Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Ново из престонице бундеве: Путер од лудаје, укусан и здрав

Jelena Trifunović децембар 7, 2022

Пољопривреднo газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје. Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија, истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

(ВИДЕО) Повратак на село: Породична оаза породице Ћук

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Мигранти посетили кикиндски Музеј

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе. У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

Прогноза за зиму: Ледени дани у Кикинди у јануару

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Ледени дани у Србији не очекују се пре јануара, а ове зиме не би требало да их буде много. Како је за Телеграф у детаљној прогнози за зиму рекао проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког заводa, очекује се од 7 до 20 ледених дана са максималном температуром нижом од 0 степени, на планинама од 30 до 50 ледених дана.

Током предстојеће зиме, ледени дани се очекују у Ваљеву, Кикинди, Зрењанину, Сјеници, на Копаонику где ће их бити највише, на Златибору и Црном врху.

Тако ће у јануaру 2023. године, број ледених дана у нижим пределима бити у интервалу од 5 дана у Ваљеву, до 10 дана у Кикинди и Зрењанину, а на планинама од 11 у Сјеници, до 18 на Копаонику и Црном врху.

Модни времеплов: Кикинђанке предњачиле у кинђурењу

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Према писцима који су у 19. веку критиковали Српкиње да су олако прихватиле новотарије у одевању и украшавању, у Војводини се мода прво појавила у Великој Кикинди и њеној околини, а тек после у Бачкој и Провинцијалу. Српкиње са севера Баната су прве, већ половином 19. века одбациле народну ношњу и почеле да се облаче по модним трендовима, Носиле су хаљине од најскупљих материјала (свиле, броката, плиша, атласа…) из Енглеске, Француске и Италије, рукавице, шешире, сунцобране, лепезе, накит, сатове…Многе су се утезале у мидере, а из опанака су ускочиле у кожне лаковане ципеле и сандале. Девојке и млађе жене нису излазиле на улицу док се нису налицкале „флек” помадом, белилом и руменилом. Наводно, Мађарице и Немице нису тако лако прихватале модне новине.

Мушкарци су моду почели да прате касније и то постепено. Прво је шубара замењена шеширом, па опанци ципелама.

Да се испрати ова потреба најпре су се побринули највештији трговци Јевреји, а потом су се у „модни бизнис” укључили и остали Кикинђани. О богатом модном асортиману сведоче рекламе и огласи из тог периода.

Најновија мода из Беча, Граца, Париза…

Продајом текстилне и галантеријске робе бавио се Микша Краус, Јеврејин који се куповао пољопривредно земљиште, трговао некретнинама, а радња коју је отворио средином 19. века првобитно се бавила продајом мртвачких сандука. Након његове смрти, пословање је преузела његова удовица Леонтина.

У радњи Адама Хајналија отвореној 1881. године која се налазила преко пута Градске куће, продавао се текстил и модна галантерија, али и шешири за православно свештенство најфинијег квалитета и свих величина, господски шешири из Беча и Граца, мантили, капути и сунцобрани из Париза, док је манжетне, рукавице, штапове за господу и ципеле набављао у Карлсбаду и Бечу.

У „Gross Kikindaer Zeitung“ из 1883. рекламирао је „сезонске конфекцијске новитете за жене: зимске капуте, огртаче, палетоте, предивне елегантне пелерине, капуте за вожњу бицикала, капуте за излазак са финим крзном…” Од аксесоара је навео капе, муфове, крагне од коже фоке, змиjске коже, плаве лисице, астрагана…

Трговац текстилом Миливој Лотић у локалној историји остао је упамћен као један од ухапшених родољуба на почетку Првог светског рата. Имао је локал „на главној пијаци”. У „Садашњости“ се оглашао неколико пута током 1884.године. Публици је ставио до знања да „за Духове и пролећну сезону” има „женских, мушких и дечијих сунцобрана, кончаних и свилених рукавица, сваковрсних чарапа, мидера, чипака, мушких кошуља, краватни, крогнова, манжетни и различитог памука у свакој боји за плетиво”.

У следећем огласу је објавио да има „врло лепих и најновијих штофова за женске хаљине, велики избор рајхенбершке плаве чоје и камгарна, атласких сатена, кожних и свилених рукавица”.

Највећи мађарски трговац текстилом био је Ерне Индриковић. Радњу „Код плаве звезде” поред католичке цркве отворио је 1877. године. Поред уобичајених штофова, одела, хаљина, аксесоара и позамантерије, Индриковић је нудио мушке и женске капуте из Граца. У „Садашњости“ је 1896.године рекламирао „универзалне мидере који праве диван струк” и који се „не ломе”.

(Извор Владислав Вујин: Кажипрстом -Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе)

Педесеторо суграђана дало драгоцену течност: Међу даваоцима и градоначелник Лукач

Jelena Trifunović децембар 5, 2022

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

(ВИДЕО) Oд Банкe хране Војводине донације за Народну кухињу и „Кутију жеља“

Jelena Trifunović децембар 5, 2022

Банка хране Војводине донирала је 240 паковања супе у коцкама и слане грицкалице Црвеном крсту Кикинда за потребе корисника Народне кухиње. Први пут прикључила се и традиционалној акцији града „Кутија жеља“ како би се припремили новогодишњи пакетићи за децу. Хуманитарна организација која се бави прикупљањем вишкова хране и и њеном дистрибуцијом социјално угроженима неколико месеци раније, донирала је пакете хране Народној кухињи и „Нашој кући“.

-Сарађујемо са бројним компанијама и нисмо први пут у Кикинди. За наредну годину планирамо више акција- рекао је Срђан Будимчић, директор Банке хране Војводине.

Донација кикиндском Црвеном крсту намењена је за 220 породица корисника Народне кухиње. Средства за функцинисање Народне кухиње обезбеђују се у градском буџету.

-Издвајамо значајна средства за програм Народне кухиње. Имамо одличну сарадњу са Банком хране Војводине као и са Црвеним крстом како бисмо заједнички помогли социјално угроженим грађанима. „Кутија жеља“ обрадоваће малишане ево већ десети пут, прикључују нам се бројне компаније и удружења, а друге локалне самоуправе узимају ово као модел. Први пут нам се прикључује и Банка хране Војводине истакао је градоначелник Лукач.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац наводи да допунске артикле хране за припрему куваних јела за Народну кухињу обезбеђују Црвени крст Србије и Војводине.

-Од великог значаја су нам и донације компанија и појединаца како би се програм одвијао несметано- указала је Бјељац.

Међународни дан волонтера

Пети децембар обележава се као Међународни дан волонтера. Црвени крст је највећа и најстарија волонтерска организација у земљи. У Кикинди окупља 60 старијих и више од стотину младих волонтера. Честитке поводом овог датума, упутили су волонтерима градоначелник Никола Лукач и секретарка ЦК Кикинда Данијела Бјељац.

Пoјачане контроле саобраћаја због алкохола и наркотика

Jelena Trifunović децембар 5, 2022

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, од данас до 11. децембра, спроводиће међународну акцију појачане контроле саобраћаја, која ће бити усмерена на откривање прекршаја управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци.

Током акције која се истовремено спроводи у 30 европских земаља које су чланице организације РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе), саобраћајна полиција у Србији сваког дана ће ангажовати све расположиве алкометарске уређаје, као и уређаје за контролу присуства психоактивних супстанци у организму, саопштио је МУП.

Министарство унутрашњих послова, поводом предстојећих слава и празника, апелује на све грађане да поштују саобраћајне прописе и да одговорним понашањем допринесу очувању безбедности саобраћаја на путевима.

Лукач Думитрову: Бићете у тиму

Jelena Trifunović децембар 5, 2022

Да у Плану развој града до 2030. године села нису заступљена, оценио је на протеклој седници одборник групе грађана „Наше мало место“ Горан Думитров. Повод је био доношење одлуке о покретању поступка израде средњорочног плана града који ће бити донет за период од три године и којим ће се конкретизовати План развоја града као кровни стратешки документ.

-Знам колико је важно да се приликом конкурисања за средства, пројекти налазе у стратешким документима, иде и ИПА, а иако села нису заступљена у Плану развоја, било би добро да их провучете да буде барем у средњерочном плану. Залагао сам се да се Обрадовићева бара стави у неки програм и профункционише по угледу на сличне еколошке пројекте- напоменуо је, између осталог, Думитров.

На излагање Думитрова реаговао је Градског већа Саша Танацков образлажући више ставки из Плана развоја града.

-Опремање и изградња нове индустрије зоне није само за град, ту ће радити и становници села. Поменућу и подстицаје у пољопривреди, развој агротуризма, превоз, изградњу пречистача пијаће воде у селима, реконструкцију школа и вртића, саобраћајну повезаност, културне и спортске садржаје, све се то односи на сеоске месне заједнице- напоменуо је Танацков.

На примедбу Думитрова да у селима није изграђена канализација, одговорио је Љубан Средић, ресорни члан Градског већа.

– Најбитније је да се реши питање пијаће воде, и кренуће се са селима после Кикинде. За изградњу канализације, имаћемо пројектно техничку документацију у буџету за наредну годину, како бисмо конкурисали за средства. Као неко ко живи на селу, могу да потврдим да водимо рачуна о сеоским месним заједницама, путној мрежи, објектима, да се мештанима створе што бољи услови- нагласио је Средић.

Градоначелник Лукач истакао је да је бољитак живота за сваког грађанина евидентан и позвао Думитрова да конкретно учествује са предлозима и идејама.

-Бићете у тиму за израду средњерочног плана града, да нам дате конструктивне идеје и предлоге за развој села. Свако ко има конструктивну сугестију и добру идеју добродошао је да да свој предлог, да заједнички учинимо Кикинду још бољим местом за живот и рад -истакао је Лукач.

Нова паркинг места на три локације

Jelena Trifunović децембар 4, 2022

Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.

Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.