.Ђ.

цигра-родјендан-(1)

Удружење „Чигра“, 19. новембра, прославило је 22. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији „Хумани чиграши“.

 

-На осмој колонији је учествовало двадесетак сликара из Кикинде, Сомбора, Београда, Новог Милошева и Нових Козараца. Настало је четрдесетак слика различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.

 

Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – подсетила је наша саговорница и напоменула да се радионице у „Чигри“ организују три пута недељно.

Друштво МНРО „Чигра“ има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.
А.Ђ.

боок-трејлер-(1)

У Народној библиотеци додељене су награде ауторима за најбоље трејлере за књигу. Конкурс је расписан у оквиру 179 година Народне библиотеке „Јован Поповић“, а жири сачињен од дечијих писаца Зорица Деспотов, Бранко Стевановић и библиотекарке Даринка Маљугић није имао лак задатак да од више десетина пристиглих радова прогласи победниче у три категорије млађи и старији основци и средњошколци.

Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић“ снимила је трејлер о књизи Јасминке Петровић „Столица, столица“ за који је освојила је прву награду.

-У трејлеру су два човека који разговарају о, медни, најсмешнијој причи. То ми је омиљена књига и мама ми је помогла да снимим видео – истакла је Невена.

Ово је седми пут да се организује конкурс и ове године пристигло је више радова од средњошколаца.

-Најаутентичнији приступ имали су ученици виших разреда основних школа. Прву награду освојио је трејлер је који је представио трилогију Терија Прачета „Ноуми“ ауторке Љубице Савић, ученице ОШ „Душан Јерковић“ из Ужица и најбољи рад у категорији средњошколаца . У категорији средњошколаца кратки видео записи били су са кајронима, коментарима, инсертима и уз одличан одабир музичке подлоге. Најбољи је Мирјане Веселиновић, ученице четвртог разреда новосадске СШ „Светозар Милетић“ за књигу „Писма Милени“ Франца Кафке. Из ове школе пристигло је чак осам радова. Трејлери су рађени самостално и ученици су били креативни и изразили су свој став – рекао је Бранко Стевановић, председник жирија.

Публици је своју нову књигу „Мој тата и ја у пубертету“ представио Роберт Такарич за коју је истакао да није аутобиографска и да се од ње пуно очекује.

-Кад год дођем у Кикинду увек нас дочека неко пријатно изненађење и новине које децу и младе подстичу да читају књиге – навео је Такарич.
А.Ђ.

Кутија зеља (3)

Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у суботу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Писма са новогодишњим жељама могу да убаце сви од једне до 10 година. Потребно је читко да се напише име и презиме детета, колико има година, жељу, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Писмо треба да се убаци у кутију и уколико сте, драга децо, били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.

Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходних година стигло је око 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 12 година да се организује ова активност и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.

А.Ђ.

 

болница-др-томин-(4)

Реконструкција друге зграде Опште болнице завршена је 22. октобра, након чега је организован састанак извођача радова и корисника да би се прегледао потпуно адаптиран објекат. Др Весна Томин, вршилац дужности директорке, напомиње да су именовани чланови комисије за пријем зграде.

-Након обиласка, чланови комисије заједно са извођачем радова забележили су све недостатке који су уочени. Реч је о мањим недостацима и након што они буду отклоњени започеће опремање медицинском и другом опремом болесничких и лекарских соба, амбуланти, чекаоница, сестринских соба. Дечије одељење, Дерматологија, Палијативна нега, Онкологија и болничка апотека, који ће се налазити у овом простору биће усељени најкасније до краја децембра. Како сам оптимиста и како имамо значајно искуство са усељењем првог објекта, надам се да ће се то десити и раније – истакла је др Томин.

У приземљу реконструисаног објекта поново ће бити Дечије одељење са 18 кревета. На спрату ће се налазити Дерматологија и Палијативна нега са 12, док ће у делу зграде бити и привремено Онколошко одељење са дневном болницом и двадесетак постеља.

-Онкологија ће се, по завршетку комплетних радова, вратити у нову зграду Болнице. Планира се изградња новог дела који ће служити за смештај најтежих болесника. Одељења Дерматологије и Палијативне неге имаће по шест постеља и већ сада смо свесни да је за палијативу тај број недовољан, те се мора мислити о проширењу – напомиње наша саговорница.

У реконструисаном објекту биће савремени болеснички сетови, Дерматологија ће добити опрему за дерматохирургију и ПУВА комору за лечење псоријазе.

-Средствима Покрајинског секретаријата за здравство на Дечије одељење већ је стигао модеран ултразвучни апарат са четири сонде на ком се увелико раде ултразвук срца, плућа, ЦНС односно преглед мозга код новорођенчета и дечијих кукова. Набавка медицинске опреме је у надлежности Министарства за јавна улагања и омогућиће се рад дерматохируршких интервенција. У овом моменту уклањање младежа раде хирурзи, а у перспективи је да овај захват обављају дерматолози у сопственој сали за дерматохирургију. Осим што ће хирурзи бити растерећени, пацијентима ће бити лакше јер ће скратити поступак у лечењу у које ће бити укључен дерматолог и патохистологија. Наши дерматолози су обучени и сада ће имати прилику да допуне свој рад у лечењу пацијената са псоријазом којих имамо пуно и који ће лакше и једноставније добијати неопходну терапију – додала је др Томин.

Део „неверних Тома” ће рећи чему свеобухватна реконструкција, када недостаје лекара. Докторка Томин се не слаже са тим јер лекара недостаје у читавој земљи, а не само у нашем граду. Тренутно су на специјализацији 34 лекара, а на субспецијализацији је пет доктора. На специјализацији из педијатрије су две докторке, за интерну медицину усавршава се пет лекара, три за радиологију, два за урологију колико их је и за физикалну медицину, специјализације су додељене и за инфективну медицину, гинекологију, хирургију, ортопедију, онкологију, офталмологију, оториноларингологију, биохемију, клиничку психологију. За будући период у плану је и специјализација за палијативну негу.

-Практично за сва одељења имамо специјализанте– појаснила је в.д. директорка Болнице.
Субспецијалисти се усавршавају за ендокринологију, гастроентерохепатологију, медицину бола, лапараскопску хирургију и кардиологију.

Најтеже је привући младе лекаре да дођу и раде. Др Весна Томин сматра да им треба пружити шансу да уче и да напредују:

-Медицинари су познати по томе да пуно уче, али управо учење је наше оруђе за рад. Важно је и узајамно поштовање и поверење између лекара и пацијената. Моја генерација је радила у времену када су лекари имали и углед и поверење пацијената. Већина нас се након завршених студија враћала у свој град, а нашим суграђанима студентима медицине желим да поручим да је привилегија радити у свом граду.

Напредак технологије и доступност информација колико су доброг донели, толико и збуњују. Наиме, многи се, пре доласка у Болницу, консултују са др Гуглом и то није добро.

-Многи пацијенти када дођу полемишу око дијагнозе. На интернету имају море информација са којима се лекар не слаже. Неретко пацијенти не прате инструкције лекара него траже друго мишљење јер су прочитали нешто на интернету и то у старту није добро. Подсетићу да медицински факултет траје шест година, након тога се стажира, па се по добијању специјализације доктори додатно усавршавају и врло је важно да пацијенти верују својим докторима јер је њихова мисија да их лече и помогну им – категорична је др Весна Томин.

Наша саговорница подсећа да ће се реконструкција наставити и у наредном периоду. У другој фази реконструисаће се тзв. нова болница и доградити анекс, док су трећом фазом обухваћене управна зграда, централна кухиња, котларница и просторије за централни кисеоник.

-Када видимо како то изгледа у две зграде у којима су радови завршени, да постоји централна вентилација, климатизација, двокреветне собе, пространа купатила, максимални услови за смештај пацијената схватамо шта значи Болница 21.века – наводи др Томин.

У протекле две године средствима Покрајинског секретаријата за здравство у великој мери зановљена је медицинска опрема. ЦТ и сви апарати на Радиологији су нови, ултразвучни апарати, дигитални мамограф, дуодијагностик, нова рендгенска цев, мобилни РТГ апарати. Сва одељења имају нове ултразвучне апарате и дефибрилаторе, нове су и хируршке лампе, модерни порођајни столови. Промењена је и замењена новом реверзна осмоса која је срце дијализног процеса, патологија је опремљена најсавременијом опремом за брзу и квалитетну патохистолошку дијагностику, на Физијатрији је апарат за физикалну терапију, текар, какав имају најбоље клинике у земљи.

-Све што имамо од опреме и шта је урађено у грађевинском смислу помаже нам да превазиђемо препреке и да брже дођемо до дијагнозе. У наредних пет година, сигурна сам да ће наша Болница постати модерна здравствена установа, са најбољим условима за смештај болесника и са свим неопходним средствима за рад потребним за ефикасно и ефективно лечење – закључила је др Весна Томин.

У Општој болници запослено је 565 радника. Недостаје 19 лекара и 20 медицинских сестара.

НЕДОСТАЈУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛИСТА

На појединим одељењима недостају чак две генерације лекара специјалиста за чије школовање је потребно четири и пет година. Пропуст је направљен када десет година није додељена ниједна специјализација и сада је то дошло на наплату.
-На одељењима где недостају лекари раде колеге из пензије, као и лекари запослени по уговору о допунском раду из зрењанинске и сенћанске болнице. Онколошке пацијенте збрињава онколог из Сенте који долази два до три пута недељно у зависности од потребе. Када је наш ОРЛ специјалиста на одмору мењају га двојица колега из Зрењанина. На Хирургији дежурају три хирурга из Зрењанина. Морамо се међусобно помагати и ми смо излазили у сусрет Болници у Зрењанину када нису имали анестезиологе, збрињавали смо и хематолошке пацијенте када нису имали специјалисту из ове области. Сарадња између установа постоји и морамо је неговати – додаје наша саговорница.

ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ 11 ЛЕКАРА БИЋЕ У ПЕНЗИЈИ

Врло брзо и 11 лекара специјалиста стећи ће услов за заслужену пензију. У следеће четири године у пензију ће специјалисти радиологије, интерне медицине, гинекологије, биохемије, урологије, дерматологије, педијатрије, ендокринологије и физијатрије.

ЛОБИРАЊЕ ЗА МЛАДЕ

Др Томин у сталном је контакту са студентима медицине из нашег града.
-Важно је да деца из нашег града и ђаци, којима сам делом и предавала у средњој школи, знају да су добродошли у Болницу по завршетку факултета. Поносна сам на све њих јер су многи међу најбољим студентима. Сваког нашег студента медицине позовем пред дипломски испит и кажем им да их чекамо и да им нико неће пружити оно што ћемо им дати. Драго ми је што су ме многи послушали и сада су наши специјализанти – каже др Весна Томин.

ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОСЛУ

Докторка Весна Томин присетила се и тешке ситуације у којој је стручност и пожртвованост лекара довела до срећног исхода:
-Једну ноћ имали смо јако тешку ситуацију са новорођенчетом које се родило и не дише. Доктор Прунић и ја смо се усагласили да је могуће да има стенозу или атерзију хоана односно блокаду носа која отежава дисање. Позвали смо др Золтана Антала, оториноларинголога у два сата после поноћи и иако проблем није био из његове области остао је са нама све до јутра да би помогао. Позвали смо и четвртог лекара из терцијарне установе, неонатолога интезивисту и тада се показало искуство јер је др Золтан успео да провуче сонду и помогао да се беба у стабилном стању транспортује до Новог Сада. Ово је прави пример одговорног лекара и то треба да негујемо код младих доктора – испричала је наша саговорница.
А.Ђ.

библиотека-наградјени-радови-(4)

Поводом 179 година Народне библиотеке „Јован Поповић“ предшколцима који су насликали најбоље ликовне и основцима и средњошколцима који су учествовали на ликовном конкурсу уручене су награде. Пристигло је више од 160 литерарних радова на српском и мађарском језику.

Огњен Перић, ученик четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ прву награду добио је за песму под називом „Кикинда“.

-Писао сам о нашем граду и шта све имамо. Волим наше „Дане лудаје“, али и манифестацију „Совембар“. Имамо и мамутицу Кику и још много тога – казао је Огњен.

Ксенија Дивљаков, ученица ОШ „Глигорије Попов“ добила је награду за причу.

-Представила сам писца који инспирацију за своје приче проналази уз помоћ виле. Она је тврдоглава и намћораста и увек успе да насмеје читаоце. Већ три пута освајам награде и драго ми је што се вреднује моје писање – додала је Ксенија

Дуња Бркин Трифуновић, уредница културног програма Народне библиотеке подсетила је да се ликовни и литерарни конкурс расписују уназад две деценије.

-На ликовном конкурсу тема је била „Моја бајка“, док је на литерарном била слободна тема. Радује нас да сваке године добијамо све више радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Нијансе су одлучивале те смо ну свакој категорији одабрали по једно прво место и више других и трећих места, а додељене су и похвалнице – навела је Дуња Бркин Трифуновић.

А.Ђ.