Mladi sugrađanin pohađa master studije u Sloveniji. U minuloj akademskoj godini bio je u Budimpešti na razmeni studenata i usavršavao se. U Debrecinu je osvojio treće mesto na tamošnjem državnom takmičenju u klarinetu
Huk sa obližnjeg Gradskog stadiona i poneka preletela lopta koja napusti okvire igrališta deluju dovoljno stimulativno za mlado biće koje traži svoje preokupacije. Međutim, od sve te blizine stadiona OFK Kikinde, sa kojim dvorište našeg sagovornika deli samo zid, ostao je samo huk s tribina. Ritmičko navijanje delovalo je inspirativno, ali ne toliko da bi se naš sagovornik odlučio za loptanje. Matiju Francuskog je povukao ritam. Sve je ukazivalo da će se opredeliti za umetnost.
Od malih nogu je cupkao i poskakivao uz ritmične zvukove koji su u njemu budili želju da nastavi tragom koji su mu roditelji utabali.
– Otkad znam za sebe, pokretao me je ritam – kaže nam ovaj mladi kikindski klarinetista. – Čak i zvuk veš mašine ili jednoličan zvuk hidrofora pokretao me je na igru čim sam prohodao. Upijao sam sve što čujem. Malo kasnije sam slušao mnogo muzike kod kuće, jer mi je mama profesor u muzičkoj školi i u našoj kući je muzika deo svakodnevice – naglašava ovaj mladić.
I njegov otac Radovan je vezan za muziku s obzirom na to da je svojevremeno bio tonac na Radio Kikindi. Sve je, dakle, ukazivalo da će se sin pre opredeliti za umetnost nego za fudbal.
– Matija je od malih nogu želeo da upiše isključivo muzičku školu, što je i uspeo s lakoćom. Sa osam godina prvo se upisao na gitaru, a četiri godine kasnije upisao je i klarinet, koji ubrzano pohađa, tako da je za dve godine istovremeno završio oba instrumenta – ponosan je otac Radovan. – Moramo da spomenemo profesore. Nastavnik gitare je bio pokojni profesor Mladen Mandić, koji je bio jedan izuzetan čovek i pedagog. Prvi profesor klarineta je bio Marko Ćurčić, drugi Đuro Pete, a treći Tadej Kenig iz Ljubljane.
Posle toga u Matijinom usavršavanju sve je teklo mnogo lakše.
– Srednju muzičku školu „Isidor Bajić” završio sam u Novom Sadu. Još tokom srednje škole osvojio sam mnoge nagrade, među kojima prvu nagradu na takmičenju „Davorin Jenko” u Beogradu za 2018. i 2019. godinu. Potom na subotičkom FEMUS-u takođe prvu nagradu, pa na Republičkom takmičenju četiri godine zaredom bio sam takođe najbolji – dodaje s ponosom. Uz to, ovaj daroviti Kikinđanin dobio je i Vidovdansku, Dositejevu i još niz drugih prestižnih nagrada.
MASTER STUDIJE U SLOVENIJI
– Još u okviru niže škole na Festivalu muzičkih i baletskih škola u Zaječaru osvojio sam prvu nagradu sa maksimalnih 100 bodova i do dana današnjeg sam jedini učenik OMŠ „Slobodan Malbaški” koji je ostvario takav rezultat na tom festivalu – naglašava ovaj instrumentalista dodajući:
– Još uvek sam na master studijama u Sloveniji. U minuloj akademskoj godini bio sam u Budimpešti na razmeni studenata i usavršavao se. Uz to, u Debrecinu sam osvojio treće mesto na tamošnjem državnom takmičenju u klarinetu. To iskustvo mi je bilo dragoceno za odbranu master rada koji će uslediti. U Mađarskoj sam imao niz nastupa. Sarađivao sam sa mnogim tamošnjim muzičarima. Odlično smo se razumeli. Govorim slovenački, mađarski, engleski, srpski, a tu je, naravno, i muzika kao univerzalni jezik ako negde lingvistika zapne.
Naš sagovornik navodi da klarinet od svih duvačkih instrumenata ima najveći opseg. On sa uspehom barata i sa tri vrste baroknih frula, sa kojima je imao i koncert u Budimpešti, a uz to svira i malu usnu harmoniku, međutim klarinet ostaje njegova prva i trajna životna ljubav.
A na naše šaljivo pitanje kako šarmira devojke, s obzirom na to da ne može istovremeno da svira i da im deli komplimente, Matija lakonski odgovara da im se udvara s lakoćom, jer, kako kaže, zvuk klarineta na njih deluje očaravajuće.
N. S.
Projekat „Mladi u fokus: znanje za budućnost“ podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
