Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Славимо Дан града: Од блатњавог насеља до града са расветом, уређеном пијацом, дрворедима, омнибусом…

Jelena Trifunović децембар 28, 2022

У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.

У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.

Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.

Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.

Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.

Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.

На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.

На прелазу из XIX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.

Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе“.

Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника

Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.

Живко од Иђоша

Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Bogdan de Tiszahegyes Zsivko то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Инспекција апеловала на потрошаче да храну купују у регистрованим објектима

Jelena Trifunović децембар 28, 2022

Ветеринарска инспекција апеловала је на потрошаче, уочи празника, да храну животињског порекла купују искључиво у регистрованим објектима, саопштило је данас Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Грађани се упозоравају да производе животињског порекла не купују на отвореним тезгама или другим недакватним местима, на и ван пијачног места, или на улици, „са циљем куповине јефтинијег, често и са идејом куповине домаћег производа”, јер се на тај начин, истиче се, потрошачи излажу ризицима од болести коју се могу пренети храном, било због бактеријске или вирусне контаминације. Додаје се да сви објекти у којима се производи храна животињског порекла (месо, производи од млека, риба, јаја, мед), морају бити одобрени или регистровани у Управи за ветерину и под надзором ветеринарске инспекције.

Истовремено, Министарство је потрошачима издало препоруке да се храна купује искључиво у регистрованим или одобреним објектима за производњу и продају хране – самопослугама, хипермаркетима, специјализованим малопродајним објектима, да се на пијацама јаја купују од регистрованих произвођача. Препоручено је и да се обрати пажња на хигијену лица која манипулишу храном, хигијену посуда и алата који се користе при руковању храном, да се провери декларацију производа која треба да садржи најмање назив произвођача, контролни број објекта, датум клања/производње/замрзавања, рок употребе и температуру чувања хране.

Такође, потрошачи би требало да обрате пажњу на упутства произвођача о начину припреме хране и начину конзумације, а да се нарочито обрати пажња на рок трајања производа пре и после отварања, на квалитет производа, да се не купује унапред самлевено месо, да се сачувају фискални рачуни. Наводи се да је потребно да се потрошачи обрате надлежној инспекцији у случају уочених неправилности.

„Управа за ветерину скреће пажњу на обавезу да се свињско месо животиње заклане на газдинству провери у ветеринарској станици или амбуланти на присуство ларви трихинеле”, наводи се у саопштењу и додаје да ветеринарска инспекција врши службене контроле у објектима за производњу и промет хране животињског порекла, кроз акцијске и контроле по пријави потрошача.

У хуманитарној акцији Црвеног крста припремљено 500 новогодишњих пакетића

Jelena Trifunović децембар 28, 2022

У акцији солидарности „Један пакетић, пуно љубави“, суграђани су донирали 910 килограма кондиторских производа од којих су волонтери Црвеног крста припремили новогодишње пакетиће за децу у стању социјалне потребе. Хуманитарној акцији одазвале су се школе, вртићи, предузећа, удружења грађана и други.

– Прикупили смо и више од планиране количине слаткиша и сланиша. Припремљено је 500 новогодишњих пакетића. тако да ћемо обухватити и другу децу у стању социјалне потребе поред корисника народне кухиње- децу у хранитељским породицама и са сметњама у развоју- каже за Кикиндски портал Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Крај децембра је време и за традиционалне хуманитарне акције „Чај од срца“ и „Деца деци“. Волонтери Црвеног крста су на Новогодишњем базару који траје до 23. до 30. децембра, а сва прикупљена средства од добровољних прилога и продаје честитки биће усмерена дечијем одељењу Опште болнице у Кикинди.

Још једна активност Црвеног крста- „Зимска школа хуманости“, прилика је да се волонтери ове организације упознају са њеном историјом, принципима и активностима, програмом прве помоћи, превенцијом трговине људима, смањењем ризика од елементарних непогода, као и промоцијом хуманих вредности.

Значајна подршка Покрајинске владе Кикинди: У 2023. постројења за пречишћавање воде у четири села

Jelena Trifunović децембар 27, 2022

Да Град Кикинда и у наредној години може да рачуна на конкретну подршку Покрајинске владе у реализацији развојних пројеката и инвестиционих улагања, сведочи црно на бело, буџет АП Војводине за 2023. годину усвојен на последњој скупштинској седници.

Решавање проблема пијаће воде у селима биће започето у наредној години изградњом мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Накову, Мокрину, Банатском Великом Селу и Иђошу, за шта је у покрајинској каси опредељено 160 милиона динара.

У интервјуу за Кикиндски портал, покрајинска посланица Станислава Хрњак истиче који ће то све пројекти бити подржани, а који су успешно приведени крају захваљујући потпори са покрајинског нивоа.

– Српска напредна странка је 2016. године преузела одговорност за руковођење Покрајинском владом и тада је буџет био за 46 милијарди динара мањи него што је пројектовани буџет за 2023. годину, што говори у прилог свим економским и финансијским показатељима. Оно што карактерише буџет покрајине за 2023. је његов капитални део од 34,5 милијарди динара, који практично чини 32%. У периоду од 2016. до 2023.године ви имате повећање издвајања у свим сегментима , а оно што је посебно важно је то што су у фокусу најзначајнији пројекти које подржава АП Војводина и у области здравства, пољопривреде, комуналне инфраструктуре, социјалне политике…- указује посланица у Скупштини АП Војводине Станислава Хрњак.

Захваљујући средствима из покрајинске касе, у Кикинди се интензивно ради на реконструкцији водоводне мреже. Инвестирање се наставља и у 2023.години.

-Док динамика изградње фабрике воде у Кикинди тече својим током и у предвиђеним роковима, ми смо на листу приоритета уврстили решавање проблема пијаће воде у селима. За то су планирана средства. Оно што је договорено је да Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство обезбеди највећи део средстава, према ономе што имамо као пројекцију потребних улагања за прва четири села. То је 160 милиона динара, а град Кикинда 80 милиона, након чега ће се наставити и у 2024.години са решавањем овог питања у осталим сеоским месним заједницама. Поред тих издвајања, за уређење каналске мреже Кикинди је опредељено 20 милиона, а за атарске путеве и изградњу отресишта 5 милиона динара. – прецизира Хрњак.

Значајне ставке за пољопривреду и водопривреду

-Како сам истакла и на последњој седници Скупштине, буџет за пољопривреду у АП Војводини први пут је прешао ону психолошку границу од 10 милијарди динара и износи 10,27 милијарди динара. Повећан је за 22,8 одсто, док је буџет за интегрално управљање водама већи за 44 одсто и износи 6,78 милијарди динара. За изградњу постројења за пијаћу воду у сеоским срединама планирано је 481,69 милиона, указује наша саговорница.

-За ЈВП „Воде Војводине” које је стални партнер локалним самоуправама опредељено је 6,12 милијарди. „Воде Војводине” су потписале уговор са 38 од 45 локалних самоуправа у Војводини, а помажу и оне са којима немају склопљене уговоре. То су питања којa локалне самоуправе немају капацитете да саме решавају. Такође, за скупштинском говорницом сам истакла важност чињенице да је милијарду динара намењено за унапређење руралних средина, што је такође, од велике важности- напомиње покрајинска посланица.

Из покрајинске касе за Кикинду: Од комуналне инфраструктуре до школа и културе

Наша саговорница указује да је укупно улагање из буџета АПВ у текућој години достигло 450 милиона динара. Када је реч о реконструкцији водоводне мреже, истиче, Управа за капитална улагања финансирала је пројекте у у области водоснабдевања са 200 милиона за замену 8 км водоводне мреже, од чега је 95 милиона реализовано у овој години, а радови се настављају заменом азбестних цеви у наредној години- указује Хрњакова и истиче да је град активно учествовао на бројним конкурсима. Предочава подужи списак улагања у години на измаку:

-Покрајински секретаријат за пољопривреду је за магистрални вод определио 36 милиона, 12 милиона за уређење атарских путева, 3,6 милиона за изградњу канализационе мреже. Секретаријат за спорт и омладину 5 милиона за инвестиционо одржавање објекта ФК „Црвена звезда“ у Руском Селу, Секретаријат за грађевинарство, енергетику и саобраћај обезбедио је 4,8 милиона за увођење система за мерење брзине возила на раскрсницама Милоша Великог, Стевана Синђелића и Стевана Сремца,. Покрајински секретаријат за урбанизам је 3,3 милиона обезбедио за израду Просторног плана Кикинде и Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, а за реконструкцију црпне станице Јаша Томић милион динара. Покрајински секретаријат за образовање финансирао је радове и набавку опреме у више школа: „Јован Поповић”, „Жарко Зрењанин”, Техничка школа, „Фејеш Клара”, „Глигорије Попов”, Економско-трговинска школа, „Миливој Оморац”, „Васа Стајић”, Средња стручна школа, „Милош Црњански”.

Покрајински секретаријат за регионални развој и међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу дао је 3 милиона за Дане лудаје, а милион за израду документације за изградњу бициклистичке стазе. Секретаријат за енергетику и грађевинарство 2, 2 милиона за пројекат штедљиве расвете у Спортском центру „Језеро”, а Секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине за регресирање превоза средњошколаца 5 милиона. За пројекат Еколејкс, Секретаријат за финансије дао је два милиона динара, Покрајински секретаријат за културу 1,5 милиона за реализацију пројекта израде противпожарне ПТД за зграду Курије, а 400.000 динара за пројекат Народног позоришта. Покрајински секретаријат за спорт је издвојио 678.000 динара за ОФК Кикинду. За изградњу јавне расвете од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице недавно је опредељено 54,2 милиона динара. Укупна улагања из покрајинске касе у наредној години уз ненаменске трансфере и текуће приходе за припремно предшколски програм премашиће 550 милиона, наводи Станислава Хрњак.

Буџет АП Војводине већи за петину

Скупштина АП Војводине на последњој седници усвојила је предлог покрајинског буџета за 2023.годину чија висина је 108,5 милијарди динара што је за 20,1 милијарду односно 22,7 одсто више у односу на овогодишњи буџет. Фискални дефицит пројектован је у износу од 9,3 милијарди што је 9,5 одсто укупних прихода- наводи посланица из Кикинде која је у Скупштини Војводине председница Одбора за образовање и науку и председница Зелене парламентарне групе.

-О капиталном делу буџета сведоче и планирана реконструкција Каменице 3, реконструкција Каменице 1, реконструкција клиника за урологију, офталмологију, максифацијалну хирургију, оториноларингологију и пластичну хирургију у Клиничком центру Војводине, затим јединице интензивне неге на кардиохирургији Института за кардиоваскуларне болести- указује на поједина од планираних улагања.

И градска пијаца удруженим средствима

-Највећи капитални пројекат који је Покрајинска влада подржала на територији града у претходном периоду је изградња нове, модерне градске пијаце. Укупна инвестиција вредна је 334 милиона динара, од чега је покрајина издвојила нешто више од 72 одсто што је 242 милиона динара, а Град Кикинда 92 милиона- подсећа наша саговорница.

Политички програм СНС

Станислава Хрњак изабрана је за посланицу у Скупштини АП Војводине на изборима у јуну 2020. Са значајним политичким искуством и талентом, успешно залагање за свој град код виших инстанци, темељи на јасној визији развоја и препознавању потреба грађана као окосницама политике СНС.

-Политички програм и политички циљеви Српске напредне странке сада су практично дошли на један ниво дискусије о постигнутим резултатима за ове године, где се прича о обиму и квалитету резултата који више нико неће моћи да спусти лествицу ниже. Подигли смо стандард очекиваних резултата захваљујући програму и политичким циљевима Српске напредне странке- јасна је Хрњак, која је, као повереница, заједно са Николом Лукачем, на челу Градског одбора напредњака.

Уважили приговоре пијачара: Постављена врата, биће у функцији за неколико дана

Jelena Trifunović децембар 27, 2022

У Јавном предузећу за комуналну инфраструктуру Кикинда нису остали глуви на примедбе продаваца на кикиндској пијаци. Након што су се уселили у нов, простран и модеран пијачни простор, са доласком хладнијег времена испоставило се да би улазе у пијацу требало затворити.

Промаја на радном месту није добродошла, а не прија ни купцима.

Клизна врата на сва три улаза сада су постављена, а после повезивања са електричним инсталацијама, биће, како сазнајемо, у функцији наредних дана.

Нови циклус „Узми рачун и победи“

Jelena Trifunović децембар 27, 2022

Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а, организује нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“. Први круг трајаће од 12. јануара до 25. фебруара 2023, а уместо слања фискалних рачуна у ковертама, грађани ће право учешћа остварити регистровањем рачуна путем мобилне апликације „Узми рачун и победи“, коју је развила Пореска управа Србије.

Апликација „Узми рачун и победи“ доступна је у Гугл Плеј и Епл продавницама, а скенирање рачуна почело је од суботе, 24. децембра. У игри могу да учествују само рачуни који садрже QР код, а друга важна новина јесте да сваки рачун може да буде добитни – није прописана минимална вредност и сваки учесник може да региструје неограничени број рачуна.

Укупни наградни фонд обухвата 10 станова у Београду, укупне вредности од скоро 1,7 милиона евра. Предвиђено је пет јавних извлачења, у емисији која ће бити емитована уживо на Првом програму РТС-а, суботом од 18 часова, од 28. јануара до 25. фебруара. У свакој од емисија биће додељена по два стана. Право учешћа у првом и сваком наредном извлачењу имаће фискални рачуни унети до 12 часова на дан извлачења. Они рачуни који буду регистровани након тога или који не буду извучени у емисији, имају право учешћа у наредном извлачењу. Такође, сви рачуни који не буду добитни у овом кругу наградне игре, биће у конкуренцији за награду у другом кругу наградне игре у другој половини 2023. године.

Право учешћа имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Након преузимања и инсталирања апликације, потребно је да се направи кориснички налог. Неопходно је унети број мобилног телефона, име и презиме, место, адресу и број личне карте и означити поља која потврђују да је реч о пунолетној особи и да прихвата правила наградне игре и приватности. Након клика на дугме „Регистрација“, учесник ће на број мобилног телефона добити СМС поруку са кодом који је потребно унети у апликацију и завршити креирање профила. Сваки грађанин, поред свог, у апликацији може да отвори још четири налога, примера ради за чланове своје породице што ће олакшати старијим особама и другим лицима којима је потребна помоћ с новом технологијом, да учествују у наградној игри.

У игри могу да учествују само рачуни који садрже QR код и издати су на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији. Сваки фискални рачун може да буде регистрован у апликацији на два начина – једноставним скенирањем QR кода или ручним уношењем ПФР броја и ПФР времена, који су отиснути на доњој половини сваког рачуна. Важно је обратити пажњу на то да је реч о врсти рачуна „Промет-продаја“ (ознака се налази у горњем делу рачуна, изнад списка купљених производа или услуга). Апликација ће сваком учеснику послати обавештење да ли је успешно унео рачун и неће дозвољавати регистрацију истог рачуна више пута. Такође, учесници ће моћи да остваре увид у све своје скениране рачуне путем апликације, тако да не морају да чувају рачуне у папиру.

За сваки успешно скенирани или ручно унети рачун, учесници ће добијати свој јединствени код који се састоји од два слова и шест бројева (нпр. АА000000). Уместо коверата из базена, у новој наградној игри биће извлачени ови кодови. До добитног кода ће се долазити извлачењем куглица из бубња Државне лутрије Србије, у студију Радио-телевизије Србије.

Сва питања о наградној игри грађани ће моћи да поставе контакт центру који ће водити НАЛЕД, путем и-мејл адресе kontakt@uzmiracun.rs. Као и до сад, најважније информације о „пореској лутрији“ и сузбијању сиве економије биће доступне на националном порталу www.uzmiracun.rs.

(ВИДЕО) Ради се пуном паром: Упоредо са изградњом фабрике воде, замена магистралног вода

Jelena Trifunović децембар 26, 2022

У току је замена магистралног вода у дужини од 470 метара, од фабрике воде до улице Марка Миљанова. Цевовод који од водозахвата Шумице водом снабдева град стар је више од 40 година.

Радове финансирају Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство са 36 милиона и Град са 18 милиона динара. Градилиште су данас обишли градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Мирослав Дучић заједно са Чедом Гвером, в.д. директора ЈП Кикинда.

Градоначелник Лукач истакао је важност подршке републике и покрајине како би Град Кикинда решио вишедеценијски проблем пијаће воде. Очекивања су да почетком 2024. године фабрика воде буде комплетно у функцији, рекао је градоначелник и истакао да у 2023. креће изградња мини постројења у четири села, а након тога и у осталим месним заједницама.

У ЈП Кикинда наводе да ће реконструкција магистралног вода бити завршена и пре рока од 270 дана.

У Новој години пензије веће за 12,1 одсто

Jelena Trifunović децембар 26, 2022

Према календару јануарских исплата Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, пензије ће следеће године први добити корисници из категорије самосталних делатности и то у четвртак 5. јануара, када ће примања за децембар почети да пристижу и онима који их примају преко текућих рачуна и онима којима пензије стижу на кућне адресе или их подижу на шалтерима пошта.

Дан касније, 6. јануара почеће исплата за војне и пољопривредне пензионере, без обзира на то за који начин исплате су се определили, док ће најбројнији, дакле пензионери из категорије запослених пензије почети да добијају 10. јануара. Тада ће почети исплата за оне кориснике који примања добијају путем текућих рачуна, а дан касније за остале.

Са децембарским чеком пензионерима ће стићи исти износи као и приликом претходне, новембарске исплате, док ће чекови за повишицом од 12,1 одсто почети да им пристижу почетком фебруара, када следује исплата пензија за јануар.

(Танјуг)

321075964_1370084397061871_9000509376141877177_n

Преминуо Марко Вуковић (98), почасни грађанин Кикинде

Jelena Trifunović децембар 25, 2022

У Општој болници Кикинда данас, у 98-ој години преминуо је суграђанин Марко Вуковић, почасни грађанин Кикинде и до сада, последњи преживели учесник ослобођења града у Другом светском рату.

Вуковић је рођен 1925. године у Цетини у Далмацији, а његова породица се убрзо потом населила у Руско Село јер је отац, као добровољац у Првом светском рату, ту добио земљу. Ратне околности и окупација земље, од младића су, причао је, начинили скојевца. Рањен је на Сремском фронту. Рођени брат Петар погинуо је у рату, у селу Јабука.

-Од почетка смо знали да се мора истрајати у борби против окупатора. Били смо јасно за ослобођење земље и народноослободилачки покрет. А ја сам био сналажљив, продоран. Звали су ме Макица- причао је Вуковић.

После рата, завршио је Војну академију у Београду и службовао у Сарајеву, Пожаревцу, Бијељини и Тузли. Успешно се опробао и на даскама које живот значе.

За почасног грађанина Кикинде проглашен је 6. октобра прошле године, на 77. годишњицу обележавања ослобођења града. Виталан, бистрог и живог духа пленио је ведрином и био редован учесник обележавања свих важних историјских датума из НОР-а.

Сахрана ће се обавити у среду у 13 сати на Мокринском гробљу.

(ВИДЕО) Божић по грегоријанском календару: Поноћној миси присуствовали и градски челници

Jelena Trifunović децембар 25, 2022

У Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди у поноћ између Бадњег дана и Божића, најрадоснијег хришћанског празника, служена је света миса која се зове Поноћка. Верује се да баш тада долази из мрака Божије светло. Божићној миси коју је служио жупник Ласло Бевиз присуствовао је велики број верника, као и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама које се налазе у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звезду. Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.

Божићно славље код Римокатолика траје све до празника Света три краља 6. јануара.

У кућама верника -адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

Осим католика, Божић у Србији данас славе и протестантске цркве, али и припадници румунске националне заједнице, иако су православне вероисповести, јер поштују такозвани ревидирани јулијански календар.

Свима који данас славе Божић, Кикиндски портал честита празник уз најлепше жеље.

Градски челници на свечаној миси

У Римокатоличкој цркви у Кикинди после неколико година, поново је Божићна миса служена у поноћ, а не у вечерњим сатима. Поред градоначелника Лукача, поноћној миси присуствовала је и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник скупштине Младен Богдан, чланови Градског већа Рамона Тот, Мирослав Дучић, Саша Танацков, као и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника. Поноћну мису која је служена у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког“ преносила је уживо и Радио телевизија Војводине. Божићну честитку суграђанима упутили су жупник Ласло Бевиз, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Рамона Тот.