Чланови Посланичке групе пријатељства са Кином састали су се у Народној скупштини са делегацијом Коморе кинеских компанија у Србији и представницима амбасаде НР Кине, са којима су разговарали о могућностима за даље унапређење сарадње, као и о будућим заједничким пројектима.
Овом приликом Миленко Јованов, председник Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, истакао је да је захваљујући залагању и раду поменуте групе сарадња са Кином подигнута на виши ниво. То ће допринети успостављању још отворенијих односа између парламентараца две државе, као и ближој сарадњи привредника.
Градоначелник Кикинде Никола Лукач и директор кикиндског Спортског центра „Језеро“ Дејан Пудар присуствовали су састанку као представници локалне самоуправе. Кинеским привредницима представили су идејни пројекат који се односи на употребу гео-термалних извора у Кикинди као алтернативних извора грејања спортског објекта и смештајних капацитета и у туристичке сврхе.
Представници Коморе кинеских компанија у Србији оценили су да имају остварену ефикасну и успешну сарадњу са Владом Србије, Народном скупштином и локалним самоуправама, истичући да је Кина од краја 2022. године постала највећи спољно-трговински партнер Србије.
Припадници Министарства унутрашњих послова су данас, у акцији појачане контроле миграната на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди, пронашли 43 ирегуларна мигранта, који су превезени у прихватне центре.
Током акције која је спроведена је на подручју општина Кањижа и Нови Кнежевац полиција је претрагом терена пронашла две аутоматске пушке, 28 комада муниције, као и маскирне униформе.
Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање и ношење оружја и експлозивних материја, полиција је ухапсила држављанина Авганистана и он ће уз кривичну пријаву бити приведен Основном јавном тужилаштву у Сенти.
Акција је спроведена у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, а полиција ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и миграната, саопштила је Полицијска управа у Кикинди.
Меморијал Мирослав Антић, 38. по реду, окупио је у Мокрину, глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Варошком тргу кроз „Путоказ за сањаре и облаке” за који су сценарио написали Милорад Дамјановић, глумац и Тоде Николетић, писац на Микине записе подсетили су глумци Ана Софреновић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Миодраг Петровић, писац и есејиста Драган Јовановић Данилов, радио новинар, писац и рецитатор Ратомир Дамјановић, извођач Иван Лешчешен, певачица Даша Боснић из групе „Ођила“.
-Мика је за мене увек био чудесан писац –рекла је Ана Софреновић – Његова поезија има пуно поклоника и дивно је што се Мокринчани на овакав начин сећају свог мештанина који је пуно писао о Мокрину.
Ива Штрљић пети пут до сада била је део Меморијала, а како напомиње, сваки пут је другачије.
-Ово је најлепши начин да се сећамо песника светског гласа. Када би сам Мика гледао овај догађај био би презадовољан. Са песмама Мирослава Антића сам одрастала и као девојчица побеђивала на рецитарском такмичењима – истакла је Ива Штрљић.
Милорад Дамјановић први пут је био у Мокрину, а циљ сценарија који је написао за овогодишњи Меморијал био је да публика чује записе Мике Антића из разних места у којима је боравио. Тако су окупљени имали прилику да чују шта је доживљавао боравећи у Русији, Грчкој, Хрватској. О овим записима се мало зна, а важан је део опуса мокринског великана.
Меморијалу су присуствовали и градоачелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.
-На нама је да негујемо сећање на нашег великана. Важно је да сви будемо свесни лепоте и значаја Мике Антића, толико пута цитираног и без чијих се песама не може замислити одрастање не само данашњеих, него и будућих генерација – прецизирила је Дијана Јакшић Киурски.
Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја, као и да се завршава у понедељак, 26. јуна, када је „Дан Раше Попова“.
На бини су били и тамбурашки оркестар „Мокаси“, гитариста Жарко Новаков, а публици се представила и Петра Тодорић, која је отпевала песму „Плава звезда“ компоновану по тексту Мирослава Антића.
Фолклораши из Накова, Ђурђева, Зенице, Селенче, Дрвара, Ловћенца, Иловице из Северне Мaкедоније и Румуније били су учесници 13. Међународног фестивала фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“. Како би се на прави начин представили својим домаћинима прошетали су у дефилеу централном улицом и позвали их на концерт.
Организатор је КУД „Извор“ из Накова, а циљ је да се очува традиција и култура, истакла је Сања Роквић, председница.
-На нама је да децу и младе упознамо са другим културама, обичајима и традицијом, а оваква дружења су прави начин да то и постигнемо. Са већином учесника имамо дугогодишњу сарадњу, а фолклорци из Ђурђева, Иловице и Селенче први пут смо угостили и са свима се надамо будућој сарадњи – казала је Сања Роквић.
Радослав Боснић из АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара напомиње да је ово друштво учесник манифестације од самог почетка.
-Наше пријатљство брижно негујемо. Сваке године се узајамно посећујемо и сарађујемо – рекао је Боснић.
Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима.
-Чување традиције, културе и обичаја је важно и треба да га преносимо са колена на колено. Ово је начин да градимо нова пријатељства и одржавамо стара – напоменуо је Лукач.
Валентина Мицковски, чланица Градског већа пожелела је добродошлицу свим учесницима.
-Фестивал фолклора у Накову значајан је за Наково и Кикинду. Сваке године расте и на локалној самоуправи је да га подржава – напоменула је Мицковска.
Публика, окупљена у дворишту ОШ „Петар Кочић“, имала је прилику да ужива у народним играма разних крајева. Претходно вече наступиле су певачке групе из Брчког, Дрвара, Апатина и Остојћева са изворним песмама.
Војвођански савет за подршку талентима уприличио је у Градској кући у Суботици, једанаесту по реду, доделу награда ученицима основних и средњих школа, као и студентима високошколских установа који су постигли запажене резултате на различитим такмичењима и манифестацијама у областима друштвених и природних наука, спорту, ликовној и музичкој култури.
Међу награђенима су двојица Кикинђана- Тамаш Киш, талентовани баритон, студент на Академији уметности у Новом Саду и Факултету музичке уметности у Београду, и Марио Комарек, матурант ОШ „Фејеш Клара“, млади гитариста који ће школовање наставити у Средњој музичкој школи.
Таленти су награђени плакетама, поклонима и једнократним стипендијама, а захваљујући Мађарском националном савету, могу да учествују на кампу Ержебет и на студијском путовању у Темишвару крајем лета.
Свечаности је присуствовао др Золтан Маружа, државни секретар за јавно образовање у Министарству унутрашњих послова Мађарске, Петер Бајор, извршни председник Удружења мађарских организација за подршку талентима, Ана Андреа Бениовски, конзул Генералног конзулата Мађарске у Суботици, Татјана Варју Потребић, чланица Извршног већа Мађарског националног савета задужена за питања образовања, Јанош Пушкаш, војвођански директор Педагошког завода и саветник председника општине Суботица Хајналка Матин.
Неколико случајева заразе инфективним еритемом код деце вртићког узраста дијагностиковано је у кикиндском Дечијем диспанзеру. По појави симптома, родитељи најчешће помисле да је реч о алергији.
Ово вирусно обољење изазива Парвовирус Б19, црвенило образа и кожни осип су карактеристични симптоми, али у раној фази, могу деловати као алергија, сазнајемо од др Горане Гајски, педијатра у Дечијем диспанзеру.
-То је ређа инфекција код деце предшколског и школског узраста, која се манифестује кожним променама. Пре избијања осипа, може се јавити благо повишена температура, бол у грлу, малаксалост. Тек са појавом карактеристичне оспе, можемо да поставимо дијагнозу јер су почетне промене дискретне. Она подразумева црвенило образа, то је типичан знак, због чега се ова болест назива још и „синдром ошамарених образа”. Јављају се ружичасте промене на рукама, трупу и ногама које могу да добију сливен, мрежаст изглед, па се описују и као “мрежасте чарапе”. Када се прошире, промене су најгушће на рукама и на трупу. Трају шест, седам дана, могу да избледе, нестану и да, ако се дете јаче узбуди, изложи сунцу или топлоти, опет поцрвене. Ово може да се дешава и наредних неколико недеља. Не ради се о враћању болести већ о њеном природном току- објашњава др Гајски.
Вирус се преноси капљично попут респираторних инфекција. Сматра се да је имунитет који се стиче преболевањем доживотан, око 60 одсто одраслих има антитела. Због тога је ово превасходно болест деце. Најчешћа је у узрасту између четири и 14 година, а инкубација је од четири дана до три недеље указује др Гајски.
– Код одраслих који нису преболели овај вирус, може да се јави упала зглобова која се манифестује боловима и отоцима најчешће зглобова ручја, колена и скочних зглобова. Може доћи до отежаног обављања свакодневних активности или хода. Ово стање је пролазно, траје неколико дана или недеља, ретко више месеци. Због тога је ову инфекцију лакше преболети у дечијем узрасту. Код деце је клиничка слика блага, блажа него код осталих вирусних осипних болести. Оспа углавном не сврби, пролази спонтано, а компликације су веома ретке. Лично у претходне две године нисам у ординацији видела ову вирусну инфекцију, али сам се у протеклих недељу дана сусрела са четири случаја код деце вртићког узраста. Сви су били доброг општег стања и без повишене температуре – наводи др Гајски.
Директор Спортског центра „Језеро“ Кикинда Дејан Пудар, уз сагласност Управног одбора ове установе, донео је одлуку о попустима на летње сезонске картице од 10, 25 и 50 улазака за пензионере и родитеље односно старатеље који самостално и непосредно брину о деци, као и о поклон од 10 улазака за летњу сезону на отвореним базенима за сву децу регистроване спортисте узраста од 7 до 14 година.
Пензионери остварују попуст од 50% на сезонске летње картице за отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда од 10, 25 и 50 улазака уз личну карту и пензионерску картицу из ПИО фонда.
Родитељи или старатељи деце који самостално брину о деци остварују попуст од 20% на сезонске летње картице за отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда од 10, 25 и 50 улазака уз доказ о разводу или умрлицу супружника, пребивалишту детета и решење о старатељству.
Сва деца регистровани спортисти клубова на територији града Кикинда узраста од 7 до 14 година, уз потврду Гранског савеза остварују право на поклон од 10 улазака за летњу сезону 2023. на отвореним базенима Спортског центра „Језеро“ Кикинда. Потребно је да овлашћена лица клубова донесу сезонске картице својих спортиста и оверен списак од стране Гранског сазеза.
– Пре свега, морам да напоменем, да смо ову одлуку донели ослушкујући жеље и потребе наших суграђана и уважавајући њихове сугестије. Уз већ постојеће сјајне попусте и продајне акције, желимо да омогућимо лакши приступ свима на отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда- рекао је директор Пудар.
– Што се тиче наших најстаријих суграђана, потписан је споразум са ПИО фондом, да уз личну карту и пензионерску картицу пензионери остварују разне и високе попусте, до 80% на неке од услуга Спортског центра „Језеро“ Кикинда, али с обзиром на то да је тај уговор на снази од октобра, а поштујући потребе и велико интересовање наших најстаријих суграђана, одлучили смо да омогућимо попуст од 50% на сезонске карте са 10, 25 и 50 улазака уз личну карту и пензионерску картицу од данас.
-Такође, родитељи који непосредно воде бригу о деци остварују попуст на сезонске картице од 10, 25 и 50 улазака у висини од 20%. Потребно је да родитељи дођу са траженом документацијом у управну зграду Спортског центра „Језеро“ Кикинда, како би остварили наведени попуст- прецизирао је директор Спортског центра и нагласио:
-Највише смо поносни што смо, у сарадњи и уз подршку града Кикинда и спортског савеза Кикинда, успели да направимо фантастичну поклон акцију за најмлађе спортисте. Деца до 7 година старости свакако имају бесплатан улаз на базене Спортског центра „Језеро“, а од данас сва деца од 7 до 14 година, која су регистровани спортисти у спортским клубовима са територије града Кикинда добијају по 10 бесплатних улазака на отворене базене Спортског центра „Језеро“. Потребно је да се родитељи обрате матичним клубовима у којима им тренирају и за које се такмиче деца, како би остварили попуст – напоменуо је директор Спортског центра „Језеро“ Дејан Пудар.
Ребалансом буџета АП Војводине који су посланици усвојили на јучерашњој седници покрајинске скупштине, буџет је увећан за 8,1 милијарду динара.
Значајна средства планирана су за установе образовања. На листи капиталних улагања у школе је и Кикинда. Ребалансом покрајинског буџета 150 милиона динара планирано је за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.
На седници Скупштине АП Војводине, посланици су дали зелено светло и за израду плана за транспортни гасовод Ново Милошево- Кикинда, који ће финансирати НИС АД. Због повећане производње киселог гаса, НИС планира изградњу гасне турбине у Новом Милошеву и когенеративног постројења у Кикинди. Наиме, кисели гас који се до сада само спаљивао, уз додатак природог гаса, користиће се за производњу електричне и топлотне енергије.
Капитални део буџета покрајине је рекордан и износи 35,3 одсто. Улагања су чак три и по пута већа у односу на 2016. годину.
Како је истакао председник Покрајинске владе Игор Мировић, то најбоље потврђује колико је покрајински буџет снажан замајац за економски и укупни развој Војводине.
Са Дунава из Новог Сада у среду је кренула 13. по реду Међународна регата „Воде Војводине“, која ће трајати до 30. јуна.Овогодишња регата ће за девет дана пловидбе прећи маршруту од 250 км по војвођанским рекама и каналима, на релацији: Нови Сад-Тител-Зрењанин-Житиште-Михајлово (Јанков мост)-Нови Бечеј-Бечеј-Србобран-Бачки Петровац-Нови Сад, а слоган регате је „Канали пловни, за равницу плодну”.
Слоганом овогодишње регате желимо да истакнемо значај и важност одржавања и чишћења каналске мреже и канала у нашој северној покрајини, навели су у ЈВП „Воде Војводине“.
Ово предузеће управља са 600 километара пловне каналске мреже и на том пловном путу се налази чак 16 бродских преводница које су неопходне за његово функционисање. Ове године регаташи ће први пут проћи кроз реконструисану преводницу Клек, реконструисану захваљујући средствима из ИПА пројекта прекограничне сарадње Румунија-Србија.
„Трудимо се да истакнемо наутички и туристички потенцијал локалних самоуправа кроз које пролазе наша каналска мрежа. У претходних годину дана смо поставили преко 100 пецарошких места дуж канала у нашој северној покрајини. Војводина је некада била мочварно подручје, али захваљујући улагању у пољопривреду и каналску мрежу постала је изузетно погодно и плодно пољопривредно тло. ЈВП „Воде Војводине“ је ове године обезбедило чак рекордних четири милијарде динара за улагање у каналску мрежу и водне објекте, како бисмо обнављали постојеће и правили нове системе за одводњавање и наводњавање“, изјавила је Бојана Пећо-Финџановић, саветница директора ЈВП Воде Војводине. Она се захвалила локалним самоуправама које су домаћини регате на сарадњи и пожелела регаташимA пријатну пловидбу, а позвала је грађане да се придруже прослави Међународног дана Дунава – 29. јуна на новосадском Штранду.
„Календарски гледано, овај дан коинцидира са почетком лета и где ћете лепшег и занимљивијег догађаја. Ово је једна прелепа манифестација и свим учесницима желим да им сваки секунд у Новом Саду буде пријатан и да им сваки талас буде угодан. Регата ће се 29. јуна вратити на купалиште Штранд и тада ће бити централна манифестација поводом обележавања Међународног дана Дунава“, изјавио је Александар Петровић, помоћник градоначелника Новог Сада.
Овогодишња регата подржана је од стране Покрета горана Војводине и Града Новог Сада, који ће ове године први пут бити домаћин регаташима и то на Међународни дан Дунава, 29. јуна, када ће на Шпицу за све грађане бити организован забавно-едукативни програм, уз вожњу по Дунаву за најмлађе, жонглере ватром, концерт групе „Амајлија“ и ватромет.
И после вишемилионских улагања, пут Иђош- Ада није легализован, нема употребну дозволу, нити је безбедан за саобраћај
Фирма Зорана Милешевића „3Д- Пројект” као подизвођач подизвођача за грађевински „подухват“ за који није била расписана ни јавна набавка, а односи се на путни правац Иђош-мост на Тиси код Аде, наплатиће из градске касе чак два милиона евра(!). Милион евра за наводне хитне радове и исто толико на име камате. Резултат је блокада рачуна града за коју се ових дана, суграђани с правом питају како ће утицати на даље функционисање градских предузећа и установа, исплату социјалних давања, планиране инвестиције…
Да је од почетка, више него сумњива пословна шема преко Фонда за капитална улагања, представљена као развојни инфраструктурни пројекат, била замишљена тако да се огроман новац слије у приватне џепове, указује низ чињеница. Пут ни дан данас, после вишемилионских улагања није легализован, није добијена употребна дозвола нити је безбедан за саобраћај. Ипак, кошта нас папрено.
–Грађани Кикинде добро знају ко је Зоран Милешевић и да је својевремено управљао Кикиндом и кадрирао– каже први човек града Никола Лукач у разговору за „Комуну“.
Лукач: Поднећемо кривичне пријаве против Милешевићевих марионета
— Отуда и иницијатива да баш кикиндска Дирекција за изградњу града буде носилац посла, док ни Чока, Ада, нити Нови Бечеј нису хтели то да прихвате. Озбиљне злоупотребе су начињене, документација не одражава реално стање, а одговорни које је Милешевић делегирао потписивали су оно што не одговара чињеницама. Зато ће Град поднети кривичне пријаве против појединаца који су били марионете Милешевића. Такође, на судску одлуку улажемо ванредни правни лек- ревизију Врховном суду, уздајући се да ће разум и морал превладати– истиче градоначелник Лукач.
И док су одговорни по задатку аминовали спорне радове, налази и „мишљења“ обиловали су пристрасностима које су, иако противно логици, резултирале поменутом пресудом, на основу које Милешевић откида позамашних два милиона евра из буџета. Илустративно је то што уговор о извођењу додатних радова никада није био склопљен, а у поступку није ни утврђено ко их је наложио. Нема ни анекса првобитног уговора.
„3Д- Пројект” наплатиће од Града 220 милиона динара
– Милешевић у спрези са саборцима из претходног режима отима од грађана Кикинде, деце, спортиста, талената, од културе, социјално угрожених, планираних инвестиција… Какав је „Нарвик“, такав је, слика и прилика, и пут који није завршен и нема употребну дозволу. Град ће изаћи из блокаде, редуковањем приоритета и трошкова. Дисциплиновано и одговорно ћемо прерасподелити новац и град ће нормално функционисати. Неке пројекте ћемо можда одложити, али од њих нећемо одустати– истиче први човек града.
Бизарности целог случаја доприноси чињеница да Град није имао никакав уговорни однос са Милешевићевом фирмом, која је чак пропустила рок за пријаву потраживања, у ликвидациону масу Дирекције. Суду то није било од важности, као ни то што за радове, иако велике вредности, није било тендера.
О пословању фирме „3Д- Пројект” говори и то што је основана у новембру 2008. године (након доласка демократа на власт). Од 2019. њени приходи су били нула.
Опор је утисак што одјеци малверзација бивше власти, у Кикинди оличене у Зорану Милешевићу и његовим марионетама, и десет година касније, сустижу на наплату. Човек који је оставио град без хотела, без хладњаче, на руб пропасти довео више фирми, па и ОФК Кикинду, сад је блокирао град. Кад је доста? Колико му још пара треба од Кикинђана?
Нису се мешали су свој посао
Током власти демократа, некада угледни Хотел „Нарвик“, претворен у ругло и руину, био је место на ком се одлучивало о судбини града. Како би спроводили његове замисли, Милешевић је, на руководеће функције, постављао кадрове који се нису превише мешали у свој посао: од Илије Војиновића, Саве Добранића, Бранислава Чолака, Едите Дивковић, Оливере Кантар, Драгана Стојановића…
Подизвођач подизвођача
Иако је главни извођач целог посла на изградњи путних коридора наступио самостално на јавној набавци, касније је закључио уговор са подизвођачем, а тај подизвођач даље са фирмом „3Д- Пројект“. Ипак, Милешевић новац није тражио од оних који су га ангажовали, већ од Града.
