Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Годишњица Удружења ветерана Посебне јединице полиције

Jelena Trifunović February 6, 2023

Удружење ветерана Посебне јединице полиције (ПЈП) формирано је 2020. године са седиштем у Београду, док сваки град у Србији који је у свом саставу имао припаднике ове јединице има своју локалну базу. Годишњицу оснивања обележили су 2. фебруара.

-Окупили смо се у просторијама СУБНОР-а Кикинде како бисмо обележили овај дан са кровном организацијом СУБНОР-а и братским удружењем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и уједно промовисали секцију ветерана ПЈП која функционише при СУБНОР-у Кикинда. Окупља 52 ветерана припадника ПЈП са циљем да негујемо сећање на погинуле и рањене припаднике кикиндске ПЈП, помажемо њиховим породицама и пружамо подршку и помоћ свим нашим борцима. Погинуло је девет, а рањено 17 припадника- рекао је председник секције ПЈП Никола Марјановић.

Командант Обрад Стевановић предводио је јединицу од оснивања па до њеног расформирања. Припадници кикиндске ПЈП учествовали су у свим борбеним операцијама током деведетих година, а нарочито се истицали у борбама против албанских терориста 1998. и 1999. године током НАТО агресије на простору Косова и Метохије.

Ветеранима Посебних јединица полиције подршку је пружио градски одбор СУБНОР-а, помогао им у формирању секције, а током прошле године посетили су породице погинулих припадника и одали им почаст.

-Ове године нашим планом и програмом обухватили смо и секцију ПЈП како би интезивирали активности усмерене на њих и радили заједно на промоцији ове херојске јединице која је понос овог града и пружили помоћ њиховим борцима. Част ми је као неко ко је био део оружаних снага и сад као председник СУБНОР-а Кикинде да кикиндски ПЈП буду саставни део СУБНОР-а, а њихови борци наши чланови- истакао је председник Градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

Др Гојко Љубоја, лауреат награде града: Хирургија тражи потпуну посвећеност

Jelena Trifunović February 6, 2023

Када је након завршене основне школе и гимназије у родном Босанском Грахову уписивао студије у Београду, дилеме није било. Одликаш наклоњен природним наукама, школовање је наставио на Медицинском факултету где је, први сусрет са хирургијом одредио његов даљи професионални пут.

– Још као студент, хтео сам да будем хирург. Када су нас први пут увели у операциону салу, било је то на Првој хируршкој клиници у Београду, то ме је фасцинирало. Истог момента, вирус хирургије ушао је у мене- прича за Кикиндски портал др Гојко Љубоја, познати кикиндски хирург.

После завршеног Медицинског факултета, уследило је служење војног рока. И поново један судбоносан сусрет који га доводи баш у Кикинду.

-Никад нисам ни помислио да дођем у Кикинду, премда имам рођаке овде. Али, када сам био у војсци, са мном у Сремској Митровици је био један стоматолог. Три месеца је био на откоманди у Кикинди, па се вратио. Толико фантастичних ствари ми је испричао о Кикинди. Била је то 1983. година, изграђена је нова болница, трг, „Нарвик“… Био је одушевљен Кикиндом. Мени је било најважније да будем релативно близу Београда, али да не чекам у Београду посао, већ да што пре почнем да радим, то сам желео. Тако сам и рекао оцу. И заиста, указала се прилика овде. Прво сам радио у служби Хитне помоћи, а после, од 1988. године у болници- евоцира сећања др Љубоја.

Када је дошао у кикиндску болницу, млад и амбициозан лекар, велики заљубљеник у свој позив, желео је да иде у корак са временом, да се усавршава и примењује савремене методе и достигнућа. Све операције које се данас раде на хирургији, на известан начин у ову установу донео је управо др Љубоја.

– Имао сам сјајне учитеље кад сам дошао у кикиндску болницу, према којима гајим велико поштовање. Ипак, била је то хирургија на измаку. Кад сам видео да тапкам у месту, да не напредујем, кренуо сам по нашим највећим установама као што је Прва хируршка клиника, са најеминентнијим хирурзима. Онда сам почео да напредујем, да уводим операције које се нису до тада радиле. Било је много доктора од којих сам учио. Др Зоран Кривокапић, водећи колоректални хирург је долазио овде и радио, много сам научио од њега. Низ имена је било. Ко год је долазио, улазио сам у салу и гледао како раде. Увек сам говорио и млађим колегама, треба увек гледати друге, наћи ћете ситницу коју ћете уградити у свој рад- напомиње познати хирург.

Имати туђ живот у својим рукама-има ли шта одговорније од тога? Колико се човек временом на то навикне, па и огугла?

-Никада нисам огуглао. Компликације сам тешко подносио, то сви знају у болници. У почетку сам мислио да је то због тога што немам довољно искуства, сматрао сам да ће то постати рутина и лакше, међутим, није. Десило се да се ништа није променило, чак се однос и погоршао –искрен је др Љубоја.

За значајан допринос у области здравства, крајем прошле године награђен је градским признањем „Др Ранко Петровић“. Искрено и скромно признаје да га није очекивао. Највишу општинску награду добио је и пре петнаестак година.

Шта је најважније за доброг хирурга, питамо га.

-Да је мануелно способан, а други услов, можда и важнији је да будете посвећени хирургији. Јер хирургија тражи 100 посто посвећености. То је велика жртва, ако сте спремни на то, можете се њом бавити. Ако мислите да радите од 7 до 3 и да идете кући и заборавите шта се дешава, онда боље се немојте бавити хирургијом. Ви лежете са хирургијом и будите се са њом- недвосмислен је наш саговорник.

Десет хиљада операција

Током радног века у кикиндској болници, др Гојко Љубоја обавио је око десет хиљада оперативних захвата- од опште и комплетне абдоминалне хирургије осим јетре, па до захтевне Виплове операције.

-Кад вратим филм уназад, анализирам, просто се некад чудим како сам све то издржао. Дуго времена сам овде у болници, био најстарији и најкомпетентнији за неке операције, па сам морао да будем ангажован код многих операција. Кад год је проблем, ту сам, било то три поподне или три ноћу. Велики је то напор, огромна енергија. Много пута сам дошао на позив, а много пута и сам. Сваког викенда кад нисам радио, долазио сам у болницу да обиђем моје пацијент- каже др Љубоја у разговору за Кикиндски портал.

Одушак у спорту

Одушак од стресне свакодневице и захтевне професије, др Љубоја проналазио је у спорту.

-Једини хоби ми је спорт. Нeкaдa сам радо играо фудбал, а већ двадесетак година играм тенис- каже угледни хирург.

Пре 147 година основан Црвени крст Србије

Jelena Trifunović February 6, 2023

На данашњи дан 1876. године у Србији је основано Друштво Црвеног крста, свега 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијативу за оснивање Српског друштва Црвеног крста покренуо је млади војни лекар др Владан Ђорђевић, будући политичар и књижевник, у време Херцеговачког устанка када је велики број избеглица почео да долази у Србију.

Оснивачки скуп одржан је у згради на Студентском тргу у Београду. Свечаној оснивачкој седници присуствовали су знаменити људи тадашње Србије као што су: Јосиф Панчић, Ђорђе Вајферт, Илија Коларац, проф. Коста Стојановић и многи други. За првог председника Српског друштва Црвеног крста изабран је митрополит Михајло Јовановић.

Залагањем Владана Ђорђевића Србија је потписала прву Женевску конвенцију, што је организацији омогућило међународно признање и сврстало је у 15 првооснованих националних друштава Црвеног крста у свету.

Рад Друштва био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао је велику помоћ војном санитету.

Кикиндске улице кроз време: Где је била Кнез Михаилова, улица Бана Јелачића, Вилсонова…

Jelena Trifunović February 5, 2023

Прва бележења назива улица у Кикинди налазимо у мапама града из друге половине 19. века. Убележени су називи три улице -Nagy utcza (Велики сокак), Mokrini utcza (Мокринска улица) и Vasa utcza (Вашарска). Именовање већине улица уследило је 1898. године, након што је Кикинда добила статус града са уређеним сенатом.

Мењање назива улица зависило је од историјских околности, идеолошких прилика, политичких промена. Поједини називи су опстајали пркосећи турбулентним догађајима, док су други бесповратно одлазили у прошлост, неретко и без оправданих разлога.

Свима нам је прва асоцијација на помен Кнез Михаилове улице Београд и популарно шеталиште незаобилазно на туристичкој мапи главног града. Мање је познато да је и Кикинда имала улицу названу по кнезу Михајлу Обреновићу. То је данашња улица Милоша Великог, која се првобитно, све до 1918. године звала Вашарска. Од 1919. до 1941. носила је име Кнеза Михаила, да би после Другог светског рата била преименована. Прво је понела име 6. октобра, а потом је названа у част народног хероја и једног од твораца идеје радничког самоуправљања- Бориса Кидрича. Деведесетих година прошлог века, када многи називи, идеолошки неподобни, одлазе у прошлост, Кидрича „смењује” Милош Велики.

Наш град је имао и улицу Бана Јелачића. Њен први назив био је Родина. Име генерала, грофа и хрватског бана, једне од најистакнутијих личности хрватске историје, ова улица понела је 1919. године, да би у социјалистичкој Југославији прво била названа по Александру Ранковићу, а потом по једном од виђенијих скојеваца и револуционару Николи Француском. То име носи и данас.

Називе је мењала и најлепша улица- Генерала Драпшина. До Првог светског рата звала се Старопоштанска и Српска. Између два рата носила је име америчког председника, добитника Нобелове награде за мир- Вилсонова, да би после Другог светског рата понела име народног хероја и учесника шпанског грађанског рата родом из Турије, генерала Петра Драпшина.

Наставиће се

У Кикинди северац са олујним ударима: Очекују нас ледени дани

Jelena Trifunović February 4, 2023

Није Јадран, није бура. Северац је и Штеванчева бара. Једна од омиљених дестинација за одмор и шетњу Кикинђана, опустела је. У време фотографисања, нисмо затекли ни једног пролазника нити рекреативца. Само пар лабудова. Не чуди јер јер је ова субота у Кикинди веома хладна и ветровита.

Иако је у нашем граду и даље температура изнад нуле (у 17 часова измерено је 1 степен), северозападни ветар са олујним ударима јачине и до 21 метар у секунди (76 км/сат) даје осећај да је знатно хладније.

У целој Србији на снази је наранџасти метео аларм који означава да су прогнозиране опасне временске појаве које могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње. Јак ветар срушио је зид на углу улица Јаше Томића и Доситејеве.

Метеоролози најављују даљи пад температуре и ледене дане. Од четвртка постепено отопљавање.

Читаоци Кикиндског портала јављају: Брзо и једноставно до пошиљке уз Поштин пакетомат

Jelena Trifunović February 4, 2023

Поштин пакетомат однедавно је доступан и у Кикинди. Налази се испред улаза у главну пошту у улици Генерала Драпшина. Да је ова новина заиста брзо, једноставно и практично решење за кориснике услуга, указују читаоци Кикиндског портала који су користили услуге пакетомата и преносе нам своје утиске.

-Врло сам задовољна новим пакетоматом. Заиста пружа могућност да уштедимо време јер нема дугог чекања на шалтеру за преузимање пакета. Омогућава и да пошиљку преузмемо у време када нам највише одговара. Такође је интересантно што можемо добити више пакета одједном- задовољна суграђанка поделила је са нама своје корисничко искуство.

-Преко вибер поруке добила сам линк на телефону који сам кликом активирала, а одмах након тога, појавио ми се смс код који је био прихваћен од стране апликације пакетомата. Телефон је сигнализирао да прислоним екран уз дисплеј пакетомата, што сам и урадила, након чега сам на екрану притиснула потврду где ми се показало која вратанца на пакетомату ће ми се отворити. Када сам потврдила на ок, вратанца су се отворила и успешно сам преузела своје приспеле пакете.

На пакетомату се могу испоручити пошиљке за које је унапред плаћена поштарина (Пост експрес, Нови пакет, Пост експрес Бокс) на захтев пошиљаоца приликом предаје пошиљке на шалтеру пошта или приликом преузимања од стране достављача. Друга могућност је да прималац преусмери пошиљку на пакетомат одговором на смс или вибер поруку од Поште Србије.

Пошиљка примаоца чека у пакетомату 48 сати. Поштини пакетомати распоређени су на, за сада, 36 локација у нашој земљи, међу којима је и Кикинда.

Можете нам писати на kikindskiportal@gmail.com или нас контактирати путем друштвених мрежа Инстаграм и Фејбук.

Фебруарски репертоар „Ланета”

Jelena Trifunović February 4, 2023

Познатом и омиљеном представом „Коза Роза” Дечје позориште „Лане” обрадоваће малишане у недељу 5. фебруара. Популарни комад настао је пре 13 година, а сви који су барем једном уживали уз авантуре Козе Розе, њене сестре, три јарета и вука, имају жељу да се поново врате авантурама живописних јунака овог комада.

Седам дана касније, на репертоару „Ланета” биће адаптација познате бајке у чијем средишту је вечита борба између добра и зла -„Лепотица и звер”. У недељу 19. фебруара деца ће имати прилику да се погледају „Сукоб бајки”, а последње недеље овог месеца „Три прасета”.

Представе почињу у 17 сати. За информације и резервације карата, доступни су бројеви телефона: 0230 503 735, 064 158 93 14, 060 024 7048.

Не заборавите -Недеља је дан за позориште.

Градски одбор СНС: Лажне патриоте огољене у злоби, док се председник Вучић бори за сваког грађанина

Jelena Trifunović February 3, 2023

Градски одбор Српске напредне странке у Kикинди са ужасом је испратио нецивилизацијске слике покушаја напада на председника Републике Србије Александра Вучића у Скупштини Србије предвођеним лажним патриотама такозване “демократске” опозиције.

Kако је могуће да у 21. веку постоје људи који мисле да физичким обрачуном могу да се домогну власти и преотму је легално изабраном представнику народа као што је Александар Вучић?

Устима пуним лажи, заборављају своја недела, своје грехе из прошлости. Заборавили су да су 2008. без речи и макар покушаја дипломатске борбе такорећи предали део сопствене државе, да се у њихово време десио стравичан погром над нашим народом и да су многе светиње до темеља уништене.

Пред народом Србије, али и целим светом, показали су своје право лице, дивљачку жељу да силом нападну човека који се, за разлику од њих, свакодневно бори за сваког грађанина Србије, за интересе наше земље било где у свету.

Господо драга, док год је Александра Вучића ви сте потпуно немоћни и огољени у својој злоби, а читав народ Србије је ту да му омогући да настави да води борбу за наше заједничко боље сутра и будућност наше деце, истиче се у саопштењу Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди.

Градски пси– луталице којих не треба да се плашите

Jelena Trifunović February 3, 2023

Препознаћете их по зеленој огрлици. На њој ће писати „Градски пас“. То значи да је пас вакцинисан, стерилисан и да није агресиван, па је након што је прошао такозвани третман ЦНР (Catch and release) враћен на улицу. Ако желите да добијете друштво новог четвороножног љубимца- можете и да учините добро и хумано дело и удомите га.

Наиме, служба зоохигијене Јавног предузећа „Кикинда“ од 14. фебруара започиње акцију обележавања паса зеленим огрлицама на којима пише „Градски пас“. Циљ акције је да се, на јанхуманији начин, смањи број паса луталица- каже за Кикиндски портал Бранка Живаљевић, руководилац службе зоохигијене и гробља у ЈП „Кикинда“.

– Ми смо и до сад хватали псе луталице и враћали на лице хватања, али ти пси нису били обележени. Сада ћемо те псе додатно обележити зеленим огрлицама на којима пише „Градски пас“. Сви пси који буду враћени су прошли кроз програм ЦНР што значи да смо га ухватили, стерилисали, вакцинисали, чиповали и као пса који није агресиван, вратили на локацију на којој смо га пронашли. Ти пси се неће пуштати на места на којима се налазе предшколске установе, школска дворишта, болница, него ће бити по мирнијим деловима града да не би изазвали реакцију грађана. Програм има веома добре резултате у европским земљама, па смо и ми кренули са тим- указује Бранка Живаљевић.

У плану за наредни период је и постављање кућица за псе на одређеној локацији у граду.

-Да би тај пас имао што хуманији третман, ми ћемо обезбедити кућице за псе, где ће наши радници да их хране и поје. Позивамо и грађане који воле животиње, да могу слободно да их хране и поје. Појење ће посебно важно бити у летњим месецима, када су високе температуре.

Удомите градског пса

Сви заинтересовани грађани који желе да удоме градске псе могу да се обрате служби зоохигијене, која се налази на адреси Тополски пут број 10, контакт телефон 404-631.

-Ако им се свиди, могу да узму пса, дођу у зоохигијену и ми ћемо да променимо власништво у чипу. Апелујемо на грађане да не скидају огрлице псима јер овом акцијом желимо да укажемо на значај удомљавања као и да овако обележене псе не пријављују служби зоохигијене јер су ваксинисани, стерилисани и нису агресивни. Наш крајњи циљ није да напунимо капацитет прихватилишта, него да покушамо да сваком псу нађемо нови дом- истиче наша саговорница.

Канцеларија народног посланика почела са радом: Отворена врата за све суграђане

Jelena Trifunović February 2, 2023

Миленко Јованов, шеф посланичке групе напредњака у Скупштини Србије и једини народни посланик из нашег града у актуелном скупштинском сазиву, отворио је канцеларију народног посланика у Кикинди. Суграђани су од јуче у прилици да у директној комуникацији са својим представником у Народној скупштини и високим функционером Српске напредне странке изнесу мишљење, проблеме, сугестије. Врата канцеларије отворена су за све грађане, без обзира на страначку припадност и политичко опредељење.

– Давно сам наумио да ово урадим, али није се могло због короне. После су уследили избори. Коначно сада повлачим овај потез, за шта имам подршку Народне скупштине. То је и став председника Александра Вучића, са захтевом да ми посланици будемо што ближе народу. Такав ангажман је у делокругу Српске напредне странке, са превасходним циљем да грађанима у континуитету будемо на услузи. Да их саслушамо, сазнамо шта их тишти, као и да чујемо њихове сугестије и мишљење, па и критику, зашто да не- рекао је Јованов.

Због обавеза у Београду, Јованов у Канцеларији народног посланика на Тргу српских добровољаца, неће имати стално радно време. Састајаће се са грађанима у складу с договором путем електронске поште www.milenkojovanov.com и posta@milenkojovanov.com и телефона 0230/ 309-361 и 065/491-5016.

Кикинда у срцу

-Волим свако место у нашој Србији, али ми је Кикинда, морам признати, на посебном месту у срцу. У овом граду сам рођен, овде сам растао школујући се и играјући фудбал. После студија вратио сам се у Кикинду, стасавао у струци и политици, калио се, стицао бројне пријатеље. Имам сталну обавезу према родном граду. Завичају се никада не можеш одужити- искрен је Јованов.