Aleksandra Djuran

J.-Buter-obr

 

Једна блистава уметничка каријера, започета тачно пре шест деценија, као да нема краја. О Јовану Бутеру се ради, музичкој легенди региона. Урођени осећај за ритмику развио је до савршенства, марљиво вежбајући и ширећи репертоар. У естрадне воде водећих центара у земљи није упловио, иако је за то имао прилике, свесно се опредељујући да му редован посао у „Ливници“ буде примарна животна активност, а ударање у бубањ незамењива, такође и исплатива, угодност која га усрећује.

Изгледом и понашањем не открива да је закорачио у седамдесет девето лето. У кораку му и понашању, превладава младалачки дух, који га, тврде његови пријатељи и познаници, никада не напушта. Виталан је, како за себе каже, и физички и ментално, па с гуштом и данас прихвата позиве млађих колега за свирку. С разлогом наш саговорник носи епитет најбољег бубњара којег је Кикинда имала. А како је озбиљније почео да се дружи са удараљкама? Присећа се судбоносног разговора, потом и чврстог договора, са четворицом најбољих другара из комшилука, да почну да се баве свирањем. Беше то у лето 1965. године.

–Били смо до лудила опседнути музиком. Снашли смо се некако, па набавили инструменте и опрему, те амбициозно започели пробе. Убрзо смо основали групу „Свеци“. Матија Гајин и Воја Сивчев свирали су соло гитару, Антал Сабо је био басиста, а Владимир Спремо вокални солиста. Матија, иначе мој кум, пропевао је када је Влада отишао у војску. Обојица, нажалост, нису међу живима. Леворуки Воја се након неколико година одселио у Нови Сад. Редовно смо слушали Радио Луксембург, али и наше станице, скидали светске и наше хитове. и јавно их изводили. Свирали смо, сем домаће, и музику „Битлса“, „Ролингстонса“, „Кингса“, „Анималса“, Тома Џонса… На репертоару су се нашле популарне нумере „Индекса“, „Корни групе“, „Про арти“, „Бјелог дугмета“ Киће Слабинца, Микија Јевремовића, Кемала Монтена, „Ју групе“… Дуго нисмо мењали састав…

„Свеци“ су годинама сваке суботе и недеље наступали у „Микиници“, којом је газдовао локални Центар за културу. На игранке је редовно долазило око хиљаду младих. Дом ЈНА такође је био важно место окупљања младих суграђана, а тамо су одлазили они који су били наклоњени „живој“ народној музици. У једном тренутку би подела на забавњаке и народњаке нестајала.

-Ми у „Микиници“ имали смо наш класични програм од осам часова до петнаест до једанаест – присећа се Јован Бутер тренутка када се игранка „Светаца“ претварала у својеврсни сабор свих младих Кикинђана, укључујући и млађарију пристиглу из околних села. –Гости Дома ЈНА преместили би се у „Микиницу“ – неко да одигра валцер, неко полку, а потом да се сви ухвате у Ужичко коло. Догађај за незаборав. Често ме времешни суграђани носталгично подсећају на те тренутке, наглашавајући да им је тај чаробни финиш наших игранки додатно улепшавао младост.

У „Микиници“ су „Свеци“ сваког викенда наступали до 1980. године. Временом се састав групе, стицајем околности, мењао. „Свецима“ су се прикључили клавијатуриста и трубач Александар Аца Караџин, иначе чувени композитор, затим врхунски гитариста Марјан Леши, па такође клавијатуриста Владимир Ковачевић, који је свирао и тромбон. Караџин је, нажалост, преминуо пре деценију, а Леши пре неколико година. Група је, с поносом наглашава Бутер, тријумфовала на првој кикиндској гитаријади.

-Кроз „Свеце“ су прошли и изванредни гитариста Драган Толимир, басиста из вокални солиста за респект Душан Гарача Геро, гитариста Милан Чонић из Чоке, такође гитариста Сава Деспотовић, који се давно одселио у Аустралију, а сада је, како чујем, на Новом Зеланду. Део ове наше лепе музичке одисеје, која је, иначе, трајала 15 година, био је гитариста Стеван Ћирић, као и извесни Жоја, не знам му име, нити презиме…Крајем 1979. године „Свеци“ су се распали, јер је игранке у запећак гурнула диско музика – објашњава Јован како је са музичке сцене нестао легендарни састав, о којем се у Кикинди и околним местима и данас у суперлативу прича.
Тај немили тренутак ипак није значио окончање Јованове естрадне каријере. Напротив. Јунак наше приче без чекања се прилагодио новонасталој ситуацији. Није, иначе, био егзистенцијално угрожен, јер је имао редован посао у „Ливници”, из које је и отишао у пензију. Радио је у електроструци.

-Матија Гајин и ја у том моменту осмелимо се, па се задужимо, и пуно рискирајући, купимо прескупу одговарајућу опрему и отворимо диско клуб „Маја“ – прича Јован. – Са руководством Центра за социјални рад се договоримо о условима коришћења „Микиницине“сале: њима 40 одсто прихода од улазница, а нама остало. У овом уносном послу прикључио нам се у међувремену Мића Пандуров. Имали смо за вече у просеку хиљаду посетилаца. Лепа цифра и још лепша зарада. Пет година је све било у реду. А онда челници Центра почну да затежу, да траже више пара. Разиђемо се…

И шта се дешава? Јован Бутер се крајем те 1985. године окреће народној музици. Наступао је у неколико овдашњих састава. Био је, између осталог, члан „Сабора“, Зизијевог оркестра за свадбе и остала весеља… Присећа се сарадника из тог периода: Зизија Ковачевића, певача Душана Буцала Дујине, поменутог Душана Гараче и Бранка Булајића, басисте Горана Бјелановића Пракија, клавијатуристе Радована Грастића, хармоникаша Милана Криште. Драгана Кочопељића Ћопу посебно, с тугом у гласу, издваја. Велики, свестрани, певач са бескрајним репертоаром. Сада је тешко болестан.

Јован и данас с времена на време са певачем Миланом Прунићем Думом и естрадном уметницом Валеријом Стефановић наступа у сали Удружења пензионера. Без музике и удараљки, које су му судбина, како каже, не може. Убеђен је да му бубњеви не дају да остари.

М. Иветић

Sprayer-Insecticides

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са Пољопривредном стручном службом „Кикинда“ реализоваће обуку за професионалне кориснике за употребу пестицида. Правилници и закони су донети пре више од годину дана, а сада су стекли услови да се започне њихова примена, истакао је директор ПСС Младен Ђуран.

-Професионални корисници средстава за заштиту биља су сви који их користе, па чак и на површинама које нису пољопривредне. Циљ је да сви они прођу обуку како се понашати са заштитним средствима, како да их користе, да их купе, транспортују, користе, шта треба урадити у случају тровања, како она утичу на њих саме, околину, њихове породице . Идеја је да едукација буде једнодневна и да се одржи десет школских часова, у трајању од 45 минута – напомиње Ђуран.

Након обуке, истог дана, сви присутни ће полагати и тест који ће имати девет питања са понуђеним одговорима. Тест ће проћи сви они који одговоре тачно на 60 одсто питања и тада ће добити потврду о положеном испиту, која ће се доставити и Управи за заштиту биља. На основу овог документа израђује се сертификат који ће, у ближој будућности, бити услов за куповину заштитних средстава.

-Већина пољопривредника већ је, у великој мери, упозната са оним што ће им стручњаци предавати и ово је прилика да обнове стечено и стекну ново знање. Све је прилагођено произвођачима и ономе што већ раде. Обука обухвата десет тема од којих су осам уско стручне и везане су за заштиту биља, једна је везана за законску регулативу, а једна се односи на механизацију односно уређаје који се користе. Сертификат који пољопривредници добију важиће пет година и планирано је да се после пет година уради додатна обука – појаснио је наш саговорник.

Сви заинтересовани треба да се обрате Пољопривредној стручној служби, а пријављивање је могуће путе мејла obukakikinda@gmail.com , лично или позивањем саветодаваца. Захтев треба читко попунити јер се подаци даље преносе, а неопходно је уплатити и 3.310 динара. Ђуран додаје да је важно да се не погреши број рачуна и позив на број јер у супротном захтев неће моћи да се прихвати.
-Пошто се сакупе групе до 40 произвођача обавестићемо их о датуму и месту предавања. Претпостављам да ће прве обуке почети у последњој декади фебруара. Сертификат није нужно везан за газдинство, него за особу.

Иста обука обухватиће и пољопривреднике у Новом Кнежевцу где ће заинтересовани моћи да се о свему распитају у општини, а саветодавци ће едукације организовати и овом месту. На територији Кикинде и Новог Кнежевца има између 3,5 и четири хиљаде регистрованих газдинстава.

А.Ђ.

vizitorski-centar

У оквиру Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ у Мокрину у току је реализација пројекта којим ће биће унапређена ова природна оаза. Средства су обезбеђена на конкурсу Министарства за заштиту животне средине, сазнајемо од Богице Божина, председника Ловачког удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро.

-Добили смо четири милиона динара од чега је три милиона обезбедило надлежно Министарство, а милион локална самоуправа. У оквиру визиторског центра биће уграђени соларни панели и изградиће се учионица на отвореном. Инвестиција ће омогућити да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да организују стручне скупове на којима ће им бити омогућено да путем пројектора приказују све што је везано за тему. Како на овој локацији нема струје путем соларних панела она ће бити доступна – појаснио је Божин
Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе резервата недалеко од насеља Мокрин. Садржи две затворене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

 

На пашњацима тренутно има девет дропљи, од којих је седам женки, један мужјак и од прошле године појавио се још један млади мужјак који је одлучио да остане.

-Пројекат се мора завршити до краја марта јер тада почиње парење. Ловци удружења „Перјаница“,константно се боре за опстанак ове величанствене птице. Ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и њиховом стању. Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до краја маја – напоменуо је Божин.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно је од ретких станишта у Европи и свету.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.

31idjos-zene-5

Чланице удружења жена „Иђош“ пре шест година дошле су на идеју да „оживе“ стари производ, пекмез од лудаје. Иницијатива је потекла након радионица организованих у Регионалном едукативном центру „Банат“ у Зрењанину које су се односиле на брендирање производа специфичних за одређену средину, подсећа Биљана Ђурђулов, председница удружења.

-Наше удружење најпознатије је по прављењу крофни, али ову посластицу није могуће направити да стоји и да буде дуготрајнa. Тада је предложено да то буде пекмез и то од лудаје по којима је наша средина препознатљива. Све смо радо прихватиле ову сугестију и истрајавамо у прављењу пекмеза од бундеве већ шесту годину који је, поред крофни, постао бренд нашег удружења – каже Биљана Ђурђулов.

Производ није заштићен, јер је за овај поступак неопходно доста средстава, али и услови које удружење нема. Ипак, Иђошанкама то није сметало да направе пекмез, који је сигурно бољег квалитета и дуготрајнији од оног који су некада правиле њихове свекрве, мајке и баке.

– Пекмез од бундеве брендиран је захваљујући удруживању са још четири удружења из Лазарева, Белог Блата, Боке, Мокрина и нас из Иђоша. Тако је настала мрежа „Женски диван“. Захваљујући „Дивану“ ми смо брендирале наш производ и продајемо га и преко мреже и непосредно. Пекмез је аутентичан и укус му је другачији. Прави се као и сваки други, али како је бундева захтевна морамо да будемо пажљиви. Лудаја је осетљива биљка и када се кува строго морамо да водимо рачуна приликом мешања, како не би загорела – напомиње наша саговорница.

Бундева мора да се очистити, да се ољушти кора, да се изваде семенке, а затим мора и да се наренда.

-Саме и производимо лудаје, популарне „тамбурице“ које су основни састојак нашег пекмеза. Бундеве садимо у нашим баштама, окопавамо их, заливамо, пазимо. Пошто их наберемо припремимо све за кување и од дела наренданих лудаја направимо пекмез, а део оставимо како би увек имале бундеве за припрему свежег пекмеза током читаве године. Пекмез је осетљив и не може дуго да стоји. Наша Крофнијада не може да прође без овог намаза – појаснила нам је председница иђошког удружења жена.

У промоцији пекмеза од лудаје значајну помоћ удружење има од Туристичке организације града која на многобројним манифестацијама представља овај производ.

 

-На „Данима тикве“ у Сарајеву прошле године, пекмез је био тражен и одлично се продавао. Била сам део ове манифестације и када су домаћини видели да смо из Кикинде, дошли су са намером да купе пекмез од лудаје који су годину дана раније пробали на београдском сајму. Имали смо поруџбину и из Пријепоља где смо слали тегле. За годину дана продамо стотинак теглица – додаје Биљана.

Сви који га пробају, изненађени су укусом, али и задовољни овом посластицом. Иђошанке су осмислиле лого пекмеза и како додају задовољне су потражњом за њиховим производом. Средства која зараде од продаје пекмеза улажу у удружење и у гостовања на манифестацијама.

А.Ђ.

krave

Управа за аграрна плаћања расписала је  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за четврти квартал 2024. године, а захтеви се могу поднети до 6. марта, саопштило је Министарство пољопривреде.

Захтеви се подносе преко платформе eAgrar односно портала ePodsticaji. Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства под условом да су пре подношења захтева за премију за млеко по овом јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршили обнову регистрације за 2024. годину, наведено је у саопштењу.

Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено и испоручено у четвртом кварталу 2024. године односно у периоду од 1. октобра до 31. децембра 2024. године.

Министарство пољопривреде, наставиће са објављивањем јавних позива за основне подстицаје, директна плаћања, као и за мере руралног развоја и исплату средстава пољопривредним произвођачима према најављеној динамици.

Такође, Управа за аграрна плаћања овог Министарства наставља са исплатом подстицајних средстава захтева чије је подношење сагласно јавним позивима било актуелно крајем 2024. године. Та средства обухватају подстицаје за генетичке ресурсе, осигурање усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња, органску биљну и сточарску производњу, као и све остале административно уредне захтеве који испуњавају прописане услове.

Јавни позиви за мере за које код пољопривредника влада највеће интересовање биће објављени у наредном периоду.

kuce-na-selu-1

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2025. годину, како би се омогућило насељавање око 675 сеоских кућа са окућницом у руралним подручјима.
Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима Србије, мотивисање сеоског становништва да остане на селу, као и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања.
На основу усвојене Уредбе Министарство за бригу о селу расписало је јавни конкурс за доделу бесповратних средстава у износу од 750.000.000,00 динара намењених куповини сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије. Конкурс је отворен за пунолетне држављане, испод 45 година, који се могу пријавити као појединци, самохрани родитељи, брачни парови или ванбрачни партнери.

Бесповратна средства су намењена за куповину сеоске куће са окућницом која се налази изван градских, општинских седишта и приградских насеља, у свим насељеним местима у земљи. Подносиоци пријава самостално проналазе одговарајућу некретнину и обраћају се локалној самоуправи на чијој се територији се налази кућа. Максимални износ додељених средстава износи 1.200.000,00 динара.

Бесповратна средства нису намењена за опремање сеоске куће и окућнице, порез на пренос апсолутних права приликом купопродаје сеоске куће са окућницом, порез на имовину, трошкове прикупљања документације за пријављивање на јавни конкурс, као и за грађевинске радове за адаптацију сеоске куће.

Прецизно и тачно попуњена пријава и пратећа документација шаље се препорученом пошиљком на адресу Министарства за бригу о селу, Булевар Михајла Пупина 2а, 11070 Нови Београд или се доставља предајом на писарницу на наведеној адреси. Пријаве се предају у затвореној и запечаћеној коверти са назнаком „Пријава на конкурс–за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом – НЕ ОТВАРАТИ”, са пуним називом и адресом пошиљалаца на полеђини коверте.

svetski-dan-rak-(1)

Светски дан борбе против рака обележава се данас, 4. фебруара, и пре 25 година установила га је Светска здравствена организација. Он се обележава уз подсећање на значај здравих стилова живота, скрининга, раног откривања болести и благовременог лечења у спречавању настанка малигних болести.

-У 2023. у Севернобанатском округу водећи карциноми са смртним исходом код мушкараца су били на првом месту карцином плућа, на другом дебелог црева и на трећем простате. Код жена су то били карцином дојке , карцином плућа и карцином дебелог црева. Од тумора је преминуло 457 особа у северном Банату и то 249 мушкараца и 208 жена, што је нешто ниже у односу на 2022. годину. У претпрошлој години од малигних болести регистровано је 786 оболелих у читавом округу. У Кикинди је карцином регистрован код 323 пацијента, од тога код 168 мушкараца и 155 жена – истакла је др Ана Ђурин из Завода за јавно здравље.

Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скринингу рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола од 50. до 74 . године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Нова трогодишња кампања под називом „Јединствено повезани“ започета је ове, 2025. године, и има за циљ постављање пацијената и њихових јединствених потреба у средиште пажње јавноздравствених напора, а са циљем расветљавања индивидуалног аспекта борбе са малигним болестима. Фокус прве године нове кампање је, на окупљању појединаца који би поделили лична искуства и тиме пружили реалну основу за слоган – приказивање стварних, личних искустава пацијената и свих укључених.

А.Ђ.

 

 

pexels-merictuna-30508796

Подношење захтева за субвенције у износу од 250 до 5.000 евра за куповну нових возила на електрични погон могуће је од данас, 3. фебруара саопштило је Министарство за заштиту животне средине.

Физичка лица, предузетници и правна лица, захтеве за овај вид субвенције подносе Министарству заштите животне средине закључно са 31. октобром 2025. године.
Влада Србије усвојила је 23. јануара Уредбу о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових возила која имају искључиво електрични погон, као део сета мера за унапређење квалитета ваздуха, за шта је обезбеђено 170 милиона динара, зависно од врсте возила.

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је раније да уколико се као и претходних година, покаже да тражња премашује обезбеђен износ покушати обезбедити додатна средства за све који су поднели захтев у предвиђеном року како би уз подршку државе купили еколошки прихватљиво возило. Она је тада навела и да је током претходних пет година, уз подршку Министарства заштите животне средине купљено више од 2.800 возила на електрични и хибридни погон.

 

pexels-pok-rie-33563-157827

Статус енергетски угроженог купца, који грађанима обезбеђује умањење рачуна за електричну енергију, гас или даљинско грејање, додељује се према правилнику Владе Србије. У току је пријављивање за ову помоћ државе и до сада је помоћ одобрена за 625 суграђана са територије града, сазнајемо од надлежних. Од тог броја њих 574 има олакшице при плаћању електричне енергије, 35 при плаћању рачуна „Србијагасу“ и 16 Јавном предузећу „Топлана“. Захтеви, оних који испуњавају услове, се достављају према месту пребивалишта односно у Услужном центру.

Статус енергетски угроженог купца могу да добију самци чија укупна месечна примања не прелазе 24.211 динара. За породице са два члана лимит је 38.373, а за трочлану не смеју да премаше 52.535 динара. Граница прихода за четворочлано домаћинство је 66.697 динара. Код петочланих фамилија приходи треба да буду до 80.859 динара, док за шесточлано домаћинство тај лимит износи 95.021 динар. За породице са више од шест чланова, за сваког додатног члана додаје се 14.162 динара.

Уредбом о енергетски угроженом купцу прописано је да корисник бира да ли жели да оствари попуст на струју, гас или топлотну енергију. Захтеви могу да се предају током целе године, а грађани који нису измирили неки део својих обавеза такође могу да се пријаве уколико испуњавају друге услове предвиђене овом уредбом. Уследиће провере материјалног положаја, укупног месечног прихода, броја чланова домаћинства, имовног стања, као и здравственог стања чланова домаћинства.

Што се тиче имовног стања, укупна површина стамбене јединице за једночлана домаћинства не сме да буде већа од 40, а за двочлана од 58 квадратних метара. Максимална површина за породице са три члана је до 66, а са четири члана до 74 квадрата. Лимит за петочлана домаћинства је до 87, док је за шесточлана и већа до 96 квадратних метара. У захтеву се наводи адреса, површина стамбене јединице и правни основ коришћења. У случају да подносилац нема уговор о снабдевању енергентима, потребно је приложити одговарајуће доказе о боравишту.
Енергетски угрожени купац у току једне календарске године може да се определи за умањење месечног рачуна за коришћење само једног енергента. Код електричне енергије олакшица се примењује током читаве године, док се умањење обавеза за гас може користити током грејне сезоне.

А.Ђ.

prijem-kristina-i-andrej

Предшколска установа ,,Драгољуб Удицки” и Андреј Поповић, матурант Гимназије ,,Душан Васиљев” добили су Светосавску награду за 2024. годину, за постигнуте изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређивање образовно-васпитне праксе и развој научних и уметничких достигнућа. Овим поводом пријем за награђене, у свом кабинету, приредио је градоначелник Младен Богдан заједно са чланом Градског већа Тихомиром Фаркашем.

Истичући да је највише републичко признање резултат заједничког рада свих запослених у Предшколској установи, директорица Кристина Дрљић осврнула се и на одличну сарадњу са родитељима и децом.

-Родитељи имају огромно поверење у васпитаче јер нам поверавају најмилије, најсветије и најдрагоценије – своју децу. Разговором, подршком и поверењем успели смо да решимо све потенцијалне несугласице и неразумевања и то су увидели и они који су одлучили о додели овог признања. Све наше колеге, из других предшколских установа, констатовали су да је награда заслужена. Истакла бих и да сам најпоноснија директорица у Србији јер имам срећу да сарађујем са 275 дивних колега, који су свако из свог домена, допринели Светосавској награди. Све су то професионалци који раде пуним срцем чији циљ је да наши малишани буду безбедни, срећни и здрави, тако да резултат не може да изостане – навела је Кристина Дрљић и напоменула да је локална самоуправа партнер који помаже да се Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ развија.

Андреј Поповић освојио је више од 100 награда из физике, математике и хемије.

-Светосавска награда ми пуно значи и подстрека је за даљи рад и постизање нових успеха. Дошла је у време када завршавам средњу школу и круна је онога што сам до сада урадио. Посебно ми је драго што се вреднује труд, рад, залагање и успеси нас, младих – казао је Андреј.
Градоначелник Младен Богдан гостима је уручио поклоне Града и напоменуо да је да је поносан на чињеницу да Кикинда има најбољу Предшколску установу у Србији и најбољег младог физичара на свету.

-У име локалне самоуправе још једном вам честитам на успесима, залагању и марљивости у протеклих неколико година. Награда се додељује на основу успеха постигнутих у претходној години и критеријуми за оцењивање су изузетно строги. И то је показатељ да со заједно на добром путу и да стварамо најбоље услове за живот нашој деци и младима. Предшколска установа прошле године је у екстерној ревизији добила највишу оцену, а обележила је и јубилеј, 70 година рада и постојања. Андреј је, са друге стране, понос својим родитељима, професорима, али и свих Кикинђана и од њега тек очекујемо значајне успехе јер је млад човек који је чврсто решен да хода путем образовања и знања – прецизирао је градоначелник Богдан.

 

Са Крстином Дрљић биле су и васпитачице Снежана Команов, Мирослава Вучић и Слободанка Аврамов Иветић.

-Ускоро ћу у пензију и почаствована сам што је наша установа награђена Светосавском наградом. Завршавам свој радни век и ни једног момента не бих мењала своје позив. Бити васпитач јесте позив, а не посао и свако дете које смо извели на пут ми памтимо док смо живи – додала је Слободанка Аврамов Иветић.

 

У Палати Србије награде је су добила 32 најуспешнија појединца и колектива у нашој земљи који су своје знање, вештине, креативност и рад усмерили на општу добробит.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!