najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U retkim dokumentima o rođenima u Velikoj Kikindi i okolini, uočava se da su, krajem 18. veka, najpopularnija imena bila Marija i Stefan.
U spisima novorođenih navedeni su i: Evgenija, Elka, Evra, Jagra, Erina, Đulijana, Makrena, Teofana, Samuilo, Dionisije, Pavel, Timotej, Miziš, Vasil.
Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu i Dan Mesne zajednice u sredu su obeleženi u Ruskom Selu. Položeni su venci na Spomenik žrtvama fašizma i održana je Svečana sednica, na kojoj su Petooktobarske plakete uručene Nikoli Vojinoviću i Zemljoradničkoj zadruzi ”Rusko Selo”. Zahvalnice Mesne zajednice dobili su meštani: Vesna Pabdi, Milena Bilić, Jelena Berbakov, Dragana Golubović, i Nedeljko Lakić iz Udruženja “Zavičaju moj”.
Iz lokalne samouprave polaganju venaca prisustvovali su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, njegova zamenica, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai, predsednik i sekretar Gradske skupštine, Mladen Bogdan i Živa Knežević, i Ljuban Sredić, član Gradskog veća.
”Trudićemo se da, i u narednom periodu, ostvarimo zajedničke projekte, kako bi ovo mesto bilo još bolje za život. Zbog teške situacije, neki prioriteti su se promenili, ali sve što žitelji Ruskog Sela smatraju da je potrebno radi boljšanja kvaliteta života, biće urađeno”, rekao je Lukač.
Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, govorio je o ulaganjima Grada u radove u Ruskom Selu.
”Obezbeđena su sredstva za adaptiranje prostora za celodnevni boravak dece u vrtiću, započeta je adaptacija objekta Fudbalskog kluba, postavljen je i usporivač u blizini škole. U okviru tekućeg održavanja, asfaltiraćemo ulice u selu. Nakon toga, konačno ćemo, do kraja godine, obnoviti krov Doma kulture”, izjavio je Marjanović.
Obeležavanju Dana Mesne zajednice prisustvovali su i mnogobrojni meštani i članovi boračkih organizacija.
Bespovratna sredstva energetsku sanaciju opredeljena su za 74 domaćinstva. U svečanoj sali Gradske kuće sa korisnicima su, u sredu, potpisani ugovori.
Najviše građana, njih 62, bilo je zainteresovno za zamenu stolarije, za šta je najveći dobijeni iznos bio 140 hiljada dinara. Po pet domaćinstava dobilo je novac za zamenu kotlova na gas i čvrsto gorivo, jedno za kotao na biomasu i jedno za izolaciju spoljnih zidova.
Javni poziv za učešće građana u sprovođenju mera energetske sanacije u domaćinstvima raspisan je drugu godinu zaredom i ovoga puta interesovanje je bilo mnogo veće. Ponovo su neka domaćinstva imala isti broj bodova, pa je Grad, rebalansom, opredelio dodatna sredstva.
Ukupno je, za projekat sprovođenja mera energetske sanacije, obezbeđeno više od osam miliona dinara. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je istakao značaj podizanja svesti o štednji električne energije.
”Grad je potpisao ugovore sa osam firmi radi učešća u projektu koji sprovodimo sa resornim Ministarstvom. Prošle godine to je bila samo jedna, dok ove godine imamo pet mera”, dodao je gradonačelnik. On je podsetio da će, do kraja meseca, biti raspisan javni poziv za izvođače za postavljanje solarnih panela, dok će za građane, poziv biti objavljen u decembru. Za tu namenu biće izdvojeno milion i po dinara.
Grad Kikinda učestvuje na najvećem sajmu nekretnina i investicija u Evropi – “Expo Real” koji se, od 8. do 10. oktobra, održava u Minhenu. Ova izložba predstavlja najveću poslovnu platformu za sektor investicija i nekretnina u Evropi, i idealno je okruženje za efikasno umrežavanje na najvažnijim tržištima Evrope, Bliskog istoka i SAD.
U organizaciji Razvojne agencije Vojvodine, svoje potencijale u ovoj oblasti predstavlja osam gradova Vojvodine – uz Kikindu i: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica. Naš grad, za izgradnju fabrika investitorima nudi industrijsku zonu „Rasadnik“ koja je deo slobodne carinske zone „Subotica“, kao i mogućnost izgradnje hotela u Sportskom kompleksu „Jezero“. Mogućnosti Kikinde predstavljaju članovi Gradskog veća, Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije i Miroslav Dučić, zadužen za komunalnu infrastrukturu.
Ove godine u Minhenu nastupa više od 1.200 izlagača. Vojvođanski gradovi jedini su predstavnici Srbije, a učešće je omogućeno Sporazumom o zajedničkom nastupu na međunarodnim sajmovima, koji je, u novembru 2017. godine, potpisan između Pokrajinske vlade, Razvojne agencije Vojvodine, Novog Sada, Pančeva, Sombora, Subotice, Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Vršca i Kikinde, i sa Privrednom komorom Vojvodine.
U Kikindi je, proteklog vikenda, održana 33. „Trka za srećnije detinjstvo“ – manifestacija koja promoviše zdrave navike i humanost. Ove godine slogan je bio “Detinjstvo je trka, zdravlje je svrha”, a organizator je Crveni krst Kikinda, pod pokroviteljstvom Grada. Trku je otvorila zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Šaljemo jasnu poruku da je cilj ovog lepog okupljanja promovisanje zdrave životne orijentacije jer svi mi, bez obzira na godine, treba da svoj život, što je više moguće, ispunimo rekreacijom, sportom i boravkom na otvorenom. Trka promoviše i volonterski rad, a ima i humanitarni karakter, jer će sav novac od prodatih startnih brojeva biti vraćen deci u obrazovnim ustanovama – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Generalni sponzor “Trke za srećnije detinjstvo” već osam godina je kompanija “Grindeks”:
– Društveno odgovornim poslovanjem i pomaganjem lokalnoj zajednici, već godinama nastojimo da utičemo na, pre svega, najmlađe sugrađane, da se bave sportom i razvijaju sportski duh’, dodao je direktor kompanije, Vojislav Bulatović.
U 25 kategorija nadmetalo se više od tri hiljade učesnika, a prodato je oko četiri hiljade startnih brojeva.
Na 23. Sednici Skupštine grada Kikinde, usvojen je novi cenovnik usluga grejanja Javnog preduzeća ”Toplana”. Za korisnike kojima se usluge obračunavaju po kvadratnom metru, daljinsko grejanje biće skuplje za 23 odsto, dok će za korisnike kojima se grejanje naplaćuje po utrošenom kulovat-času, cena biti veća za 28,5 odsto.
V.d. direktor JP ”Toplana”, Dušan Marjanović, podsetio je da je, pre dve godine, bila snižena cena grejanja, a da je, pred ovu sezonu, gas mnogo skuplji, što neminovno dovodi do povećanja cene.
– Imamo obećanja da će biti obezbeđene dovoljne količine gasa, kako bi se toplotna energija nesmetano isporučivala. Cena gasa koju sada plaćamo je oko 50 odsto viša nego u prethodnom periodu. Zato je novi cenovnik neminovnost, kako bi naše preduzeće moglo da funkcioniše. Svestan sam da su ovo nepopularne mere, ali ovo je moralo da se usvoji.
Tokom grejne sezone, nova cena će, za stambeni prostor, iznositi 182,32 dinara, dok će za poslovni prostor cena biti 227,90 dinara po kvadratu. Van grejne sezone, za stambeni prostor plaćaće se 45,58, a za poslovni prostor – 56,97 dinara po kvadratnom metru.
Predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, najavio je da će se, u tom smislu, u narednom periodu, pronaći rešenje za pomoć najugroženijim sugrađanima.
Odbornici su usvojili i odluku o javnim parkiralištima i uklanjanju vozila. Parking oko Opšte bolnice biće definisan, biće adaptirana parking mesta i izgradiće se nova, uglavnom u Ulici Braće Bogaroški, iza Bolnice. Ovim će i biti povećan broj besplatnih parking mesta.
Na sednici je usvojen i godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Za izdavanje je namenjeno oko tri i po hiljade hektara – stočari imaju pravo prečeg zakupa na oko 900 hektara, a ostatak će biti na klasičnoj licitaciji.
Od zakupa će se prihodovati oko 85 miliona dinara, iz gradskog budžeta biće dodato 30 miliona, što će, sa sredstvima prenetim iz prošle godine i novcem iz Pokrajinske administracije, ukupno biti oko 140 miliona dinara. Ovaj novac biće uložen u uređenje zemljišta i atarskih puteva, kanale za odvodnjavanje, rad poljočuvarske službe i u subvencije poljoprivrednicima.
U Kikindi je, sedmi put, gostovao karavan ‘Izađi mi na teglu” – gastronomsko takmičenje u pravljenju ajvara. Na gradskom trgu nadmetalo se devet ekipa, a najbolje su bile članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela. Drugoplasirano je Udruženje građana ”Dora”, a treće mesto zauzelo je Udruženje žena ”Novi Kozarci”. U finalu u Beogradu, 8. oktobra, nastupiće članice prvoplasirane i drugoplasirane ekipe.
”Ovakve manifestacije veoma su važne, ne samo zbog druženja, već i zbog očuvanja tradicije našeg naroda i da se stari recepti nikada ne zaborave. Veliku ulogu u tome imaju i udruženja žena u gradu i selima. Naše udruženje se bavi očuvanjem tradicije i starih recepata, a ajvar je svakako jedno od tih starinskih jela. U finalu ćemo praviti po istom receptu, trudićemo se kao i danas, pa ćemo videti kakav će biti rezultat”, rekla je Ljiljana Keri iz pobedničke ekipe.
Jedan od članova žirija bio je i rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grada, Dalibor Oličkov,
”Čast nam je što smo i ove godine među 15 lokalnih samouprava u zemlji u kojima se organizuje ova manifestacija. Bilo je vrlo teško odabrati najbolji jer su svi ajvari bili ukusni. Ekipama koje će učestvovati u finalu čestitam i želim da ponove uspeh od pre dve godine, kada su predstavnici Kikinde bili pobednici državnog takmičenja”, rekao je Oličkov.
„Izađi mi na teglu“ najveći je gastronomski karavan na Balkanu. Već devet godina organizuje ga Asocijacija „Bašta mašta“ iz Beograda. U prethodnih osam sezona, karavan je obišao 190 gradova i napunio 40 hiljada tegli. Za takmičare je obezbeđeno više od 90 tona paprike.
Zanimljivo je da je, podstaknuto uspešnim plasmanom, više od 30 domaćinstava započelo sopstvenu proizvodnju ajvara. Karavan u toku jedne sezone pređe oko 20 hiljada kilometara. Svake godine kreće iz Ruskog Krstura, kao nastavak programa „Dani paprike“. Na finalu na Kalemegdanu, proglašavaju se najbolji – kralj i kraljica „srpskog kavijara“.
„Izađi mi na teglu“ ove godine je pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, lokalnih samouprava i sponzora.
Svih 300 učenika učestvovalo je u programu proslave Dana škole u Osnovnoj školi „1. oktobar“ u Bašaidu. Učenici nižih razreda nadmetali su se na poligonu, dok su, za starije osnovce, organizovani kviz i fudbalska utakmicu.
Direktor, Mirko Vlajkov, podsetio je da će ova ustanova sledeće godine obeležiti značajan jubilej: ”Školstvo u Bašaidu datira još od 1777. godine, od nastanka sela, dok Osnovna škola postoji od 1973, tako da ćemo, naredne godine, obeležiti značajan jubilej, 50 godina postojanja”.
U ime lokalne samouprave, proslavi je prisustvovao Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
”Lokalna samouprava uvek je pomagala bašaidskoj školi. Rekonstruisan je krov, obnovljeno je sedam sanitarnih čvorova, a zamenjene su i vodovodne cevi. Takođe, ugrađeni su nova led rasveta i video nadzor. Zamenjen je i kotao, čime će se ostvariti velika ušteda. Grad će i ubuduće ulagati u ovu obrazovnu ustanovu“, rekao je Tasovac.
Dan škole ove godine je obeležen dan ranije. Prvi oktobar je i Dan sela – na ovaj datum Bašaid je oslobođen u Drugom svetskom ratu.
Koncert solo pesama pod nazivom „Srbija nas spaja“ održale su, u sali Narodnog muzeja, dve novosadske umetnice – Agota Vitkai Kučera, sopran, i pijanistkinja, Jelena Simonović Kovačević. Organizator koncerta je Kulturni centar Kikinda, a iz lokalne samouprave prisustvovale su mu članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Ramona Tot.
”Već naziv koncerta me je veoma zainteresovao, podsetio me je na najlepši mogući način spajanja svih naroda muzikom i kulturom. Grad Kikinda će i u narednom periodu pripremiti bogat program prilagođen ukusima svih naših sugrađana”, rekla je Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.
Na repertoaru dveju umetnica našle su se kompozicije Petra Konjovića, Josifa Šlezingera, bugarske, makedonske i grčke pesme, sveukupno na čak deset jezika, što je svojevrsni omaž jedinstvu različitosti.
”Izvele smo dela kompozitora i sa ovih prostora, publiku smo uspele da uputimo u ono što već duže vreme radimo, a obezbedili smo joj i prevod kako bi u potpunosti uživala i imala uvid u kompozicije na stranom jeziku”, izjavila je, posle koncerta, Agota Vitkai Kučera, inače profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Njena koleginica sa Akademije, Jelena Simonović Kovačević, naglasila je potrebu za ovakvim umetničkim događajima.
”Neophodno je da imamo više koncerata, koncipiranih upravo na ovakav način jer smo mi multinacionalna sredina, a srećom imamo i kompozitore koji su predstavnici nacionalnih zajednica. Pokazali smo publici na koji nas to način Srbija spaja kroz muziku”.
Koncert u Kikindi označio je i početak turneje ovog programa u kojem će tek imati priliku da uživaju ljubitelji muzičke umetnosti širom Srbije.
