јануар 25, 2026

Jelena Trifunović

Novogodiswe-slavlje

Кикинда у осмој деценији прошлог века по стопи развоја у односу на број становника била друга у СФРЈ, одмах иза Велења, с драстично вишим просечним личним дохотком него у покрајини, републици и држави, што се позитивно одржавало на стандард мештана  

Времена се мењају, па с њима и друштвене прилике и људске навике. Тако и начин испраћаја старе и дочека наступајуће године. Пре неколико деценија у нашем граду све је било другачије, па и новогодишња славља. Ко тада за најлуђу ноћ није остајао код куће или славио у приватној режији, обрео би се у неком од бројних угоститељских објеката, који су за ту прилику, сви редом – као кошница били пуни.

Кикинђани су, наиме, у то доба у егзистенцијалном смислу, предњачили  не само у односу на житеље околних градова, него и много шире. Статистика недвосмислено потврђује да су им буђелари били пунији, а тиме и шири простор за животну комоцију. Кикинда се, као град, након Другог светског рата економски и друштвено убрзано развијала, што се позитивно одражавало на њену демографску слику. Према званичним подацима, 1948. године имала је 28.665 становника. Број житеља  се 1961. године повисио на 34.059, две деценије касније на 37.576, потом 1981. „скочио“ на 41.706, а 1991. с цифром од 43.501 достигао историјски рекорд. Данас, поређења ради, наш град имa око 32.000 становника.

Осамдесетих година прошлог века у кикиндској  привреди и друштвеном сектору укупно је било 27.000 запослених. Били смо, да се комшије не наљуте, економски развијенији од Зрењанина. У таквим околностима, са солидним примањима, већина житеља могла је, солидно живећи, да прати и тадашњи устаљени, без кафане скоро незамислив, новогодишњи слављенички тренд. Зато су за Нову годину сви овдашњи угоститељски објекти били крцати. Елитно место новогодишњег окупљања био је хотел „Авала“.

Престижни су такође били ресторани „Ловац“ (код школе „Јован Поповић“) и „Раднички дом“. Столица за новогодишњу ноћ морала је да се резервише барем два месеца раније. Конзумација се благовремено тражила и за провод у централном градском ресторану „Војводина“, у којем је углавном славила радничка класа „појачана“  сиромашнијом омладином. Весело је било и у приватним локалима „Босна“, „Сана“, „Шинобус“, „Код Данета“, „Код Далматинца“, „Шаран“, „Код Јозе“, „Код Кече“, „Милош Обилић“, „Дом ЈНА“, ноћни бар…Без „живе“ музике и народњака није се могло.

Врата скоро свих ових ресторана и кафана одавно су замандаљена, или им је простор другачије наменски искоришћен. Новогодишњи провод Кикинђана, с, осетно измењеним садржајем, преселио се у неки други амбијент.

 

ПЛАТЕ ЗА РАДОВАЊЕ

Кикинда се осамдесетих година убрзано развијала, па су се у њу, да живе и раде, масовно досељавали углавном млади, неретко стручни људи из других средина, чак и из престонице. Према званичним подацима, по стопи развoја у односу на број становника, била је друга у Југославији, одмах иза Велења, индустријског града у Словенији. Рачунајући висину дохотка „по глави становника“, Кикинда је за око 28 одсто била изнад војвођанског просека, за око 37 одсто изнад републичког и 44 одсто изнад просека у СФРЈ.

М. И.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

doktor-kompjuter

Директор Канцеларије за IT и еУправу Михаило Јовановић изјавио је данас да послодавци већ од 1. јануара на свом налогу на порталу електронске управе могу да виде електронске дознаке које ће долазити из здравственог система у складу са законом еБоловање – Послодавац.

„Закон еБоловање – Послодавац је донет у скупштини, а његова примена креће већ од 1. јануара 2026. године. Канцеларија за IT и еУправу је радила на овом решењу заједно са Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање, Министарством финансија, Министарством привреде и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, рекао је Јовановић на онлајн инфо дану, догађају посвећеном кључним аспектима система еБоловање – Послодавац.

Јовановић је нагласио да је битно да сви послодавци отворе налог на порталу електронске управе, као и да одреде администраторе у својим институцијама и фирмама који ће даље управљати налогом који се тиче еБоловања.

Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Србије Јелена Бојовић рекла је да је основни циљ доношења закона да се превазиђе проблем који су имали пацијенти који су болесни морали неколико пута да одлазе код послодавца како би доставили потврде и дознаке.

„Примарни разлог доношења овог закона јесте да се омогући несметана електронска комуникација између изабраног лекара и послодавца, као и да се омогући самом запосленом да не мора да у тренутку свог боловања односи документа до свог послодавца, без обзира на то да ли је реч о дознакама или о потврдама о привременој спречености за рад“, објаснила је Бојовићева.

Други разлог, како је навела, јесте сама корист послодаваца.

„Послодавци су у ово кренули пре свега зато што су морали да чекају да њихови запослени доставе дознаке и потврде и врло често нису могли да организују сопствени посао. Реч је о више од 1,5 милиона боловања која се годишње отворе, од чега је 150.000 на терет РФЗО“, рекла је Бојовићева.

Навела је да је поступак накнаде зараде за време привремене спречености за рад коштао привреду између 750 милиона и 1,8 милијарде динара.

Трећи разлог односи се на сарадњу Републичког фонда за здравствено осигурање и Министарства здравља, како би на што ефикаснији начин могли да раде обрачун накнаде зараде.

„Покренут је читав поступак како би се олакшала ова комуникација“, указала је  Бојовићева.

Она је рекла да су у примени овог система повезана три система – један који се налази у Републичком фонду за здравствено осигурање, други који се налази у Министарству здравља и трећи који је успоставила Канцеларија за ИТ и еУправу.

„Ова три система међусобно комуницирају и кроз то се омогућава приступ подацима о отвореном боловању самим запосленима, изабраном лекару, послодавцу и Републичком фонду за здравствено осигурање“, рекла је Бојовићева.

Додала је да је,  како би се омогућила ова комуникација, донет Закон о размени података, докумената и обавештења у случају привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења еБоловање – Послодавац.

Она је објаснила да овај систем служи томе да када пацијент оде код изабраног лекара, тај изабрани лекар, у електронском формату може да изради потврду о привременој спречености за рад и тиме отвори боловање.

„Други део система, у Републичком фонду за здравствено осигурање омогућава да се врши пријем дознака од стране изабраног лекара, да комисија одлучује о наставку боловања, пријем захтева од стране послодаваца и припрема документације која је од значаја за самог послодавца“, рекла је Бојовићева.

Она је навела да систем еБоловање – Послодавац омогућава пријем електронских потврда и дознака за запослене, преглед података о отвореним боловањима, преузимање документације, а биће доступно и слање подношења захтева за обрачун накнаде зараде, односно за рефундацију, као и подношење приговора на оцену изабраног лекара и првостепене комисије.

Како је нагласила, нису све ове функционалности доступне од 1. јануара. Она је рекла да обавезу да учествују у овом систему имају сви послодавци.

„У питању су привредно друштво или друго правно лице, државни орган и јединица локалне самоуправе и аутономне покрајине, јавни бележник и јавни извршитељ, предузетник који запошљава једно или више лица. Предузетници који не запошљавају једно или више лица могу да користе овај систем, али нису у обавези“, рекла је Бојовићева.

Како је нагласила, изузеће од коришћења овог система има Безбедносно-информативна агенција, Војска Србије за војна лица, и физичка лица која запошљавају помоћна лица.

Она је навела да би требало да сви послодавци буду регистровани на порталу еУправе до 1. јануара 2026. године, а од тада ће бити у обавези да примају електронске дознаке преко система еБоловање – Послодавац.

„Од 1. априла 2026. постојаће обавеза подношења захтева за обрачун односно рефундацију, до тада неће моћи да се врше обрачуни електронским путем већ на стандардни начин“, навела је Бојовићева.

Једнодневна посета Београду претворила се у незабораван доживљај и богато искуство за ученике другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, који су, захваљујући доброј организацији и подршци добрих људи, обишли неке од најзначајнијих културних, научних и духовних институција престонице.

Међу њима су Храм Светог Саве, Патријаршија Српске православне цркве, Музеј Николе Тесле и Палата науке.

У Патријаршијском двору у Београду угостио их је Патријарх српски Порфирије. Гостима је упутио очинску поуку и пожелео благословен предстојећи празник рођења Господњег.

Снажан утисак на децу оставила је и Палата науке, савремени научни центар са интерактивним поставкама и планетаријумом, који су ученицима на занимљив и приступачан начин приближили свет науке.

Како истиче учитељица Нела Дамјанов, посета није била званична школска екскурзија, али је захваљујући доброј организацији и заједничком ангажовању родитеља и пријатеља прерасла у садржајан образовни догађај.

– Деца су се вратила пуна утисака, емоција и нових знања. Овај дан ће дуго памтити. Посета Патријаршији реализована је уз подршку војног свештеника оца Александра Секулића, који је дуги низ година службовао у овој институцији, и музичарке и композиторке Драгане Д. Мирковић, ауторке познате духовне песме „Ми смо деца неба“- истиче учитељица Нела Дамјанов.

-Нисмо очекивали овакав дочек и овакву организацију. Све се одвијало спонтано и изузетно лепо и достојанствено. Деца су посетила и биоскоп у МТС дворани где су гледала анимирани филм по сопственом избору- додаје.

Како указује, путовање је замишљено као скромна посета Београду, али је прерасло у незабораван доживљај за малишане.

 

Насловна фото принтскрин СПЦ

Фото: Приватна архива

mladen-bogdan-podkast

Крај године је право време за осврт на протекли период и за сагледавање планова за годину која долази.

Шта је обележило 2025. годину и са каквим очекивањима и приоритетима улазимо у нову?

О тим темама разговарамо са градоначелником Младеном Богданом.

 

 

stk-galadska

На новогодишњем турниру у Добановцима за категорију мини кадети и мини кадеткиње, такмичар СТК Галадска Огњен Ђурин освојио је треће место.

На турниру су учествовали и Хуанг Сјин Јао и Алиса Срдић, и пружиле добру игру, али су изгубиле у шеснаестини финала.

Ово је био последњи стонотениски турнир у 2025. години. Такмичења се настављају 10. јануара, када мушка и женска екипа настављају лигашко такмичење.

lazar-demic

Улице су тихи хроничари сваког града. Њихова имена чувају сећања на људе, догађаје и епохе које су обликовале локалну историју.

Од времена Аустроугарске до социјалистичке Југославије, као и касније, свака табла на фасади има своје време и поруку.

У Кикинди су свега три улице задржале своје првобитне називе, сазнајемо од Лазара Демића, историчара.

Албертова улица је још једно познато име на мапи града, али данас мало ко зна ко је заправо био Алберт?

 

Ana-bronza-28.12.2025.

Такмичари Стреличарског удружења Аполо наступили су на такмичењу у индор стреличарству у Банатском Новом Селу у организацији СК Панчево. Ана Лукић освојила је бронзану медаљу у категорији јуниорки у стилу олимпијски лук.

Индор такмичење је дворански тип такмичења где се пуца на мете удаљене 18 метара. На такмичењу је учествовало око 90 стреличара из целе Србије. Ово је био други рангирни турнир у новој такмичарској сезони.

saobracajna-policija-mup-2

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодиле су се 2 саобраћајне незгоде са материјалном штетом, где је настала укупна материјална штета у износу од 185.000 динара.

Саобраћајне незгоде догодиле су се због радњe возилом. Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 8 учесника у саобраћају и издат је 71 прекршајни налог.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 16 возача, од којих је 1 лице задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола.

Такође, откривено је 28 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 100 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 45 осталих прекршаја.

slavka-francuski

Поново је у недељу увече цела земља могла да се увери у вокално мајсторство Кикинђанке Славке Француски Мике. Празнична емисија „Никад није касно“ на ТВ Прва угостила је пет изузетних певача, а Славка је с лакоћом прошла у наредни круг.

У овом другом кругу, од укупно предвиђених шест, Славка се представила песмом Мире Васиљевић „Године су пролазиле“, а за другу нумеру пропозиције су захтевале да такмичар наступи у дуету са особом коју сам изабере. Мика је изабрала своју ћерку Дуњу, иначе ученицу другог разреда Основне школе „Јован Поповић“ и првог разреда Музичке школе „Слободан Малбашки“. Извеле су у дуету песму Луне и Цеце „Другарице, лажљивице“.

– Дуња је својом непосредношћу и харизмом одушевила и жири и публику у студију- каже њена мама. – Популарни водитељ Жика, и сами сте видели, био је одушевљен њеном непосредношћу, а и чланови жирија, у ком су били певач Урош Живковић и глумица Јелена Гавриловић, похвално су се изразили не само за нашу интерпретацију, него и за стајлинг. Биле смо идентично обучене, овог пута са дезеном нота. Дуња је била спонтана и непосредна и, осим што је наступила без треме, мислим да је и њена искреност оставила утисак на жири, који ју је упитао ко нам је стилиста и где смо набавиле гардеробу, на шта је она сасвим искрено рекла да смо купиле код Кинеза. Тај њен одговор и целокупна спонтаност допринели су, поред нашег певања, да добијемо овације за наступ и да у јакој конкуренцији прођемо у наредни круг – истиче с поносом популарна Мика.

Поред ћерке Дуње, уз Славку су те вечери као подршка у студију били и син Вања и пријатељица Зорана Бајра. Певачица већ од данас наставља припреме за трећи круг такмичарског шоу-програма „Никад није касно“, који ће највероватније уследити већ у фебруару. А дотле, ту су позиви за наступе поводом предстојећих празника, а Славкин шарм и спонтаност уживо још су израженији него што се то може видети путем малих екрана.

Н. Савић

Don`t copy text!