Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Прослава најрадоснијег празника: Божићне литургије у кикиндским храмовима

Jelena Trifunović January 7, 2023

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Исуса Христа, прослављен је у кикиндским храмовима Светог оца Николе и Светих Козме и Дамјана. Међу великим бројем суграђана који су присуствовали служењу Божићне литургије, био је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима-заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и председником скупштине Младеном Богданом, као и народни посланик Миленко Јованов.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Мир и благостање суграђанима пожелео је протонамесник Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе.

После свете архијерејске литургије, божићне празнике суграђанима је честитао први човек града Никола Лукач.

Најлепши Божићни обичаји у нашем народу одржали су се до данашњих дана. Пекара Тројка даровала је Храму Светог оца Николе погачу са 300 парчади која је подељена суграђанима. У овај божићни колач стављени су златник и три сребрњака, који ће, како се верује, донети срећу онима који их пронађу.

После четрдесетодневног Божићног поста, данас је први дан када се једе мрсна храна. Божићна трпеза окупља целу породицу, према обичајима она је свечана и берићетна, јер се верује да ће због тога читава година бити таква.

Према народном веровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.

СНС обележила Бадњи дан, домаћин Миленко Јованов

Jelena Trifunović January 6, 2023

Српска напредна странка обележила је данас Бадњи дан уношењем бадњака у своје просторије, а домаћин је био шеф посланичког клуба СНС у Народној скупштини, Кикинђанин Миленко Јованов. Јованов је, након што је свештеник освештао Бадњак, поручио да је прошла година била тешка и пуна изазова, а да 2023. неће бити ништа лакша, већ пуна искушења.

-Зато је важно да будемо породица и да се држимо заједно, да као права породица заједно пролазимо кроз све изазове које живот постави пред нас- рекао је Јованов.

Како је истакао, Србији се поставља питање да ли може бити слободна и своја.

-Постављају нам питање они који то, вероватно не разумеју, јер ни сами нису слободни. Па ваљда им је ненормално да један мали поносити народ, са једним мудрим, храбрим и великим лидером, какав је председник Александар Вучић, у оваквим временима, може да буде слободан и свој.

Јованов је одговорио онима који оптужују да се поново прави „култ личности” речима: Немамо култ, али итекако имамо личност.

-Желим вам да празнике проведете у миру и благостању са вашим породицама, да вам Господ обасја вашу трпезу и ваш дом најлепшим даровима. И да сви заједно, окупљени, побеђујемо- поручио је председник посланичке групе напредњака.

Традиција се поштује и воли: Паљење бадњака окупило велики број суграђана

Jelena Trifunović January 6, 2023

У протекле три деценије у Кикинди се негује леп обичај да бадњак испред Цркве светог Николе доносе коњаници уз поворку запрега и фијакера окићену храстовим гранчицама. Тако је било и данас. Претходно је празнична поворка продефиловала градским улицама. Бадњак је освештао протојереј Миладин Спасојевић, старешина Храма Светог оца Николе. Овогодишњи домаћин бадњака је суграђанин Сава Петров.

-Слога је најважнија и најпотребнија у данашње време. Данас смо организовали све коње, коњанике и запреге, има сигурно петнаестак запрега, не само из нашег удружења. Данас се дели радост, здравље, весеље- каже Петров, који је члан Коњичког клуба „Банат“.

И ове године доношењу, освећењу и паљењу бадњака , присуствовао је велик број суграђана који ће бадњаке унети у своје домове и у породичној атмосфери дочекати најрадоснији хришћански праyник.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио и такође наговештава и дрво Христовог Крста.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа, празника целе породице која је тада на окупу.

Сутра, на сам дан Божића, после свечане божићне литургије, освештавање и ломљење чеснице биће организовано у Храму Светог Николе као и у Храму Светих Козме и Дамјана.

У Храму Светих Козме и Дамјана

Свечано доношење, освећење и паљење бадњака уприличено je и у Храму Светих Козме и Дамјана. Празнична поворка коњаника, запрега и фијакера окупила се испред Храма у 12 сати, одакле је продефиловала градским улицама другог и трећег рејона (погледајте галерију слика).

(ВИДЕО) Градоначелник Никола Лукач унео бадњак у Градску кућу

Jelena Trifunović January 6, 2023

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

У Градску кућу, бадњак је унео градоначелник Кикинде Никола Лукач са представницима Полицијске управе Кикинда, Кикиндског коњичког клуба, Ватерполо клуба ЖАК-а и Рукометног клуба Кикинда Гриндекс, а у присуству чланова Градског већа и запослених у Градској управи.

Према веровању, са бадњаком, у кућу се уноси срећа, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића. Бадњак је младо дрво, обично храстово, које симболише Христа и његов улазак у свет.

Честитајући Бадњи дан, градоначелник Лукач пожелео је здравље, срећу, радост и благостање.

Свечану салу Градске куће у поподневним сатима испуниће коринђаши. Све је спремно за њихов долазак.

У акцији против рибокрадица уочи Нове године и Божића одузето 11 километара мреже

Jelena Trifunović January 6, 2023

У појачаним контролама риболовних вода којима управља ЈВП „Воде Војводине”, уочи новогодишњих и божићних празника заплењено је чак 11 километара нелегално постављених мрежа, тачније 365 комада.

Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, под чијoм су ингеренцијом риболовне воде и заштићена подручја, протеклих дана радила је појачаним интензитетом ради спречавања криволова.

Акције су спроведене у сарадњи са Јединицом за безбедност на рекама МУП-а Србија на следећим подручјима: Парк природе „Јегричка”, канал Бечеј-Богојево, канал Нови Сад-Савино Село, Кикиндски канал, канал Нови Бечеј-Банатска Паланка, канал Бачки Петровац-Каравуково и река Дунав.

Иначе, Рибочуварска служба је са новом и савременијом опремом током 2022. године успешно спровела 3.152 контроле, а у акцијама је заплењено око 70 километара илегално постављене мреже, 179 разног недозвољеног алата и седам чамаца.

Празнична понуда на градској пијаци

Jelena Trifunović January 6, 2023

Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.

-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.

Дружење са Деда Мразом: Обрадовао их пакетићима, а они му пренели највећу жељу- да порасту

Jelena Trifunović January 5, 2023

Удружење грађана „Деца са ахондроплазијом Србије” чије је седиште у Кикинди, уприличило је 3. јануара у Новим Бановцима доделу пакетића за малишане из удружења, као и за чланове њихових породица.

-Деца су се сликала са Деда Мразом, провозала се у његовим кочијама и уручила му највећу од свих жеља, а то је да сва деца са ахондроплазијом желе да порасту у Србији применом иновативне терапије- каже суграђанин Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе.

На једном месту окупили су се родитељи деце и како би разменили искуства у периоду њиховог одрастања. Један од циљева удружења је помоћ родитељима који немају искуства нити знање на шта све треба обратити пажњу у најранијим данима малишана са ахондроплазијом.

Кроз кампању „Хоћу да растем”, у Удружењу настављају са подизањем свести о овој ретком генетском поремећају о ком се и даље мало прича, а још мање зна.

-Примарни циљ кампање јесте обезбеђивање иновативне терапије за сву децу са ахондроплазијом, која би им омогућила неометан развој као и код све остале деце и обезбедила лепшу, бољу и квалитетнију будућност. Иако смо направили доста помака, борба за терапију и даље траје те нам је и даље потребна подршка шире јавности и медија како би се наш глас чуо и како би терапија била доступна у што краћем времену, јер на жалост, у нашем случају, време нам није најбољи пријатељ- указује Терзин.

У овом моменту, у Србији има око 12 деце која су индикована за примање терапије. У Удружењу „Деца са ахонроплазијом Србије” сматрају да је у реалности тај број већи, јер је ово обољење и даље табу тема на нашим просторима.

Бурегџија широког срца: Хумани Жељко бесплатно дели пите онима који не могу да купе

Jelena Trifunović January 5, 2023

Зрењанинац Жељко Станисављев пре непуних месец отворио је у Кикинди „Пите испод сача 0230“. Поред тога што сласне пите спремљене на старински начин имају посебан укус, оно што овог бурегџију издваја је акција солидарности.

-Нико не треба да буде гладан. Бесплатан оброк за оне који не могу да купе, то нисам први изумео. Нисам први, ни последњи- скроман је Жељко.

Испред локала који се налази на месту некадашње „Шпонгине пекаре“ затичемо неколико кеса са питама.

-Први је то урадио бурегџија из Крагујевца. Када сам то гледао на телевизији, срце ми је заиграло, био сам веома дирнут и рекао себи- ако икада будем отворио своју радњу, учинићу исто- прича за Кикиндски портал.

Педесетогодишњи Зрењанинац, на предлог пријатеља и познаника, одлучио је да отвори радњу у Кикинди. У Зрењанину више пекара има у понуди пите испод сача, а овде ниједна.

-Први пут сам у Кикинду дошао пре два месеца. Радио сам у Зрењанину у радњи где се праве пите испод сача. Ту су долазили људи из Кикинде и говорили ми: ајде мајсторе, дођи, отвори у Кикинди. Иако сам планирао да отворим радњу у Зрењанину јер тамо имам где, а овде сам дошао под кирију, ипак сам се одлучио за Кикинду- прича.

Посао је на почетку, па је и пословање у минусу, али Жељко нема дилему да чини исправно дело. Помисао да је некоме помогао, испуњава га радошћу.

– Пекари, када им остане, продају пециво и хлеб на џакове или у пола цене, ја то нисам хтео. У нашем послу не пече се по наруџбини као кад одете у хамбургерију на пример, па наручите један хамбургер. Ја морам да имам испечених пита, али не прода се све. Остане, и ми то онда исечемо и окачимо напоље, да узме онај ко нема. Питао сам да ли овде има дом за бескућнике или да у сарадњи са Црвеним крстом дамо угроженим породицама. Нама дневно остане од 5 до 15 килограма пите- каже хумани Зрењанинац.

Када је тек отворио радњу, на улици га је један младић пресрео и замолио за оброк, рекавши да нема новца и да живи од социјалне помоћи. Жељко га је упутио да оде по пите, а овај сусрет је, каже, додатно учврстио његову жељу да буде солидаран.

-Била је једна жена из неке хуманитарне организације која помаже оболелима од рака. Купила је сендвич и парче пите и оставила како би донирала оброк. Сликала је то и окачила на друштвене мреже. Те вечери је скоро 15 килограма пита, колико нам је остало, па смо износили, плануло за сат времена.

На питање, може ли неко његову хуманост да злоупотреби, Жељко је јасан.

-То ме не брине. Мени је ипак много важније да добије и неко ко стварно нема. Тада ми је пуно срце- каже овај бурегџија широког срца.

Укусне пите

Једна старија суграђанка пре неколико дана послужила се бесплатним питама, па је наредног дана дошла да похвали да су веома укусне и у знак захвалности донела воће.

-Пите које износимо и окачимо испред нису упаковане у папир како би људи могли на виде са чим су, па да изаберу. Има и посних-сазнајемо од Жељка.

Промене у Градском већу: Мелита Гомбар уместо Рамоне Тот

Jelena Trifunović January 4, 2023

На наредној седници градске скупштине која је заказана за среду 11. јануар одборници ће констатовати оставку Рамоне Тот на место чланице Градског већа задужене за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и гласати о избору Мелите Гомбар, мастер учитељице, на ту функцију.

Рамона Тот поднела је оставку због новог радног ангажмана у извршном одбору Мађарског националног савета у Суботици. За чланицу Градског већа изабрана је у августу 2020. године, приликом формирања актуелног састава градске власти.

На предлог градоначелника, замениће је Мелита Гомбар, такође из редова Савеза војвођанских Мађара. Гомбар је рођена 1983. године. Дипломирала је на Педагошком факултету у Сомбору 2007. године, на ком је завршила и мастер студије. Од 2010. године ради у више основних школа на територији Града Кикинде као професор разредне наставе или наставник изборних предмета. Како је наведено у њеној радној биографији, носилац је више награда и плакета: Плакета Универзитета у Новом Саду за најбољег студента Педагошког факултета у Сомбору у школској 2005/2006 години, Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте успехе у школској 2002/2003. награда Ротари клуба за постигнут успех током 2004, Диплома и школарина ЕФГ банке за остварене резултате током школовања 2006. године.

Кикинда бележи пораст броја туриста

Jelena Trifunović January 4, 2023

Успешна туристичка промоција нашег града даје резултате. Више од 76.700 ноћења забележено је у Кикинди током 2022. године што је за 20 одсто више него годину дана раније. Од тога, 80 одсто су домаћи, а 20 одсто страни туристи. Посетиоци из наше земље у Кикинди просечно бораве шест дана, а странци нешто краће- пет дана (4,85)

– Заједничким трудом, активностима и промоцијом, од градоначелника Николе Лукача до Туристичке организације , ко год је имао прилику да помогне у промоцији града помогао је и све је то допринело да смо и домаће туристе и странце заинтересовали да дођу у наш град и посете га- наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

– Највећи број посетилаца долази на манифестације, најпосећенија је Дани лудаје, али ту су и манифестације у селима, Мокрин их има највише, а током лета и остала села. Тера и Народни музеј су актуелни за туристе током целе године. Посетиоци желе да виде и 22. најлепшу зелену улицу, али и Цркву на Водицама, Железничку станицу куда је саобраћао чувени Оријент експрес. Атрактивна је и гастрономска понуда и наравно, производи од бундеве. Сове привлаче заљубљенике у природу, почетком децембра смо имали три групе британских туриста- каже директорица Туристичке организације Кикинде Јасмина Миланков.

Смештајне капаците у селима има, за сада једино Мокрин. То су Мокрин хаус и Етно кућа Ђерам. У Мокрину је евидентиран већи број ноћења страних, него домаћих туриста.

– Оно на чему морамо да радимо то је повећање смештајних капацитета у селима. Сва наша села имају шта да понуде, а то видимо и по једнодневним посетама када нам долази млађа и старија популација. Језеро Лагуна, Крајишки вишебој, Стронгмен, копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице у Новим Козарцима, иђошка вина…Немамо салаше, али имамо нешто друго што је занимљиво посетиоцима. Туристи из Румуниje су страствени риболовци, неки су чак купили и куће у Банатском Великом Селу да би били ближе свом хобију. Потреба за смештајним капацитетима у селима постоји, а до самих људи је колико имају могућности и желе да се баве угоститељством- указује Јасмина Миланков.

По подацима Туристичке организације Србије, осетно је повећан број туриста који посећују нашу земљу, а Кикинда се полако пробија на више место на туристичкој мапи него што је то био случај ранијих година.

-И пандемија је утицала на то да су се људи зажелели путовања и посета. Платформа е- туриста која је заживела у октобру 2020. године помогла је да се подаци уносе електронски и да се евидентирају, па сада имамо могућност да пратимо број гостију, просечну дужину боравка… У прилици смо да видимо податке и реагујемо у ком правцу би требало да идемо када је у питању развоју туризма, закључује наша саговорница.

Више од 800 кревета, али без хотела

-Када су у питању породичне посете и мањи број туриста, наши смештајни капацитети углавном задовољавају потребе, осим када је реч о „Данима лудаје“ јер ту су потребе заиста велике. Укупни смештајни капацитети су више од 800 кревета. Правци развоја туризма о којима не можемо тренутно да размишљамо су конгресни туризам, тим билдинзи, где веће групе људе траже смештај под истим условима- наводи в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.