Jelena Trifunović

оливера

Суграђани Оливера и Душко Петров пре четири године отворили су Фрида Сугар Арт & Тапас бар. Овај угоститељски објекат је пријатним амбијентом и угодном атмосфером, захваљујући укусном менију, неодољивим и декоративним тортама, као и забавном кутку за децу, али и љубазном особљу, убрзо постао омиљено место сусрета свих генерација.

Пословна девиза да је неопходно стално улагати и развијати посао, а понуду за посетиоце освежавати новинама, уз упорност и пословну интуицију, показала се као добитна. Баш као и одлука да Оливера и Душко, иначе успешан спортиста и стрелац репрезентативац, после боравка у иностранству и у Новом Саду, за одрастање деце и свој породичан посао, ипак, одаберу родну Кикинду.

Лукац пакетици

Традиционална акција поделе новогодишњих пакетића деци од једне до десет година која су писма са новогодишњим жељама убацила у „кутију жеља” на градском тргу, ове године обрадовала је више од 6.000 деце. Белобради дека, снежна краљица и вилењаци пожурили су да посете све домове малишана пре Нове године, и да им уз жељене пакетиће улепшају празнике. Оригинална акција локалне самоуправе у Кикинди која је регистрована чак и у Заводу за интелектуалну својину, и овога пута успешно је приведена крају.

Најмлађи суграђани сутра тачно у подне, на платоу испред Градске куће дочекаће Нову годину. После пуно смеха, музике и забаве уз другаре из Дечјег позоришта „Лане”, пре него што сат откуца подне кренуће новогодишње одбројавање.

Долазак Нове 2023. године, тачно у поноћ, већ по традицији означиће ватромет испред Градске куће и звуци валцера.

Новогодишњи базар траје још данас и сутра у преподневним сатима, а у музичком делу програма вечерас од 18 сати, на бини испред Градске куће наступиће „Плави птичић”.

 

 

јелена мићевић

Др Јелена Мићевић Карановић (1970-2022) преминула је данас у 52-ој години у Кикинди. Прерани одлазак угледне професорке Високе школе струковних студија за образовање васпитача представља ненадокнадив губитак за њену породицу и пријатеље, колектив и ширу стручну јавност.

Др Јелена Мићевић Карановић је рођена 1970.године у Кикинди где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку психологија. Прва радна искуства стекла је у Центру за социјални рад. Од 1995. радила је у Вишој школи за образовање васпитача „Зора Крџалић Зага“, потом као виши предавач од 2004. године. У звање професора струковних студија изабрана је 2007. године.

Радила је као координатор за специјалистичке струковне студије, а касније и као координатор за мастер струковне студије. Предавала је предмете из области психолошких наука. Објавила је бројне научне радове, уџбенике, била руководилац и учесник многих научно-истраживачких пројеката. Давала је несебичан допринос раду и развоју ВШССОВ и као активан члан Наставно-научног већа, Савета школе и комисије за акредитацију студијских програма.

1 (1)

Радна група за борбу против кријумчарења људи и ирегуларних миграција, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Суботици и Тужилаштвом за организовани криминал и међународну координацију Републичког јавног тужилаштва, данас је на подручју Радановачке шуме код Суботице пронашла 109 ирегуларних миграната, од којих је 25 безбедносно интересантних лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом, саопштио је МУП.

Међу пронађеним мигрантима, откривена су два лица која потражују светске полиције због више различитих кривичних дела. Током акције, полиција је претрагом терена пронашла аутоматску пушку са два припадајућа оквира и муницијом, као и мању количину марихуане. Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у прихватне центре.

Припадници Радне групе спровели су и акцију појачане контроле на територији Хоргоша, где су пронашли 93 мигранта који ће бити пребачени у прихватне центре. Акције су спроведене у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, уз ангажовање припадника Радне групе формиране по налогу министра унутрашњих послова, у сарадњи са новосадским Одредом Жандармерије и Управом граничне полиције.

топлана

Да ли ће садашње цене даљинског грејања остати непромењене до краја грејне сезоне? У Јавном предузећу Топлана Кикинда очекују да хоће. Колико је такав план реалан и оправдан, полемисало се на протеклој седници градске скупштине на којој је усвојен градски буџет за наредну годину, као и планови пословања кикиндских јавних предузећа.

Да, ипак, нема економског оправдања да јавно предузеће које наплаћује услуге, исте цене има у 2023. години, оценио је шеф одборничке групе СПС Ђорђе Тешин.

-Републички завод за статистику је објавио очекивани раст цена на мало, а Министарство финансија пројектовану стопу инфлације. Повећава се и минимална цена рада. По мом мишљењу морало се ићи са планирањем цена навише како не бисмо довели грађане у непријатну ситуацију да у свом кућном буџету не планирају раст цена. Ово је конструктивна критика јер гласамо за усвајање овог плана- истакао је Тешин.

Директор Топлане Кикинда Душан Марјановић, са друге стране, сматра да ће грејна сезона бити завршена са садашњим ценама које важе од 1. новембра.

-Закон прописује начин одређивања цена, а одлуку добијамо од ресорног Министарства. Сада су ове цене , добићемо услове за даље пословање и кориговати цене ако добијемо смернице од Министарства. Ако не добијемо инструкцију од виших власти, не можемо то да урадимо. Исту методологију смо испоштовали и 2020. године када смо смањили цену грејања. Надам се да неће бити потребе за поскупљењем, да ћемо успети грејну сезону да завршимо са овим ценама- сматра директор Топлане.

Марјановић је истакао да је евидентан учинак замене 220 метара вреловода- од почетка ове грејне сезоне, за разлику од ранијих, догодила се само једна хаварија, са једним прикључком и то са малим бројем корисника.

-И сами знате да смо се пре девет, десет година борили са огромним наслеђеним дуговима. Замислите да смо те стотине милиона динара уложили у мрежу, опрему, аутоматизацију. Наша грејна сезона обухвата две године 2022. и 2023, не знамо ни каква ће зима бити, нити колико ћемо енергената потрошити. Наших 70 одсто корисника је по мерењу по квадрату. Морамо водити рачуна и о потрошњи енергената, добили смо од Владе да смањимо температуре корисницима, а ми се трудимо да одржимо континуитет да температура не буде нижа – предочио је Марјановић.

Одборник ДСС Ладислав Томић указао је да подржава да не буде поскупљења грејања.

-Био сам против поскупљења пре неколико месеци. Имамо најаву поскупљења струје и гаса од око 10 одсто у идућој години, а само опредељење да се не планира повећање цене даљинског грејања могу да подржим. Бићемо ипак уздржани, али нећемо бити ни против -изјавио је Томић.

Топлана греје 214.000 квадратних метара површине. Ово јавно предузеће у 2023. години планирало је инвестициона улагања: реконструкцију котларница Центар, Микронасеље, Хајдук Вељкова и Светозара Милетића, повезивање котларница и подстаница на СКАДА систем, изградњу вреловода и прикључака за зграде НСЗ и РФЗО и ПИО, набавку возила за потребе сервисне службе, израду пројекта за реконструкцију подстаница, котларница и вреловодне мреже. Послују без кредитних задужења и субвенција.

вакцина против ковида

Бивалентна вакцина против ковида-19 произвођача „Модерна“ која одговара на два присутна типа овог вируса, доступна је грађанима Кикинде од уторка у другој здравственој станици Дома здравља. Ова вакцина може се применити искључиво као бустер доза, код претходно вакцинисаних, без обзира на то коју су врсту вакцине претходно примили.

Кикиндском Заводу за јавно здравље испоручено је 500 доза за шест локалних самоуправа у округу, прецизирала је за Кикиндски портал др Сандра Радловић, директорица ове установе.

– У складу са стручно-методолошким упутством, бивалентна вакцина против ковида-19 може се применити као бустер доза, код особа старијих од 12 година које су раније вакцинисане против ковида-19, односно које су примиле примарну серију вакцине (две дозе), или које су додатно примиле једну, или више бустер доза вакцине. Услов за вакцинацију бивалентном вакцином је да је прошло најмање три месеца од примања последње дозе вакцине против ковида-19, или најмање три месеца од прележане инфекције код потпуно вакцинисаних особа. Бивалентна вакцина као бустер доза се нарочито препоручује код особа старијих од 50 година који имају пропратне хроничне болести, особа са примарним и секундарним имунодефицијенцијама, корисника и запослених у домовима за стара лица и запослених у здравственим установама. Позивам грађане да се вакцинишу- истиче др Радловић.

Бивалентна вакцина Спикеваx бивалент Оригинал/Омицрон БА.1 базирана је на технологији РНК вакцине и садржи оригинални, вухански сој и модификовани БА.1 омикрон сој. Вакцинација се обавља у другој здравственој станици, радним данима од 8 до 13 часова.

 

 

ИМГ_2714 (Ларге)

Легендарни глумац, редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија кикиндској публици приредио је незаборавно музичко и поетско вече. Преп препуном салом кикиндског позоришта наступио је са бендом „Западни колодвор“. Извели су песме са новог албума „Не окрећи се сине“, али и добро познате нумере. За концерт се, очекивано, тражила карта више.

 

ИМГ_2659 (Ларге)

Кикинда је први пут статус града добила, од аустроугарске власти, 28. децембра 1892. године. У знак сећања на тај догађај, обележава се Дан града, када се заслужним појединцима и колективима додељују највиша градска признања.

На свечаности у Градској кући градоначелник Никола Лукач уручио је признања овогодишњим лауреатима.

– Прошла година била је изузетно тешка, међутим заједнички смо пребродили све изазове јер смо имали исти циљ – бољу будућност и бољи живот у Кикинди. У новој години имамо велика ишчекивања и сигуран сам да ће то бити најбоља година до сада. како би наша деца могла да живе у још бољем свету, најпотребнији су нам мир и стабилност. Честитам добитницима награда, сви се поносимо њима. Желим вам свима пуно здравља, породичне среће и заједништво како бисмо, сигурним корацима корачали у бољу будућност – рекао је Лукач, обраћајући се званицама.

Новоустановљену награду „Заслужни грађанин Кикинде“ добио је бард војвођанског мелоса, вокални солиста и кантаутор Милан Прунић Дума. За посебне заслуге у развоју града додељено је седам посебних признања и пет похвала.

У области образовања додељена су три признања: Дугогодишња директорица ОШ „Вук Караџић Оливера Лазић награђена је за трајан допринос развоју образовања у Кикинди признањем „Др Павле Кенђелац“, док су Радован Дражић и Милан Драгосавац добитници посебних признања у области образовања.

Признање „Михаел Бон“ додељује се за посебан допринос развоју предузетништва. Ове године уручено је породици Вукић у чијем власништву је, већ генерацијама, успешна стаклорезачка радња.

У области здравства, признање „Др Ранко Петровић“ добио је доктор Гојко Љубоја, признати хирург који је три и по деценије лечио грађане у Општој болници Кикинда.

Признање је одато и у области спорта – ове године награду „Ника Мирков“ добио је Ронилачки клуб „Орка“, за изузетне резултате и исказану хуманост у спорту. Признање које носи име Меланије Николић Гаичић, за хуманитарни рад и исказано доброчинство додељено је Андријани Гајин, медицинској сестри и оснивачици групе „Ми смо хумани Кикинда“, која прикупља средства за најугроженије суграђане већ осам година.

Похвале су додељене Удружењу грађана „Еш“ – за подстицање међународне сарадње и промоцију Кикинде, ресторану „Национална класа 0230“ и Пекари „Ристевски“ – за исказану хуманост током пандемије Ковид 19, Радовану Субину – за промоцију гастрономских специјалитета Кикинде, и Школи фудбала „Млади вукови“ – за промоцију спорта и здравих стилова живота.

У име награђених захвалио се Милан Прунић Дума. Прунић је, такође, наступио у музичком делу програма и, уз пратњу тамбураша, извео своју ауторску песму, „Добро јутро, Војводино“.

Кикинда 28. децембар обележава као Дан града од 2019. године.

 

Велика Кикинда

У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.

У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.

Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.

Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.

Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.

Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.

На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.

На прелазу из XИX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.

Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе”. 

Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника

Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.

Живко од Иђоша

Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Богдан де Тисзахегyес Зсивко то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.

храна

Ветеринарска инспекција апеловала је на потрошаче, уочи празника, да храну животињског порекла купују искључиво у регистрованим објектима, саопштило је данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Грађани се упозоравају да производе животињског порекла не купују на отвореним тезгама или другим недакватним местима, на и ван пијачног места, или на улици, „са циљем куповине јефтинијег, често и са идејом куповине домаћег производа”, јер се на тај начин, истиче се, потрошачи излажу ризицима од болести коју се могу пренети храном, било због бактеријске или вирусне контаминације. Додаје се да сви објекти у којима се производи храна животињског порекла (месо, производи од млека, риба, јаја, мед), морају бити одобрени или регистровани у Управи за ветерину и под надзором ветеринарске инспекције.

Истовремено, Министарство је потрошачима издало препоруке да се храна купује искључиво у регистрованим или одобреним објектима за производњу и продају хране – самопослугама, хипермаркетима, специјализованим малопродајним објектима, да се на пијацама јаја купују од регистрованих произвођача. Препоручено је и да се обрати пажња на хигијену лица која манипулишу храном, хигијену посуда и алата који се користе при руковању храном, да се провери декларацију производа која треба да садржи најмање назив произвођача, контролни број објекта, датум клања/производње/замрзавања, рок употребе и температуру чувања хране.

Такође, потрошачи би требало да обрате пажњу на упутства произвођача о начину припреме хране и начину конзумације, а да се нарочито обрати пажња на рок трајања производа пре и после отварања, на квалитет производа, да се не купује унапред самлевено месо, да се сачувају фискални рачуни. Наводи се да је потребно да се потрошачи обрате надлежној инспекцији у случају уочених неправилности.

„Управа за ветерину скреће пажњу на обавезу да се свињско месо животиње заклане на газдинству провери у ветеринарској станици или амбуланти на присуство ларви трихинеле”, наводи се у саопштењу и додаје да ветеринарска инспекција врши службене контроле у објектима за производњу и промет хране животињског порекла, кроз акцијске и контроле по пријави потрошача.