Uskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak. Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan svetle ili bele nedelje.
Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ugošćavaju se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, nastavlja se hrišćanska radost. U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka vodom. Momci obilaze fijakerima devojke u selu i vode tamburaše ili sami sviraju, a nose kanticu ili ćup pomoću kog će politi devojku. Prema običaju, momak koji polije devojku, baš nju će zaprositi te godine.
Prema narodnom verovanju, danas treba hranu i jaja podeliti siromašnima da i oni osete radost praznika i da bi domaćinu godina bila srećna i berićetna.
Za sedam dana je Pobusani ponedeljak. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik drži parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Na taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na groblje i dele se siromašnima.
Da sreća prati uporne, potvrđeno je na današnjoj svetskoj, a našoj tradicionalnoj manifestaciji. Pravnik iz švedskog grada Halmstada Dušan Radić (70) pobednik je Svetskog prvenstva u tucanju farbanim uskršnjim jajima čiji je Mokrin danas bio domaćin 33. put.
– Imao sam neverovatnu tremu tokom takmičenja, ruke su mi podrhtavale sve vreme. Do sada mi je najveći uspeh bio četvrto mesto, a učestvovao sam već desetak puta. Priželjkivao sam da budem među prva tri mesta, da stanem na to postolje i danas mi se zaista i posrećilo. Bio je veoma dug put pronaći najtvrđe jaje. Nisam se nadao pobedi. Presrećan sam- podelio je Radić utiske nakon finala.
„Čelično“ jaje je, odakle drugde, nego iz Mokrina čiji meštani tvrde da se ovde oduvek znalo ko ima najjačeg guska i najtvrđe jaje.
Svečano je danas u pravoslavnim hramovima u Kikindi gde su u prisustvu velikog broja sugrađana, služene uskršnje liturgije. Najveći hrišćanski praznik koji izražava suštinu hrišćanske vere, sugrađanima je čestitao prvi čovek grada Nikola Lukač, koji je sa saradnicima, prisustvovao liturgijama u Hramu Svetih Kozme i Damjana i u Hramu Svetog oca Nikole.
-Svim mojim Kikinđanima, svima koji danas slave želim srećan Uskrs uz tradicionalni pozdrav „Hristos vaskrse”. Najradosniji i najveći praznik u hrišćanstvu dočekujemo u pozitivnom duhu. Sugrađanima želim da u miru, blagostanju, u toplini porodičnog doma proslave najveći hrišćanski praznik i da pobedu života nad smrti dočekamo sa novom energijom i mudrošću koja će nam na dostojanstven način pokazati put da prebrodimo sve izazove. Želim svima mnogo zdravlja, radosti, sreće i veselja, mir i spokoj, i da ove praznične dane provedu sa najmilijima- poručio je Lukač.
Praznik nad praznicima predstavlja suštinu hrišćanske vere jer uskrsnuće označava pobedu života, poručio je starešina Hrama Svetog Nikole, otac Miladin Spasojević.
-Ovo je najveći praznik koji hrišćani slave, kada je Gospod pobedio smrt. Danas je radost velika. Videli ste da je bilo mnogo ljudi, došli su sa svojim brigama i nevoljama da kažu Bogu ono što ih muči. Želim da čestitam svim hrišćanima, neka svima Božija svetlost zasija, neka se anđeli jave da je Bog na visinama, a svet pun slave njegove, neka kažu da je Hristos vaskrsao, čeka sud svoj da dođe sa anđelima i oblacima nebeskim, tada će sva plemena zemaljska da proplaču kada vide kako nisu razumela reči njegove. Neće svako koji govori Gospode, uđi u carstvo nebesko, ni onaj koji se lažno kune, nego onaj koji ispunjava volju Božju.
– Želim svima da poručim da je ludost udovoljavati drugima kroz molitvu i trpljenje, nego sve što činimo za svoju veru, treba da činimo zbog Boga i svoje duše. Onaj koji mrzi nekoga, nije hrišćanin. Mi kao pravoslavni Srbi, mada nam pripisuju, nikada nismo pravili nevolje nekome, već branili. I ovde u hramu svedočimo Hrista, da će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima i njegovom carstvu neće biti kraja. Neka svima bude na mnogaja ljeta, da dočekamo još mnogo Vaskrsa i lepih praznika koje slavimo. Živi i zdravi bili- poručio je u uskršnjoj čestitki protonamesnik Miladin Spasojević.
Prazničnu atmosferu, već po tradiciji, upotpunila su kostimirana deca, glumci iz Pozorištanca Lane“ koja su, nakon liturgije, sugrađanima delila farbana uskršnja jaja.
U porodičnoj kući u Ulici Vojvode Putnika 152 jutros oko 1.20 izbio je požar. Vatra je uništila veći deo krova i deo kuće i pričinila veliku materijalnu štetu. Na sreću, u požaru nema povređenih.
Vatra je izbila u pomoćnoj prostoriji i potom se proširila na krov.
Iz Policijske uprave Kikinda potvrđeno nam je da je požar prijavljen u 1.22. Vatrogasci su sa tri vozila odmah izašli na teren i nekoliko sati gasili vatrenu stihiju.
Na fakultete Univerziteta u Novom Sadu u ovoj školskoj godini, upisano je 48.874 studenata što je za 680 studenata više u odnosu na prethodni period. Informacije o upisu studenata na fakultete Univerziteta u Novom Sadu, kao i prijemu u studentske centre razmatrane su na jučerašnjoj sednici Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine, kojim predsedava Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica iz Kikinde.
-Svake godine se upoznajemo sa tim podacima i diskutujemo. Na Univerzitetu u Novom Sadu najveći broj programa u visokoškolskim ustanovama organizuje se na srpskom jeziku, ali se polaganje ispita i slušanje nastave na akreditovanim studijskim programima realizuje i na jezicima manjina, kao i na engleskom jeziku. Učiteljski fakultet u Subotici nastavu izvodi isključivo na mađarskom jeziku, a Medicinski fakultet u Novom Sadu ima akreditovana tri studijska programa na osnovnim akademskim studijama i jedan na doktorskim, na engleskom jeziku. Imamo 500 studenata koji studiraju na engleskom jeziku, pored Medicinskog fakulteta i na Fakultetu tehničkih nauka i na Tehnološkom- ukazuje Stanislava Hrnjak.
Kako ukazuje naša sagovornica, Odbor za obrazovanje i nauku razmatrao je i Informaciju o studentskim domovima.
-U Vojvodini usluge smeštaja studentima čije se školovanje finansira iz budžeta obezbeđuju se u studentskim centrima u Novom Sadu, Subotici, kao i domovima učenika u Vršcu i Kikindi. Postoji i studentski dom „Evropa” u Novom Sadu za studente koji su osnovno ili srednje obrazovanje završili na mađarskom jeziku, kao i studente srpske nacionalnosti koji su državljani Mađarske, a studiraju na nekom od fakulteta novosadskog Univerziteta. Postoji i privatni studentski dom u okviru fakulteta „Edukons” u Novom Sadu- navodi predsednica Odbora za obrazovanje i nauku AP Vojvodine.
Interesovanje za studentske domove u Novom Sadu veće od kapaciteta
Za razliku od manjih centara poput Subotice ili Vršca, u Novom Sadu kapaciteti studentskih domova ne mogu da prime sve zainteresovane akademce.
-Interesovanje je veće nego što su kapaciteti. Studentski domovi u Novom Sadu realizuju oko 80 odsto predatih zahteva, a 20 odsto onih koji žele, ne budu smešteni, iako domovi imaju jedan broj jedicima za smeštaj po ekonomskim cenama, ali je to opet nedovoljno. Za prijem u Studentski centar Novi Sad bilo je prijavljeno 3757, a primljeno je 3024 studenata. Važno je napomenuti i to da je 10 odsto kapaciteta obezbeđeno za studente iz osetljivih društvenih grupa. Pokrajinska vlada učestvuje u adaptaciji prostora, kako bi u perspektivi videli šta je najpotrebnije. U manjim studentskim centrima, pa i u Kikidi, uvek postoji mogućnost da 100 odsto zahteva bude ispunjeno. Dom učenika i studenata „Nikola Vojvodić” u Kikindi je kvalitetno ocenjen i može da primi sve zainteresovane, a tako je i u Vršcu i Subotici.
Ulaganja u unapređenje studentskog standarda
-Resorni sekretarijat opredeljuje sredstva za unapređenje uslova. Studentski centar u Novom Sadu je prošle godine od resornog sekretarijata dobio 4 miliona dinara, radiće se i adaptacija restorana 2 u Novom Sadu, radi se adaptacija u Studentskom domu „Feješ Klara”, Studentski centar u Subotici je dobio dva miliona za izvođenje radova. Kako što kvalitetniji i efikasniji smeštajni prostor da se obezbedi studentima, o tome smo detaljno razgovarali na sednici Odbora- ukazuje Stanislava Hrnjak.
Studentski centar Novi Sad investira značajna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju svih studentskih domova u Novom Sadu, i domova u Somboru i Zrenjaninu. S tom praksom se nastavlja i ove godine. Studentski dom „Dr Zoran Đinđić” u Somboru potpuno će biti rekonstruisan, a očekuje se da radovi vredni oko 40 miliona dinara, koje finansira Pokrajinska vlada, počnu krajem proleća ili početkom leta.
Odbor za obrazovanje i nauku Autonomne pokrajine Vojvodine na jučerašnjoj sednici razmotrio je i Predlog odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine i predložio Skupštini njeno usvajanje.
Na budžetu 51 odsto studenata
Na visokoškolskim ustanovama u Vojvodini ima 62.644 studenata. U školskoj 2021/22 godini u Vojvodini, četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje završilo je 12.779 učenika.
Na Univerzitetu u Novom Sadu, visoko obrazovanje se ostvaruje na 14 visokoškolskih ustanova odnosno umetničkih akademija. Iz budžeta se finansira 51,09 posto studenata.
Na današnjoj sednici Skupštine grada predstavljen je podatak da je Grad Kikinda među pet lokalnih samouprava koje prednjače na konkursu Ministarstva za brigu o selu koje daje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća. To govori i o unapređenju kvaliteta života u našim selima, ukazao je prvi čovek grada Nikola Lukač.
-Mladi parovi su dobijenim sredstvima kupili 32 kuće u 2021. godini i 33 kuće u 2022. godini, završavamo još nekoliko. Da nije atraktivno, ne bi se toliko bračnih parova opredelilo da žive u selima. Kulturno-umetnička društva žive, grad i saveti MZ podržavaju njihov rad, kao i rad sportskih klubova i udruženja. Svi se ponosimo i brojnim manifestacijama u selima, tu smo da ih podržimo. Razgovaramo sa građanima i donosimo zaključke šta su prioriteti. Oko 143 miliona je uloženo u sela, ali sredstva idu i iz drugih konkursa koji nisu striktno opredeljeni za sela- istakao je Lukač.
Gradonačelnik je izneo i podatke o ulaganjima u putnu infrastrukturu od 2014 do 2022 godine. Podsetio je da predstoji izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, a potom i u ostalima.
-U Nakovu je urađeno devet ulica, parkinzi kod Lovačkog doma, vrtića, Vatrogasnog doma. U Banatskom Velikom Selu 13 ulica, planirano je još dve. U Mokrinu šest ulica, treba još pet, u Iđošu osam, ostala je još jedna, u Novim Kozarcima šest ulica, predviđene su još tri. U Ruskom Selu tri, ostale su još dve duge ulice. U Bašaidu su urađene tri, treba još pet, u Sajanu jedna i još jedna treba, u Banatskoj Topoli takođe jedna ulica.
-Rekonstrukcija puta od Kikinde do Ruskog Sela dogovarana je još od pre nekoliko godina, a realizuje se sada. Saniran je put od Tobe do ulaska u Banatsku Topolu, i od Ruskog Sela do Topole. Trudimo se da što više investicija izdejstvujemo. Podsetiću na četiri postrojenja za pijaću vodu, završena je nabavka za projektovanje mini postrojenja za Nakovo, Banatsko Veliko Selo, Mokrin i Bašaid. Preostala ćemo uraditi početkom naredne godine i pokušaćemo da ponovo dobijemo sredstva od pokrajine- napomenuo je prvi čovek grada.
Radislav Ivetić ostaje na čelu kikindskog Centra za socijalni rad. Novo poverenje ukazano mu je nakon isteka prethodnog mandata, što su odbornici izglasali na današnjoj sednici gradske skupštine.
Prethodno je Upravni odbor Centra za socijalni rad sproveo konkurs za direktora ustanove. Stigla je jedino Ivetićeva prijava uz koju je dostavio i Program rada za predviđeni mandatni period.
Ovaj diplomirani ekonomista je radio u AD ,,Livnica Kikinda” kao šef odeljenja špedicije, u RZZO–filijala Kikinda kao šef sektora za kontrolu doprinosa, u preduzeću ,,25. Maj DMK“ kao komercijalni direktor.
Od 2005. do 2008.godine bio je generalni direktor JP ,,Autoprevoz Kikinda”, dok je u istom preduzeću, od 2008. do 2011. godine obavljao poslove kordinatora plana i analize. Obavljao je funkciju vršioca dužnosti, a potom i direktora Centra za socijalni rad Kikinda u dva mandata.
Izbor novog člana Gradskog veća i usvajanje izveštaja o prošlogodišnjem radu i poslovanju mesnih zajednica obeležili su današnju sednicu gradske skupštine. Sednica je počela potvrđivanjem mandata odborniku Željku Radakoviću (SNS) iz Mokrina koji je seo u skupštinsku klupu umesto Srđana Sivčeva. Sivčev, dosadašnji šef naprednjaka u lokalnoj skupštini, u februaru je podneo ostavku zbog prelaska na mesto direktora u Istorijskom arhivu.
Željko Radaković, odbornik SNS
Predlog gradonačelnika Nikole Lukača da Nebojša Jovanov (SNS) bude izabran za novog člana Gradskog veća, podržala je skupštinska većina. Jovanov stupa na novu dužnost nakon što je njegov prethodnik Miroslav Dučić podneo ostavku zbog preuzimanja funkcije načelnika Severnobanatskog okruga.
Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine je član kabineta gradonačelnika Kikinde. Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik- predstavio je gradonačelnik u obraćanju.
Nebojša Jovanov, novi član Gradskog veća
-Predložio sam Nebojšu Jovanova Veću i Skupštini. Mislim da će kvalitetno i odgovorno ispunjavati sve zadatke i da ćemo dobiti kvalitetnog člana tima Gradskog veća, da zajedno kreiramo bolju budućnost u Gradu Kikindi. Predanost i marljivost ga delegiraju, radio je zajedno sa bivšim članom Gradskog veća na terenu, dobro je upoznat sa svim principima u radu koje sprovodimo- naglasio je Lukač.
Povodom izveštaja o radu i poslovanju mesnih zajednica u protekloj godini, resorni član Gradskog veća Ljuban Sredić ukazao je da su ukupna sredstva iznosila više od 104 miliona dinara, i da su u najvećoj meri iz gradskog budžeta. Sredić je rekao da bi pojedini saveti mesnih zajednica trebalo više da se angažuju da privuku sredstva iz drugih izvora.
-Najveći deo novca koriste za rad udruženja, to je u proseku 30 odsto ukupnih sredstava. Slede tekuća i investiciona održavanja objekata, i finansiranje plata zaposlenih i nadoknada za lica angažovana po privremenim i povremenim poslovima, uglavnom iz komunalne delatnosti. Na kraju prošle godine u mesnim zajednicama je bilo 19 zaposlenih, 16 lica je zaposleno na neodređeno vreme, tri na određeno, 22 radnika na privremenim i povremenim poslovima. Sredstva su u odnosu na prethodnu godinu veća za 10 odsto. Da bi se dobila kompletna slika, moraju se pomenuti i investicije u puteve, poljske puteve, i druge delatnosti.
-U investicije u objekte uloženo je oko 43 miliona iz budžeta grada, republike, pokrajine i drugih fondova. Konkretno 16,3 miliona je uloženo u Bašaidu za nastavak radova na kapeli, 11,4 miliona u Mokrinu za čišćenje deponije, u Ruskom Selu 8,4 miliona za rekonstrukciju objekta FK Crvena zvezda i za predškolsku ustanovu, u Banatskoj Topoli 6,5 miliona za kupovinu objekta Doma kulture. U putnu mrežu uloženo je 28 miliona dinara u svim mesnim zajednicama, Treba pomenuti i deo novca koji se usmerava na poljske puteve i otresišta, u Sajanu smo imali završetak poljskog puta između Sajana i Iđoša- rekao je Sredić.
Izveštaje o radu i poslovanju mesnih zajednica predstavili su predsednici Saveta Nedeljko Cimeša, Dušan Marjanović, Dejan Ivanović, kao i odbornici Milana Đurđević i Aleksandar Aćimov.
-Jako smo zadovoljni što je posle 17 godina Dom kulture otkupljen, nadamo se da ćemo ga vremenom rekonstruisati i privesti nameni. Povećan nam je budžet, pre toga smo godinama imali minimalni buddžet. Ogradili smo igralište i u centru sela popravili kišnu kanalizaciju- rekao je Nedeljko Cimeša, predsednik Saveta MZ Banatska Topola.
Predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović, između ostalog, ukazao je da je urađeno pet kilometara puta od Kikinde ka Ruskom Selu i Novim Kozarcima.
-Put je bio u katastrofalnom stanju. Nadam se da će ove godine da se nastave radovi kako bi se kompletan put završio. Hvala na borbi i zalaganju da dobijemo taj put- rekao je Marjanović.
Na primedbe Ladislava Tomića, odbornika opozicije iz DSS, da su ulaganja u selima mala, odgovorio je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan ističući da su budžeti mesnih zajednica značajno veći nego u prethodnom periodu.
-Da ne pominjemo period od 2008. do 2012. kada su sela bila potpuno zapostavljena i skrajnuta. Kada neko hoće da izokrene stvari i kaže kako mladi sada odlaze, to nije tako. Mladi sela odavno napuštaju , taj trend postoji pedesetak godina. Mi se borimo za to da mladi imaju podsticaj i želju da ostanu i da se vrate na selo- zaključio je Bogdan i pozvao odbornike da podrže izveštaje.
Nabavkom novog aparata za automatsku identifikaciju mikroorganizama, na rezultate mikrobioloških analiza, pacijenti više neće čekati četiri ili pet dana. Sa kompletnim antibiogramom, nalazi će biti dostupni za 12 sati, saznajemo od direktorice kikindskog Zavoda za javno zdravlje dr Sandre Radlović. Medicinski aparat biće kupljen zahvaljujući proteklom pokrajinskom konkursu na kom je za ovu namenu, kikindskoj zdravstvenoj ustanovi opredeljeno 4,7 miliona dinara.
– Mikrobiološke analize, analize izolata bakterija i gljivica biće znatno ubrzane. Za manje od 12 sati dobićemo kompletan rezultat analize zajedno sa antibiogramom. To će posebno biti od velike koristi pacijentima koji leže na jedinicama intenzivne nege i koji su životno ugroženi. Mi ćemo za 12 sati dobiti kompletan mikrobiološki nalaz na koji se do sada čekalo četiri do pet dana- ukazuje dr Sandra Radlović.
Na istom konkursu pokrajine, Zavodu za javno zdravlje sredstva u visini od 19,9 miliona dinara, opredeljena su za građevinske radove u prizemlju zgrade u ulici Kralja Petra Prvog.
– Zgrada je izgrađena početkom prošlog veka i potrebna je adaptacija. Nadamo se da će naši pacijenti i zaposleni dobiti savremenu, modernu zdravstvenu ustanovu kakvu i zaslužuju. Tokom izvođenja radova, proces rada sa pacijentima neće trpeti, biće im pružane sve zdravstvene usluge kao i do sada. Sigurna sam da će se ovim novim ulaganjima, zdravstvena zaštita podići na viši nivo- ističe direktorica ZZJZ.
Nakon sprovođenja javne nabavke, novi dijagnostički aparat biće kupljen i stavljen na raspologanje Centru za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje. Podsetimo da je od marta prošle godine, Centar za mikrobiologiju smešten u novoj zgradi u ulici Generala Drapšina, koja je izgrađena zahvaljujući sufinansiranju Pokrajinske vlade.
Dvodnevni, prvi „Kikinda kup” završen je večeras trijumfom skopske FK Makedonija „Đorče Petrov” koja je na Gradskom stadionu savladala 1:0 slovenačko NK Brinje iz Grosuplja dok je u borbi za treće mesto, istim minimalnim rezultatom, naša novosadska Vojvodina pobedila kazahstanski Mustang (Almati). Prethodno su Makedonci bili bolji (3:0) od Vojvodine, a Slovenci (1:0) od Kazahstanaca.
Pobednički pehar i zlatne medalje uručio je gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, drugoplasiranima su nagrade stigle iz ruku Dragana Pecarskog, gradskog većnika za sport, a Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, nagradila je trećeplasirane.
Za najboljeg igrača tunira proglašen je Admir Ljatifi iz redova Skopljanaca, kojemu je trofej uručio Zdravko Rauković, začetnik ”Kikinda kupa”, a za najboljeg čuvara mreže Aitu Aikin iz almatijevskog kluba koji je pozirao sa našim Markom Vukobratom, sportskim direktorom OFK Kikinde, nekadašnjim golmanom.
Dodajmo, osim pomenuta četiri polufinalista, juče i danas u našem gradu nadmetali su se još i: beogradska Crvena zvezda, budimpeštanski Ferencvaroš, temišvarski Galaksi i naravno OFK Kikinda. Na samom koncu sjajnog fudbalskog događaja, novinarima se obratila Jelena Čudanov.
– Predivno je bilo biti deo svega ovoga, svi koji su makar na kratko posetili tokom ova dva dana Gradski stadion, mogli su videti da je sve bilo besprekorno. Hvala Zdravku Raukoviću na ideji i svi ćemo se potruditi da turnir postane tradicionalan, a evo već danas imamo najave za iduću godinu koji bi novi klubovi mogli tada biti učesnici – zaključila je predsednica Sportskog saveza Kikinda.
