Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Кикинда представила историјско наслеђе, знаменитости и туристичке потенцијале у Руском дому у Београду

Aleksandra Djuran October 24, 2024

У Руском дому у Београду у организацији удружења „Српски ратни ветерани “ одржано је „Вече Кикинде у Руском дому“. Овом приликом наш град представили су градоначелник Младен Богдан, историчар Милош Пушара, представници Туристичке организације, пољопривредни произвођачи са гастрономском понудом.

-Окупљени су имали прилику да сазнају више о историјско културном наслеђу Кикинде, знаменитости и туристички потенцијалима града. Сарадњу са Руским домом договорили смо летос како би представили наш град добрих људи. Ово је начин да прославимо једно од најважнијих пријатељстава у нашој историји, српско-руско пријатељство које није само реч, већ дубоко укорењена веза која траје вековима. Наша два народа деле богату историју, заједничке борбе и успоне. У тренуцима када је било најтеже, Кикинда је отворила своје срце и примила емигранте након револуције, пружајући нашим пријатељима нов дом. Исто тако Русија је била уз Србију, пружајући подршку и разумевање. Ова солидарност нас је спојила и обликовала наше идентитете. Зато вас позивам да наставимо да јачамо наше везе. Да радимо заједно на пројектима који ће допринети не само нашем граду, већ и целој Србији. Српско-руско пријатељство је темељ нашег идентитета и будућности – истакао је градоначелник Богдан.

Он је додао да је овакав скуп најбољи начин да се успоставе везе са локалним самоуправа у Руској Федерацији како би Кикинда пронашла правог партнера за културну, економску и сваку другу врсту сарадње.

-Искористили смо прилику и у разговору са представницима Руског дома договорили смо да продубимо сарадњу у наредном периоду – навео је Младен Богдан.

Вече су увеличали чланови АДЗНМ „Гусле“ који су представили део богатог певачког и фолклорног наслеђа нашег краја. Милош Пушара говорио је о пријатељству Кикинђана и руског народа и подсетио је на знамените Русе који имају нераскидиве везе са нашим градом. Своје производе представила су пољопривредна газдинства Крстоношић, Раца, удружење жена „Кикинда“ и винарија „Кепул“.

А.Ђ.

Сви вртићи на територији града направили Хотел за птице

Aleksandra Djuran October 23, 2024

У вртићу „Пчелица“ организован је избор за најлепшу кућицу за птице у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. У акцији Еко тима ове установе учествовало је свих 18 вртића на територији града, истакла је васпитачица Радмила Хоманов, координатор Еко тима.

-Кућице за птице израђивала су деца са родитељима и васпитачима у својим вртићима или код куће, а оне најлепше су ушле у ужи избор. Са 33 гласа, убедљиво је победила кућица Слободана Палатинуша из припремно-предшколске групе из вртића „Пчелица“ коју је израдио заједно са својим родитељима. Како правила налажу, овај вртић освојио је свих 27 кућица, колико их је било у избору за најлепшу, и има задатак односно част да формира Хотел за птице у свом дворишту – казала је Радмила Хоманов.

Пројекат „Хотел за птице“ осмишљен је 2010. године и до сада је шест вртића направило хотеле.

-Ове године, на предлог наше директорице Кристине Дрљић, сви вртићи су учествовали. Направљене су бројне кућице које већ красе дворишта свих 18 вртића, а деца ће захваљујући њима научити више о природи, птицама, како да их хране током зиме и чувају – додаје наша саговорница.

У Еко тиму предшколске установе, који постоји од 2009. године, укључено је двадесетак васпитача. Заједно са децом обележавају се важни еколошки датуми и малишани се већ припремају за Совембар, али и Нову годину. У оквиру акције „Увек ми је дража јелка са рециклаже“ у свим вртићима пластичне јелке замениће оне од рециклираног материјала, великог формата које ће деца украшавати.

А.Ђ.

Мешовити хор „Гусалa“, „Корнелије Станковић“ освојио сребрну плакету Фестивалу хорова у Руми

Aleksandra Djuran October 23, 2024

Mешовити хор АДЗНМ „Гусле“, „Корнелије Станковић“, на јубиларном, 60. Фестивалу хорова, одржаном протеклог викенда у Руми, у организацији Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине, освојио је сребрну плакету. Кикинђани су се представили и духовним и световним репертоар, истакла је диригенткиња Ева Арањош Француски.

-Такмичари нису били подељени по категоријама него су сви заједно оцењивани женски, мушки, камерни, мешовити, духовни и вокални састави. Такмичење је трајало два дана и наступило је 11 хорова. Жири је радио у саставу професор Божидар Црњански са новосадске Академије уметности, Верица Пејић, оперска певачица и Тамара Кнежевић, композитор. Задовољни смо оним што смо постигли нарочито ако се узме у обзир традиција и важност овог фестивала – рекла је Ева Арањош Француски.

Фестивал музичких друштава Војводине најзначајнија је музичка манифестација у културно-уметничком аматеризму у Војводини.

А.Ђ.

Норвешки писац и историчар, познат као човек који је спасао Грачаницу, у посети Кикинди

Aleksandra Djuran October 22, 2024

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град довело га је снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“. За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.

Геронтолошки центар низом активности обележава октобар месец старих

Aleksandra Djuran October 22, 2024

Октобар је месец посвећен старима. Читавог месеца посебна пажња посвећена је суграђанима трећег доба и права је прилика да се подигне свест о изазовима са којима се старе особе сусрећу, укључујући здравствене, социјалне и економске изазове. У оба дома Геронтолошког центра труде се да својим корисницима пруже максималне услове, каже директор Драган Стјепановић.

-Капацитет је 180 особа, а тренутно их је у Новом и Старом дому 161. Имамо и листу чекања са 19 потенцијалних корисника. Место више тражи се у Новом дому, а посебно су интересантне савремено опремљене гарсоњере којих је 20 – напомиње Стјепановић.

Стари дом у улици Браће Средојев чине монтажни павиљони за чију замену постоји пројекат и пројектно-техничка документација.

-Циљ је да се изнађу средства за изградњу новог објекта који би помогао да се прошире капацитети, али и да се створе бољи услови за смештај. Потрудићемо се да средства обезбедимо преко ИПА пројекта прекограничне сарадње – додаје Драган Стјепановић.

Недавно је и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова одобрио средства за активности и програма у области социјалне заштите. Кикиндској установи припало је 8,5 милиона динара за набавку опреме за вешерај, 1,2 милиона за набавку медицинске опреме и исто средстава биће утрошено за софтверску платформу за припрему докумената за електронско чување.

-Од почетка године у оба објекта инсталирани су нови клима уређаји, а купљен је и нови намештај за трпезарију. На нама је да нашим корисницима омогућимо што боље услове за шта се брине професионални тим запослених – истакао је наш саговорник.

Акценат је и на пружању помоћи и подршке старим особама, а солидарност са старима подразумева и укључивање у друштвено активни живот, омогућавајући им да учествују у заједници и да деле своју мудрост и искуство.

У наредном периоду део неговатељица одлази у пензију тако да ће постојати потреба за овим кадром, а упражњено је и радно место медицинске сестре.

БОГАТ ПРОГРАМ

Читавог месеца планиране су разне активности попут концерата, посета изложби, дружења.

-Наши драги гости су малишани из вртића, школарци, чланови Културно уметничког друштва „Сунчана јесен“, али и корисници Дома за старе „Мисерикордија“. Крајем месеца обележићемо и рођендане наших корисника – напоменуо је наш Драган Стјепановић.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Постављен нови, позлаћен, крст на цркви Светог Архангела Михаила у Мокрину

Aleksandra Djuran October 21, 2024

На цркви Светог Архангела Михаила у Мокрину у присуству мештана, представника града и свештеника Српске православне цркве постављен је нови крст. Прошлог августа услед невремена и силине ветра, срушен је стари крст постављен 2004. године.

Митрополит банатски Никанор освештао је крст.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ово је значајан историјски догађај за цркву и Мокрин. Крст је симбол наше победе и силом часнога крста Господ Христос је победио непријатеље и оснажио га да се њиме решавају сви проблеми – рекао је митрополит банатски Никанор.

Бојан Стајић, парохијски свештеник у мокринској цркви додао је да је захвалан свима који су помогли да 14 месеци после невремена храм поново добије крст.

-Ангажовали су се и Мокринчани, али људи који воде порекло из нашег села. Крст је круна нашег храма и поново краси село. Црква Светог Архангела Михаила почела је да се гради 1762. године и једна је од најстаријих у Војводини – рекао је свештеник Стајић.

Нови крст израђен од прохрома, а донирао гаје Павле Ж. Ђорђевић из Раковице.

-Моја породица поклонила је крст тежак око 70 килограма. Моја мајка је родом из Мокрина и када сам чуо да је стари крст страдао након невремена решио сам да у својој гвожђарској радњи заједно са сином Миланом, израдим нови и поклоним га цркви – навео је Ђорђевић.

Постављању крста присуствовао је и градоначелник Младен Богдан.

-Крст је поново на свом месту на радост свих нас. Нека дуго траје и краси мокринску цркву која је и споменик културе. Олуја која нас је задесила прошлог августа успела је да уједини Мокринчане, али и људе који воде порекло из овог места и заједничким снагама дошли смо до крајњег циља. Уједињени можемо све, што се и показало на овом примеру – истакао је Богдан.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин додао је да је локална самоуправа издвојила 250.000 динара за полирање и позлату крста и подсетио је да је црква Светог Архангела Михаила је споменик културе и непокретно је културно добро од изузетног значаја.

Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.

У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то је први сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.

А.Ђ.

Српски ратни ветерани организују „Вече Кикинде у Руском дому“, за све заинтересоване организован превоз из Кикинде

Aleksandra Djuran October 21, 2024

Српски ратни ветерани Кикинде заједно са Туристичком организацијом и Руским Домом и уз подршку града организују манифестацију „Вече Кикинде у Руском дому“ која ће се одржати у среду са почетком у 19 сати у Великој сали Руског дома.

Организован је и превоз аутобусом до Руског дома у Београду и назад, за оне који жели да присуствују овом догађају. Заинтересовани могу да се пријаве у канцеларији Српских ратних ветерана Кикинда од 11 до 14 часова, као и на телефон 064/302-07-18.

Буди донор-спаси бар један живот тема је скупа организованог у нашем граду

Aleksandra Djuran October 20, 2024

Удружење дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида организовало је скуп поводом обележавања Европског дана донорства органа, под називом ,,Буди донор – продужи бар један живот”. Догађају су присуствовали лекари, медицинске сестре и пацијенти на хемодијализи из целе Републике Србије.

-Циљ нам је да пробудимо свест грађана колико је важно донирање органа. Пацијенти на дијализи живе уз помоћ апарата које користе три пута недељно и без њих не могу да функционишу. Један донор може да спасе осам живота и управо то је најхуманији чин који човек може да уради. Уз помоћ трансплантације оболеле особе могу нормално да живе да се хране, путују, а док су на дијализи то им је ускраћено. Донорство није заживело у значајној мери у нашој земљи и на нама је да га промовишемо – истакла је Дренка Варађанин, секретарка Удружења трансплантираних и бубрежних инвалида.

Скупу су присуствовали Младен Богдан, градоначелник и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Локална самоуправа препознаје значај оваквих скупова и увек смо ту да их подржимо. Предавања која су организована помоћи ће пацијентима у њиховој борби са болешћу и треба да их буде што више – додао је Раду.

Предавачи су били примаријус др Невен Вавић, нефролог који је говорио на тему „Од дијализе до трансплантације – ка бољем преживљавању пацијената на хемодијализи“, Снежана Вукотић упознала је присутне „Како квалитетно живети 44 године на хемодијализи“, Зоран Мусић предавао је о „Трансплантацији – новом животу“ и Дренка Варађанин говорила је на тему „Дијализа – трансплантација- дијализа, улога породице“.

А.Ђ.

Покрајинска влада улаже у средње школе: Боља безбедност у четири школе

Aleksandra Djuran October 20, 2024

Свим средњим школама у Кикинди додељено је по два милиона динара за за набавку видео-надзора и опреме за повезивање са мониторинг собом. Средства су опредељена на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице за шта је опредељено укупно 60 милиона динара.

-Циљ је да повећа безбедност ученика и запослених у школи. Средња стручна школа „Милош Црњански“ има спољашњи видео надзор који је ранијих година постављен на згради школе такође захваљујући средствима Покрајинске владе. Нови видео надзор поставићемо унутар школе на улазима, излазима, сали за физичко и у ходницима и он ће бити спојен са контролном собом у Полицијској прави – истакао је Милорад Карановић, директор Средње стручне школе „Милош Црњански“ .

Роберт Вуњак, директор Економско-трговинске школе додаје да ће камере бити уграђене у згради коју заједнички користе ученици ове и Гимназије „Душан Васиљев“.

-Видео надзор ће се поставити и унутар, али и на спољашности објекта. Постојеће камере су застареле и често се кваре и нису у функцији. Пројекат ће бити завршен до краја године – навео је Вуњак.

Уговоре је уручио Роберт Отот, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице који је казао да су предност при добијању средстава имале школе којима ће локална самоуправа финансирати опремање мониторинг-собе.

-Наредне године, право учешћа на конкурсима имаће и основне школе. Поред бриге о безбедности, настављамо и са улагањима у школске објекте. Обнова и модернизација школа, као и изградња нових учионица, спортских сала и других објеката од кључног су значаја за унапређивање образовања. Циљ нам је да школе буду безбедне и пријатне, са оптималним условима за рад – рекао је Отот.

А.Ђ.

На 15. Сусретима фолклорног стваралаштва у Мокрину окупили се фолклорци из пет друштава

Aleksandra Djuran October 19, 2024

Културно уметничко друштво „Мокрин“ било је домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва. Манифестација се организује поводом краја овогодишње сезоне, истакао је председник мокринског КУД-а Живко Угреновић.

-Фолклор чува традицију и обичаје, а на нама је да знамо ко смо и одакле потичемо. Читаве године вредно радимо и на крају ове већ правимо планове за наредну сезону. Културном уметничко друштво „Мокрин“ има 200 чланова, шест фолклорних секција и две певачке групе – истакао је Угреновић.

Конццерту је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Сусрети фолклорног стваралаштава имају културну вредност да шире традицију нашег народа. Чланови културно уметничких друштава свакодневно вредно раде и чувају наше нематеријално културно наслеђе од заборава – навела је Маријана Мирков.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин похвалио је рад друштва и истакао да су фолклорне манифестације међу најпосећенијама и да су важне за све мештане.

Поред домаћина учествовала су и културно уметничка друштва „Свети Ђорђе“ из Станчева из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

А.Ђ.